Orf,

ja mogu da probam da ti odgovorim...s' tim sto cu odmah da te upozorim da ja savrseno razumijem o cemu ti pricas, jer sam prosla kroz obrazovni sistem na isti nacin kao i ti, ali sam imala prilike da i 4 godine budem sa one strane katedre...tako da imam mogucnost sagledavanja iz dva ugla...pa mi je i lakse da budem objektivnija...

cisto sumnjam da cu dnevnik ikada vise da uzmem u ruke i vec dugo taj posao i ne radim, tako da mi ni neke pretjerane subjektivne ljubavi spram te profesije...pa i nema.

nisam ostrascena vec dugo.
ni kao bivsi ucenik i student, a ni kao bivsi profesor.

odgovor na tvoje potpuno logicno pitanje  ja imam

ja ti tvrdim da emocija generalno tog inteziteta kako dozivljavaju ucenici...nema! preuvelicava se od strane ucenika u vecini slucajeva. do epskih razmjera. i ja tu ne vidim nesto sto je cudno ili nelogicno.
s'tim sto tvoj slucaj...moze biti da je izuzetak koji samo potvrdjuje pravilo

i sad, mozda si tip ucenika koji je ponasanjem i senzibilitetom izazvao burne reakcije, jer desava se to...
desava se.
kao sto se i desava da na 5 " normalnih" profesora u jednoj skoli dodje jedan koji je...sizoidan.
i sad, ja mogu da pucam u prazno...tebi se desila zla kombinatorika.
ti na svoju ruku, dovoljno jedan sizoidan, nekoliko koji zele da te zastite i preko mjere ili sa mjerom...a onda, i tvoj dozivljaj svega toga gdje si u godinama kada to dozivljavas isuvise licno i nastavljas da pamtis isuvise licno...i eto ti belaja

nego, kako je moguce da za isto znanje jednom uceniku dam 5, a drugom dam 3?

moguce je, cak je i vrlo vjerovatno.

ja sam jednom objasnjavala na jednoj temi sta je to sto se ocjenjuje ( vec sam presiroka, pa ne mogu da ti napisem ), a to je tako...postoji sistem ocjenjivanja i nije to samo brojka od jedan do pet

postoje pravila koja mi, kao profesori, svakako da obojimo i subjektivnom ocjenom, jer vas je 30 u ucionici i bilo bi idealno da postoji 30 ocjena, ali imamo ih samo 5.

drugo, ja ne ocjenjujem samo tvoje znanje u tom trenutku

ja ocjenjujem, u vecoj ili manjoj mjeri, tvoj odnos prema predmetu, odgovornost, ponasanje i vrijednocu tokom citave godine, pa cak...htjela ne htjela...ja te negdje " znam" i kao licnost...( evo, sad ispada i da smo profajleri )

praktican primjer:

Marko i Stevan odgovaraju za ocjenu na polugodju. Isti nivo znanje dobijam na tom casu.

vrlo cesto razlika je u ocjeni.

jer, ja dok te slusam i ocjenjujem...pamtim ili virim u svoju svesku...i znam...kada si donio domaci, a kada nisi, da li si mi kasnio na casu, da li si svaku lektiru procitao, kakvi su ti pismeni bili, da li cu odredjenom ocjenom motivisati jednog da mi sljedeci put bude jos bolji i da ga gurnem da pokaze onoliko koliko moze, ili cu ga " ako castim" natjerati da mi sjedi na lovorikama i staroj slavi...i krene da mi zabusava

jer, to je ono sto svi hoce i sto je najbolje za ucenike...individualan pristup uceniku.

jer, Marko i Stevan...zaista razlicito i znaju i to, i kada je isto znanje- nije isto znanje. Cak i kada je ista ocjena- to ustvari...nije ista ocjena.

pa recimo, obojica su mi dala znanje. jedan bukvalno nauceno kao " oce nas", a drugi to sto zna...govori svojim rijecima, ali je shvaceno.
a desava se i to da " oce nas"...nije shvaceno. pa, razmisljam...ako mu postavim pitanje i prekinem ga...jadnik, pa izgledace kao da sam ga lupila mokrom carapom...

onda, nekom profesoru to nece toliko smetati...mene je znalo da izdezvija...kod mene je to znacilo...da cu da ti " zakinem" na ocjeni, jer ti momak ne znas o cemu pricas. ti si naucio da mi recitujes predmet i temu, ali ti to ne znas.

ili recimo...Marko tako odgovara citave godine savrseno, Stevan se probudio poslije tri mjeseca teske kome i isto znaju u tom momentu. pa, necu zakljuciti Marku i Stevanu istu ocjenu. kako oni mogu biti isto? Stevan mi je sada " gotov"...aha...e sad si moj...sad cu kroz svoj predmet da te naucim da u zivotu moras biti " budan"...sad kada vidim i znam da mozes, sad cu to da izvucem i da te " skeniram" godinama...jer imas to, a meni je zadovoljstvo da u tome ucestvujem ( pa, makar morala da te ludim na momente)...razumijes?
ovo je moj nacin.
ne mora znaciti da je nacin moga kolege.
a ko je u pravu?
to ne mozes odmah da vidis.

znas li koliko je tih " tripova" i uglova i sta sve mora da se uvazi- nesto vise, nesto manje, pa jos uzmi u obzir da, ne samo da je svaki ucenik razlicit, nego je i svaki profesor?

ali to je...jebeno tesko. sad kada si me naveo da razmisljam...idi, breeeee...
u uslovima naseg skolstva...ma, to je... o cemu pricam ja!?

pa zar nije lakse svesti ucenike na neartikulisanu gomilu... i bas te briga sta je ono sto treba sa pedagoske strane uraditi sa licnoscu Marka i Stevana...a to...najmanje veze ima sa brojevima.

vecina lupa te ocjene...sta ga briga?
sto da se unosi u ono i sa cim nauka na cisto nije, sto je tacnije toliko i osjetljivo da je na polju i psihologije...kad ce svakako...da mu se neko isere na trud?
tako razmislja vecina...to ti tvrdim.

vazi...jedan.
vazi ...pet.
ajde more mars.
molim!?
idi zali se.
pubertetlijo.

razgovor, razmisljanje i muka zavrsena.
ide kuci, gospoda.
forma zadovoljena.

e, ovo...moj prijatelju ti pricam...ako nije u pitanju protekcija i neka veza sa strane...a, mislim...ruku na srce...ima i toga

pa, moze biti i da je to u tom tvom konkretnom slucaju...

a da li ima budala medju profesorima?
pa, naravno...mislim...a gdje nema budala da odem da trazim azil?

kad svijet postane savrseno mjesto...ja vas molim da mi javite na pp preko Bureka

Ja moram da stavim jednog grina... eto

a zamisli da sam napisala ono sto rekoh ( u postu koji nisi citao ) da necu da pisem sisteme koji se koriste u ocjenjivanju, jer cu biti presiroka

a , mislim...strasno...dnevnik place za mnom

ja zvanicno imam dijagnozu

trpite

Ja mislim Šeširče da si ti profesorka negde... u nekoj školi

jesam...u visoj uzaludnoj

 

од целе теме мени је ово најинтересантније
у моје време ниси имао шансе да се упишеш у гимназију без одличног успеха од првог до осмог разреда

E sad ste me podsetili koliko je stav učenika ono što ocenjuje profesor. Dobijala sam petice na lektire koje su mi bile toliko odbojne da ih nisam pročitala jer sam imala hrabrosti da slažem i pričam o stvarima pročitanim u tuđim lektirama. I bila sam zakidana na oceni iz matematike gde uradim ceo zadatak a drug od mene samo precrta sinusoidu, ali profa je favorizovao muškarce i njemu uvaži 100% a meni samo 70%. Imala sam profesorku koja zaspe otvorenih očiju tokom časa četiri minuta pošto učenik počne da odgovara i dok učenik ne promeni tempo govora ona spava, onda pogleda na sat i da ocenu. Kod nje smo čitali priče, pesme, beleške sa drugih časova, čak i Crven Ban a da ona o tome nije imala pojma. Tako da stvarno postoji ogromna subjektivnost u ocenjivanju

Ja sam jednom dobio 2 iz fizike tako što sam uradio samo jedan zadatak od 5 ništa nisam učio, a znao da uradim samo taj jedan, onako, sa časa se sećao kako ide. I uradim ja taj jedan zadatak i blejim sve vreme posle toga... i reko, ajd da proverim da li je tačan bar taj jedan. I istripujem se da nije i uradim ga ponovo na drugoj strani... i ispadne isto rešenje... a zaboravio bar jedan od ta dva ista urađena zadatka da precrtam i ostanu oba neprecrtana. I dođe čas kada je objavljivala ocene i kaže "Janković - 2+"... ja se zgranuo, a znam da sam uradio samo jedan zadatak a ona guska pregledala ona dva ista što su ostala na papiru

To nemas prava da radis

izmedju ostalih stvari...tome se tezi u individualnom pristupu uceniku i ceka se reforma skolstva da bi se moglo uceniku pristupiti na nacine koji ne lice na birokratsko- komunisticko orgijanje...

pracenje necijeg razvoja licnosti i pracenje sistematizacije necijeg znanja iz odredjenog predmeta.

prva stvar koja u tome koci, a koja je ocigledna i zbog cega neces uspjeti da to izvedes do kraja i zbog cega ces vjerovatno napraviti gresku...jeste...da u odeljenju imas 30 do 35 ucenika.

a za normalan i ozbiljniji rad takve vrste...od 15 do 20 je idealno.

ali to je dosadna tema i ogromna tema...i veze generalno nema sa ovom.

ja, svakako, nemam vise nikakva prava u tom smislu

ali ti kazem sta se radi i kako se pokusava raditi i gdje se sa one strane katedre uglavnom grijesi, ali isto tako tvrdim da ministarstvo obrazovanja i prosvete...pa i sama drzava...nema ni sredstava, ni volje...da neke stvari digne na visi nivo.

u odnosu na napredniji svijet...profil naseg profesora, profil naseg ucenika i nacina predavanja...je prevazidjen.

postoje svijetli primjeri, ali i oni rade sa pola snage bez obizra na volju i zelju, jer kao pojedinac...ti ne mozes nista, ako promjene ne dodju sa vrha i masovno.

kroz zakone i reformu.