Senat odbio uvođenje poreza

Autor: Beta-AFP14.07.2011. - 01:03Komentara (0)

Gornji dom američkog parlamenta u sredu je odbacio simboličnu meru koja je predviđala da svaki sporazum o podizanju plafona državog duga mora sadržati obavezno povećanje poreza onih koji zarađuju više od milion dolara godišnje.

Senatori su odbili predlog o tome sa 51 glasom, dok je za bilo 49 senatora.

Ta mera koju je prošle nedelje predložio vođa većine u Senatu, demokrata Heri Rid, predviđala je da "svaki sporazum o smanjenju budžetskog deficita treba da sadrži zahtev da oni koji godišnje zarađuju miliona dolara ili više od toga, više i doprinose naporu da se smanji deficit".

Do glasanja o toj meri je došlo dok su u zastoju pregovari predsednika Baraka Obama i republikanska opozicija o podizanju plafona na zaduživaje savezne države.

Ako se pravni plafon za javni dug SAD ne podigne do 2. avgusta, Ministarstvo finansija kaže da se neće moći da izbegne proglašenje moratorijuma na plaćanje (bankrot države).

Predsednik centralne banke SAD (Fed), Ben Bernanke je u sredu upozorio Kongres da bi moratorijum SAD izazvao "ogromne probleme" za tu zemlju i "veliku krizu" u čitavom svetu.


24sata

Mislim da je ova tema za politicki deo foruma. Pa moderatori rasporedite ako nije za ovde.

Četvrtak, 14 Jul 2011
Zakonodavci pregovaraju, vreme ističe

U Sjedinjenim Državama, pritisak je sve veći da zakonodavci u Kongresu postignu sporazum i spreče da najveća svetska ekonomska sila po prvi put u istoriji ne ispuni svoje finansijske obaveze. Kolike su šanse da se izbegne scenario katastrofalan ne samo po američku, već i globalnu?

Pre samo dva dana izgledalo je da je dogovor o podizanju granice nacionalnog duga blizu. Međutim, sinoć je došlo do za sada najvećeg nazadovanja u pregovorima, a predsednik Barak Obama samo je napustio prostoriju.

U američkoj prestonici je ovih dana veoma vrelo, kako na ulicama, tako i u Kongresu. Predsednik Obama danas će se ponovo sastati sa kongresnim liderima, posle jučerašnjeg – kako izvori iz obe stranke tvrde – najnapetijeg sastanka do sada.

Obama je ušao u žustru raspravu o smanjenju deficita sa liderom republikanske manjine u Predstavničkom domu Erikom Kantorom, koji je ponovo predložio kratkoročno povećanje limita duga, da bi se izbegla katastrofa.

Iznervirani predsednik Obama ponovo je zapretio vetom i napuštajući sastanak poručio republikancima da „ne blefira“.

Čak je i lider republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel upozorio svoje stranačke kolege da bi nepodizanje granice zaduživanja bila politička katastrofa.

"Odbijam da pomognem Baraku Obama da obezbedi reizbor tako što će republikance dovesti u poziciju da smo suvlasnici loše ekonomije".

Zastoj u pregovorima već ima ozbiljne implikacije. Kreditna agencija „Moody's“ juče je objavila da razmatra snižavanje kreditnog rejtinga zemlje.

"Mislim da možemo očekivati da berza pretrpi udarac, hartije od vrednosti i sama ekonomija takođe", ističe Liz En Sonders, glavni finansijski analitičar kompanije "Čarls Švab".

Pol Rolins i Džen Moren su penzioneri u Severnoj Karolini koji žive od svog penzionog fonda, koji bi mogao da doživi drugi težak udarac u poslednje četiri godine.

"Izgubili bismo kuću i morali da se preselimo u iznajmljeni stan u kratkom roku", kaže Rolins.

Predsednik Obama dao je kongresnim liderima rok do petka da odluče gde ovi razgovori idu. Da li je moguće postići dogovor u vezi sa deficitom ili je vreme da se država fokusira na izbegavanje katastrofalnih posledica eventualne nemogućnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze...

Kina očekuje "odgovornu politiku"

Kina je u međuvremenu pozvala Sjedinjene Države da zaštite interese njenih investitora.

Na današnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu inostranih poslova u Pekingu, portparol Hong Lej je izjavio da se Kina nada da će američka administracija da usvoji "odgovornu politiku i mere koje garantuju interese investitora".

Kina je najveći američki kreditor, sa više od hiljadu milijardi uloženih u Sjedinjene Države, koje su se doskora smatrale najsigurnijim dužnikom sa najvišim mogućim kreditnim rejtingom. Kina od prošle godine postepeno smanjuje količinu američkih obveznica kojima raspolaže, ali se njihova vrednost u aprilu ipak neznatno povećala na 1153 milijarde, prema američkim podacima.


Glas Amerike Srbija

 Petak, 15 Jul 2011
Obama: Dajte mi ozbiljan plan

Vesti Glasa Amerike


Predsednik Obama održao je dve konferencije za novinare oven edelje, dok traju pregovori o granici zaduživanja.

Predsednik Barak Obama i opozicioni republikanci pozvali su jedni druge da ponude “ozbiljan plan” kako bi se rešili finansijski problemi zemlje.

Na današnjoj konferenciji za novinare u Beloj kući, Obama je rekao da je spreman da razmotri rezove  u popularnim socijalnim programima, uključivši penziono i zdravstveno osiguranje za starije gradjane i pomoć veteranima. Zauzvrat, predsednik očekuje od republikanaca da glasaju za povećanje poreza bogatim Amerikancima i velikim korporacijama. Dve strane su po svemu sudeći daleko od dogovora, dok se bliži 2. avgust - rok za podizanje granice zaduživanja.

Na drugoj konferenciji za novinare ove nedelje, predsednik Obama rekao je da je došlo vreme odluke.

„Članovima Kongresa sam rekao da mi u narednih 24 do 36 sati nagoveste šta je njihov plan da se podigne granica zaduživanja, bilo kojim mehanizmom koji smisle, i pokažu mi plan o tome šta rade da se smanje deficit i zaduživanje. Ako mi pokažu ozbiljan plan, spreman sam da delujem.“

Kongresni lideri jutros su se sastali sa svojim strankama, iza zatvorenih vrata, da odluče šta će podržati, ali republikanci, po svemu sudeći nisu spremni za dogovor. 

„Iskreno rečeno, članovima Kongresa je dosadilo da slušaju šta predsednik neće da uradi i daju mu šta želi“, kaže Darel Isa, republikanski kongresmen iz Kalifornije.

„Ušli smo u poslednju četvrtinu. Vreme je da se demokrate uozbilje“, poručio je predsedavajući Predstavničkog doma, Džon Bejner.

Obe stranke razmatraju tri plana za podizanje granice zaduživanja do 2. avgusta. Prvi je predsednikov plan velike pogodbe – gde bi obe strane načinile značajne kompromise - smanjenje socijalnih programa i povećanje poreza, kako bi se deficit smanjio za 4,000 milijardi. Drugi plan podrazumeva da obe strane načine manje ustupke što bi uštedelo hiljadu i po milijardi. Treći je politički manevar – lider republikanaca u Senatu, Mič Mekonel, predlaže da se predsedniku dozvoli da podigne granicu duga, tako da bi Kongres mogao da glasa o tome više puta.

Medjutim, predsednik ne želi kratkoročno rešenje.

„Ako ne možemo da postignemo najveći mogući dogovor, hajde da bar budemo ambiciozni, hajde da barem platimo učešće za smanjenje deficita“, kaže Obama.

Ako se granica zaduživanja ne podigne do 2. avgusta, vlada neće moći da plati svojim kreditorima.

„Ne možemo da Kongresu damo još vremena da reši taj problem jer nam vreme ističe“, upozorio je sekretar za finansije Timoti Gajtner.


Glas Amerike Srbija


Evo kada predsedinik ne znam da je predsednik, kao i kod nas. Pa pita opoziciju kako i sta da radi, a ne da nudi resenja.

BEOGRAD 16. 07. 2011

PRESS

Svetu preti ekonomski kolaps
KRIZA - drugi udar biće još jači

Drugi talas - Vlada jeste uspela da prvi talas krize premosti, međutim ovaj drugi udar krize koji se sprema biće još jači, kaže za Press Miodrag Kostić. Sistemski problem - Evropa izbegava da prizna realnost da ima jedan dublji, sistemski problem. To vidimo na primeru, pre svega, Grčke, Portugala, Španije i Italije



Novi talas krize koji uveliko trese Ameriku i pojedine evropske države preti da ozbiljno uzdrma ionako krhku srpsku ekonomiju, upozoravaju ekonomski stručnjaci i privrednici. Na našu sudbinu naročito mogu da utiču ogromni finansijski problemi Grčke i Italije, sa kojima imamo veoma tesnu saradnju.

Da se privredna situacija u svetu umnogome ogleda i u našoj zemlji smatra vlasnik „MK grupe" Miodrag Kostić. On kaže da Srbiji preti opasan drugi talas ekonomske krize.
Sve će poskupeti

- Srbija svakako nije izolovan sistem. Vlada jeste uspela da prvi talas krize premosti sa relativno dobrim rezultatima, međutim ekonomisti i analitičari očekuju da će ovaj drugi udar krize biti još jači. Zbog straha od socijalnih reperkusija Evropa izbegava da prizna realnost da ima jedan dublji, sistemski problem. To vidimo na primeru, pre svega, Grčke, Portugala, Španije i Italije - ističe Kostić.

On naglašava da je neophodno da država preduzme adekvatne mere kako bi predupredila negativan uticaj drugog talasa krize na srpsku privredu.

- Mere koje treba preduzeti odnose se pre svega na sektor hrane i energije. Potrebe države i stanovništva za energijom i hranom treba obezbediti na vreme. Između ostalog i zbog toga što cene kod nas nisu dostigle svoj maksimum. Ukoliko se desi pomenuti negativni scenario, sve će poskupeti, što ne smemo sačekati bez punih rafova i robnih rezervi - savetuje Kostić.
Vlada Srbije: Sigurnost u MMF-u
U Vladi Srbije ističu da krajem avgusta ulaze u razgovore sa MMF-om u vezi sa sklapanjem novog aranžmana iz predostrožnosti.
- Smatramo da smo prethodnih godina kroz krizu prošli nešto bolje od drugih zemalja, upravo zahvaljujući stend-baj aranžmanu koji smo imali sa MMF-om, ali i programima i merama koje smo kao vlada preduzimali u cilju ublažavanja posledica svetske ekonomske krize. Naravno da svakodnevno pažljivo pratimo kretanja na svetskom tržištu, ali i situaciju u pojedinim državama u kojima se već uočavaju problemi - kratko su nam odgovorili iz Vlade.

Naš sagovornik podseća da je slična ekonomsko-politička situacija bila 1933. godine, koja je na kraju dovela do početka Drugog svetskog rata.

- Ne bi me začudilo da u nedostatku adekvatnih ekonomskih mera pojedine velike države posegnu i za izlazima poput ograničenih oružanih konflikata, sa ciljem skretanja pažnje sa unutrašnjih ekonomskih i političkih problema na spoljne. To za posledicu može da ima radikalnije i nepredvidive scenarije. Srbija i njeni kreatori ekonomske politike trebalo bi da sagledaju i predvide sve potencijalne posledice ovih scenarija i da se na najbolji mogući način pripreme, vodeći računa isključivo o našim interesima - apeluje Kostić.

Kako su već upozoravali čuveni svetski ekonomisti, pre svega Džozef Stiglic, ekonomija SAD uskoro treba da očekuje „drugo dno" krize. Stiglic je još na početku krize 2009. godine posetio i Srbiju i još tada upozoravao da će svetska ekonomska kriza imati oblik takozvanog duplog slova ve (W). On je, naime, istakao da će se posle prvog udara i blagog oporavka kriza ponovo vratiti i dotaći novo „dno". Nedavno je Stiglic upozorio i da će zapravo štednja i privatizacija dovesti do katastrofe.

- Za Grčku i druge zemlje koje se suočavaju sa krizom pronađen je prevaziđeni lek, štednja i privatizacija, koje će ih samo učiniti siromašnijim i ranjivijim. Ovaj lek nije dao rezultate u istočnoj Aziji, Latinskoj Americi i drugde, pa neće ni u Evropi. U stvari, već je zakazao u Irskoj i Grčkoj - istakao je Stiglic.

I dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman istakao je tada da treba podržati zapošljavanje pre nego što globalnu ekonomiju sa SAD na čelu povuče opasni vir visoke nezaposlenosti.
Novi šok

Ni ovo očigledno nije bilo dovoljno Amerikancima, koji ovih dana pokušavaju da izbegnu bankrot i još više se zaduže. Vlada u Vašingtonu ovih dana pregovara oko toga pod kojim uslovima da se ozakoni novi limit za zaduživanje američke države. Ako se dogovor izjalovi, američka vlada uskoro neće moći da podmiruje svoje obaveze, pa će uslediti novi šok za nedavno oporavljene svetske berze. Zato je predsednik američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke ocenio da je u tom slučaju repriza krize iz 2008. „sasvim izgledna".

Ukoliko bi Amerika još jednom posrnula, povukla bi za sobom i Kinu, koja drži više od dva biliona dolara obveznica američke vlade. Ne samo Kina, već i mnoge druge zemlje vrednost svojih deviznih rezervi čuvaju tako što ulažu u vrednosne papire SAD, koji su doskoro smatrani najsigurnijim na svetu.

Podsetimo da je kriza u Americi počela pre skoro četiri godine, nakon pada cena nekretnina, što je povuklo i propadanje celog finansijskog sistema. Naime, građani su od 2000. godine masovno uzimali hipotekarne kredite, a banke su skoro bez ikakvih garancija to odobravale. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić podseća da je sistem hipotekarnih kredita funkcionisao sve dok je američka privreda išla na gore i dok su kamatne stope bile niske.

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju Pressa

Stavovi
Jorgovanka Tabaković, SNS

- Koliko puta i kojom cenom ljudske patnje treba da se plati pogrešno uverenje da je održiv sistem koji funkcioniše na trošenju onog što nije stvoreno? U SAD su u ovakvim prilikama govorili „ovog puta je drugačije" i pomerali granicu zaduživanja budžeta. Bumerang zablude da se može živeti van granica mogućnosti se vraća, sve ubrzanije i u drastičnijim razmerama. Sad kada Kina povlači svoj novac iz američkih državnih obveznica i kupuje evro razmere duga postaju vidljivije, a strah od budućnosti realno postaje sve veći.
Željko Ivanji, G17 plus

- Ne očekujem novi talas krize. Ali, svet je još ranjiv posle udara pre četiri godine i postoji strah da će se to ponovo desiti. Srbija je u toku krize prošla mnogo bolje nego mnoge zemlje EU. Uzmimo samo Grčku za primer. Spasle su nas velike investicije koje smo imali do 2009. godine i veliki privredni rast. Tako da smo u krizi imali manji pad proizvodnje od drugih. Siguran sam da će Vlada, ako bude trebalo, reagovati novim ekonomskim merama.

 

Ekipa Pressa, Beograd

Press

субота, 16. јул 2011, 01:51 -> 15:05
Одбрана и последњи дани

Фатмир Љимај покушава на све начине да избегне хапшење због ратних злочина. Уколико ме ухапсе, моја породица ће то сматрати отмицом, запретио бивши командант ОВК. Америка покушава да убеди Љимаја и Јакупа Краснићија да не праве проблеме.

13.00 - Еулекс не одустаје од тражења правног решења за укидање имунитета посланицима косовске скупштине који су под кривичним истрагама. Првим хапшењем неког посланика Еулекс жели да отвори простор и за остале случајеве у блиској будућости, а први случај који мисија ЕУ намерава да реши је случај Фатмира Љимаја, пише лист Зери.

Налог за хапшење Фатмира Љимаја још увек стоји у фиоци тужиоца Еулекса, јер некадашњег команданта Ослободилачке војске Косова штити посланички имунитет, који председник косовског парламента Јакуп Краснићи упорно добија да стави на гласање и укине.

Приштински дневник Зери пренео је Краснићијеву изјаву да Скупштина није спремна да "одговори позитивно на захтев Еулекса за усвајање посебне резолуције којом би се отворила врата органима правде да кривично гоне и посланике".

"Ми смо ставили до знања Еулексу да иницијативу за укидање имунитета може да покрене само главни тужилац Косова на основу Закона о посланицима", рекао је Краснићи.

"Чак и ако ме затворе, неће успети да ме политички елиминишу. Не можете тек тако елиминисати глас народа", рекао је Љимај косовској телевизији РТК, у првом јавном наступу од када су Американци силно нагрдили Краснићија због чињенице да је стао у заштиту човека оптуженог за ратне злочине.

Љимај је, такође, рекао да ће његова породица, уколико иницијатива за укидање имунитета у парламенту не добије 61 глас, његово одвођење у затвор сматрати отмицом.

Фатмир Љимај је оптужен за серију ратних злочина које је, наводно, починио док је командовао логором у селу Клечка, код Малишева, где је наредио ликвидацију двојице заробљених српских полицајаца, док је лично учествовао у мучењу трећег.

"Хашим Тачи, Краснићи, Агим Чеку, Кадри Весели, Рам Буја... Сви знају да у то време нисам био на Косову. Сви знају", рекао је Љимај, чији су дани на слободи, чини се, одбројани јер му је леђа окренуо управо Тачи, који га сматра за највећег ривала у Демократској партији Косова.

Јакуп Краснићи је разљутио Вашингтон одлуком да сачува имунитет посланицима који су под истрагом и тако онемогући да Фатмир Љимај буде ухапшен.

Амбасадор САД у Приштини Кристофер Дел је срдито реаговао на Краснићијеву одлуку, рекавши да таквим ставом председник косовске скупштине изазива међународну заједницу, не би ли заштитио пријатеља.

Косовска штампа је пренела изјаву заменика помоћника америчког државног секретара Томаса Кантримена, који је у интервјуу за Глас Америке, рекао да то питање отвара дилему да ли је Косово земља у којој владају закони или политика.

PTC

Kako izgleda nova kriza na pomolu.

Obama: Svako rešenje - zajednička žrtva

Američki predsednik Barak Obama i opozicioni republikanci pozvali su jedni druge da ponude “ozbiljan plan” kako bi se rešili finansijski problemi zemlje.

Dve strane su po svemu sudeći daleko od dogovora, dok se približava 2. avgust - rok za podizanje granice zaduživanja koja trenutno iznosi 14,3 biliona dolara (14.300.000.000.000).

Tokom svog redovnog subotnjeg obraćanja naciji, Obama je uputio izazov Kongresu da pokaže volju za kompromisom u rešavanju problema sa dugom, naglašavajući da bi svako rešenje trebalo da predstavlja zajedničku žrtvu.

Ranije, Obama je rekao da bi bio spreman da razmotri rezove u važnim socijalnim programima, uključujući penzije i zdravstveno osiguranje starijih osoba i pomoć za veterane, ali da zauzvrat želi da republikanci glasaju za podizanje poreza bogatim Amerikancima i velikim korporacijama.

Glas Amerike Srbija

Nedelja, 17 Jul 2011
Pregovori o državnom dugu se nastavljaju

Pregovarači iz Bele kuće i Kongresa i danas nastavljaju pregovore o povećanju granice zaduženost zemlje, da vlada ne bi kasnila sa otplatom svojih dugova. Pet dana pregovora u kojima su učestvovali predsednik Barak Obama i republikanski lideri Kongresa, koji su prekinuti u četvrtak, nisu doneli rešenje.

Eksperti kažu da Kongres mora da podigne gornju granicu duga od 14 hiljada i trista milijardi dolara do 2. avgusta ili će vlada ostati bez novca. Ekonomisti upozoravaju da bi zakašnjenje u otplati duga imalo ozbiljne posledice i za američku ekonomiju i za globalno finansijsko tržište. Direktor za budžet Bele kuće, Džejkob Lu, izjavio je danas u intervjuima za američke televizijske mreže da veruje da još ima vremena da se – kako je doslovno rekao – „nešto veliko uradi“ u pogledu dogovora.

Obe strane podržavaju velika smanjenja državnih troškova, ali se predsednik zalaže i za povećanje prihoda koje bi došlo od povećanja poreza za bogate Amerikance i korporacije, čemu se republikanci uporno protive. U svojoj jučerašnjoj redovnoj radio poruci, predsednik Obama je zatražio od članova Kongresa da prihvate – kako je rekao – „zajedničke žrtve“ koje su neophodne da bi se rešili problemi državnog duga i deficita. On je rekao da je spreman da prihvati kompromis, čak i ako on nije politički popularan.

Glas Amerike Srbija

Amerika
Utorak, 19 Jul 2011
Obama: Nema vremena za premišljanje

redsednik Obama razmotrio je tok pregovora o budžetu na brifingu u Beloj kući, 19. jula 2011.

Američki predsednik Barak Obama upozorava Kongres da ističe vreme za smanjenje budžetskog deficita i podizanje granice zaduživanja zemlje. Obama je novinarima u Beloj kući danas rekao da zakonodavci „nemaju više vremena za premišljanje“, dodavši da će neuspeh u dogovaranju o podizanju granice zaduženosti zemlje uskoro izazvati nepovoljna reagovanja na berzama širom sveta.

Sjedinjene Države do 2. avgusta moraju da podignu granicu zaduženosti ili će početi da kasne sa ispunjavanjem finansijskih obaveza. Pregovori predsednika i republikanskog vođstva u Predstavničkom domu su zastali zbog različitih stavova prema povećanju poreza i smanjenju troškova.

Obama je rekao da bi se sada trebalo usredsrediti na plan koji je pripremila dvostranačka grupa senatora, na osnovu kojeg bi se smanjili troškovi i podigla poreza da bi se dugotrajni budžetski deficit stavio pod kontrolu. Članovi Predstavničkog doma do kraja dana treba da glasaju o zakonskom predlogu, na osnovu kojeg bi se federalni budžet za iduću godinu smanjio za više od stotinu milijardi dolara, u zamenu za podizanje granice zaduživanja. Takođe se predlaže amandman na američki Ustav, kojim bi se administraciji zabranilo da troši više novca nego što dobija.

Predlog tog zakona će po svemu sudeći naići na veliki otpor u Senatu, koji je pod kontrolom demokrata, a i predsenik Obama je najavio veto ukoliko taj zakonski predlog bude usvojen. 

Glas Amerike Srbija

Najnovije
 Četvrtak, 21 Jul 2011
Obama se nada kompromisu 
Vesti Glasa Amerike

Predsednik Barak Obama i članovi Kongresa i dalje tragaju za kompromisom u pogledu podizanja granice zaduživanja pre krajnjeg roka 2. avgusta.

Predsednik ističe da ne gubi nadu da će "veliko cenjkanje" o podizanju granice zaduživanja i smanjenju državnog deficita, biti uspešno. Američki predsednik takođe je nagovestio da je spreman i za privremeni sporazum o podizanju granice duga.

U međuvremenu, portparol Bele kuće Džej Karni danas je saopštio da je Bela kuća "apsolutno uverena" da će Kongres pre krajnjeg roka povećati granicu državog zaduživanja sa sadašnjih 14 hiljada 300 milijadi dolara. Predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner, prethodno je zatražio od predsednika Obame da ispolji - kako se izrazio - pravo liderstvo, naglasivši da "nije dovoljno priželjkivati ili čekati rešenje".



Glas Amerike Srbija

Najnovije RSS Feeds RSS
 Petak, 22 Jul 2011
Senat blokirao plan Predstavničkog doma



Predsednik Obama govori o neophodnosti postizanja kompromisa o dugu, na sastanku sa studentima i biračima na Univerzitetu države Merilend, 22. jula 2011.

U Vašingtonu su nastavljena nastojanja da se postigne politički dogovor kojim bi se sprečilo da američka vlada dodje u situaciju da ne može da nastavi sa otplatom svojih dugova 2. avgusta.

Senat, u kojem demokrate imaju većinu, odbacio je plan Predstavničkog doma, u kojem većinu čine opozicioni republikanci, da se nivo zaduženosti Sjedinjenih Država podigne u zamenu za smanjenje izdataka federalne vlade.

Dok su vodeći zakonodavci dve stranke nastavili da se uzajamno optužuju zbog zastoja u reševanju ovog problema, predsednik Obama je upozorio da će “svi trpeti posledice” ukoliko dogovor ne bude postignut.

Na skupu sa studentima Univerziteta države Merilend, nadomak Vašingtona, Obama je rekao da je jedini pravičan način za rešavanje problema oko izdataka federalne vlade kombinacija smanjenja troškova i podizanja poreza. Predsednik je naglasio da se jedino neki članovi Predstavničkog doma protive toj ideji

Obama je u više navrata ove nedelje izrazio očekivanje da će dve strane postići sporazum. Uprkos medjustranačkim tenzijama, portparol Bele kuće Džej Karni rekao je da je administracija “apsolutno ubedjena” da će Kongres doneti odluku o podizanju nivoa zaduženosti zemlje pre krajnjeg roka – 2. avgusta.

Glas Ameroke Srbija