Sve ređe se osnivaju nove firme, a ove godine ih je 4.970 manje nego lane. Najveći broj izbrisan iz registra po sili zakona o automatskom stečaju.




BROJ onih koji su stavili ključ u bravu i završili sa poslovnim poduhvatom prošle godine je prvi put nadjačao one koji su tek zakoračili u biznis. Loš odnos ugašenih i novoosnovanih preduzeća i preduzetničkih radnji, nastavlja se i dalje. Za prvih šest meseci, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, registrovano je osnivanje 4.454 privredna društva, dok je izbrisano njih 6.892. U istom periodu upisano je 16.118 novih preduzetnika, a izbrisano - 17.642.

Za većinu poslodavaca koji su od početka godine i zvanično završili sa poslovanjem, sunovrat je počeo ranije. Dobar deo njih izbrisan je po sili Zakona o stečaju.

- Na povećani broj brisanih privrednih društava najviše je uticao automatski stečaj, koji sudovi sprovode nad firmama čiji su računi u blokadi duže od godinu dana - napominju u Agenciji za privredne registre. - Nad preduzećima čiji su računi u blokadi, sudovi sprovode postupak automatskog stečaja i o tome obaveštavaju APR, koja takva preduzeća briše sa spiska aktivnih privrednih subjekata. Samo od početka ove godine, do 6. jula APR je po službenoj dužnosti, na osnovu pravosnažnih sudskih rešenja, iz Registra privrednih subjekata izbrisao 4.970 privrednih društava.

Tokom čitave prošle godine automatskim stečajem je izbrisano ukupno 5.989 preduzeća, svega hiljadu više nego za pola ove godine. U Agenciji za privredne registre, međutim, objašnjavaju da su sudovi tek u drugoj polovini 2010. godine počeli da šalju pravosnažna sudska rešenja o sprovedenim automatskim stečajevima. Oni tako nisu uticali na podatke za prvih šest meseci prošle godine.

Loši poslovni rezultati uticali su na one koji su razmišljali o pokretanju sopstvenog posla. To se vidi po znatno manjem broju novoosnovanih preduzeća i radnji. Za prvih šest meseci 2010. osnovano je 5.643 privredna društva, 1.189 više nego ove godine. Hrabriji su bili i preduzetnici. U ovom periodu lane registrovano je 19.980 radnji, 3.862 više nego za prvih šest meseci ove godine.


MANjE ZAPOSLENIH

ANALIZA finansijskih izveštaja preduzeća i preduzetnika u 2010. godini, koju je uradila Agencija za privredne registre, pokazuje pad zaposlenih. Preduzeća, njih 111.127, prošlu godinu su završila sa 1.001.913 zaposlenih. To je 6,6 odsto manje nego godinu ranije. Preduzetnici, njih 21.262 koji podnose finansijske izveštaje, upošnjavali su 45.098 ljudi. Oni su radnu snagu smanjili za 11,11 odsto.

Izvor: Novosti

---

Stavljen katanac na 5.000 preduzeća

Beograd -- Broj onih koji su stavili ključ u bravu i završili sa poslovnim poduhvatom prošle godine je prvi put nadjačao one koji su tek zakoračili u biznis.



Loš odnos ugašenih i novoosnovanih preduzeća i preduzetničkih radnji, nastavlja se i dalje. Za prvih šest meseci, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, registrovano je osnivanje 4.454 privredna društva, dok je izbrisano njih 6.892. U istom periodu upisano je 16.118 novih preduzetnika, a izbrisano - 17.642.

Za većinu poslodavaca koji su od početka godine i zvanično završili sa poslovanjem, sunovrat je počeo ranije. Dobar deo njih izbrisan je po sili Zakona o stečaju.

"Na povećani broj brisanih privrednih društava najviše je uticao automatski stečaj, koji sudovi sprovode nad firmama čiji su računi u blokadi duže od godinu dana.Nad preduzećima čiji su računi u blokadi, sudovi sprovode postupak automatskog stečaja i o tome obaveštavaju APR, koja takva preduzeća briše sa spiska aktivnih privrednih subjekata. Samo od početka ove godine, do 6. jula APR je po službenoj dužnosti, na osnovu pravosnažnih sudskih rešenja, iz Registra privrednih subjekata izbrisao 4.970 privrednih društava", napominju u Agenciji za privredne registre.

Tokom čitave prošle godine automatskim stečajem je izbrisano ukupno 5.989 preduzeća, svega hiljadu više nego za pola ove godine.

U Agenciji za privredne registre, međutim, objašnjavaju da su sudovi tek u drugoj polovini 2010. godine počeli da šalju pravosnažna sudska rešenja o sprovedenim automatskim stečajevima. Oni tako nisu uticali na podatke za prvih šest meseci prošle godine.

Loši poslovni rezultati uticali su na one koji su razmišljali o pokretanju sopstvenog posla. To se vidi po znatno manjem broju novoosnovanih preduzeća i radnji. Za prvih šest meseci 2010. osnovano je 5.643 privredna društva, 1.189 više nego ove godine. Hrabriji su bili i preduzetnici. U ovom periodu lane registrovano je 19.980 radnji, 3.862 više nego za prvih šest meseci ove godine.

Analiza finansijskih izveštaja preduzeća i preduzetnika u 2010. godini, koju je uradila Agencija za privredne registre, pokazuje pad zaposlenih. Preduzeća, njih 111.127, prošlu godinu su završila sa 1.001.913 zaposlenih. To je 6,6 odsto manje nego godinu ranije. Preduzetnici, njih 21.262 koji podnose finansijske izveštaje, upošnjavali su 45.098 ljudi. Oni su radnu snagu smanjili za 11,11 odsto.

Izvor: B92

Šta je tu čudno?

Nije cudno al je mnogo lose. Ovde covek ne moze da prezivi... Posla sve manje, plate iste ili manje a cene rastu i rastu.

Polako, bice sve gore i gore...
jos se uzimaju krediti. kad se zavrne cesma, ode evro na 200din, plata drzavnih cinovnika na realnih 200jura (od kojih vecina ima 80eur ratu za hebenog punta ), zemlja, voda, lelekom i EPS Illuminatima i Game oVER - klapci iz grupne duse Lucifer wins, gedza Mile lose....

Cvetkovic je rekao da smo prevazisli krizu!!!

utorak 17.05.2011 | 20:13
Cvetković: Kriza u Srbiji je prošla

Premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da se ekonomija Srbije nalazi u postkriznom periodu i da je Vlada Srbije do sada vodila dobru ekonomsku politiku.



On je ocenio da će u ovoj godini biti ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto, što predstavlja dobru osnovu za nastavak oporavka privrede.

Premijer je istakao da je nakon provera utvrđeno da je statistika ispravno procenila pad BDP-a u 2009. godini i da nisu tačni naknadni obračuni koji su govorili da je pad bio dvostruko veći.

"Rast BDP-a od tri odsto u ovoj godini je nedovoljan, ali je dobra osnova za nastavak oporavka privrede", kazao je srpski premijer.

On je naglasio da postoje "dobra volja i odlučnost" da se unapredi poslovna klima i stvore uslovi za generisanje profita, kao i da će se kroz primenu novog modela ekonomskog rasta insistirati da prerađivačka industrija ima vodeću ulogu.

Cvetković je istakao kao pozitivno to što se privredni rast sve više bazira na proizvodnji razmenjivih dobara i da statistički podaci pokazuju da je izvoz u prva tri meseca bio 25-30 odsto veći nego u istom periodu 2010. i da je pokrivenost uvoza izvozom rasla u kontinuitetu, što će omogućiti da deficit tekućih plaćanja bude manji nego ranije.

Cvetković je naglasio i da je fiskalna politiika potpuno usklađena sa dogovorom sa MMF-om, a vlada poštuje zakonska ograničenja u vezi sa budžetskim deficitom i javnim dugom.

Kao negativnu stvar koju treba ispraviti Cvetković je naveo visoku inflaciju o čemu, kako je dodao, Vlada razgovara sa Narodnom bankom Srbije.

"Mislim da se pojavljuju dobri znaci u vezi sa inflacijom i da ćemo do kraja godine izboriti da inflacija bude jednocifrena i da dostigne projektovanu vrednost", rekao je premijer.

Cvetković je naveo da veliki problem u Srbiji predstavlja i visoka stopa nezaposlenosti, ali je ocenio kao dobro što je prvi put od početka krize u martu došlo do blagog rasta broja zaposlenih.

Cvetković je istakao da su se u martu pojavili prvi pozitivni signali što se tiče zaposlenosti, jer je zabeležen blagi porast broja zaposlenih, ali će se tek videti da li će to značiti i početak novog trenda. Dodao je da država još nije u mogućnosti da proceni da li je to početak trenda ili je sporadičan slučaj.

B92


Stvarno nema smisla takav tekst. Pa da laze neko i vara ovaj narod ima policija postena koja bi ga uhapsila. Ipak nasi policajci su na dobrom glasu. Postena nasa policija i Ivica Dacic nebi dozvolili obnanu svog naroda i lazi, kradju....

Zamenik premijera o stanju u vladajućoj koaliciji
Dačić: Politička kriza trenutno ne postoji Video
Beta | 16. 02. 2011. - 09:56h izmena vesti 16:58h | Komentara: 70

Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivica Dačić izjavio je danas da politička kriza u Srbiji trenutno ne postoji i da će biti nastavljen evropski put Srbije.



Nema dileme da će Srbija nastaviti sa onim što je bio cilj ove godine - dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije o zahtevu za članstvo u EU i određivanje datuma početka pregovora, rekao je Dačić.


Dačić je upozorio da dešavanja na političkoj sceni ne bi trebalo uopšte da utiču na evropski put Srbije.
“To znači da bi članstvo u EU trebalo da bude nacionalni i državni cilj kome teži svaka parlamentarna većina i svaka politička stranka koja želi dobro ovoj zemlji”, rekao je Dačić.


On je dodao da bi čak i u uslovima određene političke nestabilnosti u Srbiji trebalo da postoje uređena pravila igre, poput drugih država, kao što je Belgija, a kojima je predviđeno kako funkcioniše vlast u tim trenucima.
Dačić je jutros za javni servis izjavio da je neophodno da se sa najvećom strankom u vladajućoj koaliciji postigne dogovor o konceptu daljeg rada Vlade Srbije i da su razgovori o tome već počeli. On je rekao da će u razgovorima o promenama u Vladi koje bi trebalo da daju “novi impuls” njenom radu u narednih godinu dana, učestvovati i stranke koje nisu članice vladajuće koalicije.


On je precizirao da bi trebalo da bude doneta odluka da li će uslediti personalne promene u Vladi Srbije, ili smanjenje broja ministarstava i donošenje neophodnih zakona koji će omogućiti taj zahvat.


“Pred nama su razgovori o tim temama i mislim da su oni u toku”, rekao je Dačić i izrazio nadu da je vladajuća koalicija prevazišla krizu u međusobnim odnosima.


Blic

Beograd 15. 07. 2011

PRESS

REZULTATI VELIKOG ISTRAŽIVANJA INFOSTUDA
Porazno istraživanje: U državnu službu samo preko veze

Razlika - Više od 50 odsto službenika u državnim firmama posao dobilo preko veze, u domaćim privatnim firmama takvih je 39 odsto, a u stranim kompanijama četvrtina. Nađu prečicu - Tek svaki deseti koji radi za državu do radne knjižice je došao preko Nacionalne službe za zapošljavanje. U istraživanju učestvovalo 1.530 ispitanika



Ko želi da se zaposli u državnoj službi mora da nađe jaku vezu, pokazalo je veliko istraživanje specijalizovanog sajta Infostud. Čak 51 odsto zaposlenih u državnim firmama reklo je da je posao dobilo zahvaljujući vezi. U domaćim privatnim firmama taj procenat je 39 odsto, dok je u stranim kompanijama četvrtina zaposlenih preko veze.

Zanimljivo je da je drugi najčešći način zapošljavanja u državnim institucijama taj da poslodavac sam pronađe kandidata (čak 21 odsto ljudi), što ukazuje na gotovo potpuno odsustvo konkursa. Samo 15 odsto ljudi u državnoj firmi zaposlilo se preko oglasa na specijalizovanim sajtovima, a svega 10 odsto njih posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje.
Oglasi na sajtovima

Znatno je drugačija slika u privatnim firmama, naročito u stranim. Do radnog mesta u stranim privatnim firmama dolazi se najčešće preko oglasa na sajtovima za zapošljavanje, kod domaćih privatnika na isti način ili preko veze.

- Na Infostudu većina oglasa i jesu oglasi privatnih firmi, ali na mesečnom nivou ima i po nekoliko oglasa državnih preduzeća. Samim tim, treba napomenuti da firme koje zapošljavaju preko veze mahom izbegavaju da se oglase na internetu, jer tada dobijaju veliki broj prijava, što im nije u interesu, a to oglašavanje se i plaća - objašnjava Sonja Kmezić, šef Infostudovih sajtova za zapošljavanje i ljudske resurse.

Infostud je ovo istraživanje sproveo kao anketu na svom sajtu u kojoj je učestvovalo 1.530 ljudi.

Predsednica Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata Srbije Ranka Savić smatra da rezultati Infostudovog istraživanja nisu iznenađujući, već očekivani i da je zapošljavanje preko veze veoma često u Srbiji.

- Kako koja vlast dođe, novi ministar ili direktor javnog preduzeća vodi sa sobom buljuk partijskih službenika. Kriterijum za zapošljavanje nije stručnost, već partijska i rođačka pripadnost. Moj suprug je dobio otkaz iz državne službe zbog ovakvih mojih izjava, dakle, i otkazi su lično motivisani. Već nekoliko godina ukazujemo na ovu pojavu, ali lek joj sigurno nećemo naći još dugo - kaže Savićeva.

Slaže se i Neven Cvetićanin sa Instituta za društvene nauke.

- Malo smo društvo u kome se gotovo svi poznaju, naročito unutar jedne struke. Preovladava mentalitet u kojem ljudi sve znaju jedni o drugima i sasvim prirodno rade rođačke veze, poznanstva i kumstva. Uz to, toliko dugo smo bili neuređena država da se ne može očekivati nivo institucionalizovanosti - ističe Cvetićanin i pojašnjava zbog čega su lični kontakti manje zastupljeni kod privatnika:

- Tu su stroži kriterijumi, vlada konkurencija i gleda se konkretan interes posla, dok su državna preduzeća svačija i ničija, pa je tu moguće da mane kandidata budu pokrivene ličnim kontaktima.Ko želi da se zaposli u državnoj službi mora da nađe jaku vezu, pokazalo je veliko istraživanje specijalizovanog sajta Infostud. Čak 51 odsto zaposlenih u državnim firmama reklo je da je posao dobilo zahvaljujući vezi. U domaćim privatnim firmama taj procenat je 39 odsto, dok je u stranim kompanijama četvrtina zaposlenih preko veze.

Zanimljivo je da je drugi najčešći način zapošljavanja u državnim institucijama taj da poslodavac sam pronađe kandidata (čak 21 odsto ljudi), što ukazuje na gotovo potpuno odsustvo konkursa. Samo 15 odsto ljudi u državnoj firmi zaposlilo se preko oglasa na specijalizovanim sajtovima, a svega 10 odsto njih posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje.
Oglasi na sajtovima

Znatno je drugačija slika u privatnim firmama, naročito u stranim. Do radnog mesta u stranim privatnim firmama dolazi se najčešće preko oglasa na sajtovima za zapošljavanje, kod domaćih privatnika na isti način ili preko veze.

- Na Infostudu većina oglasa i jesu oglasi privatnih firmi, ali na mesečnom nivou ima i po nekoliko oglasa državnih preduzeća. Samim tim, treba napomenuti da firme koje zapošljavaju preko veze mahom izbegavaju da se oglase na internetu, jer tada dobijaju veliki broj prijava, što im nije u interesu, a to oglašavanje se i plaća - objašnjava Sonja Kmezić, šef Infostudovih sajtova za zapošljavanje i ljudske resurse.

Infostud je ovo istraživanje sproveo kao anketu na svom sajtu u kojoj je učestvovalo 1.530 ljudi.

Predsednica Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata Srbije Ranka Savić smatra da rezultati Infostudovog istraživanja nisu iznenađujući, već očekivani i da je zapošljavanje preko veze veoma često u Srbiji.

- Kako koja vlast dođe, novi ministar ili direktor javnog preduzeća vodi sa sobom buljuk partijskih službenika. Kriterijum za zapošljavanje nije stručnost, već partijska i rođačka pripadnost. Moj suprug je dobio otkaz iz državne službe zbog ovakvih mojih izjava, dakle, i otkazi su lično motivisani. Već nekoliko godina ukazujemo na ovu pojavu, ali lek joj sigurno nećemo naći još dugo - kaže Savićeva.

Slaže se i Neven Cvetićanin sa Instituta za društvene nauke.

- Malo smo društvo u kome se gotovo svi poznaju, naročito unutar jedne struke. Preovladava mentalitet u kojem ljudi sve znaju jedni o drugima i sasvim prirodno rade rođačke veze, poznanstva i kumstva. Uz to, toliko dugo smo bili neuređena država da se ne može očekivati nivo institucionalizovanosti - ističe Cvetićanin i pojašnjava zbog čega su lični kontakti manje zastupljeni kod privatnika:

- Tu su stroži kriterijumi, vlada konkurencija i gleda se konkretan interes posla, dok su državna preduzeća svačija i ničija, pa je tu moguće da mane kandidata budu pokrivene ličnim kontaktima.


Ana Vlahović

Press

Moram da dodam jedan aspekt na koji se istraživanje nije odlučilo, a to je zašto privatnici toliko zapošljavaju poznanike. Naše zakonodavstvo je zaštitnički postavljeno prema pravima zaposlenih, ali ne i prema obavezama. Tako ako poslodavac nekog zaposli pa shvati da ta osoba ne odgovara njegovim zahtevima veoma je teško otpustiti lošeg radnika. Čak ni očigledne povrede poslovne discipline kao što je nedovoljno ispunjenje radnih zadataka dolazak na posao u pijanom-drogiranom stanju nisu razlozi za jednostavno otpuštanje nego se pretvaraju u duge skupe parnice.

cuva gazda svoje dupe. njegove pare - njegova stvar koga ce da zaposli.
problem su metilji u drzavnoj sluzbi koje ne mozes da otpustis sve i da se iskenja na sred kancelarije i odigra ritualni ples oko svog govanceta. sud bi rekao : 'kenjanje je prirodna potreba, nesrecnim slucajem nije stigao do wc-a a ples je razumljiva posledica radosti sto ga ne muci konstipacija. vratite ga na posao i isplatite mu sve sto nije radio' Case closed..

Tačno to i zato privatnik ne želi da zaposli nekog ko će mu se pokenjati u život a državna administracija je puna negativne selekcije, direktor lopov, šef nesposobnjaković a radnici nenji i neodgovorni