Izvor: Tanjug

Sekretar Udruženja za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore Dragana Šabić da je ta institucija pokrenula niz edukacija u zemlji, koje su namenjene seoskim domaćinima, sa ciljem unapređenja turizma na tim područjima.



Ona je dodala da se tim programom, osim domaćinima, ukazuje i lokalnim zajednicama na značaj seoskog turizma i predispozicije koje naša sela imaju, a angažovanjem lokalnih samouprava bi, prema njenom mišljenju, mogli da se postignu značajni rezultati u razvoju te grane turizma.

 Profesor na Visokoj turističkoj školi u Novom Beogradu Snežana Štetić, koja je bila jedan od predavača na obuci, istakla da je najvažnije za razvoj seoskog turizma uspostaviti saradnju svih činilaca u seoskim lokalnim zajednicama. Štetić je objasnila da je tokom svog radnog iskustva uočila da seoski domaćini nemaju dovoljno podsticaja od lokalnih samouprava.

 Ona je ukazala da seoski turizam ima značaj za čitavo područje u kom se ostvaruje, jer čitava zajednica ima koristi od boravka gostiju u tim sredinama, ali da je prvenstveno važno da domaćini pružaju posetiocima odgovarajuće i kvalitetne usluge.

Slaba iskorišćenost seoskih smeštajnih kapaciteta

Profesor Ševarlić je na nedavno održanom savetovanju u oblasti ruralnog turizma u organizaciji Privredne komore Beograda rekao da je 1980-tih u Srbiji bilo registrovano 3.000 ležajeva u seoskom turizmu, dok je poslednja anketa Turističke organizacije Srbije 2009. pokazala da taj broj iznosi 5.762.

 Ministarstvo za ekonomiju i regionalnog razvoja objavilo je 2010, da u zemlji ima 10.000 registrovanih ležajeva u seoskom turizmu, a da iskorišćenost tih kapaciteta iznosi svega tri do pet odsto, uprkos sve većem interesovanju turista i tome što zemlja poseduje sve potrebne resurse, naveo je Ševarlić.

 Ševarlić je kazao da su podaci zabrinjavajući, ukoliko su tačni, jer postoji mogućnost da svi smeštajni kapaciteti nisu prijavljeni zbog izbegavanja poreskih i drugih obaveza. Na to da je broj ležajeva veći od registrovanih ukazuje i to što broj korisnika usluga seoskog turizma na godišnjem nivou beleži rast od 30 odsto, a izgradnja smeštajnih kapaciteta na selu na godišnjem nivou i do 25 odsto, naveo je Ševarlić.

 Strategija razvoja turizma Republike Srbije sadrži devet fokusa, ali je ruralni na predposlednjem mestu, kazao je Ševarlić, napominjući da je, na primer, taj vid turizma u Hrvatskoj na drugom mestu.

 Profesor je ukazao da u 21. veku učešće turista u stvaranju turističkog proizvoda sve više dobija na značaju, što je izuzetno značajno sa aspekta razvoja ruralnog vida ove privredne grane. Osvrćući se na period od 1960 naovamo, Ševarlić je kazao da su primetne i razlike u karakteru turizma, koji je najpre bio elitni, potom masovni, a u poslednjoj deceniji primetna je dominacija razvoja posebnih oblika turizma, u koji spada i seoski.

 Učesnicima savetovanja obratila se i Dijana Katica iz "Hrvatskog farmera" koja je kazala da različite destinacije nude slične usluge za sličnu cenu, te treba biti originalan i inventivan, "izvući ono po čemu je ta destinacija različita" i pozicionirati se stvaranjem brenda.

Izvor: B92