Tako je....nisam mislio samo na politicare, vec na celokupnu javnu scenu....Kritike, komentari, sve je to normalno u jednom demokratskom drustvu.... ali postoje i pravila koja moraju da se postuju ....ajmo da koristimo blage reci i jake argumente i onda niko ne sme da se ljuti....A prost u izrazavanju, vulgaran, agresivan to moze svako.....Ali cemu?

Podrzao bih te u ovim stavovima vrlo rado pod nekoliko uslova:
Da politicari, funkcioneri i javne licnosti obrate paznju na recnik i ponasanje a da novinari onda ne budu krivci sto prenesu uvrede, psovke, pijanog okvalifikuju kao pijanog,......
Da nemaju politicke partije uticaja na novinarstvo-sloboda medija a samim tim ako se napise nesto sto je istinito a ipak ne odgovara politicaru ili partiji novinar ne bude smenjen, oblacen ili cak ubijen.

U Srbiji je nevidjena cenzura -kud ces vece od sadasnje.
Pa ni bravar, Milosevic, da je ziv Milose OBrenovic-ne bi ovakvu cenzuru  uveli niti ovakvu hajku na novinare koji su samo zivotinjke za odstrel.

(Извини што одговарам тек сад.)





Недовољно знам о Родићу да бих могла разговарати о том. Све што знам је да се ради о домаћем власнику који је понекад објављивао и понешто мимо струје и који је неколико пута хапшен. Е сад, таквом усамљеном непослушнику није тешко којешта напаковати и сложити му ситуацију у којој ће му присјести живот.

Но, колико је и да ли је Раја сам томе допринијео - ја недовољно знам.

Оно око чега нема сумње је резултат - Курир је постао дио струјне матице, а највећи допринос великих промјена које су означиле његову свијетлу будућност је категорија секс и то написана у складу с  правилима енглеског језика.

Да, али то се све ради, а притом је истовремено на дјелу најтежа могућа цензура. Управо је то највећи проблем с идејом цензуре.
(Али - слобода мишљења није анархија, да одмах додам и то.)

Psiholozi za Alo! tumače šta se krije iza 100 lica predsednika

Tadić ne veruje u ono što priča!

Prenaglašeno stegnuto lice u pratnji široko otvorenih očiju, čvrsto stisnute usne, zgrčeni osmeh...



Samo su neki od primera čudnih izraza lica Borisa Tadića, koje je u poslednje vreme vrlo često imao prilike da zabeleži naš fotograf. Da li i kakve muke more našeg predsednika, „Alo!“ je pokušao da proveri kod njegovih kolega psihologa, ali i stručnjaka za mimiku.
- Manekensko lice predsednika u poslednje vreme često napeto i zgrčeno dokaz je tenzije i pritiska, koje Tadić trpi sa različitih strana, smatra glumac Marko Stojanović, inače, najpoznatiji domaći pantomimičar koji već godinama ljudima koji vode državu drži časove i vežbe neverbalne komunikacije.
- Tadić mi izgleda kao da mu je svega dosta. U javnim nastupima deluje rastrzano, kao da mnogo ljudi od njega očekuje potpuno različite stvari. Posmatrač stiče utisak kao da će svakog časa da prsne, digne ruke i kaže: „Dogovorite se šta treba da kažem“ - priča Stojanović, dodajući da svi ozbiljni političari u svetu, a naročito predsednici, imaju timove ljudi za imidž i brinu se da ovakvi „emotivni istupi“ ne budu česti.
- Pored glasa, dikcije i samopouzdanja, može se donekle naučiti i lice da se kontroliše. Mišići se treniraju kao u bilo kom sportu, međutim, postoji jedan deo mikromišića na koje se ne može uticati. Kao ni na pogled. Možete naučiti da pogled učinite autoritativnijim, da naučite da izdržite tuđi pogled ili da ga duže vreme značajno usmerite na sagovornika. Ali, same emocije teško se mogu sakriti - objašnjava on.
Psiholog Sandra Jovanović, koja je u više navrata držala radionice iz neverbalne komunikacije, za „Alo!“ objašnjava: - Gestikulacija i mimika su često iskrenije, jer pokazuju i potisnuta osećanja. Ukoliko neko stalno skreće pogled ulevo, ima nervozne pokrete ili trzaje lica, očigledno je da mu je neprijatno. To može da bude dokaz i da ne veruje u ono što priča ili da bi želeo da kaže nešto što ne može. Međutim, kod Tadića su mi, pre svega, upale u oči duge pauze koje pravi između rečenica. Generalno, to može da znači da osoba koja govori želi nešto da naglasi, ali i da zabašuri ono što je prethodno rečeno - kaže ona.
Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, naglašava da je teško oceniti nečije ponašanje na osnovu izolovanih situacija.
- Češkanje po nosu ili glavi, skupljena usta, napet izraz, tapkanje nogu o pod ili grčenje ruku mogu biti pokazatelji nesigurnosti ili nedostatka samopouzdanja, a samopouzdanje najpre dolazi kada ubediš sebe da je ono što pričaš istina.
 
Zagrljaji „a la Mrka“ nisu po političkom bontonu?!
Srdačne zagrljaje Tadića, koji zbog toga sve više podseća na najtoplijeg ministra Milutina Mrkonjića, psihijatar Danijela Tiosavljević nije želela da tumači, ali je ukazala:
- Na našoj političkoj sceni takvi izrazi bliskosti su česti, ali oni su po pravilu bontona neprimereni i izraz su nevaspitanja. S jedne strane, mogu biti dokaz bliskosti, ali se mogu koristiti i u manipulativne svrhe - da se u javnosti stekne osećaj prijateljstva između te dve strane. Ponekad su i ironični - objašnjava Tiosavljevićeva.
 
Jankovićeva: „Knjiški primer laganja“
Klinički psiholog Aleksandra Janković, ali i pulenka Velje Ilića iz NS-a, kaže da Tadićev tim zadužen za njegov imidž slepo prati model ponašanja američkog predsednika.
- Tadić je taj dobar lik iz komšiluka, prijateljski nastrojen. Ljudima prilazi s rečima: „Baci kosku!“, „Ako treba, usisaću vam kuću, prošetati psa...“ To je sve deo imidža. Ukoliko obratite pažnju, videćete i da prilikom fotografisanja često okreće glavu u jednu stranu, tamo gde je onaj crni čuperak. Neko mu je rekao da je to lepo. Dodirivanje nosa i lica je knjiški primer laganja. Kao i kada neko kaže: „Sada ću vam iskreno reći!“

Moral i nemoral

Predsednik Boris Tadić je rekao na Glavnom odboru svoje partije, pored ostalog, i da Srbija sarađuje s Hagom zbog sebe. Kao jedini motiv on je istakao „moralne vrednosti ispunjavanja zakonskih obaveza“. Izjavio je to čovek koji je istovremeno predsednik države i predsednik Demokratske stranke.

Ako je moralno, a jeste, ispunjavati obaveze po Zakonu o saradnji s Haškim tribunalom, zašto ne bi bilo moralno poštovati sopstveni Ustav, a obavezno je. Taj ustav članom 115 zabranjuje predsedniku Republike da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Izdresirali su nas, međutim, da se pravimo kao da ovaj član ne postoji - više se niko ne obazire na to što je predsednik Srbije ujedno i predsednik DS. Predsednikovanje partijom je svakako javna funkcija, kad već nije i profesionalna, jer Tadić za to, koliko je poznato, ne prima platu.

Po logici paralele presednikovih reči i ponašanja, moral ima dve dimenzije. Prva je poštovanje propisa koji su delom okrenuti inostranstvu i tiču se takozvanog stranog faktora. Druga je nepoštovanje propisa koji regulišu zbivanja u sopstvenom dvorištu, za koja onaj strani faktor nije preterano zainteresovan ukoliko ga ne ugrožavaju. E, ta druga dimenzija se zove nemoral.

Neko će reći da je 115. član sitnica. Kada bi i bilo tako, zašto ta sitnica nije izbrisana kako nas ne bi pravila ludima, pa da svi političari legalno obavljaju više poslova u isto vreme, prelivajući korist iz jednog u drugi. Kao što mnogi već faktički, nelegalno, i čine. Ova ustavna odredba je pre indikator tolerancije misleće javnosti: ukoliko to prođe, a zasad prolazi, proći će i druga, žešća kršenja Ustava. Proći će i neki zakoni čije će ime odgovarati stranom faktoru (EU), osim ukoliko ne začeprka po sadržini suprotnoj pravima domorodaca u Srbiji. Primera radi, Zakon o restituciji koji kao predmet denacionalizacije ne bi, eventualno, priznavao i građevinsko zemljište.

Rđavo je što se narod, i iz moralnih razloga i zbog kazni, pridržava pravnih pravila, dok ih političari ignorišu, ne strepeći od sankcija, a pozivajući se na moral! Ustav i zakoni nam zbog toga sve više liče na stripove, a život u toj stripoteci - na tragikomediju.

Blic-Gost komentator-ZLATKO ČOBOVIĆ    | 23. 06. 2011. - 00:02h | Komentara: 0

“Борис Тадић је недавно, „на затвореном делу седнице Главног одбора Демократске странке, одржаној у Смедереву… најозбиљнијим гласом са говорнице поручио:  „Идите од куће до куће и врбујте младе да гласају за нас. Они ће натерати и своје родитеље да их следе. Обећавајте им све што желе да чују, обећавајте им новац, посао, стипендије, државну службу, јер ако изгубимо изборе и одемо са власти, сви ћемо завршити у затвору, а неки од нас ће бити и убијени. Зато се борите да не предамо власт!““

Izvor

Ova zajebancija DHZ iz Vojvodine na racun emisije Ivana Ivanovica


 je samo jos jedan pokusaj  Bote diktatora da ukine , za sada jedinu nTV stanicu, sa nacionalnom frekvencijom, koja ga proziva.
Tako su svojevremeno sjebali BK TV a sada pokusavaju i sa Prvom.
Nadam se da nece uspeti i da ce Prva nastaviti da ih plete a pogotovu Ivan.


De si Boto kralju 

И тако... у данима који су услиједили цензорска хистерија постаје најзанимљивија комедија, а психолошке манипулације су у пуном залету...