Ovako, imam sledeci problem.
Bavim se programiranjem -> sto znaci cist rad i citanje raznih knjiga za svakodnevno usavrsavanje(cisto ucenje).
Radim od kuce.

Problem je u volju, motivaciji , itd. Nekako nista mi nije vazno u zivotu. Ponekad se osecam kao da sanjam. Ozenio sam se, zivim u gradu (podstanar), planiram i odmor pa opet nista...
Kada trebam da radim ili ucim, tesko da se skoncentrisem. Misli mi lutaju, , ili odem na neki sajt / forum pa nadjem 10-teme koje su zanimljive pa procitam / politika, sport, drustvo,mitologija.../
a kada i to dosadi, onda lepo razmisljam i planiram radni da, radnu nedelju, mesec,godinu.. i sve lepo planiram, ramisljam kako da se motivisem ali kada treba da krenem sve nekako na silu, i radim 10 min pa pauza, i tako u krug.
Poceo sam slabije da izlazim, po par dana ne izlazim iz kuce. Razlog, tu mi je tv, internet, posao... A i sebe varam tipa, danas si slabo radio, kako da izadjem bolje da sedim i uradim jos malo vise, da nadohnadim.
Svaki dan pokusavam bolje da se organizujem, ali svaki dan prodje isto.
Kao da sam za sve izgubio volju, i jedino sto znam da sam nezadovoljan svojim zivotom. Jednostavno neznam sta mi nedostaje, neznam sta hocu, kao da sam upao u neko sivilo i monotoniju i kao da je sve ovo neki san, pa cekam da se probudim i bude bolje.. Obicno sanjam svake noci, ne kosmare ali neke nepovezane stvari i gluposti, kao da se dosadjujem i dok spavam. I sve se nekako osecam uznemireno, napeto kao da ocekujem da mi svakog trenutka stignu neke lose vesti. E bas tako se osecam. I osecam se pomalo kao talac u ovoj situaciji, gde ne mogu nesto da preduzmem, pa sve cekam da ce proci samo od sebe sve ovo...

Npr. da mi ponude povisicu plate za 200 eura, recimo, ja bih se odusevio par dana a posle sve po starom. Kao da ne verujem da mi se to desava. Pa opet brzo utonem u sivilo. Nista da me pokrene, trgne... a novac mene motivise.

Jel imao neke slicno iskustvo ili neki savet... Mozda sam za neko strucnije lice

Najsmesnije od svega, sto sam u drustvu komunikativan, redovno najsmejan, i ja sam tak koji zabavlja druge ljude, pa sam i pozeljan u drustvu. Ali kada sam sam, opterecujem se situacijom da ne mogu da kontrolisem sebe, da ucim, da odradim svoje zadatke, jednostavno kao da ne upravljam svojim zivotom.

Ps. Ako nije za ovaj deo foruma slobodno prebacite... I bilo bi dobro kada bi se javilo strucno lice da komentarise... verovatno su koreni problema dosta dublji.

за учење и усавршавање ... мораш убедити себе да то има сврхе ... да није битно ако ефеката не буде одмах, да је битно да се нешто не дешава.

за сивило и монотнију ... ради било шта, вежбај, трчи, играј фудбал, иди с другарима на пиво, води женче негде ... кад нађеш нешто после чега се осећаш добро држи се тога ... звучаће наивно на први поглед, али после времена одвојеног и за пар серија склекова осећаћеш се боље него после тог времена баченог на блејање пред компом. Ради било шта осим непрекидног и непродуктивног размишљања о једним те истим стварима које си убеђен да не можеш да решиш ... самосажаљевањe je jeдна од глупљих ствари које си људи допуштају. Мењај лагано ствари које можеш да промениш и за неко време остави са стране те нерешиве проблеме јер не желиш да губиш време енергију и живце на ствари на које не можеш да утичеш ... после неког времена и ситних успеха осећаћеш се боље и видећеш да ни ти нерешиви проблеми нису толико нерешиви ... Избегни ону замку у коју често упадају безвољни људи ... а то је да размишљајући о нерешивим проблемима не раде ни оно што би требало и што би могли да ураде и врте се том врзином колу ...

за дефинитивно решење проблема ... за све постоји узрок, питање је само да ли смо га свесни и да ли смо спремни себи признати шта је то ... већина људи зна где треба да погледа и шта да се запита само не желе ... јер знају да им се неће свидети то што ће видети ... после тога решење уме буде лакши део посла 

ако прочиташ ово и дигнеш се од компа и одеш радити билошта ... то је већ напредак 

Problem nije u volji ili motivaciji vec u prioritetima i radnim navikavama. Retko ko bas voli da uci ili radi ali je to stavio kao svoj prioritet i isterao/isteruje to nesto do kraja.

Napisi priritete, isplaniraj lepo radni dan i drzi se sto vise toga. Ako to uspes ne bi trebalo da imas problema.

E da

Nista ne prolazi samo od sebe, ako si upao u sivilo i monotonije preduzmi sam nesto povodom toga i radi nesto sto te ispunjava.

Jedan budisticki filozof je rekao da kada nemas ciljeva u zivotu i nemas nikakvih ocekivanja od zivota: da si jedan korak od ocajanja ili jedan korak od totalne slobode da uzivas uzivotu...

tih a sto se meni tek ne uciiii a ispit 8og pa 9og....kukuuuu

I meni se slicno pocelo desavati na fakultetu prije god dana  i to povezujem sa pojavom interneta i negdje sam

procitao da je internet mnogo zanimljiviji i aktivniji za mozak u odnosu na mrtva slova. I da mnogi ljudi od sljastecih internet i TV sadrzaja imaju problem sa koncentracijom.

Ja nekako uspjevam sa ovim ispitima jer - na guzovima sjedim po citav dan u citaonici... a sport je isto dobar kao osvjezenje..


Mislio sam da brak covjeku pruzi neki spokoj, ali ocigledno ne. Tj. da je to problem koji mnogi djele.

I mene je internet dosta odvlačio od knjige svojevremeno, ali nikad toliko da padnem ispit ili ne izađem na isti.

Jednostavno - znam kad je dosta, a stvar je motivacije i discipline, koje mi, srećom, nikada nije manjkalo na fakultetu. Iskreno mislim da nije moguće da ti nešto toliko odvuče pažnju od obaveza, već je to najčešće izgovor, savršen alibi za dublji problem sa motivacijom. To treba iščačkati i rešiti čim pre, jer problem može postati veći i proširiti se na druge životne sfere.

Trenutno sam u slicnoj fazi.
Obnovio sam godinu, izgubio volju za ucenjem i za dosta drugih stvari u kojima sam ranije uzivao, radne navike gradim ispocetka. Duga pauza i nerad su ucinili svoje, tako da se sa neke nule vracam u "kondiciju" kad je ucenje u pitanju. Kod mene je pad tog jednog segmenta zivota, fakulteta, povukao i ostale sa sobom i prouzrokovao opste nezadovoljstvo. Imam dosta hobija tj. distrakcija, rastrkan sam na sve strane i fakultet sam zanemario kao primarnu stavku, a nakon toga se desilo to da su ti hobiji postali nezanimljivi tj. "krivci" za neuspeh na faxu. Griza savesti je proradila, a pritom sam mozda previse samokritican i ambiciozan, ne znam..
Btw, i ja se bavim programiranjem tj. planiram da zaradjujem od toga nakon studija.
Pri poslu ti je uvek net dostupan sto moze da pojede dooosta vremena, mada moze da bude korisno ako se izgradi ta samodisciplina. Jednom prilikom nisam uplatio net i stvarno je ucinak bio mnogo bolji..

Eto, samo da znas da nisi sam..

Ovo je uzrok svih tvojih problema 
Za koncetraciju i stimulaciju kupi kutiju adderall-a  (salim se, ovo ne pokusavaj)

Jedan lep tekst koji se bas odnosi na temu. 

Da li je motivacija neophodna za učenje



Kao što znamo uspešno školsko učenje ili učenje u akademske svrhe podrazumeva usredsređenost na gradivo tj. visoku koncentraciju, obnavljanje gradiva kako bi se informacije memorisale, doslednost u radnim navikama, upornost da se savlada i nešto što nam na prvi pogled izgleda nepremostivo, kao i odricanje od različitih životnih aktivnosti koje bismo rado obavljali umesto da sedimo i učimo. Sve u svemu akademsko učenje je jedan naporan, iscrpljujuć, često monoton i prevashodno dug proces. Čest pojam koji se javlja uz učenje i probleme sa učenjem je motivacija. Gubitak motivacije za učenje se javlja kao uobičajeni problem kada je u pitanju učenje u akademske svrhe.

Odakle potiče motivacija? Motivacija može poticati iz dva izvora-unutrašnjeg i spoljašnjeg a često i iz oba. Unutrašnja motivacija je ona koja potiče iz zainteresovanosti za sadržaj koji učimo. Na primer, ako nam se neka oblast ili tema dopadaju i smatramo ih zanimljivim imamo više volje da o tome čitamo i/ili učimo. Ovakav vid motivacije je najbolji i ako je ona jaka dolazi se do najboljih rezultata u učenju. Spoljašnja motivacija podrazumeva učenje za neki vid spoljašnje nagrade. Na primer, neko vredno uči kako bi dobio dobru ocenu ili kako bi dobio neku drugu vrstu nagrade npr. novčane. Osoba uči kako bi dobila dobru ocenu jer će to izazvati divljenje kod roditelja i vršnjaka i samim tim ona će biti vredna i u svojim očima. Spoljašnja motivacija je dobra i ona može imati povoljne efekte na učenje a posebno na stvaranje radnih navika. Kada se neko ponašanje stalno nagrađuje ono vremenom postaje automatizovano pa osobi učenje postaje svrha samo po sebi.

Zašto gubimo motivaciju? Postoje različiti razlozi zašto motivacija može da se izgubi. Težina gradiva koje učimo može biti jedan od razloga zašto gubimo motivaciju-kada je nešto teško i čini nam se nesavladivim često se dešava da možemo izgubiti motivaciju da to naučimo jer to iziskuje mnogo napora i muke a šanse za pozitivan ishod su male. Nedostatak nagrade je jedan od najčešćih razloga zašto motivacija opada-ako dete uči i pokazuje rezultate ali za to ne dobija pohvale od strane roditelja ili svoje vršnjačke grupe  ono će izgubiti motivaciju za tim. Student koji shvati da kada završi fakultet neće dobiti radno mesto koje priželjkuje može izgubiti motivaciju za bilo kakvim zalaganjem. Netolerancija na frustraciju je jedan od osnovnih faktora zašto neko „može“ a neko ne može da uči. Učenje u akademske svrhe  je između ostalog dug, naporan i ne tako prijatan proces-ko nije spreman da podnese sve neprijatnosti i odricanja koja takvo učenje donosi on neće biti uspešan u ovoj aktivnosti. Psihološki problemi kao što su depresija ili hiperaktivnost , od kojih jedan podrazumeva pad u konativnim funkcijama a drugi nemogućnost održavanja koncentracije onemogućavaju uspešno učenje.

Da li je motivacija neophodna za učenje? I da i ne. Tradicinionalna psihologija je stvorila gotovo neraskidivu vezu između pojmova motivacije i učenja. I svakako motivacija jeste nešto što svaki čovek da oseti kao nešto što ga „vuče“ ka ostvarivanju nekog cilja. Međutim, nije uvek korisno pridavati motivaciji veliki značaj. Zašto? Ponekad sama rečenica „Nemam motivaciju i ne mogu da učim“, deluje jako osujećujuće i stavlja vas u poziciju bezpomoćnosti da bilo šta učinite. Ako verujete da Vam je motivacija potrebna za učenje a ne znate kako da je „nađete“ ili „obnovite“ nećete završiti posao odnosno nećete naučiti gradivo i položiti ispit. Dakle, umesto da neuspešno tragate za davno izgubljenom motivacijom napravite plan aktivnosti koje su usmerene za ostvarenje cilja. Odnosno napravite kratkoročni cilj koji će glasiti-polaganje ispita. Zatim napravite listu aktivnosti koje će Vam pomoći da to uradite. Npr., ustajanje u 10h, doručak u 10:30, učenje od 11h do 16h,itd. Možete načiniti raspored kada učite a kada pravite pauzu ili gradivo podeliti da manje celine koje ćete obrađivati tog dana (npr. 30 strana dnevno), pritom nađite meru koja je realna. Kada obavite predviđeno za taj dan nagradite sebe neki dnevnim uživanjem (npr.šetnja,slatkiš, odlazak u bioskop, odluzak kod prijatelja,itd.) a kada ne obavite kaznite sebe tako što ćete oduzeti sebi neko od vaših omiljenih dnevnih ili nedeljnih uživanja. Kada se ovakav plan ustali više vam neće biti potrebna motivacija već će se stvari odvijati po automatizmu a krajnji rezultat će biti položen ispit.

Sanja Marjanović

Dipl.psiholog

Izvor