U Iraku poginulo više od 60 osoba tokom šiitskog hodočašća
U nekoliko odvojenih napada na šitske hodočasnike danas u Bagdadu poginulo je najmanje 60 osoba, a više od 150 ih je povređeno, javila je policija.
U bombaškim napadima na šiitske hodočasnike u Bagdadu danas je, poslednjeg dana šiitskog verskog praznika, poginulo najmanje 12 ljudi, saopštila je iračka policija.
U istočnom delu Bagdada jutros je poginulo šest ljudi kada je bomba eksplodirala dok su se hodočasnici vraćali iz džamije, a u eksploziji u severnom delu grada poginulo je još pet osoba.
Jedna osoba je poginula u južnom delu iračke prestonice u eksploziji automobila bombe.
Šiiti iz celog Iraka došli su juče u iračku prestonicu da posete grob imama Muse Kazima, povodom godišnjice njegove smrti.
Najteži napad dogodio se u sunitskom kvartu Azimija na severu Bagdada kroz koji su prolazili šiitski hodočasnici na putu za mauzolej imama Muse Kazime.
U tom napadu bombaša samoubice, koji je aktivirao bombu usred mase ljudi, poginule su 32 osobe. Više ljudi je stradalo u nekoliko drugih napada u različitim delovima Bagdada.
Takođe su eksplodirale bombe u kvartovima Bagdad al Džadida i Fudailia na istoku grada, u ulici Haifa u centru i u zapadnom kvartu Jarmuk, u kojima je poginulo 11 ljudi a 63 osobe su povređene, rekao je jedan policijski zvaničnik.
Šiiti koji su većinski narod u Iraku česta su meta napada naoružanih grupa sunita. U aprilu 2009. dve žene samoubice aktivirale su eksploziv blizu ovog istog mauzoleja i ubile 65 osoba, među kojima je bilo i 20 hodočasnika iz Irana.
Današnji napadi dogodili su se i pored pojačanih mera bezbednosti u inače dobro obezbeđenom Bagdadu. Brojne ulice i mostovi bili su zatvoreni za saobraćaj, zbranjena je vožnja motocikala i bicikala a kretanje hodočasnika praćeno je i iz vazduha.
U napadu na zgradu lokalne vlade u Tikritu, na severu Iraka, rodnom gradu bivšeg lidera te zemlje Sadama Huseina, poginulo je 58 ljudi, dok je 97 osoba povređeno, saopštili su policijski zvaničnici.
"Najnoviji bilans je 58 mrtvih, a među povređenima ima mnogo onih sa teškim povredama. Među mrtvima su i šestorica napadača", navodi se u saopštenju.
Među žrtvama jučerašnjeg napada je i Rojtersov novinar, javile su agencije. Sabah al Bazi (30) koji je radio za agenciju Rojters iz Iraka od 2004. godine i kao snimatelj za još nekoliko drugih medija, preminuo je pošto je zadobio ranu od šrapnela u eksploziji bombe, potvrdio je njegov rođak Mahmud Salah.
U zgradu pokrajinskog saveta u gradu Tikrit upali su napadači obučeni u vojne uniforme sa samoubilačkim prslucima sa eksplozivom, a prethodno su izazvali eksploziju automobila bombe.
Oni su zatim oteli zaposlene i zaposeli drugi sprat zgrade, odakle su pucali i bacali bombe na policiju koja je opkolila zgradu.
BAGDAD - U seriji napada na policiju u gradu Kirkuk, na severu Iraka, danas je ubijeno 27 osoba, a ranjeno najmanje 84.
Tri eksplozije - dva automobila-bombe i jedne magnetske "lepljive bombe" zakačene za automobil odjeknule su u roku od jednog sata. Prva na policijskom parkingu, a kada su policajci i hitne službe stigli na lice mesta eksplodirao je još jedan automobil-bomba.
"U eksplozijama je poginulo 27 osoba i ranjeno 84, a većina su policajci", izjavio je policijski zvaničnik Salam Zangan. Dve eksplozije su načinile veliku štetu parkiranim policijskim i civilnim vozilima. Sat vremena kasnije eksplodirao je još jedan automobil-bomba na putu a mete ove eksplozije bili su policijska patrola u blizini džamije i konvoj visokog policijskog zvaničnika iz Kirkuka, pukovnika Arasa Mohameda.
U ovoj eksploziji ranjeni su Mohamed i njegovih 13 telohranitelja, a velika materijalna šteta pričinjena je parkiranim automobilima i zgradama, rekao je jedan policijski zvaničnik pod uslovom da ne bude imenovan.
BAGDAD - Sedam osoba, među kojima je jedno dete, ubijeni su danas u više odvojenih napada širom Kirkuka, glavnog grada istoimene provincije na severu Iraka, saopštila je policija.
Najnoviji napadi još više su pojačali tenzije u Kirkuku, posebno posle serije napada na policiju pre dva dana kada je ubijeno 29 osoba, među kojima 26 policajaca, a 90 ljudi povređeno.
Zvaničnik policije Lait Mahmud je izjavio da su nepoznati napadači ubili dva brata, Kurde, u njihovoj kući u Kirkuku. Jedan od braće bio je policajac.
U istočnom delu grada ubijen je invalid, a u južnom delu jedan radnik i njegova trogodišnja ćerka, prenela je agencija AFP.
Drugi zvaničnik policije Sarhad Kader je rekao da su na 65 kilometara južno od Kirkuka poginula dva vojnika u eksploziji bombe pokraj puta. U napadu su još dva vojnika ranjena.
Problem oko Kirkuka, naftom bogate oblasti, jeste što i iračka centralna vlada i kurdske regionalne vlasti polažu pravo na njenu teritoriju.
Za sve vreme sadamove vlasti nije ubijeno toliko ljudi, uključujući i rat protiv Irana, koliko je ubijeno od kad je Saudiska Arabija preuzela na sebe razaranje Iraka da bi svi hodočasnici išli u Meku.
U seriji eksplozija u Bagdadu i okolini, poginulo je najmanje 15 ljudi. Jedna od meta napada je bila policijska kontrolna stanica u Tadžiju, dvadesetak kilometara severno od prestonice, gde je više od 10 osoba poginulo, a gotovo 25 ranjeno.
Vlasti su saopštile da policija istražuje drugo poprište napada na kojem je samoubica došao do grupe ljudi i detonirao eksploziv.
Policija i pripadnici bezbednosnih snaga su postali glavna meta iračkih pobunjenika, u trenutku kada se Sjedinjene Države spremaju da povuku preostalih 45 hiljada vojnika stacioniranih u Iraku.
Američke snage treba da napuste Irak do kraja godine.
Poslednjih 170 pripadnika britanskih oružanih snaga napustilo je Irak. Tokom osmogodišnje operacije, koja je Britaniju koštala 15 milijardi evra, poginulo je 179 britanskih vojnika.
Britansko osmogodišnje vojno prisustvo i Iraku i formalno je okončano, pošto je poslednjih 170 vojnika napustilo tu zemlju.
Odlaskom britanskih vojnika London je priveo kraju jednu od najkontroverznijih vojnih operacija u istoriji Britanije.
Portparol iračke vlade Ali al-Dabag rekao je da su britanski vojnici koji su danas napustili tu zemlju obučavali pripadnike iračke mornarice.
Prethodno su se britanski vojnici koji su učestvovali u borbama povukli iz Iraka u julu 2009. godine.
Britanska vojska se u Iraku nalazila od 2003. godine, kada su međunarodne snage, predvođene SAD, napale Irak. Operacija priključivanja američkoj vojsci u Iraku nazvana je "Telik".
U Iraku je tokom godina bilo više od 46.000 britanskih vojnika je, a vojna operacija je tu zemlju koštala skoro 15 milijardi evra.
U borbama je poginulo ukupno 179 britanskih vojnika.
Комплетно америчко војно повлачење из Ирака, мимо првобитног плана
Од нашег сталног дописника
Вашингтон – Дилема више нема – за божићне празнике кући се из Ирака враћа преостале 43.000 америчких војника, остављајући у Багдаду само око 150 маринаца да брину о безбедности амбасаде. Председник Барак Обама је тиме испунио своје обећање још из изборне кампање, обећање да ће завршити тај „глупи” рат.
Америка се из Ирака повлачи после девет година, потрошених близу хиљаду милијарди (по неким рачунима укупан трошак за економију је уствари три билиона долара). Резултат је и близу 4.500 гробова америчких војника погинулих у „Операцији ирачка слобода”, која је пре годину дана преименована у подједнако бесмислено име „Операција нова зора”. Рањено је преко 32.000 од којих су многи инвалиди, данас на трошку државе.
Повлачење до краја ове године је додуше у завршници мандата најавио и врховни командант који је започео овај рат, Џорџ Буш, али оно што је ново у прошлонедељној Обаминој објави то је да Америка није добила оно што је тражила: да после повлачења борбених трупа у Ираку остане између три и пет хиљада војника у мисији спречавања неких ванредних ситуација и обуци ирачких снага.
Месецима вођени преговори око тога су пропали јер ирачки премијер Малики, због противљења коалиционих партнера у влади, није успео да за те војнике испослује оно што је стандардна клаузула у уговору са сваком земљом у којој су стациониране америчке трупе – њихов имунитет. Био је то у ствари начин да званични Багдад на прихватљив начин каже да даље америчко војно присуство није пожељно, па је одлука о комплетном повлачењу донета после видео-разговора између Обаме и Маликија.
Пентагону сад преостаје да организује велику логистичку операцију транспорта трупа и дела опреме (део је већ продат домаћинима), као и демонтирања база. Тиме се окончава и једна несрећна – по свему судећи најнесрећнија – епизода из не баш скромног опуса послехладноратовског америчког интервенционизма, а коначни салдо је – један рат мање.
Рат који Ирак оставља у драстично горем стању него што је био пре америчке инвазије која је започела 20. марта 2003, са образложењем да Садам Хусеин поседује „оружје за масовно уништавање”. То оружје није пронађено јер никад није ни постојало. Накнадно је утврђено да је тога био свестан и Џорџ Буш (и његов партнер у овом подухвату, тадашњи британски премијер Тони Блер), али је одлука да се на Садама крене са 300.000 војника донета упркос томе.
Било је то време после „11. септембра”, када је америчко безбедносно самопоуздање нарушено дрским ударом Ал Каиде, али је њено осећање војне свемоћи ипак било нетакнуто.
Уз подједнако неуспешно ратовање у Авганистану, окупација Ирака је била догађај који је умањио не само амерички спољни кредибилитет, него је подрио и изнутра. И један и други рат су наиме вођени „на кредит” – за то није било довољно пара у државном буџету, па су финансирани задуживањем – што је на крају довело до неодрживог дефицита и пада америчког кредитној рејтинга.
Шта се заузврат добило? Што се Ирака тиче, режим Садама Хусеина (обешеног у децембру 2006, после смртне пресуде за злочине против хуманости), који јесте био бруталан (али ни мање ни више него режими неких тадашњих савезника Америке у региону), али је земља ипак била стабилна, замењен је секташким хаосом, грађанским ратом и нефункционалном демократијом (20 месеци од избора, водеће политичке групације не могу да се договоре око тога ко ће бити министри одбране и унутрашњих послова, нити је парламент у стању да донесе закон о расподели прихода од нафте и гаса).
Два милиона Ирачана је напустило земљу, док је 2,7 милиона у статусу интерно расељених. Рат је однео животе око 150.000 људи, од тога више од 100.000 цивила. Чак 35 одсто ирачке деце данас су сирочићи. Према извештајима Међународног црвеног крста, хуманитарна ситуација у Ираку је међу најкритичнијима на свету.
Какав год био, Садам Хусеин је био брана експанзији утицаја америчког главног непријатеља у региону, Ирана. Пошто су у секташком рату у Ираку победници тамошњи шиити, њихов лидер, Моктада ал Садр, који ужива подршку Техерана, данас контролише значајан блок у парламенту и готово половину министарстава.
Америка ће, међутим, и после одласка њене војске задржати значајно цивилно присуство у Ираку. Само у амбасади у Багдаду има 1.750 дипломата и пратећег особља, а поред њих је и мноштво предузимача, приватних компанија које по уговору обављају послове за Пентагон, Стејт департмент и друге огранке америчке владе. Укупан број Американаца који остају је око 16.000.
Највећи део су „приватне војске”, на пословима обезбеђења, чија је експанзија управо резултат ирачког рата, и чије су злоупотребе – убијање ирачких цивила – изазвале неколико великих скандала који су углавном заташкавани.
Упркос општем олакшању због потпуног окончања овог узалудног рата, Обамином потезу нису сви аплаудирали. Претенденти за председничку номинацију републиканаца листом су против оваквог расплета, критикујући садашњег врховног команданта да на овај начин ризикује да поништи све оно што је у Ираку стечено „крвљу и жртвама хиљада Американаца”. Милан Мишић објављено: 25.10.2011.
Pakistan sigurno nece napasti iako bi voleli jer Pakistan ima nuklearke. Iran nema nuklearke ali zato ima drugo jako zaoruzanje tipa raketa, tako da ne verujem da ce ni njih.
Tema: 
