Meni se dopada to što danas stvarno mnogo toga možeš da naučiš, mnoge veštine za koje nisi znao da postoje da savladaš, ali ta visprenost, dosetljivost i duhovitost o kojoj pričaš... nažalost (ili na sreću?) ne.

kako steci smisao za humor?


Rodjenjem. Nikako drugačije.

transplatacijom mozga...

Skupo. Radije cu da ostanem dosadan.

 

eh...dosadan..to je do uha slusaoca ili oka posmatraca...a ne do tebe...

ja ne znam nikog ko je svima zanimljiv...
siguran sam da si i ti nekome zanimljiv...

trebas da skapiras kojim poticajima se tvoja raja smije...
pa probaj na taj nacin da se zezas...naravno ne kopirajuci druge...
( sem u slucaju kad hoces da ih podjebavas i smijes im se u facu..neprimjetno - podrazunijeva se..)

ja  o covjeku znam najvise... tek onda kad skontam sta ga zasmijava...
onda vidim i ko je i sta je...

Pa da, ali recimo, znam ljude, koji i nekoga ne znaju, pa uspeju iz prve da ga nasmeju, e za to treba imati zicu!

True story

A sto se tice riba npr, ako se ne smeje tvojim forama onda definitivno nije vredna truda. CIm prestane da se smeje onome sto ja lupam, tog trenutka znam da nesto nije uredu

Drugar, smisao za humor ne zavisi samo od tebe i tvojih sposobnosti.. nego i od okoline.
O cemu govorim?
Mene na poslu 2/3 kolega sa kojima sedim dozivljavaju kao dosadnu osobu. Zasto? Zato sto mi je u njihovom prisustvu uzasno tesko da napravim neku salu. To su sve ljudi sa kockastim cvikerima, u petoj+ deceniji, natmureni poprilicno... i sta god da kazem, ma koliko duhovito to meni zvucalo, izazove samo neki izvestaceni kurtoazni osmeh...
Sa druge strane, ona 1/3 kolega me drzi za izrazito duhovitu osobu, i bez lazne skromnosti, obicno se pauza provodi u mom kabinetu. Bonus koji imam u druzenju sa njima je sloboda da kazem sve sto mi padne na pamet u tom trenutku. I svi do neke granice imaju tu slobodu.
Znaci, potpuna dva razlicita nivoa vodjenja diskusije...
Tako da se meni cini da okolina itekako opredeljuje da li ces biti duhovit. Neko te motivise, a neko gusi tvoju potrebu da budes dozivljen kao interesantna osoba.

Sad mozemo da pricamo o tome kako dolazi duhovitost, neuropsiholoske osnove i brzina nadrazaja asocijativnih delova mozga.. ali to je toliko suvoparna tema da nekog van psihologije i psihijatrije tesko da moze da zainteresuje.

Ja hocu da primetim smo jos jedno...
Da bi covek bio duhovit, mora da vlada sa najmanje nekoliko vrsta inteligencije. Od opste, verbalne, socijalne, asocijativne itd. Biti inventivan, dakle!
Biti smesan nije isto sto i biti duhovit, jer biti smesan zahteva samo poriv za glupiranjem, nekonvencionalno verbalizovanje svega sto ti padne na pamet, oponasanje i plagiranje drugih i njihovih sala itd.

Opisacu jednu situaciju...
Kolega sa kojim sam dobio specijalizaciju je sin nacelnika odeljenja (cudna li cuda    ), doduse ne naseg. Najblaze receno, misli da je mali medicinski Bog, pa se u skladu sa tim i ponasa. U njegove strucne kvalitete ne zelim da ulazim, ali u neformalnim razgovorima je, sto se u gradu iz kog sam potekao zove, mahalusa. Od pola sata pauze, on drzi "bank" bar 15ak minuta brbljajuci. Glasno se smeje sam sebi. Vrlo se napadno nabacuje tehnicarkama. Vrhunac duhovitosti je kad radimo grupnu terapiju sa depresivcima ili socijalnim fobicarima... oni krenu da se predstavljaju (ja sam taj i taj, odatle i odatle..) a on uskoci sa pitanjem "a reci ti ovim sestrama jesi li  zenjen". Naravno, pacijenti zbog svog obolenja pocrvene ko semafor, uhvati ih panika. Ali ne, on je ispao duhovit, svi se smeju njegovoj ingenioznosti.

To podpada pod kriterijum Šarmantnost + duhovitost. E to je već umeće