U susret dodeli Nobelove nagrade za mir 7. oktobra

Borce za mir nagrađuju miroljubivi Norvežani

STOKHOLM - Najprestižnija među Nobelovim nagradama, ona za mir koja će biti dodeljena 7. oktobra, nagrada je švedske fondacije koju dodeljuje - Norveška.

Tako je odredio, bez zvaničnog objašnjenja, izumitelj dinamita Alfred Nobel koji je osnovao fondaciju za nagrađivanje najnaprednijih naučnika i boraca za mir, podsetila je agencija AFP.

Samo godinu dana pred smrt, 1895. godine, u testamentu je naznačio da će Kraljevska akademija nauka Švedske dodeljivati svake godine priznanja naučnicima za dostignuća na polju fizike i hemije.
O najistaknutijim radovima u oblasti medicine i psihologije odlučiće švedski istraživački institut Karolinska, a Švedska akademija lepih umetnosti nagradiće najboljeg pisca.

Međutim, Nobel je naznačio da će priznanje najistaknutijim borcima za mir dodeliti norveški parlament.
Bilo je to pravo iznenađenje, i mnogi u Švedskoj su to doživeli kao uvredu, kao i tadašnji švedski kralj Oskar Drugi. Prvo i najlogičnije objašnjenje te neobične odluke bilo je da su Švedska i Norveška u to vreme bile jedna zemlja (razdvojile su se tek 1905. godine), podseća Tanjug.

U doba kada je Nobel pisao svoj testament Švedska je bila na vrhuncu naučnog razvoja, pa joj je poverena i dodela nagrada za naučna dostignuća, a Norveška se već bila afirmisala kao zemlja s razvijenom demokratijom koja zagovara miroljubivo rešavanje sporova. Nobelovi saradnici začudili su se što je odluke o tako značajnim nagradama prepustio zemljama koje su u to vreme bile veoma siromašne i takoreći na periferiji civilizacije. Naučnik im je objasnio da se odlučio na to zato što su ljudi na dalekom severu manje iskvareni. Nobelovu nagradu za ekonomiju ustanovila je švedska centralna banka (Riksbank) povodom 300-godišnjice osnivanja, u čast velikog švedskog naučnika.




Izvor: Glas Javnosti

Muhamed el Baradej nagrađen za borbu protiv nuklearnog naoružanja

Neustrašivi advokat dobio Nobela

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i njen šef Muhamed el Baradej dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za mir zbog napora za sprečavanje širenja atomskog oružja u svetu. U konkurenciji za prestižnu nagradu koju dodeljuje norveški Komitet za Nobelovu nagradu ove godine je bilo rekordnih 199 organizacija i ličnosti.

El Baradej i IAEA bili su favoriti za dobijanje nagrade pošto se ove godine obeležava 60 godina od kada su američke snage bacile atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, što je dovelo do završetka Drugog svetskog rata.

U obrazloženju Komiteta, između ostalog, navodi se:

„Nagrada je dodeljena zbog napora na sprečavanju korišćenja nuklearne energije u vojne svrhe i na obezbeđivanju da se nuklearna energija koja se koristi u mirnodopske svrhe koristi na najbezbedniji mogući način. El Baradej je neustrašivi advokat u sprečavanju širenja atomskog oružja. U vreme kada je razoružanje postalo najveći cilj, kada postoji opasnost da se atomskog oružja dokopaju države i terorističke grupe i kada nuklearna moć dobija sve značajniju ulogu, rad IAEA i El Baradeja je od ogromnog značaja.“

Nagrada koja je dobila ime po švedskom filantropu Alfredu Nobelu vredna je 1,3 miliona dolara i IAEA i El Baradej će je dobiti na svečanoj ceremoniji u Oslu 10. decembra.

Reagujući na vesti iz Osla, Muhamed el Baradej (63) je istakao da Nobelova nagrada za mir za njega i IAEA predstavlja „tapšanje po ramenu“ dok se priprema nastavak pregovora o nuklearnoj krizi u Iranu i Severnoj Koreji.

„Iako smo bili favoriti, bio sam uveren da nećemo dobiti nagradu, jer nismo dobili poziv iz Komiteta kao što je to uobičajeno. Saznao sam da smo dobili nagradu gledajući televiziju. Ova nagrada nam je jasna poruka da nastavimo ono što smo započeli i predstavlja veliku podršku javnosti. Istovremeno to je i odgovornost i tapšanje po ramenu“, rekao je El Baradej.

Zanimljivo je da su IAEA i El Baradej imali ključnu ulogu u dokazivanju da Irak ne poseduje oružje za masovno uništenje, što ipak nije sprečilo Ameriku da izvrši invaziju i svrgne Sadama Huseina. Predsedavajući Komiteta za dodelu Nobelovih nagrada Ole Danbolt Mjoes ističe da ovogodišnji laureati ne znače kritiku za Vašington, koji je često bio u sukobu sa Agencijom UN.



Izvor: Blic \ A. Petrović