Ovo nije neki stručni termin, već sam ovaj termin upotrebio da bih opisao nešto što nisam viđao često u današnje doba (čitaj: skoro pa nestalo). Kad bolje razmislim, ne znam niti jedan sličan primer.

Naime, radi se o jednom mom drugaru. Prvu vezu je započeo nedavno, sa svojih 25 godina. I to je započeo sa jednom devojkom koja je takođe "netaknuta" sa 24 godine (on joj je prvi dečko).

Kako sam sa tim drugarom išao i u osnovnu i u srednju školu, mogu da kažem da ga nikada nisu interesovale devojke u smislu kako to interesuju tinejdžere. Nikada nije voleo diskoteke, piće, cigarete, lude provode. Sve je bilo sa merom (mislim na provode).

Potpuno skroman, nekako "sam od sebe", voleo je da čita duhovnu literaturu. Iz očiju mu je sijala odanost, osećaj pravde. Ono što bi obećao ili rekao, nikada nije "ispalio" ili slično.

Uvek mi je govorio - ili ću pronaći onu pravu i biti joj veran do kraja života, ili se nikada neću ni ženiti. I uvek kada bi o tome pričao, pričao bi o tome značajno, sa nekm sjajem u očima.

Na različite seksi teme se samo smeškao, ali nikada nije rekao ništa nepristojno kako bi omalovažio ženski pol. Na "zločesta" pitanja svojih "ortaka" da li bi spavao sa ženom koja je gola i vidno uzbuđenam (aka "uzmi me"), odgovorio bi: "Ako ona ne poštuje svoje telo, bar ću ja da ga poštujem".

Na fakultetu je malo bolje upoznao jednu devojku koju je samo poznavao iz srednje škole. Počeli su intenzivno da se druže. I prolazilo je vreme. I onda jednog trenutka, posle par godina - prvi poljubac. Kada ih gledam, imam osećaj kao da su to labudovi. Nikada se ni kao drugovi, a ni sada u vezi nisu posvađali. I ostaće verni jedno drugom do kraja života. To naprosto znaju svi koji ih vide i osete tu energiju.

Energija poznavanja i dubine. Energija razumevanja.

Oboje skromno žive, zajedno idu u crkvu, zajedno grade iskustvo. Ne žure ni sa seksom, jer "to im neće pobeći".

Ni jedno ni drugo ne interesuje Internet, niti forumi, niti Facebook.


Ovo je neki put koji je morate priznati dostojan svakog poštovanja, bez obzira što se mnogi neće složiti sa ovim.

Nekako me je inspirisala ova priča da okačim ovu temu.

Šta vi mislite o ovome? Da li ste sretali i vi ponekog "labuda".

Toliko rezervisan par nisam nikad upoznala. Mada izgleda lepobojim se da će jednom, sa 50 godina, postavljati sebi pitanja da li su trebali drugačije da žive.

Trenuci

Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah,
zaista vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikada
nisam otišao,
jeo manje boba,a više sladoleda.
imao više stvarnih,a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proziveo svaki minut svog života:imao sam,
jasno, i časaka ludosti.
Ali,kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer,ako ne znate,život je od toga sačinjen,
od trenutaka samo,nemojte propuštati sada.
Ja sam bio od onih što nikada nikuda
nisu išli bez
toplomera,termofora,
kišobrana i padobrana.
Kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.
Kad bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kad bih život pred sobom imao.
Ali,vidite,imam 85 godina, i znam
Da umirem.


Borhes

Svaka čast i tvom drugu i tebi što si nam tako lepo opisao sve to. Iz priloženog se vidi da dečko nije "mutav", to kažem jer je to pridev koji se nadeva nekom ko tako dugo nema curu. Tii "mutavi", niskointeligentni i sa seljačim forama balave na sve što hoda, a žensko je. Ima čovek više ciljeve u životu, primitivne nagone kontroliše, a to je teško u ovakvom vremenu. Retki su tako iskreni i neiskvareni ljudi.


edit: mene ovaj par više podseća na onaj britanski par gde deda 60 godina svakog jutra svojoj dragoj poklanja ružu, a svake večeri je poljubi pre spavanja.

edit2: Mora i da se nadovežem na pesmu jer imam nešto slično u prozi.

G.G.Marquez - Oproshtajno pismo Markesa

Zaljubljen u ljubav

Kada bih imao jedan komadic zivota,dokazivao bih ljudima koliko grijese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta ,i podario mi komadic zivota,moguce je da ne bih kazao sve sto mislim,ali bih nesumnjivo mislio sve sto kazem.Stvari bih cenio ne po onome sto vrede,vec po onome sto znace.Spavao bih manje,sanjao vise.Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.Hodao bih kada drugi zastanu,budio se dok ostali spavaju.Slusao bih druge dok govore,...i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota,oblacio bih se jednostavno,izlagao potrbuske suncu,ostavljajuci otkrivenim ne samo tijelo vec i dusu.Boze moj,kada bih imao srce,ispisivao bih svoju mrznju na ledu,i cekao da izgreje sunce.Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu,a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.Zalivao bih ruze suzama,da bih osetio bol od njihovih bodlji,i strastven poljubac od njihovih latica.....
Boze moj,kada bih imao jedan komadic zivota...Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan ,a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav.Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare ,a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju.Deci bih darovao krila,ali bih im prepustio da sama nauce da lete.Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom.Toliko sam stvari naucio od vas,ljudi...Naucio sam da citav svijet zeli da zivi na vrhu planine,a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu savladjivanja litica.Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom svoga oca da ga je steglo zauvek.Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi.Toliko sam toga mogao da naucim od vas ,premda mi to nece biti od vece koristi,jer kada me budu spakovali u onaj sanduk,ja cu na zalost poceti da umirem.

Napomena - Markesovo oprostajno pismo prosledio je Milo Petrovic,filozof,koji je pre izvesnog vremena saznao da je G.G.Markes ozbiljno bolestan.Posredstvom jednog kubanskog prijatelja,Milo je dobio i potvrdu te vesti.Markes se povukao iz javnosti,a preko interneta je uputio ovaj kratki tekst oprostaja svojim prijateljima.

Ma ni za milion godina. Poznajem jednu takvu devojku. Devojka je lepa, znaci ima izbora, jednostavno ne zeli da se prepusta trenutku, strastima...i sto je jos bitnije, ima mnogo drugih nacina da bude ispunjena(ovo shvatite kako ocete). Mada i ja volim taj princip - prvo hemija pa fizika 

U vojsci sam upoznao ortaka, sa takvim razmišljanjem i za jednog sam čuo iz prve ruke.

One priče:"Znam ortaka od mog ortaka" ne računam.

U oba slučaja je bila ista priča. Smuvali se još u srednjoj i odlučili da budu verni jedno drugom.
Prijatelji su pokušavali tipu da nametnu neke kure. Pardon "žene slobodnih pogleda na svet" dok su  devojci drugarice udarale priču, kako će se posle kajati i kako poznaju drugaricu od njene sestre pa njenu komšinicu, koja je isto tako.

Sve u svemu, potpuna vernost je nešto što svi želimo kao mali, pa nas posle iskvari svet.
Ako uspeju da se odupru ljubomornim "prijateljima" ne vidim zašto ne bi bili srećni.

Lično ne poznajem nikog sličnog. Jebi ga, baraba sam i sa takvima se družim.  

No, apsolutno respektujem njegov tj. njihov izbor i način razmišljanja. Nema ničeg pogrešnog u tome. Da li je loš ili dobar ili čak idealan? Ne možemo da znamo niti možemo o tome diskutovati.

Možemo samo da trućamo. 

Zvuče potpuno... dosadno. S oproštenjem.

Tolerišem svačiji izbor i super ako je i njima super, ali nisam fascinirana. Nekako mi smisao života nije samo duhovnost i neukaljanost svetom i njegovim porocima. Imam utisak da bih u društvu takvih osoba zevala do plafona. Možda je samo utisak, ne znam, ali ako bi se on skamenio na neku moju psovku... doviđenja, ugodan dan vam želim.

Pa u tome je stvar... za nekog jeste. I zato mi je glupo pričati da li je to što oni rade dobro ili ne.

To ti je ko sad kad bi pitali lika koji drka na daskare, zašto to radi i zašto ne drka na sisate?

Pusti bre čoveka nek drka na ša oće 

Pa to kažem, neka ga, ako je srećan. Super. Samo me to ne fascinira. Valjda imam i ja, ovako dekadentna, neko pravo, majku mu.

Elem, tolerišem svačiji izbor, ali poštovanje se zaslužuje, ne podrazumeva. Jedna od vrednih životnih lekcija koje naučih relativno nedavno.

Par njih. Obicno se pod pritiskom drustva "iskvare" i izgube se jer drustvo nema razumevanja za tako nesto

Svaka im cast, po ovome sto si napisao bas su se "nasli" i vrlo su skladan par