Bambina,

ne smetnimo sa uma da postoje pojedinci ( ne mali broj), kulture- i nekada i sada, koje vjeruju da neko ko je umro i vidi i cuje ...

ali, necemo se baviti sada demantima toga...nije tema o tome

i da, ti svojom strukom to najbolje i znas...koliko obicaji- odredjeni...prilikom sahranjivanja pomazu da se ogroman bol koji je neminovno tu...kanalise na zdrav nacin, a obicaji- osobito ukoliko su u skladu onoga u sta pojedinac vjeruje...i te kako pomazu.

tako da baciti pokojnika, a recimo nekog sa kim smo u zivotu bili vezani... u neku rupu ( zargonski receno- mada fakat...uglavnom jeste rupa)... i samo se okrenuti i reci " aj, zdravo..."...pa i ne pije vodu ...

mozda i postoje pojedinci koji bi se na taj nacin oprostili, ali sumnjam da i oni...intimno...imaju i te kako neke " rituale" ...gdje se oprastaju sa pokojnikom...

E super, sad si me ubedio. Mislim, takvi argumenti prosto obaraju s nogu. Hvala na prosvetljenju! 

Naravno da postoje. Njihovo je pravo da veruju u šta im je volja. Možda je ljudima tako lakše, što da ne?
Iznela sam svoje mišljenje po tom pitanju, jer ne verujem u zagrobni život, raj niti pakao.

Nećemo, nismo blesavi.  To bi se opet pretvorilo u... krstaški rat. 

Naravno, o tome i pričam. Kaže i moja struka tako, ali ne verujem dok se lično ne uverim.

ja sam se uvjerila...iskustvo tudje smrti ne moze da nas zaobidje...tacnije, u odredjenim godinama...

a iskustvo vlastite....e pa, moram da sacekam

ne bih da zurim sa zakljuckom...

mozda i napisem koji post ovdje...

Ja sam zaprepasteno sedela i gledala ,kad je bila daca posle sahrane mog oca,kako se svi oni , osim familije naravno, koji su do pre 5 minuta neutesno plakali - smeju i krkaju kao da se nalaze na krstenju ili nekoj slicnoj prigodi ...samo im je muzika falila. Nasvim ostalim dacama sam se i ja tako ponasala a tada mi nista basnije smesno.

Sto setice kovcega,prekrivaca, suze i svega ostalo...dali smo,tj mama je dala,ogroman novac. Sve i da ga obuku u komplet novo. Samo sto mu jos i tranzistor nismo kupili da slusa Tup tup ...posto ga je obozavao.Sve je to toliko nepotrebna glupost,eyo da komsije ne bi rekle kako je ona sahranila muza. Mislim se....koga boli kako smo mi koga sahranili.
A znate sta jos...ja bih najvise volela da mogu pozivnice da se posalju onima koje zelis na sahrani. Sta ce pokojniku neko sa kime nikada nijednu nije progovorio ili je bio posvadjan? Ili ga nije podnosio?
Kao za svadbe i ostala slavlja,tako i za sahranu - pozivnice!
Skupim 10 ljudi mojih navoljenijih, oni me ubace u rupu u stvarima koje vec imam nista novo niti kupovano....eto...mogu da mi nataknu na nogu one cipele koje sam kupila i obozavam ih ali su mi male. Bas sam se skoro zajebavalai rekla da cu moci da ih obujem kad izlomim nogu. E to bi tada mogli da obave 
Razumem kad se dete rodi da je festa i da se popije i pojede ali ni to ne preterivati. A kad riknem onako matora zborana i bolesna.....nije prigoda, jednostavno nije.

da iole malo poznajes teologiju nebi nastupala sa tim cinicnim stavom,to vazi i za ostale teme

mislim, pa moze uvijek da se uradi nesto slicno kako je jedan Pavle Vuisic uradio

zabranio je da se javi  rodbini, a pogotovo novinarima i kolegama...da je sjajni Paja otisao...
tek nakon tri dana supruga je i obavjestila zvanicno...javnost i rodbinu o smrti...( ako se dobro sjecam).

a njegov testament...iskreno me nasmijao...kao sto je radio i za zivota svima oko sebe...i na filmu i privatno...kazu da mu je smisao za humor bio na zavidnom nivou.

elem...:

" Pavle Vuisic,
rodjen od oca Misa i majke Radmile, koji dana prvog novembra 1982 godista, pri cistoj svijesti i zdravog uma sastavlja ovu poruku:

Mirjani ženi mi, sve što imam-za slučaj da odapnem-ostavljam...s tijem:
da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju odnosno svoju, a ako to ne bude u stanju da imovinom raspolaže da to samo Sud može uraditi-STOP.
Mirjana, ako posle mene ostane ima me sahraniti sa svijem adetima i ćestima Crkve Pravoslavne, sa šest popova, da se pred mojijem telom vide i čuju.
Sahraniti me ima u grobnicu našu.Govor posmrtni ili slično da se čulo nije.Ovijeh šest popova koje za inat hocu, da se ono sto se oko groba radi-rade i sute, cute, neka u sebi pjevaju. Pošto mnijem mreti-a što bih ionako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakav komunist ni govora, ali niti jedne rječi ne progovori jerbo u grobu ću se prevrnuti, i ne samo prevrnuti već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, i ne samo njemu nego i svima njima koliko ih je na svijetu-
JEBEM MATER." ( uspjeh da nadjem pa prekopirah sa jednog sajta)



a i cinjenica da je godine kada je umro ( 1988)...na njegovoj sahrani drzalo opelo sest popova...meni je to najbolja poruka koju je Paja poslao sterilnom komunistickom dobu...cuj ga, iz inata...   

Pa obicaji(kovceg, cvece, svece), pa pop, pa rucak pa ovo pa ono Ni meni se ne svidja i vise sluzi za to da se pokazes ispred sveta kako ispracas pokojnika "kako treba". Ceo taj proces znaci ali ne toliko jer u toj jurnjavi oko svega toga kako bi sve ispalo "kako treba" ne stignes ni da se oprostis na miru sa pokojnikom sa svim tim narodom oko tebe i jurnjavom a taj oprostaj od pokojnika je i nekako ono najvaznije.

Ja sam već svoju sahranu isplanirao.
Nema popova i sličnih stvari, samo najbliža familija (max 4 ljudi). Bez ceremonija. Plakanje zabaranjeno.

A, za sve poznanike, prijatelje, daleke rođake i strance koji upadaju na sahrane zbog klope... svi oni dobiju obaveštenje da je sahrana dan kasnije.
Ko se pojavi, dočeka ga samo poslednja šala što sam ih odvuk'o na groblje a ja već sahranjen.
Još kada bih mogao da umrem u leto, kada je napolju 40 stepeni pa da dolaze po najvećoj žegi...

Ali Pavle da 6 popova pevau sebi 

marko pa da  nema oprastanja mora da se gleda dal Mika ima dosta pecenja i pivkana 

ne bi moglo da se kaze , barem ne u hriscanstvu . poznato je npr da su mnogi hriscanski sveci stradali kao mucenici , i da nad njima nije izvrshen nikakav obred prilikom sahrane . pa ipak su oni sveci