Ovo nije na mom sajtu objavljeno. Svojevremeno sam napisao za A. R. s kojim sam se posvađao, a on ugasio sajt. Ali evo ga sad ovde. Ovde bar ima više komentara, pa me baš zanima........



PARANOIDNE LUTKE

POČETAK
Evo me opet, dragi moj narode! Znamo se. Iz neke daleke budućnosti. Ti si, narode moj, trenutno zagledan u prošlost. Iznosim pred vas jedan tajni dnevnik, koji je slučajno pronađen nakon jedne eksplozije. (Uvek je to tako: Svakom novom početku predstoji neki Veliki Prasak.) Ne zna se tačno ko ga je vodio, i mada sam u njemu i ja, iznosim ga pred vas, bez trunke stida, zato što na najlepši način oslikava jedan čarobni svet koji je, bar za trenutak, mogao postojati.

Interegnum 1;
ZEMLJOTRESINA
Nekako u isto vreme desio se jači zemljotres i ozbiljna pretnja bombardovanjem. Levo orijentisani i desno dezorijentisani trudili su se da iz svega izvuku maksimum. Za narod, naravno. Pošto i oni vode poreklo iz naroda (bar u trećem kolenu), a pritom svi znamo da je “bog prvo sebi stvorio bradu” (Boga mnogi negiraju, ali ovu izreku još niko nije porekao), sasvim je logično da su počeli od sebe. Grupa odabranih patriota, spremnih na svaku žrtvu, odlučila je da u strogoj ilegali započne novu civilizaciju. Civilizaciju mira, ljubavi, poštenja, pravde, humanosti… i svih pomalo zaboravljenih ljudskih vrednosti. Ista ta grupa uspešno se suprotstavila tek minulom ratu, pokazujući veliku, doduše naknadno probuđenu, ali ipak - privrženost domu i porodici. Ne nositi oružje, ne unesrećiti druge, ne odazvati se na pozive za mobilizaciju, pristati na sve, dati sve (dupe čuva glavu, a ne čizma), ostati čist… to je uzvišeni cilj. Čemu odbrana otadžbine kad se, takoreći, iza svakog ćoška - nagovešavaju apokalipse i propast sveta? Zar da nam jedan pišljivi smak sveta poništi sav trud? Ne, nikako. Ovde smo sigurniji – i mi i čovečanstvo. Na samom startu “zacrtali” su, sebi i onima do sebe, da se nalaze na brodu, tačnije u njegovom potpalublju, čvrsto rešeni da će iz njega izaći tek kad nastane "Novi Svet". Ovaj svet treba kazniti i uskratiti mu poverenje, dok se ne urazumi. A oni su čvrsto rešeni da istraju.

Mart, 1999.
… brodić se lagano ljulja… ne znam gde će prevagnuti… gledam ga kako strpljivo prima nestrpljive junake, da što pre uđu u istoriju… kako to vešto rade… u čemu je ovde harizma?… bože, zar uvek to uspeva?…

POTPALUBLJE
Neki zlonamernici su to potpalublje nazvali PIZDA (skraćenica od: Pokret IZDAjnika). Naravno da oni sebe nisu smatrali izdajnicima, već naprotiv – patriotama koji znaju da čuvaju i svoje i tuđe dostojanstvo. Kao kontrapandan ovom nazivu sročili su drugi slogan: PIZDAR, (skraćenica od: Patriotska Istinoljubiva Zajednica Dobrovoljnih Apstinenata Rata).
Kako god da se zvalo potpalublje je imalo tri sprata, i bilo je sagrađeno od stiropora da im ni zemljotres ni bombardovanje ne mogu ništa. Na ulazu je krupnim slovima pisalo: “ZABRANJENO ŽIVOTINJAMA”. Znam, reći ćete: “možda je baš naslov privukao neke od posetilaca”, i niste u pravu. Stpljenja, uverićete se.
Na prvom spratu je prijemnica. Tu se prolazi kroz telesno i duševno čistilište, uz obilje himni sročenih specijalno za tu svrhu. Ko prođe ove testove biva prosleđen & “gore” ili “dole” - zavisi od rezultata testova.
Prostorije na drugom spratu podeljene su na kancelarije sa kompjuterima i pisaćim mašinama, i spavaće sobe sa veoma malo kreveta (iz malo kreveta izranja mnogo ljubavi). Spavalo se ponegde i po dvoje a zbog mogućih insinuacija, pazilo se da sastav u krevetima bude heterogen. Bila je tu jedna & jedno kupatilo - podeljeno na mušku i žensku polovinu (opet stiroporom, naravno, izbušenim na mnogo mesta, valjda zbog bolje cirkulacije) – sa samo jednom WC šoljom, koju su ravnopravno delile obe polovine. Zatim je tu bio i jedan veliki magacin, natrpan svim i svačim, i on je bio najveća prostorija. Mnogo toga je trebalo sačuvati od propasti. (Čovek je, ipak, smrtno biće, a stvari će jednog dana govoriti o nama).
Na najvišem (trećem) spratu bila je skromna bolnica. Zbog ograničenih kapaciteta primani su samo najteži slučajevi, samo oni koji već mogu da se zahvale suncu na svetlosti, i da se polako pripreme za hod po večnoj tami. Odmah do nje bio je odeljak za duševne bolesnike. Taj deo je uglavnom bio prazan, jer su se svi potencijalni štićenici lako uklapali u novu sredinu, pa nije bilo razloga izdvajati ih. I ne samo to. Štićenici ovog odeljka su bili takvi altruisti da su sve živo oko sebe prigrlili “kao svoje”. Širili su ljubav koja se nije mogla tako lako odbaciti. Tu je, zatim, bilo dečje odelenje sa improvizovanom školom. Na tom spratu trajno je boravilo i kompletno (ne baš brojno) medicinsko osoblje. Kao što vidimo (i kao što ćemo tek videti), sve je bilo podređeno čoveku i njegovom golom opstanku.
Iznad svih njih bio je četrvti sprat, to jest brod koji tone, a ispod – crna zemlja.
Kako bi potpalublje što duže ostalo “na vodi” doneti su neki veoma značajni zakoni o dozvoljenim, zabranjenim i obaveznim stvarima i radnjama. Disciplina je bila takva da su ga se svi bezuslovno pridržavali.
Zabranjene stvari : radio, radio-stanica, faks, modem, televizor, telefaks, teleprinter, telefon, mobilni telefon… i sve što u imenu nosi prefiks “tele”, ili koristi radio talase. Razlog: nema više laži, prevara i dezinformacija. U to ime, zabranjena je i dnevna štampa izdata posle 1. januara 1980. (N. B. Trenutno je 1998., ako nas i tu nisu zeznuli).
Zatim slede zabrane za: vatreno oružje svih kalibara (“Mi smo za mir! Mi nećemo da ratujemo!”), kao i najstrože zabrane za cigare, šibice, upaljače… i sve što može proizvesti i najmanju varnicu. Alkohol i droga su posebno zabranjeni. (Od zabrane se izuzimaju jedino pivo i šampanjac, a i oni su dozvoljeni samo nedeljom).
Zabranjene radnje: izbori svih vrsta (za predsednika, premijera, skupštinu, vladu…), referendumi (po bilo kom pitanju), samovoljno informisanje drugih, isnošenje sopstvenog mišljenja kao i komentarisanje tuđeg (ne znam šta se može komentarisati, kad se ništa ne iznosi, ali dobro sad…), rađanje (usled nedostatka porodilišta i adekvatnih medicinskih radnika).
Dozvoljene stvari: kompjuteri (bez “tele” i radio dodataka), pisaće mašine, isključivo modni časopisi, dnevna štampa izdata pre 1. januara 1980., kao i lične sitnice bezopasne po bližu okolinu (ništa teže od 150 g.)
Obavezne radnje: redovna lična higijena, redovni lekarski pregledi, korišćenje svih kontraceptivnih sredstava, umivanje i pranje četiri puta na dan…

NOVUS  ORDUM  SECLORUM
Na prvom spratu bila je izložba Novog Svetskog Poretka, održana u strogoj tajnosti, negde u zapećku našeg glavnog grada. Tačnije, bili su tu samo eksponati, sačuvani od eventualnog oštećenja. Izložba je, inače, održana samo za naučnike svetskog glasa i one sa “specijalnom dozvolom”. Mnogi od izloženih eksponata pripadali su, navodno, izmišljenim ličnostima. Ali u Novom Svetskom Poretku neće biti izmišljenih ličnosti, svi događaji će biti istiniti, a sve ličnosti stvarne, pa je stoga vredelo biti prisutan na ovom svetom mestu. Slične izložbe održavane su širom sveta, ali je samo ovu posmatrao jedan broj međunarodnih posmatrača i verifikatora, koji su strpljivo i sa dosta pažnje, verifikovali svaki eksponat posebno, dajući mu sertifikat, i time ga učinivši verodostojnim. Ubrzo zatim, svi posmatrači i verifikatori su pronađeni mrtvi (veruje se da su izvršili kolektivno samoubistvo, kako bi ova priredba ostala neoskrnavljena naknadnim "dopunanama" već viđenog). Bilo kako bilo, sada je sasvim sigurno jedno: Sve što je ovde izloženo bilo je originalno, bilo je zapečaćeno originalnim pečatima, imalo je međunarodnu potvrdu i više se nije moglo negirati. Pa kad, jednog dana, Novi Svetski Poredak i zvanično stupi ne svetsku pozornicu imaće čvrstu istorijsku podlogu. A takođe, imaće i materijalnih vrednosti na kojima će blaženo počivati, pa mu se neće prigovarati da je samo “hir zaludnih”.

Pred uzavrelim gostima, na ne baš velikom platou, bilo je izloženo:
 osam, do sada pronađenih, ali veoma dobro očuvanih tela zloglasnog nacističkog lekara dr. Jozefa Mengelea (sa strane je ostavljeno nekoliko praznih mesta, pa ako, u toku izložbe, bude pronađeno još neko, odmah će biti pridodato);
 balsamovano telo Marije Eve Duarte (7. V 1919. – 1. V 1952., poznatija kao Evita Peron), a odmah do tela urna sa pepelom te iste Marije, kremirane 1952. &
 tri lobanje Aleksandra Makedonskog, iz tri različita perioda njegovog ž&
 pet autentičnih, mada malo oronulih, Nojevih barki sa po nekoliko iskrzanih &
 mozak velikog ruskog revolucionara Vladimira Iljiča Lenjina, težak 14kg i 352g. i, mada postoje još dva znatno manja mozga (takoće V. I. Lenjina), koja se čuvaju u formalinu, negde u njujorškim laboratorijama, ovaj primerak je jedinstven u svetu, jer se striktnom i upornom posmatraču ponekad učini da još uvek pulsira mozak neprevaziđenog genija, kao da i sad, posle toliko vremena smišlja nove &
 40 originalnih plaštenica u kojoj je bilo umotano telo Isusa Hrista neposredno nakon skidanja sa &
 dva krsta na kojima je bilo razapeto telo Isusa Hrista (oba su specijalnom metodom C14 proglašena za autentična);
 četiri originalne tablice sa deset božijih zapovesti, pisane lično Mojsijevom &
 zamrznuti fetus, izvađen u prvom mesecu trudnoće, iz utrobe same egipatske kraljice Kleopatre, koji čeka ženu dobrovoljca, kako bi bio vraćen u utrobu i “dovršen”, pa da i slavna kraljica konačno dobije naslednika. Jedino se neće znati da li je otac Marko Antonije, Julije Cezar ili neko treći, ali nešto mora biti ostavljeno budućim naučnicima da na osnovu svojih tehnika utvrđuju i zvanično (valjda) &
 jedan manji leteći tanjir (zvali su ga “džepni NLO”), kojeg su australijski domoroci, Aboridžini, iskopali pre nekih sedam stotina godina, i koristili ga u medicinske, religijske i magijske &
 kamen izvađen iz Stounhendža (Stonehange) sa natpisom “Serbio Dunum”, a koji se čuva u još većoj tajnosti baš zbog tog natpisa (još mu nije vreme);
 nekoliko vrlo uspešnih, čak bi se mogli reći, vrhunskih slikarskih dela Adolfa Hitlera, koja su greškom proglešena za kič, a zbog kojih je, kasnije, izbio treći svetski rat. Demanti nemačke Akademije nauka i umetnosti stigao je prekasno, a posledice svi znamo.
 …

IZLOŽBA  NA  IZLOŽBI
Sa druge strane, na nešto manjem prostoru, bili su izloženi:
 brkovi J. V. S&
 drvena noga kapetana Jamesa C&
 bočica sa urinom Aleksandra Makedonskog, iz koje je probijao jak miris ljubič&
 perika Marije Antoanete (iako se nije znalo da je ona nosi);
 pero neustrašivog indijanskog poglavice poznatog pod imenom Bik Koji S&
 bradica generala Kastera, jedinog autentičnog junaka “postkolumbovske” Amerike (ne računajući Bufallo Billa, Davida Crocketa, Bill Hickoka i slične gangstere, čije je poreklo vrlo sumnjivo);
 zubi očnjaci čuvenog rumunsko grofa Vlad Tepešija, poznatijeg kao “Drakula”;
 desna dojka amazonske kraljice, Antiope. Sveža, kao da je tek odseč&
 perčin japanskog &
 pramen kose Jovanke Orleanke, iščupan neposredno pred njeno &
 lula najčuvenijeg privatnog detektiva Sherlocka Holmesa…
…i još gomila drugih sitnica…

SOBA  ZA  PRIJEM
Nakon obavezno pregledanja izložbe, dočekivao ih je neumorni vodič koji je u ruci držao megafon (jedinu dozvoljenu elektronsku spravu) i govorio šesnaest sati dnevno.
Dame i gospodo!!! - čuje se sa megafona. – Dame i gospodo!!! Dobro došli u svet igračaka! Ne ustručavajte se, priđite slobodno! Čovek od gume i žena od pliša žele vam iskrenu dobrodošlicu! Pipnite ih slobodno, videćete da su pravi!
O, madam, šta ja to vidim! Pa vi to imate pišu međ’ nogama? Bravo! Bravo! Treba uvek imati neko tajno oružje u rezervi. Ne kaže se džabe: i žene su ljudi. Samo što one to vešto skrivaju.

Čika je od gume
Teta je od pliša
A ćija je sada
Ova moćna piša?

Čika se savija
Da dohvati tetu
Al’ teta je jača
Bije ga u letu.

Ha! Ha! Šalim se, naravno, šalim se! Sve je ovo samo jedna velika šala, i zato dopustite molim vas da vas ja, vaš verni vodič, vodim kroz ovo malo života što vam je još preostalo! Vi znate da odavde niko živ nije izašao, ali vi ste – naravno dobrovoljno, i uz našu pomođ – rešili da svoj život prokockate, pa izvolite, kockajte! Pare na sunce, ionako vam više neće biti potrebne!

A sada, dame i gospodo!
Pred vama je Džek Rubi, navodni ubica Lia Osvalda, navodnog ubice Džona F. Kenedija, navodnog predsednika, navodne države, države koja je, navodno, najdemokratskija država na svetu. Kao što vidite sve ovo možete uzeti uslovno, i naravno, dati svojoj mašti na volju. Postanite slavni, ubijte Džeka Rubija. Neka se i vaše ime vuče po naslovnim stranama, zaslužili ste! Ako pogodite sirotog Džekija stičete pravo da budete doživotni počasni član CIA, KGB, UDBA, FBI… ili koga sami izaberete! Ah! Kako će da vam skoči ugled, a tek plata! Koliko? Čujem li ja to dobro? Hiljadu maraka? Bravo gospodine, vi znate zašta umirete, život je ionako samo obična kocka leda koja se lagano topi. Uzmite je u svoje ruke, budite gospodar sebe, bar za tren. Izvolite, gađajte! Ako promašite vi njega, on vas neće, sigurno. A, priznajte i sami, sasvim je svejedno kojim redosledom će vas izneti iz ove plemenite ustanove.
Pogledajte drage moje dame, ovo su, verovali ili ne, deca! Prava pravcata deca! Uzmite jedno, i idite dalje! Koje god da uzmete, bilo vaše ili ne, zagorčaće vam život. Deca su naše najveće blago, deca su ukras sveta… pa kad je tako zašto ih odvajate? Uzmite jedno – zaboga!!! – ovde dece ima koliko hoćete! Ali, ne! Zadrte majke uporno hoće baš svoju, i samo svoju decu, kao da nema toliko napuštene dece, pa sva su deca ista, zar ne? Otkud znate da ovo nije baš vaše dete? Samo hrabro, slatke moje dame! Ako se spoje sva napuštena deca i sve napuštene majke, kakva će tu neviđena lepota da se izrodi! Da čujem, koliko? Sto maraka?! Šalite se, gospođo?! Pa, šta vi to kupujete, dete ili južno voće? Stidite se, madam! Vidi se da nikada niste rađali! Pređite, molim vas, u drugu prostoriju! Za te pare naš gumeni čovek će vam odigrati svoju omiljenu tačku. Ne brinite, novac vam neće biti vraćen, a da li će propasti – zavisi od vas! Za vas, to jest, za vašu propast, ja garantujem! Ne, ne, bez uvrede, molim. Ništa loše nisam mislio! Samo izvolite… gumeni čovek vas čeka!
Šta je sa tim parama, dame i gospodo! Čuvate ih za sopstvenu grobnicu? Ovo je vaša grobnica! Ovo je vaša poslednja stanica, i zato… budite ljubazni, moliću lepo, da se svučete do gole kože, da vas naši stručnjaci detaljno pretresu, da vam se slučajno neki zlatnik, narukvica, zlatni lančić ili prsten nisu zaturili po tim skupocenim odelima! Ni odela vam, naravno, neće biti vraćena, jer ovde ste ponovo u utrobi majke, spremni za drugo rađanje, ono rađanje o kome ste tako puno čitali, slušali, sanjali… a koje vam se sada nudi kao jedina mogućnost! Nemojte mi reći da stidite! Stid je već odavno probio platno vaše odeće, pa vam i ona postaje suvišna! Napred, u novu golotinju, ova je najmanje opasna po vaše bedne živote! Više, ionako, nemate šta da sakrijete! Taaaaako, bravo! Sada postajete zamrznuti zametak koga će neka nesrećna majka poroditi u nekom drugom vremenu, jer ovo ste upropastili, ovo vreme je za vas zauvek izgubljeno! Ne, ne, molim vas… samo bez uvrede!
Izvolite, slatka moja gospodo! Samo izvolite! Ovde će vam naš recitator odrecitovati jednu od himni ovog svetog doma! Slušajte pažljivo, moliću lepo!

Himna o najsvetlijem i najlepšem delu žene:

Žena ima svoje
Ženske postulate
Al’ jedino sise
Daju rezultate.

Sisama su žene
Okitile telo
I zbog njih je svako
Telo uzavrelo.

Svoje bujne grudi
Kriju haljinama
Čuvaju i gaje
Melem u sisama.

Mogu žene biti
Strašno krvoločne
Sise su im uvek
Medene i sočne.

Za sise ne važe
Pravila i norme
Jer one su uvek
Izvan svake forme.

Umetnička dela
Mnoga protivrečna
Stvorila je sisa
Da postane večna.

Sisama je mesto
U rečniku svakom
Bilo onom teškom
Ili onom lakom.

Sisama se nude
Mogućnosti razne
Nekoga nagrade
A nekoga kazne.

Mnogi se muškarci
Međusobno seku
Da poljube sisu
Bar jednom u veku.

Jer sisa je tema
Od postanka sveta
I ne samo tema
Nego čak i meta.

Zbog sisa je često
Bilo stanje ratno
I mnoge su glave
Pale nepovratno.

Setite se samo
Legende nas uče
I brda se ruše
Kad sisa povuče.

Ratnici su silni
Plakali ko deca
Nema tu junaštva
Kad sisa zajeca.

Vade se pištolji
Srce brže kuca
Onda sve zaćuti
Kad sisa zapuca.

Antički junaci
Srušili su Troju
Zbog čuvenih sisa
U poznatom boju.

Padoše gradovi
Države se ruše
Zbog sisa su mnoge
Izdahnule duše.

Razoriše sise
Najtvrđe zidine
Najgore su bile
Proklete Jerine.

Radnici i gazde
Lovci i čuvari
Ne vredi vam ništa
Sisa gospodari.

Ma šta da se krije
Iza svih kulisa
Najveća je tajna
Ta skrivena sisa.

Ta preslatka sisa
Mrda se i njiše
Zbog nje sve što živi
Ubrzano diše.

I dok zvezde jarke
Sjaje sa daljinom
Najvećeg su sjaja
Sise pod haljinom.

Bilo da su spore
Il’ brze ko munje
Sise su im uvek
Mirisne ko dunje.

Od jabuke svake
Ili štrudle s makom
Najslađa je uvek
Sisa pod grudnjakom.

Kakva čokolada
Sladoled od mleka
Ništa nije slatko
Kao sisa meka.

Na sisama čuče
Dva višnjeva ploda
Jagoda il’ trešnja
Može da se doda.

Drenjine i šipak
Grožđe i ribizle
I svake bi usne
Tu sisu zagrizle.

Kajsija i kruška
I kapljica suze
Oblika je raznih
Sisâ ispod bluze.

Priroda se cela
U sisu pretvara
Kad priroda daje
Srcem se otvara.

Al’ kad nešto treba
Da postigne ženi
Sise su joj tada
Na visokoj ceni.

Spremna je da trpi
Spremna je da slaže
Nekad sisu skriva
Nekad je pokaže.

Kad sisama žena
Pogađa u metu
Nema tada jačeg
Oružja na svetu.


Nadam se, drage moje dame, da se niste našle uvređene ovom našom himnom! Verujte mi, sve je bilo krajnje dobronamerno! Jer, znate kako se kaže:

Žena je žena
Samo kad je gola
Kad je obučena
Ne vredi ni pola
Lule duvana
Čak ni sa ekrana!

Idemo dalje!
Evo je! Žena od pliša… živa živcata! Pogledajte samo te ruke! Noge! Glava! A tek grudi! Ništa ovako elastično i živopisno niste u životu videli! Niste i nećete! Zar vam ne dođe da je stavite u usta, i da je žvaćete, žvaćete, žvaćete…! Ovakva lepota viđa se jednom u životu. Ovo je jedinstven izazov, pogotovo za vas ovde prisutne! Hajde sada, vi što plovite po bespuću, a čini vam se da plovite po moru sreće, pokažite kakvi ste mornari. A da bi vam bilo lakše da zaplovite, naša žena od pliša će vam lično odrecitovati svoju himnu! Slušajte pažljivo, molim!

Himna žene od pliša:

Nabodi me jako
Na te tvoje osti
Nek’ potekne krvca
Nek’ pucaju kosti.

Nek’ se slika sveta
U očima mrvi
Zaplivaj po moru
Moje tople krvi.

Nek’ najviše trpe
Karlica i grudi
Teraj me na vrisak
Samo žestok budi.

Kroz morske dubine
Sigurno me vodi
Zagrli me snažno
I još jače bodi.

Ne govori da sam
Pametna i lepa
Nek’ me moćna žila
Po dužini cepa.

Ja ne želim da me
Miluješ i tepaš
Već da me do jutra
Razaraš i cepaš.

Utroba mi gori
Od jakog harpuna
Osećam da jesam
Tvog semena puna.

Ako staneš sada
K’o muškarac padaš
Samnom kao ženom
Moraš da ovladaš.

Ne pada mi teško
Ova duga zima
Krv i seme teku
Ja plivam u njima.

Neka večno curi
Ovo more znoja
Rastrgni me noćas
Mornarčino moja!

Eto, vidite kako je lepo ploviti po moru gluposti kad imate ubeđenja koja vas čine srećnim! Ne ustručavajte se, molim vas! Dokle god traju ubeđenja treba ploviti, ploviti, ploviti…! I biti srećan, naravno! Biti srećan, srećan, srećan…!!!

Primljeni ste, madam! I vi, gospodine! Primljeni ste u ovo sveto mesto, i neka vam boravak u našem potpalublju protekne u miru, slozi i ljubavi. Došli ste bez oružja, ušli ste bez odeće, a izaći ćete – preporođeni! Ovde vam militantni destruktivci i ratni profiteri ne mogu ništa. Ovde ste zaštićeni i od prirodnih katastrofa, i od sebe samih! Upadajte! Samo napred!

ULAZAK  U  POTPALUBLJE
U toku vodičevog pričanja, svako sa sebe skida komade odeće, oslobaćajući se svega materijalnog. Kako koji ostane bez ičega na sebi tako ga vodič gura nasilno u malu rupu u drvenom zidu. U prvom trenutku se čini da ni miš ne može da uđe unutra, ali razgolićeni čovek može sve. Prolaze kroz tobogan sa blagim padom, tako da se dočekaju na nogama, bez posledica. Prošli su najvažniji test u svom životu. Ulaze u čarobni svet koji su sami osmislili. Visoka svest o značaju mesta na kome se nalaze utiče da ne primećuju telesnu golotinju. Očišćeni su. Prosvetljeni su. Svesni su. Čak ni to što su sišli dole, a našli sa na višem spratu, nije ih pokolebalo. Svet iz kojeg dolaze ispunjen je sa mnogo više nelogičnosti, pa sad… jedna manje-više