Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 11. Avg 2022, 08:38:12
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Jelousone: prelepa priroda, ili uspavani div???  (Pročitano 4565 puta)
15. Apr 2011, 10:29:53
Jet set burekdzija


Panta Rei

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 5379
Zastava Novi Sad, Srbija
OS
Windows XP
Browser
Chrome 10.0.648.204
mob
Samsung 
Jeloustoun park je najstariji svetski Nacionalni park utemeljen 1. marta 1872. godine. Rasprostire se na 8 987 kilometara kvadratnih velikom području a najvećim delom na severozapadu savezne države Vajoming na tromeđi sa saveznim državama Montana i Ajdaho.

Park je poznat po svojim gejzirima, toplim izvorima, super vulkanu i ostalim geotermalnim karakteristikama. Najpoznatiji svetski gejzir Old Faidful nalazi se upravo u Jeloustoun parku.
Naziv parka potiče od imena reke Jeloustoun koju su francuski traperi zbog žutih litica Jeloustoun Grand Kanjona (koji nije u nikakvoj vezi sa velikim i poznatijim Grand Kanjonom u Arizoni) prozvali Roche Jaune, da bi američki traperi posle taj naziv preveli na engleski Jeloustoun.

Krajem minulog veka jedno saznanje oblilo je stručnjake hladnim znojem. Paleontolozi i geolozi otkrili su da na Zemlji postoji bar još jedan uspavani supervulkan – poput onih koji su u prošlosti izazivali velike katastrofe i masovne pomore. Erupcija supervulkana Toba na Sumatri, pre oko 74.000 godina, bila je 10.000 puta snažnija od nama poznate, razorne erupcije vulkana Sent Helens koja se dogodila 1980. godine. Veruje se da je izazvala opštu katastrofu i mini ledeno doba. Dramatično menjajući uslove života na Zemlji dovela je čoveka na samu ivicu istrebljenja.
Nacionalni park Jelouston nalazi se u američkoj saveznoj državi Vajoming. Ispod ovog predela izuzetne lepote krije se jedan od najvećih aktivnih supervulkana na svetu – ne zna se samo kada će se probuditi.

Kao smak sveta

Pa, šta su tačno i kako nastaju supervulkani? To su erupcije ogromnih razmera i snage, koje na površinu zemlje izbace više od 1000 kubnih kilometara užarenog materijala. Nastaju kada iz vruće tačke magma prodre u Zemljinu koru, ali dugo vremena ne može da je probije. Desetinama i stotinama hiljada godina nagomilava se u podzemnim rezervoarima. Zato njen pritisak raste kao u zatvorenom ekspres loncu. Na kraju, kora popušta… nastaje pakao, katastrofa.
Svi vulkani mere se takozvanom VEI skalom (od eng. Volcanic Explosivity Index) koja ima raspon od 0 do 8. Osmi stepen dodeljuje se samo najrazornijim erupcijama. Svaki stupanj predstavlja erupciju koja je 10 puta jača u odnosu na prethodni stupanj. Tako je najsnažnija erupcija zabeležena u ljudskoj istoriji, Tambora, dobila VEI 7. Erupciji Tobe dodeljen je najviši stepen – 8. Od običnih vulkana supervulkani se ne razlikuju samo po snazi. Oni ni fizički ne liče na njih. Ne prave uobičajene kupaste vrhove, kao što su kod Vezuva, planina Fudži ili Sent Helens. Posle supererupcije, zemljina kora propada i nastaje veliko ulegnuće (depresija) zemljišta koje se naziva kaldera.
U slučaju da je izvor erupcije pod morem, nastaje cunami, ali ono što preostane od vulkana moglo bi zauvek da ostane skriveno pod vodom. Za Santorini u Sredozemnom moru i Tobu u Indoneziji, dugo se nije znalo da su vulkani jer ih je prekrila voda.

Supervulkan Jelouston

Dodo u očima umetnika

Gejziri, topli izvori i ostaleprirodne lepote, svake godine privuku milione posetilaca u Jeloustonski park. Mnogi nisu svesni da hodaju po ogromnom supervulkanu koji drema.

U svetu postoji nekoliko mesta koja poseduju sve neophodne geološke osobine da bi na njima nastali veliki rezervoari magme. Mogu se nabrojati prstima jedne ruke, ali stručnjaci nisu sasvim sigurni da su ih sve otkrili. Začudo, ispostavilo se da je jedno od njih i Jelouston.
Ovaj čuveni nacionalni park najviše je poznat po zadivljujućim „paklenim” prizorima: po jezeru boje duge Grand Prismatic Spring (koje čarobne boje duguje cijanobakterijama), toplim izvorima vode Mammoth Hot Spring i gejziru Old Faithful koji izbacuje vodu svakih 65 do 92 minuta na visinu od 55 metara. Međutim, s vremena na vreme, pojedini delovi parka morali su da se zatvore za posetioce zbog pojačane termalne aktivnosti. Trebalo je utvrditi šta je njen uzrok. Šezdesetih i sedamdesetih godina minulog veka stručnjaci su počeli da preispituju geologiju Jeloustona, ne očekujući veliko iznenađenje. Mislilo se da se radi o hidrotermalnom mestu kao što je ono na Islandu, ali koje nema vulkansku prirodu.
Geolog Bob Kristijansen i njegova ekipa ispitali su podzemlje Jeloustona i naišli na znatne količine očvrslog pepela debljine 30 centimetara. Kristijansen je zaključio da je pepeo mogao da potiče od erupcija nekog vulkana koji danas ne postoji, jer u Jeloustonu nije uspeo da nađe nikakav ugašeni vulkan, niti njegovu kalderu. Ipak, počeo je da sumnja da je Jelouston deo nekog starog vulkanskog sistema, ali za to nije imao dokaza.
Godine 1973. profesor Bob Smit, vulkanolog sa Univerziteta u Juti, izučavao je mesto na kome je proveo veći deo svoje službe. S jednog ostrva u jezeru Jelouston zapazio je dve pojave koje su ga zbunile. Prvo, jedan ponton, koji je ranije koristio za prelaz, našao se pod vodom. I drugo, na južnom kraju jezera stabla drveća utonula su u jezero za oko 30 centimetara. Začudio se, jer je znao da nivo vode u jezeru nije mogao da se promeni.

Ako Kristijansen nije mogao da uoči kalderu vulkana, to je bilo samo zato što je ona obuhvatala gotovo čitav park! A to se videlo tek iz vazduha, s velike visine. Kaldera je bila ogromno ulegnuće između planinskih lanaca i pružala se sa severoistoka ka jugozapadu neverovatnih 70 km x 30 km. Profesor Smit zatražio je od Nase da detaljno izuči celo područje. Milimetarski tačna ispitivanja pokazala su da se površina parka, od prvih merenja izvedenih 1923. godine, podigla za čitavih 74 centimetra! Postojalo je samo jedno objašnjenje za takvu pojavu – veliki rezervoar magme pod zemljom Jeloustona. Supervulkan koji drema! Do tada niko nije mogao ni da zamisli da je Jelouston jedan od poslednjih aktivnih supervulkana na Zemlji. Da, zapravo, mnogobrojni posetioci hodaju po njemu!
Kristijansen je zatim otkrio ostatke čak tri kaldere. Različite starosti, bile su doslovno naslagane jedna preko druge. Došao je do dokaza da se poslednja erupcija Jeloustona odigrala pre oko 630.000 godina i da je tada pepelom zasula polovinu površine današnjih SAD. Druga erupcija bila je pre 1,2 miliona, a treća pre 1,8 miliona godina. Ali, ovo neverovatno otkriće postalo je još neverovatnije i zloslutnije kad se shvatilo da se upravo nalazimo u vremenu kad bi trebalo da dođe do nove erupcije u Jeloustonu! Odnosno, da je ona već trebalo da se dogodi, ali nekim čudom kasni. A radi se o erupciji koja bi svojom snagom mogla da uništi ne samo SAD, već da, možda, ugrozi i celo čovečanstvo.
Potom su stručnjaci utvrdili da se ispod Jeloustona, na dubini od 8000 metara, nalazi najveća komora magme koja je ikada otkrivena! Ispunjena magmom i gasom pod velikim pritiskom, polagano gura tlo kaldere naviše. Smit je zatim otkrio da je na dubini od 5000 metara temperatura oko 350 stepeni Celzijusa (temperatura magme je oko 1500 stepeni). Hidrotermalni izvori i gejziri, rasprostranjeni po gotovo čitavoj površini Jeloustona, nisu ništa drugo do pukotine kroz koje ovaj supervulkan diše – i oslobađa višak pritiska. Svake godine ovo područje pogode mnogi zemljotresi, na sreću slabi, što bi moglo da znači da će ovo čudovište još da drema. Ali, to bi tek trebalo dokazati mnogobrojnim ogledima.
Otkriveno je da je rezervoar magme dug 40–50 kilometara, 20–30 kilometara širok i oko 10 kilometara dubok. Kristijansen i Smit su otkrili zaista zastrašujućeg džina. Još niko od stručnjaka ne zna kad će se probuditi, ali su svi svesni kakva će mu biti ćud kad se to jednog dana ipak dogodi.




IP sačuvana
social share
Prolazi vreme, hteo ja ili ne
Klize tramvaji i miriše hleb
Stojim i brojim godine
Ko da najbolje tek dolaze

Igra se vetar sa oblakom
Nestašni, lucidni, zajedljivi vajar
I svaki oblik koji napravi
Mene podseća na jednu istu stvar
Pogledaj profil GTalk Skype Twitter
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 11. Avg 2022, 08:38:12
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Muzej srpskog jezika :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.042 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.