Ја ово у животу нисам видео уживо...    

Не патим нешто за новцем, али када да имам код себе, лепо се осећам, да се не лажемо
Не може он да надомести неке друге ствари у животу.. И сам по себи нема неки значај, али може да пружи многа краткотрајна задовољства (и нека мало дужа), против којих немам ништа против 

Е сад то бројање.. то нисам приметио... 

Volim osećaj da imam više novca nego što mi je potrebno u tom času i jako loše se osećam kad moram da posegnem u hronično neveliku ušteđevinu da bi prebrodila krizu. Ne može da me obraduje da gledam slike novca niti bi se otkačila od sreće da radim kao kasirka. Ali me zato beskrajno nervira kozmo psihologija.

Ne znači mi ništa, kad me duša boli, nema tih para koje mi pomažu. Nemam ga mnogo i ne želim da ga imam nikada mnogo, ne treba mi.

Kad ga imam - svrbi me. A i uvek imam ograničen iznos, za koji moram da razmišljam kako da ga najmudrije utrošim. I tu je radost šopinga i trošenja ustvari muka živa, nešto što jedva čekam da se završi.

Neke od najlepših trenutaka u životu sam proživela kao student sa 100 dinara u džepu. Naravno da bi bilo lepo da putujem, imam lep automobil, svakog meseca neku kul garderobicu... ali mogu i bez svega toga da budem srećna i ispunjena. Ako bih za nešto i crnčila i odvajala od usta, bile bi to knjige i putovanja, jednog dana deca.

Jedino što mi je imperativ a u vezi je sa novcem je da ni od koga finansijski ne zavisim.

Nemam šta da dodam.



A zašto bi ih i zadržavala? Njihova svrha je da se potroše, a ne da im se dive do imbecilnosti  


Pare me čine, ne toliko srećnijim, koliko sigurnijim, jer je nažalost, njihov značaj egzistencijalan. Znam da sa njima mogu da završim dosta poslova.

Postoje stvari koje me čine mnogo više srećnijim nego li novac. Što reče Bambina, bilo je pregršt situacija kada nisam imao ni dinara u džepu, a kada sam doživeo sjajne stvari koje nijedna svota novca ne može da kupi.

Ne volim brojanje para i provlačenje para po rukama, jer malo stvari je prljavije od njih. Ko zna kroz koliko prljavih ruku su prošle, tako da gledam da što manje dolazim u kontakt sa njima... E jedino kad uzmeš sa automata ili u banci nove novčanice, sveže puštene promet.  

Uz duzno postovanje, i ja se radujem bez para, ali... volim da imam koji dinar u dzepu kako bih jos vise obradovala sebe i druge...

Te altruisticke boginje - pare nisu vazne - sam prelezala sa primitkom prve plate

Sto rece moja bivsa sefica: kad stisnes saku niti sta na dlan dolazi niti odlazi  

Ja sam tek posle prve platice shvatila koliko zaista nisu važne.  

Good for you... ja sam spremna da se ztvujem i po tom pitanju se slozim sa ostatkom sveta

ne bih imala nista protiv da ga imam tri puta vise nego li sada, ali je i tuzna istina da imam i milione...neke stvari ne mogu da rijesim sa njima...

tako da izreka " sto se parama moze kupiti- nije skupo" u mom slucaju je kompletna istina...jer je cinjenica da parama ne mogu kupiti ono sto meni zaista i fali...

pare smatram nuznim zlom i volim ih u granicama pristojnosti.
dakle, definitivno nisam gadljiva na isti.
tako da ne mogu govoriti o nekoj ljubavi spram istih koliko se ustvari radi o spoznaji da sam odredjena novcem u svijetu u kojem zivim.

ono sto sopstvenim iskustvom znam jeste da me mogu uciniti sigurnom i opustenom ( do odredjene granice), ali ne i srecnom u sustinskom smislu...

ja sam usvojila misao o odnosu prema novcu od jedne Fransoa Sagan i parafrazirajuci to kod mene izgleda otprilike ovako:

" ako je vec sudjeno u odredjenim periodima zivota ( ako ne i citavog zivota kod nekih) da se bude nesrecno i da se place, onda je svakako bolje plakati u sopstvenom mercedesu- nego li u javnom prevozu."

usput, ja sebe smatram estetom...pa mislim da mi tuga mnogo bolje stoji u jednom dobrom automobilu, nego li u rasklimanim autobusima firme " Krstic".

ljepsa je slika...definitivno.

Tako nesto je vrlo tesko izvesti




 



 


Time se i ja vodim


Licno, kad god imam pare trosim ih... ne umem da cuvam. Takvo vreme da kad god dodjes do para, ti se uzelis trosenja. Cesto na kladionicu ali to su sad stvari nekih drugih stvari.
Kada bih bio milioner... opet ne bih imao granice u kupovini i trosenju. Ne bih trosio onoliko koliko mi je potrebno... nego mnogo, mnogo vise. Kupovao bih i totalno nepotrebne stvari... delio... i nikad se ne bih osecao lose pri tolikim parama.

Pare su danas najvazniji faktor u zivotu, hteli vi to da priznate ili ne