gledao sam neku emisiju o medu... i kako se pojavio neki sinteticki med (falsifikat meda) i kako je vrlo tesko provaliti razliku po boji, ukusu, strukturi itd...

ALI se po fluktuoznosti (kako li se vec to kaze, "tecenju") moze razlikovati.

valjda, kada se okrene tegla naopacke vazduh koji je zarobljen u tegli drugacije putuje do gore kroz prirodni med neko sinteticki i jos nekoliko takvih stvari...

problem je sto sam zaboravio tacno kako se to bese radi pa ako neko zna...

p.s. u pitanju je biomedov livatski med koji mi je nekokako vrlo cudnog ukusa pa bih ga testirao na taj nacin 

Opšte poznata stvar.
Nažalost.

Nije "neki sintetički med" već je naguran običan šećer.

Sva sreća da nam seljaci nisu glupi... jer bi odavno propali... al' su zato prevaranti teški oduvek bili. 
Odu u šećeranu, kupe džak šećera što ih izađe poprilično jeftino kad uzimaju na veliko.

Čini mi se da se može istopiti šećera i napraviti med koji i do 70-80% ima u sebi običan šećer a ostalo je tek prirodni med.
Tako da se i osnovnom matematikom može zaključiti da je to poprilično isplatljivo. 
I da će još dugo biti problem...

Može se na više načina proveriti ispravnost meda, al' da bi bio iole pouzdano potrebno je odneti med na ispitivanje u laboratoriju koje košta negde oko 1500-2500 kinti čini mi se... što, znači da i nije baš isplatljivo.
Bilo koja procena "golim okom", ili merenjem težine... je zabluda... i veliki zajeb...

Najbolja je varijanta da kupuješ med od nekoga u koga imaš puno poverenja i lično ga dobro poznaješ.
Sve ostalo je... pff...
Maltene svaka druga treća tegla koja se kupi na pijaci ili čak u prodavnici je lažan med.

PS. I nemoj da te zavaraju sajmovi meda i pčelarstva.
Mnogi se zalete ispravnošću i oduševe kvalitetom jedne tegle meda... al' ostalih 10 koje bude kupio su čisto ušećerno govno.

---

Zaista je teško prepoznati nekvalitetan med, tačnije nije teško proizvesti falcificirani med. Postoje dvije vrste falcificiranog meda, onaj koji je proizveden bez posredstva pčela i onaj koji je proizveden uz pomoć pčela. Drugim riječima, onaj koji je proizveden u kanti i košnici.

Najprimitivniji i najjednostavniji način je da se obični šećer otopi u vodi i dobije gusti sirup, te da se pomiješa sa prirodnim medom. Tako se povećava količina meda i šećer proda (podvali) po visokoj cijeni. Umjesto šećera koristi se i grožđani šećer (glukoza) koja se kupi u obliku gustog sirupa. I jedan i drugi falcifikovani med se mogu jednostavno otkriti pomoću polariskopa. Prirodni cvijetni med je optički lijevo aktivan, a otopina šećera i glukoze su desno aktivni. Ako se cvijetnom medu doda izvjesna količina šećernog sirupa ili glukoze, uz dekstrozu koja već postoji u medu, a koja je također desno aktivna, polarizacija skreće udesno, i falcificirani med postaje optički desno aktivan, čime se razlikuje od prirodnog cvijetnog meda. Mnogo je teže ako se za falcificiranje upotrijebi invertni šećer. On se otkriva pomoću hemikalije koja se zove anilinski hlorid. Čisti med ostaje nepromijenjen, a falcificirani se oboji u crveno. Ovaj način nije uvijek pouzdan. Med i invertni šećer po svom sastavu su vrlo slični. Med, kao prirodan proizvod, sadrži u sebi mineralnih sastojaka, koji se ne mogu naći u otopini invertnog šećera od rafiniranog šećera.

U novije vrijeme nesavjesni pčelari imaju običaj da pčele prihranjuju obilno u toku sezone pčele sa šećernim sirupom. Pčele invertuju taj sirup prenoseći ga u saće. Iako je takav med proizvod pčela, ne može se uzeti da je pravi med jer je u njemu sam šećer, bez ostalih sastojaka prirodnog meda koji mu daju potpunu vrijednost. I takav med se može raspoznati. Pčele nikada ne uspiju da dodanu saharozu izvertuju u potpunosti. Ako uzorak sumnjivog meda pokazuje veći postotak saaroze nego što je obični med ima, postoji sumnja da je taj med dobiven od šećera. Raspoznaje se i po tome što u sebi ne sadrži mineralne sastojke.

Postoji još faktora koji mogu pomoći u raspoznavanju lažnog meda, ali otkrivanjem tih metoda, usavršavan je i način proizvodnje lažnog meda. Kombinacijom više metoda i analizom meda po dmokroskopom može se doći do podataka da li ima osnove za sumnju u analizirani med. Jedina sigurna metoda je da med kupujete od osobe u koju imate povjerenja i za koju ste sigurni da Vam neće podvaliti ili da pokušate za svoje potrebe pčelariti sa nekoliko košnica ukoliko imate uslove za to.

Izvor: mmm





Budući da je med skuplji od šećera, u nekim zemljama i nekoliko puta, uvek se našlo nesavesnih pčelara koji su nastojali iskoristiti tu činjenicu, da bi se na lak način domogli velike zarade. Takvi nečasni pčelari mnogo su škodili pčelarstvu jer su potkopavali poverenja potrošača i škodili pčelarima koji u svoj posao ulažu mnogo truda i sredstava da bi potrošačima pružili zaista ono sto traže.

Med se može falsifikovati na dva načina: bez pčela ili s pomoću pčela; u kanti ili u košnici. Najjednostavniji i najprimitivniji je način da se obični šećer otopi pomoću vode u gusti sirup i pomeša sa prirodnim medom. Tako se povećava količina meda i šećer proda po višoj ceni.Umesto šećera može se uzeti grožđjani šećer (glukoza) koji dolazi u trgovinu u obliku gustog sirupa. I jedan i drugi falsiofikat mogu se lako otkriti pomoću polariskopa. Prirodni cvetni med optički je levo aktivan, a otopljeni šećer i glukoza su optički desno aktivni. Ako se cvetnom medu doda izvesna količina šećernog sirupa ili glukoze, uz dekstrozu koja već postoji u medu, a koja je takođe optički desno aktivna, polarizacija skreće udesno i falsifikovani med postaje optički desno aktivan čime se razlikuje od cvetnog meda.

Mnogo je teže ako se za falsifikovanje upotrebi invertni šećer. On se otkriva pomoću hemikalije koja se zove anilinski hlorid. Čist med ostaje nepromenjen, a falsifikovani se tom hemikalijom oboji u crveno. Taj način nije uvek pouzdan, pa se traže sigurniji načini. Med i invertni šećer po svojem sastavu su slični, ali se po nečemu razlikuju. Na tim razlikana temelji se prepoznavanje pravog meda od falsifikata. Med, kao prirodni proizvod, sadrži u sebi mineralnih sastojaka, a invertni šećer, koji se dobija od običnog rafiniranog šećera, tih sastojaka nema.

U novije vreme nesavesni pčelari imaju običaj da pčele prihranjuju obilno šećernim sirupom. Pčele invertuju taj sirup (saharoza se raspada na dekstrozu i levulozu) i ostavljaju u saće. Pčelar saće izvrca i dobija med.

Iako je takav med proizvod pčela, ne može se uzeti da je pravi med jer je u njemu sam šećer, bez prirodnih sastojka koje medu daju punu vrednost. Ali ako uzorak sumnjivog meda pokazuje veći postotak saharoze nego što med obični ima med, postoji sumnja da je taj med dobijen od šećera. A poznaje se i po tome što u sebi nema prirodnih sastojaka.

Nekad pčelari u jesen izvade med i pčele prihrane šećerom. To nije falsificiranje jer se tako za ljudsku hranu dobija vredniji proizvod, pravi med, a šećerni sirup, koji ostane u košnici, za pčele je sigurnije za zimsku hranu, jer u sebi nema neprobavljivih sastojaka kao poneke vrste prirodnog meda, osobito medljikovca.

Prepoznavanje falsifikovanog meda: gustina falsifikovanog meda je manja od gustine pravog meda sa mineralnim sastojcima. Gustina pravog meda je oko 1,4 a falsifikovanog negde oko 1,3, stoga nam jednostavno merenje na vagi može pokazati koji je pravi med, a koji falsifikovan. Težina tegle u koju stane kilogram meda je oko 280g, tako da je njena težina sa medom 1280g, a težina iste količine falsifikovanog meda, zbog manje gustine je 1210g-1220g. Takođe, preteranim grejanjem med gubi ukus i aromu, ali menja i boju. Pregrejan med potamni, ukus mu postaje gori, a fina aroma nestaje.

Izvor: pcelica
 

Ustvari jako prosto se moze utvrditi da li med oridjinal ili kineska kopija...
Prelijesh orahe tim medom... Prepoznacesh da li si kupio oridjinal...

I šta se desi sa orasima? Jel izađu preko njih dve roze crte kao na testu za trudnoću ili?

Ma jok postanu modri...

...će da probam...

Ako ne uspe, ima da ih ubijem od batina dok ne poplave...

svaka cast! jos jedna upropascena tema....

na konkretno pitanje dat je izgooglovan text koji sam i ja nasao pre postavljanja pitanja ali nije davao konkretan odgovor...

a zatim je usledilo par postova koje necu ni da komentarisem...

U redu.




Potrebna ti je štoperica, slow motion kamera koja snima 20.000 frejmova u sekundi, 50 grama meskalina i kostim pčelice Maje.

Vežbaj prvo ruku gore dole i zglob (šta god to značilo)... i pravilno okretanje tegle naopačke.
Zna se da ne može svako okrenuti na ispravan način. Amateri i pubertetlije imaju tu glupu naviku da ga zanose prema sebi, a tad se mehurići u medu samo bezveze pojebu i ispadne nešto potpuno treće.
Dakle kad usavršiš to. Onda si spreman za naredni postupak.
Jedan deda, pčelar po zanimanju, i otac mu je bio pčelar... i njegov deda... deda njegovog dede..  i u vreme Turaka...  i od bogtejebokada je poznato da su u njegovoj familiji sve bili pčelari... mi je rekao jednom prilikom da balončići u medu treba da putuju nekom egzaktnom brzinom... otprilike onom, za koje je vreme potrebno penzioneru da pusti prosečnog Tihomira u autobusu.
Tako da je nekim upoređivanjem izračunato da se radi o vremenu od 2koma35 sekunde.
Pripremi kameru, okreni teglu, pažljivo posmatraj situaciju ispred sebe... kad budeš siguran da mehurići putuju u ovo navedeno vreme... proveri ipak snimak na kameri.
Ukoliko ti vazduh zarobljen u tegli deluje kao bilo šta drugačije od logoa zastave srpske radikalne stranke.... znači da te neko zajebo i da ti je uvalio falsifikovan biomed.
I ceo slučaj bi trebalo da prijaviš MUP-u - odeljenju za faslifikate. Da jednom zasvagda stanemo na put pčalarskoj mafiji.

I to je to.

A da, u ovom trenutku se verovatno pitaš šta će ti meskalin i kostim pčelice Maje.
Pa brate, lepo se skineš go, obučeš kostim, umrljaš meskalin ... i kažeš samozadovoljno i ponosno samom sebi naglas:



I odzujiš par krugova oko sobe.


Eto.
To ti je čitava nauka oko provere ispravnosti meda i najkonkretniji odgovor koji ćeš ikad dobiti.
...

I izvinjavam se što sam postavio izguglovan odgovor ljudi koji se bave medom i preporučuju da se isti proveri u laboratoriji... pff... samo njima mogu pasti te imbecilne i sulude ideje...

ti si decko prso...

a i ja sam