Nadovezao bih se na prethodnu poruku, ovaj put malo opsirnije.  
           Kako psihoaktivne supstance funkcionisu, moze se zamisliti na primeru celije sa receptorima.   Molekuli droge deluju samo ako ih receptori celije primaju, odnosno apsorbuju.   Svako od nas ima prirodne opijate u organizmu-ENDORFine.   Endorfini su prirodni ublazivaci bola, pomazu da osetimo bol kada je to potrebno, prag bola, stite nas od   razornog uticaja koje bol nosi sa sobom.   Imaju takav uticaj da nam pomazu da osetimo radost, ushicenje, srecu.   Vise oslobodjenog endorfina se desava u situacijama kada smo srecni, radosni, ushiceni.   Ljudi koji se naviknu na razne aktivnosti, cesto i opasne, imaju i do nekoliko puta veci nivo endorfina.   Slicno je i kod zavisnosti.   Medjutim, najmanje poznata cinjenica je da endorfin ima kljucnu, bazicnu ulogu u povezivanju roditelja i deteta.   Endorfin se cesto naziva i "ljubavna hemikalija".   Kada beba gleda roditelje u oci, endorfini preplavljuju mozak i telo, kako roditelja, tako i deteta.   Endorfini omogucuju bliskost, zaljubljenost, ljubav medju ljudima.   Razumevanje funkcionisanja endorfina je od esencijalne vaznosti za razumevanje zavisnosti.   Nedostatak ljubavi, zastite, empatije u detinstvu umrtvljuje gore pomenute receptore za prirodne ublazivace bole-endorfine, tako da takva osoba kasnije postaje bezvoljna, nezainteresovana, cesto depresivna.   Takva osoba je pogodno tlo za razvoj zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, koje po prvi put takvoj osobi omogucuju osecaj zadovoljstva, srece, radosti, jednostavno receno-omogucuju da se oseca normalno!!!

                Druga hemikalija zasluzna za razvoj zavisnosti je Dopamin.   Dopamin pomaze u zelji za ucenjem, istrazivanjem, znatizeljom, ocuvanje vitalnosti, uzbudjenjem, izborom partnera.   Bez dopamina, covek bi doslovce bio zombi, hrpa mesa i kostiju.   Spominjanje dopamina je vrlo vazno za zavisnost, jer posebno neki opijati kao sto su heroin, nikotin, kofein, kristal met, potpomazu lucenje dopamina.   Na primer: kada smo u potrazi za hranom, nivo lucenja dopamina se povecava za 50%, sto je dobro, jer imamo prirodnu potrebu da se hranimo.   Isto vazi i pri izboru seksualnog partnera, nivo dopamina se povecava i za 100%.   Sa druge strane, kokain povecava nivo dopamina za 300%, kristal met povecava nivo dopamina za 1200%.   Cist dokaz snage kristal meta kao droge.   Pa, i pored svega, on niti bilo koja druga droga ne izaziva zavisnost sama od sebe!!! Droge nisu te koje stvaraju zavisnost.   Ako jedemo omiljenu hranu, ne znaci da cemo biti zavisni od hrane, ako nas hoce karte, ne znaci da cemo postati kockari.   Postoje slucajevi osoba koje su probale kristal met, ali nisu postali zavisni, to ne znaci da treba svako da proba, daleko od toga!!!

               Kada kokain pomogne oslobadjanje velike kolicine dopamina, mozak registruje nepravilnost i pocinje "zatvaranje", tj samounistavanje receptora za dopamin.   Posle toga je potrebno neko vreme da se ti receptori regenerisu.   Taj period regeneracije receptora u svrhu daljeg normalnog funkcionisanja organizma je problematican, jer imamo osobu nezainteresovanu, mlitavu, melanholicnu, depresivnu.

                    nastavak malo kasnije!

Ma sve je to super, ali nemoj da pišeš postove za redom, nego koristi opciju 'izmeni'.

Adrenalin je hormon stresa. kada smo ugrozeni, kada osetimo opasnost ovaj hormon se luci u velikim kolicinama.
Potreban nam je da se izvucemo iz opansosti, da uzvratimo ako smo napadnuti, cula postaju izostrenija.
Kada pitamo zavisnika "zasto konzumiras drogu"? jedan od dosta cestih odgovora je da im pomaze da ne budu pod velikim stresom i napetoscu.
Jos jedna funkcija opijata je da umanjuje stres. Zavisnik nema prirodne mehanizme odbrane od stresa, pa poseze za spoljnim hemikalijama.

      Kontrola impulsa je jednostavnije receno nagon, motivacija za odredjenim ponasanjem ili nagon da nesto uradimo. Na primer, udjemo u market, vidimo nesto sto nam se dopada i strpamo to u dzep
ili bilo koje druge radnje, koje osecamo kao nagon. Nagon odnosno kontrola impulsa, za ove procese je zaduzen deo mozga koji se zove Korteks. Imamo los dan, zelimo da nekom nanesemo zlo, sve dok Korteks
ovaj nagon drzi pod kontrolom, nista se nece desiti (to sto mi imamo los dan ne znaci da mozemo da radimo sta nam je volja). Zavisnik nema kontrolu impulsa!!! Kada zavisnik o drogama vidi injekciju i drogu, kada kockar udje u kasino,
kada ovisnik o hrani vidi svoju omiljenu tortu, kada kupoholicar udje u mol,ne postoji nista izmedju sto ih moze zaustaviti da ne urade to sto im nagon govori. Ljudi cesto pricaju o slobodnoj volj. Madjutim, daleko od toga da je imaju u meri
u kojoj misle da je imaju. Problem zavisnika nije Slobodna volja, vec slobodna zelja. To znaci da ovisnik nije sposoban da kaze "ne". Deo mozga koji je zaduzen za ovakve stvari, jednostavno ne funkcionise. Kako znamo to? Pogledamo u skener mozga.

      Dakle, da napravimo mali rezime: postoje cetiri "kruga" zavisnosti-Opijati (ljubav, nagrada, ublazavanje bola, povezanost), Dopamin (znatizelja, radoznalost, podsticaj, motivacija), Kontrola Impulsa i Kontrola stresa. Ovi "krugovi" ne funkcionisu kod zavisnika

      Logicno pitanje koje se postavlja: Zasto ovi krugovi ne funkcionisu kod nekih ljudi? Kada su za vreme rata u Vijetnamu, americki vojnici dolazili kuci, 20% njih su bili heroinski zavisnici. Posle nekoliko godina, samo 1% njih su ostali zavisnici!!! 99% su prevazisli
svoju zavisnost, postavlja se pitanje-kako je to moguce!? U "normalnim"-svakdnevnim uslovima izlecenje od 5% narkomana se smatra neverovatnim podvigom, dakle, pricamo o ljudima koji su postali zavisni u "normalnim" uslovima. To je samo jos jedan dokaz da droga ne stvara
zavisnost, jer da je tako, pomenuti americki vojnici, nikad ne bi prevazisli svoju zavisnost, jer su bili zavisni. Zasto je to tako???


      Mnogi eksperti u oblasti psihoaktivnih supstanci i zavisnosti uopste, tvrde da je sve genetski. Ta teorija lepo zvuci, ima logike i smisla, jednostavna je. Ako je roditelj bio alkoholicar, velike su sanse da ce i potomstvo biti sklono uzivanju alkohola itd. Ta teorija postaje
klimava, kada se pogleda malo u proslost. Starosedeoci Juzne i Severne Amerike-Indijanci su kao kao deo tradicije, podrazumevali konzumiranje opojnih droga, duvana, koke. To znaci, da po genetskoj teoriji svaka sledeca generacija bi postala ovisna. Medjutim i pored svega, kod starosedeoca u
vreme Kolumba nije zabelezen niti jedan slucaj zavisnosti!!! Zapravo, zavisnost kao pojam nije postojao medju urodjenicima. Sve to nam govoriu prilog tome da treba da se zapitamo u kakvom svetu zivimo, sta vrednujemo, kako tretiramo jedni druge, nasu decu. Naravno, ovo su vrlo bolna pitanja,
tako da je vrlo lako reci "sve je genetika". Zapravo, cela ova prica ima vrlo malo veze sa genetikom.

      Nas mozak se "oblikuje" u skladu sa okruzenjem. U prvoj godini zivota, bebe svake sekunde prave oko milion raznih konekcija sa okruzenjem. Ljudi se radjaju sa vrlo nerazvijenim mozgom u poredjenju sa npr konjima, koji vec prvih dana mogu da hodaju i trce. Ljudima je potrebno neko vreme (oko 2 godine) da razviju koordinaciju,
ravnotezu, cula, misicnu masu potrbnu za hod i trcanje itd. To znaci da je mladunce konja u prednosti cak 2 godine u odnosu na bebe. Zasto je to tako? Tokom evolucije, ljudi su dobijali na velicini glave, kako bi bili u mogucnosti da koriste sofisticirane metode razvoja. primer: ljudska saka. Razvoj glave podrazumeva suzenje kukova,
hod na dve noge, tragovi evolucije govore tome u prilog. Dakle, nas mozak se razvija tek po rodjenju u zavisnosti od okoline. Ako bi mladunce bilo koje vrste drzali u izolovanoj, mracnoj prostoriji, nikad ne bi imalo moc cula vida, jer svetlost nije nadrazivala receptore u mozgu zaduzene za formiranje cula vida.

      Prve tri godine, mozak nam se razvio na 80% krajnje vrednosti, a telo tek na 19%. Velika disproporcija.

      Slicno, za razvoj zavisnosti, potrebno je odgovarajuce okruzenje.

      Pravilan razvoj mozga, podrazumeva zdravo okruzenje: bez stresa, davanje pozitivnih emocija, roditeljska nega i gajenje.

      Eksperiment sa majmunima, gde su mladunci odvojeni od majke, pokazuje osetni pad dopamina. Nivo dopamina kod dece zavisi od prisustva roditelja. Zdrava sredina podrazumeva prisustvo nestresnog roditelja koji gaji i neguje soje potomstvo. Zasto se kaze "nestresnog"? O tome neki drugi put.

Nastavio bih gde sam stao.

Proucavanja na pacovima (pacovi su vrlo dobri za oglede, jer vrlo malo ostaju u utrobi, vrlo je mali period digestije, brzo rastu, kratak je period od rodjenja do smrti itd) na Univerzitetu u Montrealu, pokazuju
da mladuncad pacova koje majka vise lize (u zivotinjskom svetu to predstavlja povezivanje i vrstu paznje) kasnije bivaju manje nervozni, drustveniji, inteligentniji od onih mladunaca koji nisu bili lizani od strane majke, a ako im se pogleda mozak imaju vise "umirujucih hemikalija" (tranquilising chemicals). Medjutim, kada se mladuncad pacova, koji nisu bili lizani
postave majkama koje su praktikovale lizanje svojih mladunaca, oni takodje dobijaju sve sto im je potrebno i izrastu sasvim dobro. To je jos jedan pokazatelj da za teoriju o genima nema puno mesta u ovoj prici. To znaci da, za pravilan odnos hemikalija u mozgu deteta, pre svega zavisi od prisustva majke i sposobnosti majke da gaji dete.

Grupa majmuna je podeljena u tri podgrupe sa mladuncima, na osnovu dostupnosti hrane. Svaku grupu je vodila po jedna odrasla zenka-majka. Prva grupa nije imala hrane u izobilju, uvek je bilo tesko pronaci hranu. Druga grupa je imala hrane u izobilju, sve je bilo na dohvat ruke. Treca grupa je nekad imala hranu, a nekad je bilo tesko doci do iste, dakle neizvesna situacija.
Na kraju se doslo do zakljucka da je grupa mladunaca u ovoj trecoj grupi bila najpodloznija zavisnosti od alkohola i kokaina. Majke iz prve grupe je stvorila naviku i prilagodila mladunce da je uvek tesko naci hranu. Majka iz druge grupe nije imala problema sa hranom, sve je bilo tu. Medjutim grupa koja je uvek bila u neizvesnosti, nekad su imali hranu, a nekad ne, bila je pod konstantnim stresom,
sto je kasnije rezultiralo da mladunci budu podlozniji zavisnosti. Postoje mnogi ovakvi eksperimenti. Slicno je i sa ljudima. Kada kazem "majka" u tekstu, nije bitno, moze biti i otac, deda, baba. Roditelj koji neguje i gaji-odgovara.

Razmena pogleda izmedju roditelja i deteta je neizmerno vazna, jer dolazi do razvoja gore pomenutih "krugova". Osobe koje ovo nisu osetile, posegnu za kokainom i po prvi put u zivotu osete povezanost, ljubav, po prvi put se osecaju kao ljudksa bica. To je jedini nacin koji znaju i koji su osetili i posle svega neko se seti da im to oduzme, zato je vrlo tesko odustati od droga i zavisnosti.



U principu, zavisnost je vrlo prosta. Razvija se ako ljudi ne dobiju ono sto imaju kao potrebu. Ne treba kriviti roditelje. Roditelji su pod velikim stresom, ne mogu se odupreti da taj stres ne prenose na decu. To je jednostavno tako. Trauma se prenosi sa generacije na generaciju. Elektronska ocitavanja mozga dece cije su majke depresivne i dece cije majke to nisu se vrlo razlikuju. Pitanje: kako ljudi postaju depresivni?
Ne probudimo se sigurno jedno jutro i kazemo "ej, ja hocu da budem depresivan"! Takve stvari se desavaju ljudima. Niko nije pod stresom i depresivan iz hira ili namere. Dakle, trauma se prenosi sa generacije na generaciju, to nema veze sa genima, vec ljudi stvaraju takvo okruzenje i atmosferu, pogotovo u danasnje vreme.

Tako se radja zavisnost. Kada coveka od malih nogu lisavamo osnovnih potreba!!! Otuda i potreba za psihoaktivnim supstancama, koje im po prvi put donose olaksanje koje nikad nisu imali. Zato je vrlo glupo osudjivati ljude i terati ih da prestanu da rade ono sto i po prvi put cini da se osecaju kao ljudska bica. Ne treba ih osudivati, kaznjavati, maltretirati. Oni zive u tom svetu ceo svoj zivot. Ne treba im govoriti kako je to sto rade lose za njih, oni to vec znaju.
Treba pokusati nesto skroz drugacije.

Ljudi pokusavaju da "samolece" depresiju, nervozu, post traumatski stresni poremecaj (PTSP), hiperaktivnost (poremecaj hiperaktivnog nedostatka paznje). Kokain i kristal met su cesto u upotrebi kod ljudi sa ovim problemima, iako su ovo droge koje povecavaju aktivnost, na ove ljude one deluju blagotvorno. Zasto je to tako? Zamislite prometnu trafiku sa po tri trake u svakom pravcu, bez ikakvih znakova, semafora. U centru raskrsnice je policajac koji pokusava da ragulise saobracaj, jer vozaci ne mogu sami od sebe da se snadju u tom haosu.
Zamislimo da je policajac umoran i da vrlo lose obavlja svoj posao. Sta ce se desiti? Totalni haos. Vozaci se nerviraju, svi su besni ali niko nikud ne ide, sve stoji. Sta treba da se uradi da bi se saobracaj doveo u red? Dati mu stimulans! Kofein je stimulans, kokain je stimulans, kristal met je, nikotin itd. To objasnjava zasto j velik broj ljudi sa poremecajem paznje ovisno o stimulansima. Dobra vest je da ljudi cak i u kasnijim godinama mogu da razviju one "krugove", ako su uslovi oko njih dobri, ako dobijaju podrsku itd. Sto je osoba duze
izlozena drogama, duzi je period oporavka.

Setimo se starih prica, pogledajmo u iskopine, naucimo kako su ljudi ziveli ranije, kako su gajili svoju decu. Niko nije bio izolovan, deca nisu odgajana u izolovanim porodicama, svako je bio deo sela-plemena, dete nije bilo samo pitanje mame i tate, vec celog sela, cele zajednice. Deca su imala veliki broj odraslih oko sebe od kojih su ucili, dobijali nove vestine, koji su ih odgajali. Deca nikad nisu odvajana od odraslih, gde podju roditelji i odrasli deca su sa njima. Severnoamericka plemena su vekovima odgajali svoju decu na ovakav nacin, bez ikakvih modernih tehnologija, skenera mozga itd. I tada su ljudi konzumirali koku, pejoti, duvan ali nije postojala zavisnost, nije bilo problema te vrste. Pogledajmo sta se sada desava.
Opijanja alkoholom je bilo jako puno, hiljadama godina u Severnoj Americi, ali nije postojao pojam-alkoholizam!!! Sve dok industrijska revolucija nije primorala urodjenike da napuste sela, odu u gradove, daleko od svojih porodica, daleko od prirode.

Problem zavisnosti nastaje kada ljudima unistis nacin zivota, njihovo vidjenje realnosti. Iskoriscavanje, stalna borba za goli opstanak, nasilje kako u malim zajednicama, tako i medjudrzavno, korupcija itd. Sve su to vestacki stvoreni mehanizmi prinude i kontrole, koji stvaraju fantasticno plodno tlo za razvoj raznoraznih oblika zavisnosti

Citirao bih odlomak iz filma Zeitgeist-Addendum: "Stvarni problemi medju ljudima nisu politicki, vec tehnicki".

Jos jedan pojam koji je bitan, a to je "emotivni prostor", odnosno sklad emocija, dopustanje nekom da nam se poveri, sklad emocija sa drugom osobom. Kada beba place, ne place iz obesti, iz hira, to je njen nacin da upozori da nesto nije u redu. Naravno, tada uzimamo dete u ruke, pomazemo, trudimo se da shvatimo poruke koje nam salje. Kada beba ne dobija paznju, odnosno emotivni prostor druge osobe pocinje da oseca da nije shvaceno i prihvaceno.
Dakle, dobija osecaj da nesto nije u redu sa njim ili njom!

Niko se ne budi u trecoj ili petnaestoj godini zivota i odluci da bude zavisnik o necemu. To je nesto sto se stvara, zavisnost nije trenutna slabost, to je proces koji se stvarao i koji se odrzava. Prvi korak u lecenju zavisnosti treba da krene od najblizih, problem treba da se konstatuje, da se shvati sustina, ne treba osudjivati niti kaznjavati, jer te osobe nisu postale to sto jesu svojom krivicom.

Svako od nas je bio u situaciji da naizgled nema nikakvih problema, sve deluje savrseno u redu, a ipak se probudimo jedno jutro u strahu i strepnji. Ovakve situacije imaju veze sa "Nejasno izrazenom memorijom" (Implicit memory). Sta to u prevodu na obican govor znaci? Svako od nas ima memorije-secanja. "Ponovo izazvana memorija" (recall memory) ili eksplicitna memorija. Pod ovim pojmom podrazumevamo npr. sta smo jeli za dorucak, gde smo bili na letovanju, sta nam je profesor rekao kada smo imali 15 godina itd.
Medjutim, ova memorija se ne razvija do druge godine zivota, tako da ne postoji nacin da se "setimo" desavanja iz tog perioda. Medjutim, Implicitna memorija (emotivna memorija) je sa nama od samog rodjenja, sto znaci da sve vanredne situacije, sva desavanja koja su u vezi sa velikim emotivnim nabojem ostaju urezana u implicitnoj memoriji ali ne znamo sta je bio uzrok tog velikog emotivnog naboja, traume i sl, jer nam centar za "ponovno izazvanu memoriju" jos nije formiran!!!   To znaci da trauma ili neka emocija ostaje urezana u memoriju, ali
mozemo da znamo uzrok te eventualne traume ili emocije ili ne moramo, u zavisnosti od perioda zivota u kom nam se to desilo, odnosno da li je centar za "opozvanu memoriju" razvijen ili ne!!?
Dakle, kada je sve u redu, a osecamo nervozu, to ima veze sa Implicitnom memorijom, organizam se "na svoju ruku" stavlja u stanje pripravnosti.

Postoji jedna stvar, koja se desava kada su deca odvojena od majki. Prva tri dana zivota djeeca su nervozna, placu, svuda traze majku, ako majke nema, postaju depresivna, vise se ne igraju, slabo se hrane itd. Posle nekog vremena, bebe se naviknu na takvo okruzenje, naviknu se na babice. Ali sta se desava kada majka dodje u kontakt sa detetom? Dete sklanja pogled sa majke, ne zeli je u svojoj blizini, ne zeli da se veze za majku. Zapravo, to ne radi dete, vec mozak koji "govori"-"povredjen sam jednom toliko da ne zelim da mi se to desi ponovo". Ovo se naziva "odbrambena odvojenost" (defensive detachment).
Mali rezime: Kada nas odbije partner, kada nas prijatelj izigra, kada sef na poslu kaze "ne", mi se uznemirimo, postajemo besni i nervozni, dakle nasa Implicitna memorija pokrece ono u nama za sta smo svesni da postoji, a to je bol i patnja, ali nismo svesni uzroka. Tada cesto reagujemo kao jednogodisnje dete, ali to nema veze sa sadasnoscu, vec sa prosloscu. Zato se kasnije cesto zapitamo "kako sam glupo reagovao?" Znaci, implicitna memorija nam govori o necijem detinstvu!!! Nase reakcije na stresne situacije, su ogledalo naseg detinjstva!!!

Najzad, zavisnici su uvek puni i prpuni Implicitne memorije. A ko je glavna figura Implicitne memorije? Autoritet koji ga-ju je zanemarivao. Zaboga, pa zavisnost se i razvija zbog loseg uticaja autoriteta, a sada se pojavljuje autoritet u drugom obliku koji treba da te "leci". Shvatate tezinu i zamrsenost zavisnosti!????  To znaci da ljudi koji rade sa zavisnicima stvarno treba da povedu racuna o sebi. Ljudi preziru da vide na drugom ono sto ne vole na sebi! Zapravo, strasna istina je da smo danas svi "navuceni" na nesto: "moram da imam ovo, moram da kupim ono, moram da pijem to i to pice" itd. Sve se vrti oko toga da moramo da
uzmemo nesto spolja da bi se osecali normalno!!! A to je sustina zavisnosti "uzeti nesto spolja i osecati se dobro-privremeno". Celo drustvo, cela planeta je zavisna o necemu, cela ekonomija. Pogledajmo posledice. posledice su da se unistava planeta Zemlja, gadno i bezobzirno. Slicno je i sa zavisnicima "kako mozes da ubrizgas celu dozu u sebe"? A kako mozemo da radimo to sto radimo planeti Zemlji i nanosimo stetu svima nama??? U cemu je razlika??? Zaboravljamo strasnu istinu: planetom Zemljom hoda 6 milijardi zavisnika!!! Ali ne zelimo da vidimo taj deo sebe, tako da sve svaljujemo na narkomane sa coska i kockare koji su izgubili sve!!!!

Kada se radi na izlecenju zavisnika, najvaznija stvar je da pogledamo sebe, kako reagujemo, jer to zavisi od nas. Kada se suocavamo sa ovakvom problematikom, moramo biti saosecajan, kako prema drugom, tako i prema sebi.





"Samo uz prisustvo saosecanja, ljudi ce omoguciti sebi da spoznaju istinu".

Negde u prethodnim porukama sam vec spomenuo vaznost spoznavanja uzroka zavisnosti.

Pitanje koje je od esencijalne vaznosti treba da glasi: "Zasto bol, a ne zasto zavisnost"? Bol je, prosto receno, okidac, crvena linija koju nam organizam po potrebi "podvlaci", obavestava nas da je trenutak da nesto preduzmemo. Svako od nas drugacije podnosi bol, drugacije se nosi sa teskocama. Za zavisnike je karakteristicno to da, je bol tolika da prevazilazi prirodne mehanizme odbrane od bola. Cinjenica je medjutim da, su 99,9% pacijenata koji se lece na klinici u Montrealu od nekog od oblika zavisnosti, bili zrtve nekog vida zlostavljanja u detinjstu (da nebude zabune, ovo su univerzalni podaci i primenljivi na svako podneblje)!!! 30% pacijenata klinike u Montrealu su severnoamericki Indijanci, koji cine samo 2% ukupne populacije u Kanadi!!! Svi znamo kako je ovaj narod u zadnjih 200-300 godina prosao, da ne zalazim u tu temu.
Leceni zavisnici, pokazuju vrlo malu emotivnu razvijenost (da pojasnim, da ne bude zabune, emotivna razvijenost nema veze sa intelektualnim sposobnostima), cesto na nivou deteta. Razlog ovome je cesto i dugogodisnje potiskivanje emocija (i secanja), koje pomaze osobi da prebrodi krizu/bol.

Shvatamo i sasvm je ocigledno da narkotici, psihoaktivne supstance uopste i zavisnicko ponasanje imaju ulogu ublazivaca bola. Od alkohola i nikotina do kokaina i kristal meta, sve ove supstance imaju sutinski istu funkciju - oslobadjanje o bola, koje je na zalost samo privremeno. Cesto postavljano pitanje: "Sta je uzrok zavisnosti"? Sa medicinske tacke gledista, nikad se za odredjenu dijagnozu ne odaje samo jedan uzrok. Vrlo cesto, gotvo uvek je to citav niz cinilaca. Ali, Bol + stres je dobitna kombinacija za razvoj zavisnosti i to je faktor koji prozima svakog zavisnika.

Danas smo svedoci nekakve tzv borbe protiv droga. Znaci, borba protiv necega sto samo po sebi ne izaziva zavisnost. Sa druge strane ljudi se bacaju bukvalno u vatru, bore za golu egzistenciju, deci se u skolama serviraju falsirane informacije, podstice se razvoj nacialnog i verskog fanatizma, sto vise podela. Enormna sredstva se izdvajaju za "borbu protiv droge", koja je sama po sebi besmislena. Zamislimo sta bi se desilo da ta sredstva odu u prave ruke!? Enormna sredstva se izdvajaju za zatvaranje i kaznjavanje narkomana/zavisnika, ljudi koji u 99% slucajeva nisu to sto jesu svojom voljom. Sa druge strane, ulaganja u decu sa posebnim potrebama u problematicne porodice, decu sa poremecajima ponasanja se rezu u ime nekakvog ekonomskog (sta?)......

Dakle, svi ovi ljudi su traumatizovani, otuda dolazi bol.

Zamislimo koliko je tesko oduzeti zavisniku jedino u zivotu sto mu omogucuje ljubav i povezanost, zadovoljsto i nagradu, zapravo oduzeti mu ono sto sustinski znaci zivot!!!

Eksperimenti na misevima pokazuju da oni koji u detinjstvu nisu dobjali paznju majke, kasnije nemaju razvijen sistem receptora na dopamin (spominjao sam ga u nekim ranijim porukama), sto rezlultira da ako stavimo hranu tik uz njegova usta, pojesce je ali ako je samo udaljimo par centimetara, nece je ni okustit, zapravo pre ce umreti od gladi. Zasto? Zato sto su receptori na dopamin (hemikalija koja podstice znatizelju, istrazivanje, motivaciju, polet itd) zakrzljali.

Kritican period ljudske istorije za razvoj fenomena zavisnosti je post-industrijski kapitalizam. Ljudi su primorani da rade desetinama/stotinama kilometara daleko od svojih porodica i doma, deca ne idu u skolu u susedstvu, forsiranje takmicenja i vrednovanje ljudskog zivota kroz brojke na bankovnom racunu, komercijalizacija seksa, robovanje kliseima i rutini, bilbordi koji govore "sve je na tebi" , "kazi ne drogama" i slicne gluposti koje su predodredjene na neuspeh.

Par pacijenata klinike u Kaliforniji je svoj pri kontakt sa heroinom opisao kao "kada si klinac, pa se razbolis, a majka ti donosi toplu supu krevet" i "topao, nezan zagrljaj". Madiji posebno vole da poturaju pricu o genetici, kada je rec o zavisnosti iako cela problematika zavisnosti nema N I S T A sa genetikom (vec sam obrazlagao u nekoj od ranijih poruka). Zasto? Zato sto im odgovara status-kvo. Price koje podupiru ovaj status kvo imaju naslovne strane i udarne termine na svim medijima. Jos jedna u nizu stvari koja bode oci je da je ocigedna velika disproporcja zavisnika medju severnoamerickim urdjenicima. Oni cine 2% ukupne populacije, a oko 30% zavisnika o psihoaktinim supstancama!!! Ti ljudi su preziveli istorijski horor, desetkovana populacija, nasilno premestanje, zabrane kretanja. Dakle, nista nije genetski, trauma je ta koja se prenosi sa kolena na koleno!!!

Jos jedan mit o zavisnicima je da ih treba kazniti, da je to jedini putka izlazu iz tunela. To je vrlo opasna zabluda. Koja jos kazna postoji za ljude koji su izguili sve, koji dodiruju dno svakog dana, kojiima se zivot meri u preostalim danima, koji nemaju nista!??? Reci jednog zavisnka "Nije me strah smrti, vec se uzasno bojim da zivim". Da li bilo kakva kazna ima smisla? Ti ljudi su samo ekstremni slucaj svih nas, produkt onoga sto nazivamo moderno-civilizovano drustvo.

Umesto da ljudima koji su zavisni o necemu i kojima je potrebna pomoc obezbede koliko toliko normalne uslove za neko eventualno izlecenje, na sceni imamo izvikanu i totalno nerealnu tzv "borbu protiv droge". Ne moze se boriti protiv bezivotnih stvari, postoji jedino borba protiv ljudi. Ljudi koji su zaista pogodjeni ovom "borbom" su narkomani sa coska i sitni dileri, koji su mahom i sami narkomani. Drugim recima, ti ljudi se stresiraju, tako sto se proganjaju, kriminalizuju, odtsranjuju, odnosno svesno se radi na tome da se ovakva atmosfera pogodna za zavisnost odrzi!!! Svi znaju da ta neka "borba protiv droga" ne funksionise, svi dokazi govore tome u prilog ali se nastavlja po istom sablonu.

Danasnja ekonomija se zasniva na radu koji pruza tek toliko da "se izvuces" tekuci mesec. Naravno tu su i propratne pojave, stres kao jedan od najucestalijih, brza hrana, cija je prodaja u vreme ekonomske krize dozivela pravi procvat. Zasto? Zato sto seceri i masti u brzoj hrani oslobadjaju endorfie, prirodne opijate.

Kada potiskujemo emocije takodje potiskujemo i nas prirodni imuni sistem!!! Zdrav bes, odnosno onaj koji nas stiti (ne govorim o besu koji je rusilacke prirode) ima odbrambenu ulogu, tako nas oranizam postavlja granice. To je ista ona uloga koju ima i nas imuni sistem. Nas imuni sistem ima slicnu ulogu kao i mozak: ima pamcenje, kapacitet za reakciju i mogucnost ucenja u stalnoj je interakciji sa nasim mozgom. Zene, sa rakom dojke, koje ne znaju kako da ispolje emocije imaju drasticno manji nivo "prirodino agresivih celija" (natural killer cells), vrste limfocita, koje imaju ulogu da napadju spolja pridosle bakterije i viruse, kancerogene celije. Ista stvar je i sa muskarcima. Dakle potiskivanjem emocija, potiskujemo i gusimo nas imuni sistem.

Zavisnost nije problem za sebe, ona pokazuje nesto o ncinu zivota ljudi, prirodu drustva u kojem zivimo, kako se razvijamo u odredjenoj sredini. Radeci svakodneno sa zavisnicima, strucnjaci shvataju ljudsku stranu zavisnosti, koja je krajnji produkt dugackog i, uvek u detinjstvu zapocetog procesa bola i patnje. Zavisnost se moze definisati i kao "Svako ponasanje koje sadrzi negativne posledice osobe, koja i uprkos svim negativnostima ostaje pri svom nacinu ponasanja". Kupoholicar, radoholicar, ljudi zavisni od hrane, oslobadjaju iste hemikalije u mozgu kao i zavisnik od droga.


Zavisnici od droga (pricamo o ovim koje su nelegalne) suposebno zigosani. Zasto je to tako? Sa jedne strane, uzivanje duvana godisnje odnese 5,5 miliona zivota, slicno kao u Nemackom Holokaustu za vreme  2. Svetskog rata. Duvan je kao sto znamo savrseno legalan. E sad, logicno pitanje: Sta je to sto duvan cini legalnim, a recimo heroin zabrnjenim!? U cemu je razlika? Zasto smo odlucili da je konzumacija heroina kaznjiva, a duvna nije? Ja licno nemam pojma! Mozda je problem u tome sto smo kao drustvo veoma zavisn i navuceni na raznorazne stvari. Preziremo da vidimo na drugom ono sto ne volimo na sebi, tako da ekstreme nase prirode i ponasanja pokusavamo da odstranimo i obelezimo, da ih marginalizujemo, cesto ih ljudi osudjuju i ne podnose, pripisujuci njihov nacin zivota "slaboj volji" i "slabom karakteru". To je jos jedan dokaz neukosti i neupucenosti u problematiku. Ljudi nesvesno bacaju drvlje i kamenje, prave osude na ljude u kojima vide sami sebe, odnosno onaj deo sebe koji bi zeleli da promene.

Vratio bih se na pricu o besmislu teorije o genima, kada je zavisnost u pitanju. Istrazivanja pokazuju da se odredjeni geni "de/aktiviraju" u zavisnosti od okoline i kruzenja. To se najbolje vidi na primeru, kada recimo bacimo seme neke biljke na beton i ocekujemo da pocne da raste. Naravno da se nista nece desiti, jer seme ne dobja nikakav podsticaj za rast, nikakav impuls iz spoljasnje sredine koji bi podsticao razvoj. Isto je i sa covekovim mozgom i covekom kao organizmom. Majke, koje su u trudnoci bile izlozene stresu, njihova deca imaju velike sanse za zavisno ponasanje tokom odrastanja i kao odrasle osobe.

Ne mora da znaci da ce svi koji su u detinjstvu bili zlostavljani postati zavisni o necemu ali je sigurno da su svi zavisnici bili zlostavljani u detinjstvu!!!!

Zavisnost i "navucenost" se najcesce javlja u tinejdzerskim godinama. Na zalost, to je doba kada se mlad organizam razvija, kada svu enrgiju trosi na promene koje su neminvne u tim godinama. Organizam, mora da trosi enrgiju na ono sto psihoaktivne supstance uniste (pricao sam o tome), tako da se odlaze ili potpuno zaustavlja primarni razvoj licnosti.

Postji nesto sto se zove "predispozicija" na zavisnost. Ona takodje igra ulogu u lecenju zavisnosti. Predispozicija na zavisnost se takodje pokrece nekom traumom u detinjstvu. ona objasnjava zasto se neki pacijenti izlece, a neki (velika vecina) ne.


Zavisnost nije u genima, ali jeste u nasoj biologiji!!!

'We are not enemies, but friends. We must not be enemies. Though passion may have strained, it must not break our bonds of affection. The mystic chords of memory will swell when again touched, as surely they will be, by the better angels of our nature.'

Zasto pomagati nekom narkomanu, zasto se uopste truditi pomoci ulicaru koji spava na betonu na -10 Celzijusa? Prvo, zato sto je to jedan od znakova napretka evolucije, pokazivanje svesnosti, empatije, sazaljenja. Nismo rodjeni kao neprijatelji, vec kao prijatelji, istrenirani smo da se mrzimo i zaziremo jedni od drugih, izazivamo jedni drugma najnize strasti itd. Zasto se niko ne zapita "da li treba pomagati pusacu kojem su pluca crna poput garezi"? Naravno, to se podrazumeva da ce dobiti pomoc. Alkoholicaru sa cirozom jetre, podrazumevamo svu potebnu pomoc i negu. Ljudima zavisnim od hrane se vrse ugradnje najmodernijih bajpasova i stentova, jer su im krvni sudovi toliko zapusen da ni kiseonik ne moze da prodje. Dijabeticar dobija insulin itd. Sve se to podrazumeva. Zasto je "normalnje" nekontrolisano jesti i unositi kalorije ili uzivati duvanski dim od uzivanja droge? Medjutim, kada treba pomoci narkomanu sa ulice, mngi okrecu glavu, to ih se ne tice, nije njihov problem.
U cemu je razlika? Zasto se to desava? Zasto ne bi, kao prvi korak u pomoci teskim zavisniima bilo otvaranje centara gde ce pod ndzorom strucnjaka, narkomani dobijati ciste igle, kako se ne bi prenosio hepatitis i HIV? Zasto to ne bi bio prvi korak ka izlecenju? Slicna razmatranja postoje u Kanadi!!!


Tzv "Rat protiv droga" je u punom jeku vec decenijama, svi vidimo rezultate. Zavisnost cveta kao nikad u ljudskoj istoriji. Amerikanci cine 5% svetske populacije, a 25% populacije u zatvorima. Na svakih 100 Amerikanaca na slobodi, dolazi 1 ili vise u zatvoru. To su neverovatni statisticki podaci. Velika veina tih ljudi je u zatvoru zbog veze sa drogom (uzianje, trgovina, ubistva itd). Zapravo, kriminalizuje se nesto, stvaraju se ovako veliki prblemi, zabranom. U stvari, sve je pogresno, cela stvar oko kriminalizacije droga, bez ikakvh naucnih dokaza i bez ikakve svesti se odrzava ovako los i poguban sistem.



Droge ne bi trebalo legalizovati, vec dekriminalizovati!!! Legalizacija bi znacila da imamo situaciju kao sa duvanom. Profit od smrti 5,5 miliona ljudi godisnje. Dekriminalizacija bi znacila posedovanje droga za licnu upotrebu, snabdevanje zavisnika uz strucni nadzor, prvi korak ka izlecenju, omoguciti nestresne uslove. Kada je covek pod stresom, nivo kortizola je visok. Zavisnici "rade" na tome da snize ovaj nivo kortizola psihoaktivnim supstancama. Nemoguce je pomoci ljudima tako sto se odstranjuju, marginalzuju, kriminalizuju. Jedan narkoman sa ulice mora dnevno da obezbedi 100$ na dan. Kako to radi? Naravno pljackom, otimanjem, kriminalom. Svaki dolar od tih 100, za neki mesec prerasta u 10, tako da mu dnevno treba 1000$, mesecno to je 30000$, godisnje 360000$ ,po osobi !!!!!! Da li je jasno o kakvoj sumi novca se radi? Da ne bude zabune, slicna stuacija j i kod nas. Sta bi se dobilo ustedom tih para, odnosno preusmeravanjem tog novca u svrhu pomoci zavisncima?


postoji balans izmedju mozdanog automatizma i mogucnosti/kapaciteta da mozak pravi nezavisne odluke. Pitanje koe treba postaviti: Sta je to sto bi motivisalo ljude da donoe samostalne odluke??? Vrlo je jednstavno: sto vise saosecanja i empatije  pruzamo, to vise motivisemo i povecavamo kapacitet nekom da donosi samostalne odluke o sebi samom!!!


Sta je to sto cini da se neki ljudi izlece od zavisnosti, a neki ne? Vrlo tesko pitanje. Ali, sa sigurnoscu se zna da to nisu negativne posledice, jer ono sto za nekog predstavlja krajnji pad-dodirivanje dna u svakom pogledu, za drugog mozda nije. Jer, ljudi ne odustaju od droga i pored toga sto su izgubili prijatelje (cesto i smrtni ishodi), porodicu, prihode, tu su zaraze raznoraznih vrsta, sepse, HIV, mralni kolaps osobe, pa ipak idu starim putem. Sta uopste negativno moze jos da zadesi takvu osobu???   Zavisnici su osobe koje su duboko svesne svojih postupaka, duboko u sebi osecaju sram. Cesto je prisutan i osecaj "totalnog promasaja". Jer, zamislite sta dete moze da pomisli kada u ranom detinjstvu biva izlozeno najrazlicitijim oblicima zanemarivanja i zlostavljanja??? Svakako ce da pomisli "mora da nesto nije u redu sa mnom", jer inace, po cemu bi zasluzilo to sto mu se desava, dakle trazi "logicne" zakljucke. Daljim odacivnjem, drustvo se tako ponasa, samo doprinosi produbljivanju problema i sipanju ulja na vatru.

Vecina zavisnika ne dozivi 50-ti rodjendan. Postotak izlecenja je 1-2% !!! Ljudi treba da budu svesn da postoje osobe koje jedino ljudsko, tokom celog zivota nadlaze u drogama i slicnim supstancama. To su strasne stvari!!!   Zapravo, drutvo kaznjava decu, koja su zlostavljana u detinjstvu, pod parolom "rata protiv droga"!!!  Postoji nada, samo pod odredjenim uslovima, koje treba obezbditi tim ljudima, sve drugo je, kao sto vidimo totalni promasaj.

  Napravio bih malo grupisanje svega do sada iznetog u mojim porukama na ovom forumu.
Obratite paznju, koga zanima, pitajte, rado cu odgovoriti na pitanja.

Da krenemo: Prvo, sta je to sto utanove zaduzene za rehabilitaciju i korekciju zavisnka rehabilituju? Kako se zove to sto je rehabilitovano? Ne znamo, jer tako nesto ne postoji. Dakle, rehabilitacije nema i to ne slucajno, vec u velikoj vecini slucajeva namerno, jer zaboga "sve je na tebi" (zavisnku). Drugo, pravosudni organi: Opet mi nije jasno zasto u slozenici "pravosudni" postoji rec "pravo"!?? Pravosudni sistemi, ne samo kod nas, vec i u svetu, su uporiste kriminala te ih tako treba i proucavati, kao fenomen obmane milijardi ljudi sa neverovatnm uspehom.
Policija utucava vreme jureci zavisnke po prljavim i zabcenim ulicama, juri i hvata ljude koji pate, vecinom od post-traumatskog stresa. Kaznjavaju ljude koji su vec kaznjeni na njbrutalnje moguc nacine, kroz detinjstvo i zivot. Mediji izvestavaju od tonskim zaplenama svakojakih droga, kako bi se opravdao nekakav "rat protiv droge"??? Sta to znaci, meni ostaje nejasno. "Rat protiv droge" se ne moze dobiti tako sto spalis plantazu/e marihuane ili koke. Zapravo taj rat ni ne postoji. Postoji interes odrzanja postojeceg stanja, status kvo.
Ljudi samolece depresiju, uzimaju Prozak koji povecava nivo Seratonina, isto radi i kokain. Deksadrin i Ritalin povecavaju nivo dopamina, zapravo smiruje hiperaktivni mozak. Sta radi nikotin? Kokain? Kristal met? Kofein? Povecavaju nivo dopamina. Ljudi samolece Poremecaj hiperaktivnog nedostatka paznje. Dobrih 30% ljudi u zatvorima u Americi pate od ovog poremecaja. Zapravo, oni su zbog toga tamo gde jesu-u zatvoru!!!

Drugo, ako se uradi skener mozga u trenutku kada osoba oseti emocionalno odbcivnje, isti deo mozga "zasvetli" kao kad biste ih proboli nozem!!!!!

Pravo pitanje, nije "zasto zavisnost, vec-zasto bol"? Znate zasto bol? Strucnjaci sa visedecenjskim radom sa zavisnicima, ne pozaju niti jednu, ni kao izuzetak, zansku osobu ogrezlu u zavisnost a da nije seksualno zlostavljana u detinjstvu!!!! Eto zasto bol. Sve supstance koje mogu da stvore zavisnost su ublazivaci bola. Kokain je, recimo, lokalni anestetik. Muskarci su takodje zlostavljani, ako ne seksualno, onda su fizicki i emotivno npusteni i zanemarivani.

Deca imaju vrlo ogranicena "sredstva" za prezivljavanje trauma. Jedan od nacina da prezive traumu je da umtrve emocije. U suprotnom, trauma i negativne emocije preovladjuju i organizam ne moze da se izbori sa tom kolicinom bola. Ponavljam, u sustini sta se radi u ovoj zemlji (i bilo kojoj drugoj), pomocu tzv pravosudnog sistema. Kaznjavamo ljude, bacamo u zatvor, zato sto su bili zlostavljani i traumatizovani ne svojom krivicom. Izdvajaju se velika sredstva za izgradnju novih zatvora, da bi ponovo hapsili iste i tek stasale zavisnike, zatvarali ih. Sa druge strane, skracuju se budzeti za decu ometenu u razvoju, za problematicne porodice, za decu sa teskocama u razvoju. Zasto????

Zasto imamo receptore za derivate biljke maka? Zapravo mi ih nemamo! Imamo receptore za nase prirodne opijate-endorfine. Zasto imamo te receptore? Pre svega, endorfin je ublazivac bola (fizickog i emotivnog). Bol postoji, on je vazan znak upozorenja. Drugo, endorfini su hemikalije koje pruzaju osecaj nagrade i zadovoljstva. Bez opijata ne postoji osecaj ljubavi, povezanosti itd. Ljubav nije luksuz. Nase okruzenje stvara takvu sliku. Ljubav je osnovni instinkt, bez koje zivot ne bi bio moguc.

Zapitajte se sledece: Ako neko ne moze da oseti ono sto znaci zivot, bez opijata unetih spolja, zamislite kako je tesko oduzeti im tako nesto? Da li je dovoljno postaviti besmisleni bilbord sa natpisom "samo kazi ne"???

Slicno je i sa dopaminom. To je prirodna hemikalija, koju posedujemo. pomaze nam da osetimo znatizelju, zainteresovnost, motivaciju, polet. Kada trazimo hranu, nivo dopamina se poveca za 50%, partnera za seks za 100%, kokain povecav ovaj nivo za 300%, kristal met za 1200%!!! Zamislimo klinca koji je intinuitivno dosao do zakljucka da bez opijata ne moze da oseti nista od "znatizelju, zainteresovnost, motivaciju, polet". Kako cete mu to oduzeti? Da li tako sto ga strpate u zator???? Kaznom?

Jedan od "krugova zavisnosti" je i kontola impulsa!! Kod zavisnika ne postoji kontola impulsa, dakle ne postoji nista sto bi ga/je sprecilo da ne posegne za opijatima.


Postoje mnogi mitovi vezan za drogu. Jedan od njih je i da droga sama po sebi stvara zavisnost. To je smesno!!! Da je tako, vecina nas, kada bi otisla u bolnicu i zbog potrebe primila morfijum, ostali bi "navuceni" na morfijum. Svi znamo da to nije tako. Jednom kad bol prestane, nemamo porebu za dodatnim jedinicama morfijuma!!!!

Nikotin, kokain, seks, hrana, kupovina, kockanje, nista od ovoga ne izaziva zavisnost samo po sebi. Drugim recima, zavisnost ne stvara supstanca. Tako da isticanje legalnih sredstava zabrane protiv supstanci je totalno besmislena!!!!!

Nastavak malo kasnije!!!

ma lsd je super samo ga uzmite. ludilo do kraja zivota. sve sareno.