Sindrom varalice: Kad se osećate kao lažnjak



Da li ste ikada osećali kao da ste na neki način prevarant? Uprkos uspehu u životu: dobre ocene, profesionalna postignuća, pohvale od strane drugih ljudi- da li ste ikada pomislili da ćete na kraju biti raskrinkani i da će se pokazati da ste prevarant? Ovo osećanje, koliko god iznenađujuće bilo, prilično je uobičajeno i zove se „sindrom varalice“ (ili „fenomen varalice“). Nije u pitanju pravi poremećaj, dakle nećete ga naći ni u DSM ni u ICD, ali je realan fenomen koji pogađa mnoge uspešne ljude.

Prvi put su ga opisali Clance i Imes (1987. godine).  Ovo osećanje se najčešće javlja kod studenata, koji smatraju da su upali ili upisali fakultet slučajno, i da će se na kraju pokazati da su se služili intelektualnom prevarom. Fenomen se kasnije najčešće zadržava kod uspešnih profesionalaca. Delimično objašnjenje bi bilo da što više napredujemo u nekoj oblasti, više smo svesni ograničenja našeg znanja i sposobnosti. Ideja nije nova, još je Bertrand Rasel govorio: „Jedna od bolnih stvari našeg vremena je da sigurnost osećaju glupaci, a oni sa maštom i razumenjavem, puni su sumnji i neodlučnosti.“ Ovo nije potpuno objašnjenje. Mnogi istraživaču su tvrdili da ovaj fenomen češće pogađa žene, pa se postavlja pitanje da li internalizovani negativni stereotipi sabotiraju doživljaj samoefikasnosti i internalizaciju uspeha.

Mnogo toga o ovom fenomenu i dalje nije poznato - učestalost javljanja, rasprostranjenost među demografskim grupama, uzroci, način na koji se može umanjiti. Potrebno je mnogo više istraživanja. Možemo reći sa sigurnošću da ako osećate da ste postigli uspeh slučajno, i da je samo pitanje vremena kada će vas „provaliti“, u tom osećaju niste sami i delite ga sa mnogim pametnim i talentovanim ljudima. Bili biste iznenađeni da saznate koliko ljudi se oseća kao varalica.

Izvor: Psihobrlog

Самокритичност илити реално сагледавање својих могућности је јбга услов да се нешто постигне ... осим залетања и ударања у зид. Кад се претера са самокритичношћу ... ето га горепоменути синдром илити феномен

Zaista, pametni ljudi su nesigurni, dok glupani pucaju od samopouzdanja.    
Dešavalo mi se na poslu da budem nesigurna u sebe, posebno prije nekog važnog sastanka i bila sam ubijeđena da su ostali bolji / pametniji / sposobniji od mene. Imala sam groznu tremu, kao pred ispit na fakultetu, ma još gore. I onda na tom sastanku vidim kako su,  oni za koje sam mislila da su pametni, zapravo retardi i da sam za njih doktor nauka. A oni puni sebe, važni, nisu ni svjesni koliko ne znaju  

вукао је СФ као лични текст једну генијалну крилатицу ... underpromise overachive ...

ретко коме пролази до века да живи, ради, успева на ту фору пуцања од самопоуздања без покрића.

divim se tim ljudima 

Zivot koji oni sanjaju...ja zivim....

Ja sam jako talentovan i mene je ovaj sindrom pogadjao 
Salim se , cinilo mi se par puta da sam postigao nesto a da je puka slucajnost .. ali i sto tako,za ono sto sam se trudio..tesko sam dolazio do toga .
A neki su tako lako dolazili do toga

Mada kako se uzme ali.."Dzabe se trudis ako te ne usere"

Ah, sindrom "nisam dovoljno dobar". Samopouzdanje se nabija, cak nije ni preterano tesko doci do istog. Problem je sto ljudi retko kada to vide i uvek se fokusiraju na lose

ja pucam od samopouzdanja

Pa kako se osecas...osim onog kad si prihvacen....