Sedmoro dece inficirano hemofilus influencom

Smrtonosna bakterija u vrtiću

Nađa Todorović, stara godinu i po, umrla je u ponedeljak na Dečjoj internoj klinici u Nišu, a njena drugarica iz prve jaslene grupe vrtića „Bambi“ hospitalizovana je na istoj klinici zbog meningitisa. Lekari sumnjaju da su devojčice zaražene bakterijom hemofilus influenca tipa B.


Epidemiolog Instituta za zaštitu zdravlja prof. dr Branislav Tiodorović izjavio je juče da je još petoro dece iz jaslica u niškom vrtiću „Bambi“ inficirano bakterijom hemofilus influenca tipa B, ali da ona nije dala kliničku sliku. On je napomenuo da su sva deca preventivno zbrinuta i zaštićena. Sva su primila „longacef“ i posle 24 sata su oslobođena bakterije i nisu više uzrok infekcije, kazao je dr Tiodorović.

Roditeljima ostalih osam mališana iz ove grupe preporučeno je da ih odvedu kod pedijatra. Svoj deci su uzeti brisevi da bi se utvrdilo da li su zaraženi ovom bakterijom. Zbog predostrožnosti prva jaslena grupa ne radi, dok ostale grupe rade normalno. Roditelji koji žele mogu danas u osam časova da dovedu svu decu do pet godina u vrtić „Bambi“ da bi im se uzeli brisevi.

- U ponedeljak je u vrtiću bilo 191 dete, a juče 71 mališan. Razumemo strah i zabrinutost roditelja. Devojčica koja je preminula u petak nije imala nikakve simptome, kao ni ona koja je obolela od meningitisa. Mnogi roditelji nisu paničili, mada je bilo i onih koji su se veoma uplašili. Preduzeli smo sve mere i zaista nema razloga za paniku. Loše je što deca u Srbiji nisu zaštićena vakcinom od ove bakterije, dok je u Crnoj Gori to obavezna vakcina. Zaista se nadam da će uskoro biti uvedena u obavezni kalendar vakcinacije - rekla je glavna sestra vrtića „Bambi“ Žaklina Mitrović.

Prof. dr Branislav Tiodorović, član Komisije za zarazne bolesti Republike Srbije, naglasio je da je ova bakterija veoma opasna, posebno za decu do dve godine.

- Još nije stoprocentno utvrđeno da se devojčice zaražene od ove bakterije, ali su velike sumnje. Mala Nađa je dobila edem ždrela i umrla je od gušenja zbog velikog otoka. Drugo dete ima meningitis, ali je u stabilnom stanju. Hemofilus influenca tipa B može da izazove zapaljenje pluća, gnojni meningit ili edem ždrela. Prenosi se vazdušno-kapljičnim putem, prljavim rukama, igračkama... U Srbiji još nije obavezna vakcina, što je jako loše. Svuda u razvijenom svetu se zaštićuju deca, ali se kod nas to radi na preporuku pedijatara ako je dete slabog imuniteta ili je sklono respiratornim infekcijama. Roditelji mogu da kupe vakcinu, koja košta oko 800 dinara - ispričao je profesor Tiodorović.

Epidemilolog i republički sanitarni inspektor Slavojka Rajić rekla je da je u vrtiću „Bambi“ juče posle podne izvršen vanredni sanitarni pregled i da je konstatovano da se primenjuju mere pooštrene dezinfekcije. Rajićeva je rekla da je u vrtiću „Bambi“ redovni sanitarni pregled obavljen krajem jula i da je tada naloženo nekoliko mera građevinsko-tehničke prirode. Objekat nije krečen 10 godina, pa smo naložili i tu meru i neke druge, kazala je ona i navela da je zatečeno higijensko stanje objekata i ljudstva tada bilo zadovoljavajuće.



Izvor: Blic \ V. T.

Na Dečju kliniku dovedena deca obolela od meningitisa za koju se sumnja da su zaražena u vrtiću

Devojčica se ugušila

- U vrtiću su preduzete rigorozne sanitarne i zdravstvene mere kako bi se sprečilo eventualno širenje zaraze jer u ovoj ustanovi boravi oko dve stotine mališana, kažu u predškolskoj ustanovi "Pčelica"
- Oba deteta su u petak bila u vrtiću i nisu pokazivala nikakve simptome nekog oboljenja. U ponedeljak ujutro došla je Nađina baka i obavestila nas da je dete umrlo, priča vaspitač

NIŠ - Devetnaestomesečna Nađa Todorović ugušila se u nedelju usled edema u grlu izazvanog bakterijom hemofilus influenca. Sumnja se da je dete zaraženo u obdaništu "Bambi", predškolske ustanove "Pčelica", jer je samo dan kasnije na Dečju internu kliniku u Nišu primljena osamnaestomesečna Kristina Stojković, a analize su potvrdile da je obolela od meningitisa.
Nakon ovih događaja u vrtiću su preduzete rigorozne sanitarne i zdravstvene mere, kako bi se sprečilo eventualno širenje zaraze jer u ovoj ustanovi boravi oko dve stotine mališana.
- Oba deteta su u petak bila u vrtiću i nisu pokazivala nikakve simptome nekog oboljenja. U ponedeljak ujutro došla je Nađina baka i obavestila nas da je dete umrlo. Istog popodneva dobili smo informaciju da je još jedno dete obolelo i da je prebačeno u bolnicu. Odmah sam pozvala Institut za zaštitu zdravlja i Dom zdravlja, obavljena je kompletna dezinfekcija vrtića, deca su dobila longacef, a biće im uzet bris kako bi se otklonila svaka sumnja na zarazu - rekla je za Glas Žaklina Mitrović, glavna sestra predškolske ustanove "Pčelica".

Roditelji pokojne Nađe nisu bili dostupni novinaru Glasa jer se još nalaze u Blacu, gde je devojčica sahranjena, budući da porodica Todorović potiče iz ovog mesta, a u Nišu žive kao podstanari. Majka drugog obolelog deteta Marijana Pungeršar sa detetom se nalazi na Dečjoj internoj klinici.

- Dete je u nedelju uveče dobilo temperaturu. Odveli smo ga u Zavod za hitnu medicinsku pomoć gde su nam samo prepisali sirup. Na naše insistiranje dobili smo uput za Dečju internu kliniku. Bilo je strašno, mala je povraćala u mlazu, bila je pospana. Sada je bolje, počela je i da jede - rekla je za Glas Marijana Pungeršar.

Dr Desanka Novak sa Dečje interne klinike kaže da je Kristina još u teškom stanju.
- Kada se javila sumnja na meningitis uradili smo lumbalnu punkciju i nalaz je potvrdio da je u pitanju hemofilus influenca. Dete je dobilo odgovarajuću terapiju i pre postavljanja konačne dijagnoze, tako da je sada boljeg opšteg stanja, ali su laboratorijski nalazi još veoma loši zbog velike količine toksina koje stvara ova bakterija - rekla je za Glas dr Novak.

Ovim povodom oglasio se dr Branislav Tiodorović, epidemilog Instituta za zaštitu zdravlja, istakavši da ova bakterija može izazvati zapaljenje pluća, edem disajnih organa, kao u slučaju Nađe Todorović, i meningitis, što se desilo maloj Kristini. On je naglasio da bi vakcinu protiv meningitisa trebalo uključiti u program redovne vakcinacije, kao što je to praksa u razvijenim zemljama.
   
   
Inspekcija bila u vrtiću

Sanitarna inspekcija saopštila je da je posle vesti o zarazi obavila vanrednu kontrolu vrtića "Bambi", ali nije uočeno ništa što bi ukazivalo da je zaraza potekla iz ove ustanove. Prilikom prethodne kontrole, obavljene 25. jula, naloženo je da se vrtić okreči i da se popravi krov, jer je poslednji put ovo učinjeno pre deset godina.
      
         
D. K.   



Za mesec dana 35 obolelih

KRAGUJEVAC - Na Infektivnoj klinici Kliničkog centra u Kragujevcu od sredine avgusta do kraja septembra hospitalizovano je oko 35 osoba obolelih od meningitisa. Povećan je broj obolelih od infektivne mononukleoze. Najviše pacijenata pripada školskoj populaciji, izjavio je za Glas dr Zoran Todorović, načelnik klinike.
- U poslednjih mesec do mesec i po imamo sezonsko povećanje broja obolelih od akutnorespiratornih infekcija, gde spadaju infektivne mononukleoze i virusni meningitis. Ono što je najvažnije, nije reč o epidemiji već, naglašavam, sezonskom povećanju broja obolelih - kaže Todorović. Todorović dodaje da se uglavnom radi o mladim osobama, ali iz različitih socijalnih struktura, i ono što je najvažnije, nije reč o osobama iz jednog naselja ili jedne radne ili školske sredine. Budući da se obe infekcije prenose virusno, gotovo da i ne postoji prevencija, sem izbegavanja osoba koje imaju virusne infekcije, kao i veća okupljanja u zatvorenim prostorima. Infektivne mononukleoze javljaju se kao i svaka prehlada, sa povišenom temperaturom. Zatim se javljaju bolovi, nakon čega se pojavljuju uvećane žlezde najpre na vratu, a zatim na drugim regijama organizma. Meningitis počinje slično, povišenom temperaturom, ali ono što je dominantno - javljaju se glavobolje i povraćanje. I infektivne mononukleoze i virusni meningitis uglavnom se javljaju kod dece i školske i studentske omladine uzrasta od sedam do dvadeset godina. Ni za jedno oboljenje ne može da se kaže da je lako i da nije opasno.
B. K.
      



Izvor: Glas Javnosti

strasno 

Strashno, zaista. Ali, ko bi uopste mogao da se pripremi na ovako nesto? 
U "normalnim" zemljama, decu vakcinisu od infektivnog meningitisa... A ovo je jos samo jedan nacin na koji se vidi koliko smo jadni i bedni.

Deca primila vakcinu, zaustavljen meningitis

Nema više obolele dece

Nakon smrti jednoipogodišnje Nađe Todorović, svim mališanima iz niškog vrtića „Bambi“ uzeti su brisevi. Bakterija hemofilus influenca tipa B je izolovana, ali deca nisu bolesna. Iako su epidemiolozi pozvali roditelje dece mlađe od pet godina da ih dovedu u niški vrtić „Bambi“ da bi im bili uzeti brisevi, juče su to zahtevali i roditelji starije dece.

- Izolovali smo bakteriju u brisevima još pet mališana iz prve jasličke grupe koju su pohađale preminula Nađa Torodović i devojčica koja je obolela od zapaljenja moždanice. Međutim, ta deca nemaju kliničku sliku bolesti i na vreme su primila „longacef“. Inkubacija bakterije traje od dva do četiri dana, tako da za ove mališane više nema nikakve opasnosti. Ipak, držimo ih pod stalnom kontrolom. Neće biti ništa čudno ako bakteriju izolujemo još kod nekog deteta, jer ovaj vrtić pohađa oko 200 mališana - objasnio je prof. dr Branislav Tiodorović, član Komisije za zarazne bolesti Republike Srbije.

Epidemiolog Tiodorović naglasio je da je mala Nađa dobila edem ždrela, odnosno otok na grkljanu i grlu, što je ređi oblik bolesti, ali veoma težak.

- Devojčica se ugušila od ogromnog otoka. Druga devojčica ima zapaljenje moždanice, ali se ona oseća dobro i očekujemo da će sve biti u redu - rekao je Tiodorović.

Beogradski vrtići alarmirani su događajima iz Niša pa su juče u većini predškolskih ustanova održani sastanci sa pedijatrima kako bi se pooštrile preventivne mere. Julijana Ivković, saradnica na preventivnoj zaštiti predškolske ustanove „Zvezdara“, kaže za „Blic“ da će se deca veoma pažljivo nadgledati i da će se i zbog najmanje sumnje na simptome meningitisa slati kod pedijatra. Ukoliko se ispostavi da je sumnja osnovana, i ostala deca će biti pregledana. Ivkovićeva tvrdi da su dogovoreni i roditeljski sastanci pedijatara sa roditeljima.

Prema rečima dr Tomislava Radulovića, stručnjaka za vakcine, krajem prošle godine dopunjeni Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uvrstio je kao obaveznu „akt hib“ vakcinu protiv bakterije hemofilus influence B. Vakcina još uvek nije besplatna, a cena vakcinacije u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja je oko 1.100 dinara. Deca se mogu vakcinisati i u domovima zdravlja, ukoliko se prethodno kupe vakcine u apoteci po ceni od 700 do 800 dinara.

Ekipa „Blica“

 

Kako se to zaustavlja vakcinom? Virusni meningitis se sprečava preventivno vakcinom, a ovaj koji se javo je bakterijski i leči se antibioticima, npr. longacefom, što je niški slučaj, i ne treba ljudima unositi dalju zabunu. Moj klinac koji ima 7god je imao tu bakteriju u grlu pre 2 meseca, ali nije imao i meningitis. One ne izaziva uvek tu bolest, najčešće izaziva upalu grla!

U niškom vrtiću "Bambi" juče je proglašena epidemija meningitisa

Roditelji u panici traže vakcine za decu

 
  Simptomi kod beba

- povišena temperatura, groznica
- povraćanje i odbijanje hrane
- jaukanje na sav glas
- bezizražajno lice, bleda i bubuljičava koža
- beba ne voli da se dira, razdražljiva
- teško se budi
- deo temena može da bude ispupčen
   
 
 
 
  Simptomi kod odraslih

- Temperatura, groznica, hladne ruke i noge
- povraćanje ili dijareja
- teška glavobolja
- ukočen vrat (brada ne može da dotakne grudi)
- bol u zglobovima i mišićima, grčevi u želucu
- osetljivost na jako svetlo
- trzavica i dezorijentisanost
   


Postojala je opasnost da oboli još osmoro dece iz prve jaslene grupe, ali su im lekari već odobrili terapiju i pre nego što budu gotovi nalazi briseva

BEOGRAD/NIŠ - Pošto je jedno dete umrlo (devetnaestomesečna Nađa Todorović), drugo obolelo, a još petoro mališana zaraženo meningokoknom bakterijom (ukupno sedmoro) u vrtiću "Bambi" u Nišu, epidemiolozi niškog Instituta za zaštitu zdravlja juče su i zvanično proglasili epidemiju meningitisa u ovom vrtiću.

Kako Glas saznaje, pored već sedmoro inficiranih, postojala je opasnost da oboli još osmoro dece iz prve jaslene grupe vrtića, ali su im lekari već odobrili terapiju i pre nego što budu gotovi nalazi briseva. Inače, u izveštaju epidemiologa, epidemija je zvanično počela 2. oktobra, a prijavljena juče.

Ovakva situacija najviše je uznemirila roditelje u Nišu, ali i u celoj Srbiji. Roditelji dece koja su boravila u "Bambiju" su u panici i opsedaju apoteke pokušavajući da im obezbede vakcine, jer ni Institut za zaštitu zdravlja niti Dom zdravlja nemaju nijednu dozu ovog preparata. Ista je situacija i sa Apotekarskom ustanovom Niš, a vakcine koje je imalo nekoliko privatnih apoteka, prodate su samo u toku jednog dana.

 
Prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog Instituta za zaštitu zdravlja, kazao je da je ova ustanova imala manju količinu ovih preparata, ali je ona planula ovih dana, dok Predrag Miljković, šef službe za vakcinaciju u Domu zdravlja, navodi da se vakcinacija obavlja samo preparatima koje donose roditelji, te da je za samo dva dana dvadesetoro dece vakcinisano od hemofilusa.

Privatni apotekari kažu da ni oni trenutno nemaju vakcina jer su imali samo jednu do dve doze ovog preparata. Nisu ih nabavljali u većoj količini zbog slabog interesovanja, a nove količine bi uskoro trebalo da stignu.
Prof. Tiodorović tvrdi da, bez obzira na tragičan ishod zaraze hemofilusom u "Bambiju", razloga za paniku ipak nema.

- Sva deca su zaštićena terapijom cefalosporinima i nadam se da neće biti novih slučajeva oboljevanja, jer se za sada ni kod jednog deteta nisu ispoljili simptomi ove bolesti. Pritom, vrlo je teško utvrditi otkud zaraza u vrtiću, budući da je reč o bakteriji koja je veoma rasprostranjena. Moguće je da su deca dobila bakteriju od roditelja, rođaka, komšija pa i zaposlenih u vrtiću jer hemofilusa ima svuda. Ono što je bitno je da se sprovede blagovremena vakcinacija, jer je to jedini način da se zaraza spreči - upozorava dr Tiodorović.

A upravo po imunizaciji na meningitis, odnosno hemofilis influencu Be, Srbija zaostaje za većinom, čak i susednih zemalja. Naša zemlja je jedna od retkih u kojoj ova imunizacija nije obavezna za svu novorođenčad. Budući da se godišnje kod nas desi oko 200 slučajeva meningitisa, oni koji su ranije vodili zdravstvo nisu smatrali da je neophodno da ovakva imunizacija bude obavezna, bez obzira na to što je meningitis za epidemiologe bila bolest prioriteta. Velike komplikacije u slučajevima gnojnog zapaljenja moždanica, pogotovu kod male dece, zatim teško dijagnostikovanje bolesti i otkrivanje bakterije hemofilis influenca, problemi su zbog kojih su lekari budnim okom pratili sve ovakve slučajeve kakvih je, za samo prvih osam meseci ove godine, bilo 186.

Prema zvaničnim podacima Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u prošloj godini su registrovana 274 slučaja bakterijskog meningitisa, a godinu dana ranije 206. Pritom, najviše obolelih prijavljeno je u centralnoj Srbiji.
Iako su u nekim gradovima, kao u Beogradu, zavodi za zaštitu zdravlja pokrenuli akciju imunizacije dece na hemofilis influenca, ali ne besplatno, od iduće godine, kako je juče najavio i ministar zdravlja, počeće obavezna imunizacija dece na ovu bakteriju.

- Krajem prošle godine je donet Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti sa kojim imunizacija na meningitis postaje obavezna. Sada se samo čeka da se usvoji i pravilnik čija je radna verzija već završena u avgustu - izjavio je juče za Glas dr Predrag Kon, epidemiolog u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja i član komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

On je priznao da Srbija zaostaje za mnogim zemljama, ali smatra da je napravljen veliki korak usvajanjem zakona koji obavezuje na imunizaciju.
Inače, rukovodstvo Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja još pre pet godina procenilo je da bi, zbog značajne smrtnosti od meningitisa (oko 7 odsto), trebalo uvesti imunizaciju i već pet godina sve novorođene bebe mogu da se vakcinišu u Zavodu, ali se to plaća. Jedna doza košta 1.100 dinara, a što je dete mlađe, to je potreban veći broj doza. Za dete u prvoj godini potrebne su tri doze.

- Dete je najbolje vakcinisati u prvoj ili drugoj godini, a kasnije sa 13, 14 godina nema potrebe ni da se vakciniše jer je do tada steklo svoj sopstveni imunitet - napominje dr Kon.

 
  Prvi znaci slični gripu

Meningokokne bakterije prenose se vazduhom, odnosno kašljanjem, kijanjem i direktnim kontaktom, ali klice, srećom, ne opstaju dugo izvan tela, pa bolest ne može da se dobije kupanjem u bazenima i reci, kao ni vodom iz vodovoda. Simptomi nisu lako prepoznatljivi u početku jer bakterijski meningitis ili gnojna upala moždanica najčešće počinje simptomima koji su slični i gripu - kijavica, kašljanje, povišena temperatura, a onda počinje glavobolja i povraćanje i obolelom smeta svetlo. Klasičnim neurološkim pregledom mogu da se utvrde promene koje prate meningitis. Inkubacija je od dva do deset dana. Čim se oboljenje otkrije, oporavak vrlo brzo sledi.
   
 
  Vakcinacija od naredne godine

- Obavezna vakcinacija protiv bakterije koja izaziva meningitis planirana je za narednu godinu - najavio je juče Tomica Milosavljević, ministar zdravlja. On je rekao da su planovi predviđali da se ove godine počne sa vakcinacijom protiv Be hepatitisa, a 2006. godine sa vakcinacijom protiv hemofilus influence Be, odnosno meningitisa.
Prema Milosavljevićevim rečima, istražne radnje povodom smrti devetnaestomesečne Nađe Todorović su u toku i svi čija se krivica utvrdi, biće kažnjeni.
- Svaki minut onoga što se dešavalo 1. i 2. oktobra biće "pretresen". Dete je lečeno u dve ustanove u jednom od najhitnijih stanja u medicini - zapaljenjem donjeg dela grla. Reč je o prepreci u velikom disajnom putu, da li zbog stranog tela, infekcije ili nečeg trećeg... A ova bolest se godišnje javi u desetak slučajeva - napomenuo je Tomica Milosavljević i izrazio žaljenje što je dete preminulo.
On je naveo da se kod nas 95 odsto dece obavezno vakciniše i imajući to u vidu, prema njegovom mišljenju, Srbija spada u sam svetski vrh.

J. V.   
 
 


Izvor: Glas Javnosti \ D. Stanimirović, D. Kocić

U Nišu pokupovane sve vakcine, u Kragujevcu proglašena epidemija

Nema razloga za paniku

Među roditeljima niških mališana zavladala je prava panika. Roditelji dece koji pohađaju vrtić „Bambi“, u kojem je proglašena epidemija hemofilus bakterije koja izaziva meningitis, pokupovali su sve vakcine. Istovremeno u Kragujevcu je proglašena epidemija meningitisa, a do sada je 31 osoba zaražena virusom meningitisa, što je daleko lakši oblik od onog koji izaziva bakterija.

Epidemiolozi upozoravaju da razloga za paniku nema.

- Nema govora o epidemiji meningitisa u našoj zemlji. To je retka bolest, ali od nje svake godine oboli nekoliko desetina osoba i, nažalost, nekoliko ih umre. U Zavodu za zaštitu zdravlja u Beogradu nije povećano interesovanje za vakcinisanje na bakteriju hemofilus influenca i u narednom periodu ni ne očekujemo veću prodaju tih vakcina jer se pojavom meningitisa u niškom obdaništu epidemiološka situacija nije promenila - izjavio je juče epidemiolog GZZZ dr Predrag Kon.

Da podsetimo, u Nišu je mala Nađa Todorović preminula posle zaraze bakterijom hemofilus, a njena drugarica je obolela od meningitisa i još je na lečenju.

Zato roditelji i dalje strahuju. Mirjana Božilović uplašila se da je i njen šestogodišnji sin Nikola zaražen bakterijom, zbog čega je imala neprijatnosti u Domu zdravlja.

- Nikola ide u vrtić „Leptirić“, ali sam bila zabrinuta jer je ovih dana imao glavobolju, nesvesticu. Uplašila sam se da nije dobio meningitis. U Domu zdravlja nas je primila doktorka, mislim da se zove Ankica, i prekontrolisala je Nikoli krv. Kad sam donela rezultate, rekla je da se radi o nekoj infekciji grla, ali sam zahtevala da mi da uput za kontrolu brisa zbog bakterije. Onda me je napala, vikala i govorila da je devojčica umrla u Blacu i da nema veze sa Nišom. Pokušala sam da joj objasnim da u novinama piše da je dete iz Niša, ali mi je rekla da sve novine lažu i da im ne veruje. Na moj izričit zahtev ipak mi je dala uput. Prijavila sam ceo slučaj advokatu pacijenata u Domu zdravlja. Posebno što sam srčani bolesnik i što me je cela ova situacija veoma uznemirila - priča naša sagovornica.

Sem u Nišu roditelji strahuju i u Kragujevcu i Boru.

I Institut za zaštitu zdravlja u Kragujevcu proglasio je 1. oktobra epidemiju meningitisa, ali se u ovom slučaju radi o meningitisu čiji je uzročnik virusnog porekla, koji je blaži i ne ostavlja teške posledice kao bakterijski. Trenutno je devetoro dece na lečenju od ove vrste meningitisa, dok je tokom proteklih mesec dana na kragujevačkoj klinici hospitalizovana čak 31 osoba zaražena ovim virusom.

- Broj obolelih je pet puta veći od uobičajenog, a uzrok je mutirani virus koji je agresivan i koji se lako prenosi. Izaziva visoku temperaturu, nesnosnu glavobolju i povraćanje - kaže Zoran Todorović, načelnik Infektivne klinike KC u Kragujevcu, i dodaje da su oboljenju najviše podložna deca, učenici osnovnih škola. Zbog ekspanzije meningitisa u kragujevačkim školama, učenici već par dana moraju, prema strogim preporukama, obavezno da peru ruke medicinskim tečnim sapunom i da ih brišu papirnim ubrusima. Na to se đaci podsećaju preko razglasa.

- Bolest se pojavila 22. septembra kod tri đaka iz OŠ „Milutin i Draginja Todorović“ - kaže Nebojša Ranković, pomoćnik direktora Instituta za zaštitu zdravlja.

Školama je naloženo da, osim pojačane lične higijene učenika, obave i detaljnu dezinfekciju sanitarnih čvorova i đačkih kuhinja.

I pored toga što je obaveštenje o epidemiji virusnog meningitisa poslato na vreme, niko od odgovornih u lokalnoj vlasti i okrugu punih sedam dana nije upozorio javnost na pojavu opasne zarazne bolesti. Zamenik gradonačelnika Kragujevca Saša Milenić izjavio je za „Blic“ da je o ovom problemu saznao tek juče.

Povodom krizne situacije, lokalna vlast je za ponedeljak zakazala sastanak sa direktorima 22 kragujevačke škole i predsednicima zdravstvenih institucija da bi se dogovorili o daljim merama.

Petogodišnja devojčica iz Zlota i sedmogodišnja učenica iz Šarbanovca, sela iz okoline Bora, primljene su nedavno na dečije odeljenje borske bolnice zbog različitih tegoba, a naknadnom analizom utvrđeno je da su zaražene meningitisom. Prema rečima dr Milice Nenčić, obe su van životne opasnosti.

- Starija devojčica je primljena nedavno sa stomačnim tegobama, dok je mlađa osećala mučninu i bila je malaksala. Obe su kasnije dobile visoku temperaturu, pa smo analizom utvrdili da su pored prehlade imale i meningitis, odnosno upalu moždanog omotača. Srećom, nije se radilo o oboljenjima bakterijskog tipa kao što je to slučaj u Nišu, već o lakšem virusnom meningitisu koji nije toliko opasan ukoliko se otkrije i leči na vreme - objasnila je dr Nenčić.

Ona smatra da nema mesta panici jer je reč o slučajevima osoba iz različitih sela koje nisu bile u istom društvu, pa se ne može reći da je još lica zaraženo. Ovog proleća bila su još tri slučaja virusnog meningitisa kod male dece iz seoskih sredina u okolini Bora, i upozorila roditelje da meningitis nastaje zbog nehigijene ili prljavih ruku.

Ekipa „Blica“

Ministarstvo o meningitisu

Nema epidemije

Povećano oboljevanje od virusnih meningitisa uobičajeno je za ovo doba godine i nema odlike epidemije, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Srbije. U saopštenju se ističe da se u Srbiji godišnje registruje 200-400 slučajeva virusnog meningitisa, a da je zaključno sa sredinom septembra, ove godine obolelo 170 lica.


Povodom prijavljenih epidemija virusnog meningitisa u Kragujevcu i Boru, ministarstvo još jednom podseća da oni nisu u vezi sa pojavom bakterijskog meningitisa u Nišu.

Zdravstveno stanje 11 Kragujevčana obolelih od virusnog meningitisa je stabilno i bez komplikacije. Do sada je od lakšeg oblika meningitisa u ovom gradu obolelo više od trideset pacijenata zbog čega je prvog oktobra proglašena i epidemija.

Stručnjaci u kragujevačkom Institut za zaštitu zdravlja kažu da nema razloga za paniku i da bolest u svim registrovanim slučajevima protiče kao lako oboljenje koje ne ugrožava život i ne ostavlja posledice.

Virusni meningitis je crevno zarazno oboljenje koje se javlja krajem leta i u prvim jesenjim mesecima kao klasična crevna zarazna bolest, objašnjava dr Mila Vučić Janković, načelnik Centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije.

Dok virusni meningitis karakteriše vrlo blag klinički tok i oporavak je potpun, bez ikakvih posledica, bakterijski meningitis je znatno opasniji po zdravlje ljudi, kaže doktorka.

- Virusni meningitis najčešće se prenosi preko fekalno zagađenih ruku, mada postoji mogućnost i da se infekcija prenese kupanjem u bazenima koji nisu dovoljno dobro održavani, odnosno neredovno se hlorišu, kao i u stajaćim vodama - objašnjava dr Vučić - Janković. Ona kaže da je jedina prava mera prevencije održavanje lične higijene.



Izvor: Blic \ Beta