Ja volim i slusam rep, a ovo kad cujem smesno mi je koliko je i onima koji vole narodnjake smesan Ekrem!


Mozda bi zvucalo dobro da je dao nekom normalnom reperu da prepravi tekst i odrepuje ovo, ali ovako je jadno.
Ristovski je izgleda od onih sto misle da sve mogu bolje od drugih...

Malo je ironično što ovakav tekst "peva" Ristovski. 

EU kritikuje promenu izbornog zakona
Stranke ponovo hoće da prevare građane
T. Spaić/M. Maleš | 05. 04. 2011. - 00:02h | Foto: V. Lalić | Komentara: 0

BEOGRAD - Vladajuće stranke u Srbiji ponovo pokušavaju da prevare svoje građane, ali i Brisel. Umesto da ukinu, odnosno onemoguće blanko ostavke, što je jedan od ključnih uslova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, predviđeno je uvođenje procedure za njihovu primenu.
Status kandidata sve dalji zbog „podvala“ zvaničnog Beograda

Evropski eksperti oštro su kritikovali nove srpske predloge ocenivši da su u suprotnosti sa “preporukama OEBS-a, međunarodne konvencije o ljudskim i političkim pravima”, pa i mišljenjem Ustavnog suda Srbije.

Venecijanska komisija objavila je u četvrtak na svom zvaničnom sajtu mišljenje o srpskim predlozima za promenu Zakona o izboru narodnih poslanika.

Najvažnije promene koje su unete predstavljaju suštinsko izvrgavanje ruglu zahteva Evropske komisije da se ukinu blanko ostavke, kao i zahteva da se poslanici u Skupštinu Srbije biraju po redosledu sa izborne liste, a ne po izboru partijskih lidera.

Srpski “zakonopisci” pokušali su, kako za “Blic” kaže Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a, da “na šibicarski način izbegnu uvođenje demokratskih, suštinskih promena u zakon”.

Blic

Pored ovog i duplirali su inače prevelike procente namenjene finansiranju stranaka.

DANAS SAZNAJE - Martovski rezultati ugledne agencije za istraživanje javnog mnjenja

Naprednjačka koalicija ubedljivo najjača

Izvor : "Danas" ,06.april (autor "ekipa Danasa")

   http://www.danas.rs/danasrs/politika/naprednjacka_koalicija_ubedljivo_najjaca.56.html?news_id=213031


     


Istraživanje je obavljeno od 1. do 25. marta metodom terenskog dubinskog intervjua, na reprezentativnom uzorku od 1.711 građana, na teritoriji Srbije bez Kosova, a povodom rekonstrukcije vlade, koja je u Narodnoj skupštini izglasana 14. marta.

Prema rezultatima, koalicija SNS-Nova Srbija-PSS-PS, koja je ovim istraživanjem prvi put „objedinjena“, vodi u odnosu na samu DS za 17,4 procentnih poena. Na trećem mestu je Liberalno-

-demokratska partija, za koju bi glasalo 8,6 odsto ispitanika. Iznad cenzusa su još Srpska radikalna stranka (7,5), Demokratska stranka Srbije (7,1) i koalicija Socijalistička partija Srbije-PUPS (5,5 odsto). Svi ostali, uključujući G17 plus/URS sa 1,4 procenta podrške, nalaze se ispod praga za ulazak u parlament.

U odnosu na februarske rezultate iste renomirane agencije za istraživanje javnog mnjenja, koje je Danas objavio 10. marta, primećuju se blaga pomeranja, ali koja se mogu podvesti pod statističku grešku. Podsetimo, u februaru su naprednjaci, bez koalicionih partnera, bili ispred demokrata za 12 procenat-poena (36 prema 24). Treći je bio LDP (8,5), četvrti SRS (8,0), a zatim SPS-PUPS (7,0), DSS (6,0), Nova Srbija (3,2) i G17 plus/URS (2,2 odsto).

Ipak, u martu je postavljeno pitanje koje se nije nalazilo u februarskom istraživanju - „Da li je u Srbiji potrebno održati vanredne parlamentarne izbore?“ Potvrdno je odgovorilo 66,4 odsto ispitanika, odrečno 19,8 procenata, a bez stava je 13,8 odsto.

Prema ovom, martovskom istraživanju, prvi put je manje od polovine anketiranih punoletnih građana Srbije kazalo da se zalaže za ulazak njihove zemlje u EU. Naime, na pitanje „da li podržavate ulazak Srbije u punopravno članstvo Evropske unije“, potvrdan odgovor je dalo 42,4 odsto, negativan 29,9 odsto, dok je nesigurno ili nema stav čak 27,7 odsto građana.

Jelena Trivan, potpredsednica DS, navodi za Danas da je ona, i kada su demokrate u istraživanjima javnog mnjenja bile najjače, uvek govorila da takve ankete, naročito u vreme kada nije počela izborna kampanja, „mogu da budu usmerivač, ali ne i stvarna slika stvari“. „Mi ih uzimamo ozbiljno, kao opomenu da radimo bolje, ali ne mislim da će se slika iz bilo kog istraživanja potvrditi na izborima“, ističe Trivanova.

Ivan Andrić, član Predsedništva LDP, za naš list kaže da rezultati martovskog istraživanja pokazuju da rekonstrukcija Vlade Srbije nije uspela zato što je bila postavljena na pogrešnim osnovama, nije se išlo na rekonstrukciju politike ili preokret politike, na čemu LDP neprestano insistira i zbog čega beleži jasnu podršku znatnog broja građana.

Prema Andrićevim rečima, izbori moraju da budu održani pre kraja godine, krajem jeseni, odnosno u onom trenutku kada postane izvesno da će Srbija dobiti pozitivan izveštaj Evropske komisije i postati kandidat za članstvo u EU. „Izbori treba da budu raspisani nakon mišljenja EK, dakle što pre posle 12. oktobra, a da se održe najkasnije do kraja godine, u normalnoj političkoj atmosferi. Ipak, ne sme se dalje vezivati ili prolongirati rok izbora za bilo koju opravdavajuću okolnost, recimo za činjenicu da u tom trenutku možda neće biti određen i datum početka pregovora“, ističe Andrić. On ocenjuje da je činjenica da LDP ima uzlaznu podršku građana logična posledica potrebe kod sve većeg broja ljudi „da od političara traže politiku, a ne statiranje u političkom životu“. „Očigledno je da druge dve velike stranke, DS i SNS, pokušavaju da se održe ne menjajući ništa u svojoj politici“, zaključuje Andrić.

--------------------------------------------------------------------
O nesreće...o užasa...o grozote...!!!   
(kotiranje stranaka neću komentarisati,ali ću priznati da su mi se usta razvukla u osmeh pri pogledu na rezultate razvoja evropskih stremljenja u Srbalja)

јбт....42,4%
па само пре пар година је тај проценат за еу био преко 70%

али...хоће то кад ти је дачек главни демократор
наравно...и даље делим бесплатан бензин и зипо упаљаче евро вазалима који би да се спале из протеста

Evo ga i pravi izvor istraživanja koga je ekipa časopisa "Danas" drpila :

   http://www.ifimes.org/default.cfm?Jezik=Ba&Kat=10&ID=594


izvor : "IFIMES - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije",30.mart

 NEIZBEŽNI VANREDNI IZBORI


Ubistvo prvog demokratskog predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića 12.marta 2003.godine predstavlja prekretnicu u postmiloševićevoj Srbiji i početak stalnog nazadovanja Srbije. Naredne Vlade, izuzev Vlade premijera Zorana Živkovića, nisu bile prepoznatljive, sprovođenje reformi bilo je uglavnom kozmetičke prirode.

U kakvoj situaciji se nalazi Srbija i kako žive građani ilustrativan je podatak, da je prosečna plata u Srbiji u mesecu februaru 2011 iznosila svega 35.538 dinara odnosno 340 evra. Prema stepenu korupcije na lestvici Transparency Internationala Srbija se nalazi na 78.mestu zajedno sa Kinom, Kolumbijom, Grčkom, Lesotom, Peruom i Tajlandom.

Činjenice su, da je Srbija danas udaljenija od Evrope nego što je bila 2000. godine. U Srbiji je danas prisutno veće antievropsko raspoloženje nego što je bilo u danima kada je rušen režim Slobodana Miloševića. Sa današnjim političkim raspoloženjem u Srbiji Milošević bi pobedio na izborima 2000. godine.

Izvršena rekonstrukcija Vlade Republike Srbije 14.marta 2011.godine posledica je konstantne krize vlade, koja je kulminirala ostavkom kontraverznog ministra ekonomije Mlađana Dinkića, koji je ujedno i predsednik stranaka G17 Plus/Ujedinjeni regioni Srbije. Dinkić je u prošlosti srušio i Vladu premijera Zorana Živkovića, koja je pored Đinđićeve vlade ocenjena kao najuspešnija srpska Vlada.

Analitičari smatraju, da izvršena rekonstrukcija vlade uglavnom sa istim ministrima neće doneti preko potrebne promene u Srbiji posebno u provođenju reformi koje su vezane za članstvo Srbije u EU, nego će ubrzati put ka vanrednim parlamentarnim izborima. Vanredni izbori su neminovnost, oni su tu iako nisu raspisani.

PROBLEMATIČNI ČLANOVI VLADE

Specifičnost političke scene u Srbiji je postojanje političkih lidera, koji su istovremeno predsednici po dve političke stranke. Mlađan Dinkić je predsednik političke stranke G17 Plus i Ujedinjeni regioni Srbije (URS), dok ministar Rasim Ljajić istovremeno vodi Sandžačku demokratsku partiju (SDP) i Socijaldemokratsku partiju Srbije (SDPS). Dodatna specifičnost Ljajića je, da mu je jedna stranka desne političke orijentacije, a druga levičarska. Navedene stranke učestvuje u radu aktuelne Vlade. Radi se o političarima, koji su isuviše dugo na političkoj sceni ali sa skromnim rezultatima iza sebe.

Zamenik predsednika Vlade Srbije je Ivica Dačić, simbol Miloševićevog režima, koji se više od deset godina nalazio na „crnoj listi“ američke Administracije i koji je pod sumnjivim okolnostima sa nje skinut. Okolnosti njegovog skidanja sa američke „crne liste“ nisu još uvek razjašnjene, posebno uloga bivšeg američkog ambasadora u Srbiji Williama Montgomerya, jer je prema američkim zakonima najstrožije zabranjeno lobiranje za skidanje sa „crne liste“. Za njega se vezuje i korupcijska afera „Kofer“.

Novoimenovani ministar zdravlja u Vladi Srbije je general Zoran Stanković (G17 Plus/URS), bivši ministar odbrane, povezuje se sa optuženima za ratne zločine, a posebno se naglašavaju njegove veze sa generalom Ratkom Mladićem.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić kao član Vlade, prema mišljenju eksperata za spoljnu politiku, vodi „šizofrenu“ spoljnu politiku oslonjenu na četiri stuba EU-Rusija-SAD-Kina. Takva spoljna politika za Srbiju je neozbiljna s obzirom da se radi o maloj zemlji opterećenoj hipotekom prošlosti, velikim brojem nerešenih unutrašnjih pitanja i veoma slabom privredom. Cilj svake ozbiljne politike je, da prevashodno vodi računa o svojim građanima.

Ministarka pravosuđa Snežana Malović kao član Vlade umesto da unapredi pravosudni sistem kroz provođenje reformi dodatno je politizovala sudstvo što je vidljivo kroz brojne politički motivisane sudske procese. Činjenica je, da reformu pravosuđa ne mogu provoditi oni koji su doveli do ovakvog stanja. Davanje prilike ministarki pravde Snežani Malović, državnom sekretaru ministarstva pravde Slobodanu Homenu, da predvode reformu pravosuđa u skladu sa standardima EU nisu posledica propusta navedenih ličnosti, nego njihove namere da pravosuđe u celosti pokore interesima političke grupacije koja je ih je postavila na rukovodeća mesta u vrhu pravosudne piramide. Neprihvatljivi metod krivičnog progona primenjen je u slučaju Bogoljuba Karića, Slobodana Radulovića, Branivoja Lazovića, Stanka Subotića i drugih. Zbog toga je neophodno da se uspostavi monitoring sudskih postupaka, koji se vode protiv vlasnika i menadžmenta privatnih preduzeća okrivljenih za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, kako bi se sprečilo da se krivično pravosuđe zloupotrebljava za uklanjanje političkih protivnika.

Božidar Đelić, jedan od potpredsednika Vlade Srbije i glavni pregovorač za ulazak u EU iako je dugi niz godina u Vladi redovno pokazuje svoju političku nezrelost i nedostojnost da obavlja tako visoku funkciju. Njegovo delovanje vidljivije je u ostvarenoj ličnoj imovini nego u zalaganju za državu i građane Srbije. Takođe, Đelić je čovek koji ne uživa poverenje unutar krugova EU.

Personalni sastav članova Vlade Srbije dodatno opterećuje činjenica, da Srbija faktički nema premijera, pošto je predsednik Tadić već duži vremenski period uspostavio predsednički sistem bez provedenih ustavnih promena. Vladu već nekoliko godina samo formalno vodi premijer Mirko Cvetković, dok faktički Vladu vodi srpski predsednik Boris Tadić.

Moć je koncentrisana u rukama aktuelnog predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, koji je na takav način pokušao uspostaviti sistem kojeg analitičari opisuju kao Tadićev pokušaj „Putinizacije Srbije“. Međutim, analitičari upozoravaju, da postoji suštinska razlika između Vladimira Putina i Borisa Tadića. Putin je Rusiju vratio na svetsku scenu, dok je Srbija na čelu sa Borisom Tadićem u stalnom nazadovanju. Tadić predstavlja slabu kopiju Putina i jedino je uspeo stvoriti srpskog Hodorkovskog - Bogoljuba Karića.

PRODAJA DRŽAVNOG I KARIĆEVOG DELA TELEKOMA SRBIJE

Međunarodni institut IFIMES je istražio kako je došlo do osnivanja MOBTEL-a i kako je Sistem „Braća Karić“ BK Trade ostvario prava na 13% državnog „Telekom Srbija“ a.d. (TELEKOM).

Ugovorom o osnivanju MOBTEL-a od 14.aprila 1994.godine osnivač JP PTT saobraćaja „Srbija“ obavezao se, između ostaloga, da će se uzdržati od zaključivanja ugovora sa trećim licima-konkurentima i da će se uzdržati od konkurencije novoosnovanom preduzeću MOBTEL, koje je steklo eksluzivno pravo obavljanja usluga mobilne telefonije za period od sedam godina. Međutim, kršeći svoje obaveze iz ugovora JP PTT o osnivanju MOBTEL-a, JP PTT saobraćaja „Srbija“ je osnovalo preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. Beograd kojom je preneta fiksna mreža u Republici Srbiji i kojem je Vlada Republike Srbije izdala licencu za izgradnju i korišćenje javne mobilne radio-telefonije u Republici Srbiji. Odluku o osnivanju TELEKOM-a donelo je JP PTT, koju je potpisao predsednik Upravnog odbora, a saglasnost na odluku dala je sa svojim zaključkom Vlada Republike Srbije.

Imajući u vidu da je JP PTT javno preduzeće, kojim upravlja Vlada Republike Srbije preko organa-upravnog odbora, čije članove imenuje i razrešava i na čije odluke daje saglasnost, tako da su iste punovažne samo uz saglasnost Vlade Republike Srbije, jasno je da je osnivanje TELEKOM-a izvršeno uz punu saglasnost i podršku države i njenih organa.

Osnivanje TELEKOM-a izvršeno je bez obaveštavanja i prethodne saglasnosti MOBTEL-a i drugog stranog osnivača BK Trade iz Moskve, protivno odredbama ugovora o osnivanju MOBTEL-a i protivno imperativnoj odredbi član 92. ZOP-a, kojom je predviđeno da član društva sa ograničenom odgovornošću (u ovom slučaju JP PTT kao osnivač i član društva MOBTEL) ne može imati to svojstvo (dakle biti osnivač odnosno član ili akcionar) u bilo kom drugom preduzeću (dakle bilo koje pravne forme, a.d. ili d.o.o.) iste ili srodne delatnosti ili delatnosti koja bi mogla biti konkurentska.

U konkretnom slučaju osnivanjem MOBTEL-a, JP PTT je stekao vlasničko učešće u dva preduzeća koja su obavljala konkurentsku delatnost (MOBTEL-u i TELEKOM-u) i na taj način je počeo da, protivno zakonu, preko TELEKOM-a nelegalno konkuriše MOBTEL-u i postao je konkurent samom sebi. U takvoj konkurenciji MOBTEL je postavljen u neravnopravan položaj obzirom da je TELEKOM imao pravni i faktički monopol na fiksnu telefonsku mrežu, odnosno na pružanje usluga fiksne javne telefonije bez koje nema ni javne mobilne-radio telefonije, a uz to je imao pravo da pruža i usluge mobilne telefonije.

Direktna šteta koju je MOBTEL pretrpeo osnivanjem TELEKOM-a i uvođenjem drugog operatera može se direktno sagledati kroz izgubljeni prihod zbog smanjenog broja korisnika uz istovremeno povećanje troškova po korisniku. Osim toga MOBTEL je imao obavezu da uplaćuje 3% za razvoj TT mreže kao i 2 USD odnosno 1,5 USD mesečno po jednom priključku za korišćenje fiksne mreže što je predstavljalo direktan prihod za TELEKOM, dok takva obaveza za TELEKOM nije postojala.

Aneksima Ugovora o osnivanju MOBTEL-a uz saglasnost Vlade Republike Srbije tokom 1998.godine i zaključivanjem Sporazuma dana 12.februara 1999.godine između JP PTT saobraćaja „Srbija“ iz Beograda, Sistema „Braća Karić“-BK Trade iz Moskve i preduzeća za mobilne komunikacije „Srbija“ BK-PTT d.o.o. Novi Beograd o privremenom načinu nadoknade za izgubljenu dobit zbog uključenja drugog operatera i odustajanja od isključivog prava na obavljanje delatnosti mobilne telefonije predviđeno je delimično obeštećenje za štetu nastalu za MOBTEL, osnivanjem i radom TELEKOM-a, na koji način je sama država, a i JP PTT, priznala nelojalnu konkurenciju , a koja se, između ostalog, sastojala u garanciji JP PTT da će stranom osnivaču MOBTEL-a, BK Trade-a ustupiti 13% prihoda koje ostvari u mobilnoj telefoniji u TELEKOM-u.

Odredbom člana 10 stav 2 Ugovora zaključenog dana 2.aprila 1998.godine između JP PTT saobraćaja „Srbija“ iz Beograda, BK Trade-a i preduzeća za mobilne komunikacije „Srbija“ BK-PTT iz Beograda i odredbom člana 1 stav 2 Aneksa ugovora o osnivanju mešovitog preduzeća za uvođenje sistema javne mobilne telefonije u Republici Srbiji, koji je zaključen između JP PTT saobraćaja „Srbija“ iz Beograda i BK Trade iz Moskve dana 2.aprila 1998.godine ugovoreno je, da osnivanjem posebnog pravnog subjekta za obavljanje delatnosti javne mobilne telefonije od strane TELEKOM-a ugovorne strane su saglasne da se BK Trade-u odnosno pravnom subjektu kojeg BK Trade odredi, pripada, umesto učešća u prihodu po osnovu stava 1 ovog člana, 13% ukupnih osnivačkih i upravljačkih prava u novoosnovanom preduzeću.

Vlada Republike Srbije je 7.avgusta 1998.godine donela Odluku o davanju saglasnosti na aneks ugovora o osnivanju mešovitog preduzeća za uvođenje javne mobilne telefonije u Republici Srbiji zaključenog 2.aprila 1998.godine između JP PTT saobraćaja „Srbija“ Beograd i Sistema „Braća Karić“ BK Trade sa sedištem u Moskvi .

Upravni odbor JP PTT saobraćaja „Srbija“ kao nadležni organ je doneo odluku, da se sredstva ostvarena od 13% prihoda ustupljenih BK Trade-u mogu isplatiti.

Preduzeće Mobilne telekomunikacije „Srbija“ BK-PTT je na 31.sednici Upravnog odbora održanoj 21.aprila 2000. godine donelo odluku o raspodeli ostvarene neto dobiti Preduzeća po završnom računu za 1999.godinu, u kojoj je konstatovano da BK Trade ima pravo na povlačenje odnosno slobodan transfer ostatka svoje dobiti u iznosu od 153.749.857 dinara, koji će BK Trade-u biti isplaćen po obustavljanju poreza od dobiti.

Sredstva za transfer su doznačena poslovnoj banci, Narodna banka Srbije je kontrolisala dokumentaciju vezanu za transfer sredstava i odobrila i izvršila ovaj transfer sredstava stranom osnivaču MOBTEL-a firmi BK Trade Moskva, koja je dala instrukcije da se ta sredstva uplate na račun firme Daki International Ltd.

Transfer sredstava je izvršen u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije i nije došlo do kršenja propisa, obzirom da je transfer izvršen na osnovu odluka nadležnih organa uz odobrenje Narodne banke Srbije.

Zbog toga analitičari upozoravaju, da u najavljenoj novoj privatizaciji TELEKOM-a potencijalni kupci moraju biti oprezni, jer državni deo vlasništva u TELEKOM-u ne iznosi 31% nego je umanjen za 13% vlasništva Sistema „Braća Karić“ BK Trade, dakle iznosi 18%.

Vlada Republike Srbije pokušava prodati TELEKOM u trenutno nepovoljnim tržišnim uslovima za prodaju i nerazjašnjenom vlasničkom strukturom što otvara sumnju da se TELEKOM prodaje zbog potreba finansiranja tekuće budžetske potrošnje, za finansiranje predizborne kampanje vladajuće stranke i nezakonito bogaćenje pojedinaca. Vlada Srbije TELEKOM želi prodati po ceni od 1.400.000.000 evra, dok su procene da TELEKOM vredi 6.000.000.000 evra.

U posao prodaje TELEKOM-a su pored kontraverznog austrijskog biznismena Martina Schlaffa uključeni pojedini najviši zvaničnici Srbije i pojedinci iz vrha EU što opravdanim postavlja pitanje o potrebi otvaranja istrage o kriminalu i korupciji pojedinih zvaničnika EU. Kriminal i korupcija više decenija sistematski uništavaju građane Srbije, paradoksalno je, da u svemu tome učestvuju visoki predstavnici EU. Zašto zvaničnici EU u Beogradu ćute i podržavaju koruptivnu vlast i pojedince koju su direktno uključeni u korupciju i što u Srbiji predstavlja „javnu tajnu“. Na takav način EU dodatno gubi kredibilitet i zato je interes i poverenje građana Srbije za ulazak u EU u stalnom opadanju.

UNIŠTENO PRAVOSUĐE

Iako je ponovno izabrana za ministarku pravosuđa Snežana Malović će svojim delovanjem dovesti u pitanje i strane investicije, jer bez pravne zaštite nema privlačenja i preko potrebne sigurnosti investicija. Investitori žele investirati u države koje imaju uspostavljen pravni, politički i ekonomski okvir, koji garantira stabilnost i predvidljivost što još uvek nije slučaj u Srbiji.

Analitičari smatraju, da je glavni cilj reforme pravosuđa eliminacija dosadašnjih sudija i tužilaca i nametanje svojih kadrova, pre svega, kadrova iz i blizu Demokratske stranke (DS) Borisa Tadića. Pri tome, kada su u pitanju Viši i Apelacioni sud u Beogradu, uočljivo je da je u procesu reforme unapređen veliki broj sudija po prinicipu prijateljskih veza. Veliki broj krivičnih sudija, koje su svojevremeno bile sudije Četvrtog opštinskog suda u Beogradu unapređene su na viši nivo. Tako je jedan od pet nekadašnjih opštinskih sudova u Beogradu postao rasadnik kadrova, zahvaljujući okolnosti poznanstva sa određenim licima.

EU NE VERUJE TADIĆU

Demokratska stranka želi da ima eksluzivitet, da su oni jedina proevropska stranka u Srbiji. EU je nažalost pala na tu priču. Međutim, u poslednje vreme dolazi do zaokreta u krugovima unutar EU prema predsedniku Srbije Borisu Tadiću i njegovoj Demokratskoj stranci. EU sve više uviđa da vođstvo Srbije dobrim delom funkcioniše kao organizovana kriminalna grupa i da svoju „proevropsku“ orijentaciju koriste kao paravan za kriminal i korupciju. Zbog toga predstavnici EU sve manje veruju predsedniku Tadiću.

Uticaj kabineta predsednika Republike Srbije na medije odvija se preko marketinga. Predsednik Tadić je okružen ljudima koji se jako dobro razumeju u marketing. Srpska politička i medijska scena sve se više pretvara u marketinško polje gde se spinuje, gde jedna afere prekriva drugu. Cilj je skretanje pažnje sa najvažnijih tema i problema sa kojima se suočavaju građani, a to su nezaposlenost, siromaštvo i teška ekonomska situacija. Istraživanja javnog mnenja pokazuju, da su to teme koje građane najviše interesuju. Zbog toga je velika većina medija u Srbiji pod kontrolom marketinških agencija u vlasništvu (kontrolom) pojedinaca, koji su blizu predsednika Tadića i koji kroz (ne)odobravanje oglasa imaju direktan uticaj na uređivačku politiku.

Protest opozicije održan 5.februara 2011.godine na kojem se okupilo oko 100.000 građana predstavlja poslednje upozorenje režimu Borisa Tadića i znak da mora pokrenuti korenite promene u Vladi ili da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Tadić za provođenje korenitih promena nema dovoljno snage i kadrova, ostaje mu jedina mogućnost raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Analitičari upozoravaju na činjenicu, da je aktuelni režim došao na vlast putem ulice (uličnim demonstracijama 2000.godine) i da postoji realna opasnost da će na isti način morati i otići sa vlasti.

DA LI POVRATAK ŠEŠELJA MOŽE SPASITI TADIĆA

Jedna od retkih šansi za predsednika Tadića i Demokratsku stranku za pobedu na predstojećim izborima ostaje povratak Vojislava Šešelja iz Haaga u Srbiju kako bi preuzeo deo glasača Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića i tako pokušao vidno oslabiti SNS. U kampanju najave povratka Šešelja u Srbiju predsednik Tadić uključio je i pojedine režimske nevladine organizacije, koje već stvaraju ambijent za njegov povratak. Povratak Šešelja u Srbiju je skoro jedini način, da se na izborima oslabi SNS i tako onemogući da postane pobednička stranka, kojoj bi bio poveren mandat za sastav nove vlade.

Analitičari smatraju, da su savetnici napravili slabe procene i pogrešno savetovali predsednika Tadića, jer bi povratak Šešelja u Srbiju predstavljao siguran gubitak za predsednika Tadića.

Drugi potez predsednika Tadića je sprečiti povratak u Srbiju Bogoljuba Karića, predsednika Pokreta snaga Srbije (PSS-BK), konfiskovati imovinu i diskreditovati porodicu Karić. Da bi sprečio povratak Bogoljuba Karića u zemlju Boris Tadić (zlo)upotrebljava pravosudne organe, koji su aktuelnom reformom stavljeni pod potpunu kontrolu političkog establišmenta, radi zaštite njihovih ličnih interesa.

ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNENJA:

Međunarodni institut IFIMES je u periodu 1. do 25. marta 2011.godine obavio istraživanje javnog mnenja metodom terenskog dubinskog intervjua na teritoriji Republike Srbije bez Kosova. Standardna devijacija +/-3. Kontrola na 10% uzorka. Stopa pouzdanosti 95%.

Uzorak je slučajan troetapni i obuhvata 1711 anketiranih, punoljetnih državljana Republike Srbije oba spola. U anketi nisu htjela sudjelovati 124 slučajno izabrana ispitanika, 112 nije odgovaralo određenom uzorku. Demografski podaci su od Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Struktura je približno usklađena ispitanicima iz urbanih i neurbanih sredina. Spolna, starosna, socijalna i obrazovna struktura anketiranih približno odgovara strukturi stanovništva Republike Srbije na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Izdvajamo odgovore na najvažnija i najzanimljivija pitanja.
DA LI PODRŽAVATE ULAZAK REPUBLIKE SRBIJE U PUNOPRAVNO ČLANSTVO EVROPSKE UNIJE?
DA 42,4%
NE 29,9%
NEMAM STAV 27,7%

     

DA LI JE U SRBIJI POTREBNO ODRŽATI VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE?
DA 66,4%
NE 19,8%
NEMAM STAV 13,8%   

     

UKOLIKO BUDETE IZAŠLI NA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE ZA KOGA ĆE TE GLASATI?
SNS-NS-PSS-PS 41,8%
DS 24,3%
LDP 8,3%
SRS 7,7%
DSS 7,1%
SPS-PUPS 5,5%
G17 Plus/URS 1,4%
OSTALI 3,9%

     

KOME VIŠE VERUJETE?
BORISU TADIĆU 29,8%
TOMISLAVU NIKOLIĆU 38,3%
NIJEDNOM 16,6%
NEMAM STAV 15,3%

     

KAKO OCENJUJETE DOSADAŠNJI RAD VLADE REPUBLIKE SRBIJE?
SLABO 68,6%
DOBRO 17,1%
NEMAM STAV 14,3%

     

KO BI BOLJE ŠTITIO INTERESE DRŽAVE SRBIJE?
BORIS TADIĆ 28,7%
TOMISLAV NIKOLIĆ 43,2%
NIJEDAN 8,6%
NEMAM STAV 19,5%

     

DA LI JE PREMA VAŠEM MIŠLJENJU ZAMENIK PREMIJERA I MINISTAR UNUTRAŠNJIH POSLOVA SRBIJE IVICA DAČIĆ SIMBOL MILOŠEVIĆEVOG REŽIMA?
DA 70,4%
NE 11,8%
NEMAM STAV 17,8%

     

DA LI PODRŽAVATE PRODAJU DRŽAVNOG DELA U TELEKOMU SRBIJE?
DA 11,8%
NE 77,6%
NEMAM STAV 10,6%

     

DA LI VERUJETE, DA JE SUDSKI PROCES PROTIV BOGOLJUBA KARIĆA I ČLANOVA NJEGOVE PORODICE POLITIČKI MOTIVISAN?
DA 79,6%
NE 11,1%
NEMAM STAV 9,3%

     

DA LI VERUJETE, DA KOALICIJA SNS-NS-PSS-PS MOŽE BOLJE VODITI SRBIJU OD SADAŠNJE VLASTI?
DA 63,7%
NE 28,6%
NEMAM STAV 7,7%

     

DA LI MISLITE DA JE PREDSEDNIK BORIS TADIĆ UMEŠAN U AKTIVNOSTI POVRATKA VOJISLAVA ŠEŠELJA IZ HAAGA?
DA 77,1%
NE 20,3%
NEMAM STAV 2,6%

     

DA LI PODRŽAVATE PROTESTE OPOZICIJE SNS-NS-PSS-PS?
DA 62,8%
NE 26,4%
NEMAM STAV 10,8%

     

DA LI DANAS BOLJE ILI SLABIJE ŽIVITE NEGO PRE NEKOLIKO GODINA?
BOLJE 22,7%
SLABIJE 64,8%
NEMAM STAV 12,5%

     

Ljubljana, 30.mart 2011

     

OSOBLJE INSTITUTA

POČASNI PREDSJEDNIK
Stjepan MESIĆ
PREDSJEDNIK REPUBLIKE HRVATSKE 2000 - 2010

SAVJET INSTITUTA:

dr. Craig T. SMITH - Predsjednik

direktor, Penn, Schoen & Berland Associates

Craig Smith ima više od 25 godina iskustva u upravljanju društvima, u vladinim službama i politici na nacionalnoj, državnoj i lokalnoj razini, uspješno je vodio multi-milijunske projekte.
Kao politički direktor Bijele kuće i savjetnik predsjednika SAD Billa Clintona bio je zadužen za savjetovanje i koordinaciju političkih aktivnosti predsjednika SAD Billa Clintona i njegove supruge.
Obnašao je na više političkih funkcija, između ostaloga bio je šef kampanje za predsjedničkog kandidata Liebermana 2004.godine i predsjedničkog kandidata Al Gora 2000.godina, bio je politički direktor kampanje Clinton&Gore 1996.godine i politički direktor Demokratskoga nacionalnoga odbora.
Sudjelovao je i u političkim kampanjama izvan SAD i to u Češkoj, Slovačkoj, na Mauriciusu, Nigeriji, Kolumbiji, Indoneziji, Bermudama, Barbadosu i Estoniji.
1980.godine diplomirao je iz javne uprave na temu ekonomije na Univerzitetu Arkansas, gdje je 1982.godine doktorirao pravo.

dr. Jamie SHEA

Dr. Jamie Shea je direktor za planiranje politika u kabinetu generalnog sekretara, NATO
Direktor ureda za informiranje i tisak NATO-a od 2000-2003, maja 2003 imenovan je na položaj zamjenika pomoćnika generalnog sekretara za vanjske odnose u diviziji za novu javnu diplomaciju. Glasnogovornik NATO-a od 1993-2000.
Pored njegovih dužnosti u NATO-u, Jamie Shea je nosilac brojnih akademskih naziva na Collège d'Europe, Bruges, Brussels School of International Studies i University of Kent, Canterbury.
Jamie Shea je doktorirao iz filozofije na Univerzitetu u Oxfordu 1981.godine. Diplomirao je historiju i francuski jezik na Univerzitetu u Sussexu.

http://www.ifimes.org/default.cfm?Jezik=Ba&Kat=1504

Ево га и Барбикин политички програм:

1. Prodati Telekom sto jeftinije.
2. Ubediti narod da je to za njegovo dobro i uzeti masnu proviziju.
3. Izviniti se kupcu sto ne prodajemo Telekom jos jeftinije.
4. Spiskati dobijeni novac na predizbornu kampanju.
5. Ponovljati da ce Srbija (ako On ne pobedi) da se vrati u mracni srednji vek.
6. Ostati apsolutista sto duze (predsednik DS-a, predsednik Srbije i premijer Srbije preko beskicmenih surogata)
7. Prodati EPS. Uzeti proviziju.
8. Izviniti se kupcu sto je tako jeftin.
9. Podsetiti narod da je to za njegovo dobro.
10. Priznati nezavisnost Kosova
11. Izviniti se Albancima za terorizam, sto smo manjina na Kosovo, za trgovinu ljudskim (Srpskim) organima i decenije placenog doprinosa za izgradnju Kosova.
12. Objasniti narodu da smo se odrekli nase kolevke za njegovo dobro; da nam ne trebaju zemlja i grobovi nasih predaka, manastiri, rudna bogatstva i termoelektrane. Podsetiti narod da je zrtvovanje Srba sa severa Kosova u njihovom interesu.
13. Dobiti kandidaturu za Nobelovu nagradu za mir (ako moze Ahtisari...)
14. Izviniti se Albancima jos jednom, i dati im jug Srbije kao zalog dobrosusedskih odnosa. Ali, kod Sandzaka zauzeti cvrst stav i dati ga Albancima samo ako budu zaista dobri. Uz nase izvinjenje.
15. Skrenuti paznju naroda na cinjenicu da je sve to za njegovo dobro.
16. Izviniti se NATO-u (Djuri) sto su nas bombardovali.
17. Ponuditi se da platimo goriva koje su njihovi avioni potrosili bombardujuci nas.
18. Preuzeti kompletnu odgovornost za gradjanski rat na prostoru stare Jugoslavije.
19. Izviniti se svima za sve. Dva puta.
20. Zaduziti Srbiju sto vise.
21. Izviniti se zajmodavcima sto uzimamo kredite sa tako visokim kamatnim stopama.
22. Oterati van Srbije i ono malo mladih sto je jos ostalo.
23. Prodati ili pokloniti Zapadu sve resurse i fabrike (a Njega ako se sete na Dan Nezavisnosti – dobro, ako ne – nista)
24. Izviniti se Zapadu sto se to nije dogodilo ranije.
25. Spaliti sve mostove za sobom (citaj: iznervirati Rusiju i Kinu sto vise).
26. Uzgredno spomenuti narodu da je to u njegovom interesu. Podsetiti narod da ima Beli Sengen.
27. Proveriti da li je Srbija potpuno potcinjena i porobljena.
28. Ako nije, izviniti se Amerikancima sto kasnimo.
29. Stimulisati korupciju, protekcionizam, nerad i uspostaviti totalni medijski mrak.
30. Tvrditi suprotno.
31. Za sve okriviti Kostunicu.
32. Jos jednom okriviti za sve Kostunicu. Ovaj put ostaviti utisak coveka koji zna sta govori.
33. Prebaciti svoj novac (provizije) u strane banke.
34. Izviniti se stranim bankama za nagli priliv kesa.
35. Proslaviti sa Dinkicem i Djelicem odlicno obavljen posao.
36. Napustiti zemlju (zajedno sa ostalim slavljenicima)
37. Nikad se ne izviniti Srpskom narodu.