Histerični, histrionični poremećaj ličnosti



Svako od nas je bar jednom poželeo da bude u samom centru pažnje, da dobije svojih „pet minuta“ , da zablista i da, bar na kratko, bude izdvojen u odnosu na druge. Teatralnost, dramatizacija i potreba da se skrene pažnja na sebe može biti prijatna i uzbudljiva, ali ponekad je toliko izražena da postaje nepresušna potreba koja nikada nije zaista zadovoljena i koja stvara velike probleme.

Histerija

Oboljenje pod nazivom Hysteria prvi su opisali Hipokrat i Galen. Naziv potiče od grčke reči hystera (materica) pa je samim tim i duga istorija povezivanja ovog pojma sa ženama. Prema njihovom tumačenju, takva materica luta po telu izazivajući različite simptome bolesti.

Kasnije, u XVII veku Sydenheim je povezao histeriju i hipohondriju sa naglaskom da je hipohondrija zapravo muški oblik histerije.

U XIX veku Frojd iznosi zaključak da se histerija javlja kao rezultat postojanja intrapsihičkih konflikata koji proizvode anksioznost, a ličnost, da bi se odbranila od te neizdržive anksioznosti pretvara je u telesne simptome. Tako klijent postiže primarnu dobit (oslobađanje anksioznosti) i sekundarnu (oslobađanje od obaveza, povećanu brigu okoline i sl.).

Prvi dijagnostički priručnik Američke asocijacije psihijatara nije imao dijagnostičke kriterijume vezane za histeriju. Međutim, nešto kasnije uvode se dve kategorije histerije.

· Sa jedne strane je histerična neuroza, koja se odnosila na nevoljan, psihološki, gubitak osećaja ili motornih funkcija zajedno sa promenom u stanju svesti, identiteta, dok se kao njihov proizvod javljala amnezija, fuge i sl.

· Sa druge strane je bila histerična ličnost , stanje, za koje se verovalo da dominantno poseduju žene, čije su karakteristike samodramatizacija, nezrelost, zavisnost od drugih, sujeta, izražena emocionalnost, preterane reakcije i ponašanja kojima se izaziva pažnja.

Nešto kasnije, definisana histerična ličnost zamenjena je histrioničnim poremećajem ličnosti, kada se i delom smanjilo povezivanje ovog stanja sa ženama, ali i jasnije definisao kriterijum za dijagnostikovanje.

Zavisno od toga da li je osnovni intrapsihički mehanizam koji dovodi do poremećaja bio disocijativni ili konverzivni, histerične neuroze su bile podeljene na disocijativne i konverzivne.

Pod disocijacijom se podrazumeva razdvajanje, rascep, pojedinih psihičkih funkcija, pri čemu se najčešće rascepljuje svest od ostalih psihičkih funkcija i javlja se gubitak osećaja ličnog identiteta, stanje slično snu (mesečarstvo, histerični napad), histerično bekstvo i dr.

Konverzija podrazumeva nesvesni proces kojim se postojeća anksioznost preobražava u druge simptome, probleme sa motorikom, pokretima i sl.

Zajednička odlika oba tipa histerične neuroze je delimični ili potpuni gubitak celine ranijih sećanja, svesnosti ličnog identiteta i kontrole pokreta tela.

Karakteristike ličnosti

Primarne karakteristike ove ličnosti su ekscesivna emocionalnost i traženje pažnje. Opisuju ih pridevi kao što su živopisan, entuzijastičan, impulsivan, dramatičan, prenaglašen, ekstravagantan i emotivan.

Primarne karakteristike ove ličnosti su ekscesivna emocionalnost i traženje pažnje koja počinje još u ranom odraslom dobu, a može se primetiti u različitim kontekstima i ponašanjima.

Ovakve osobe, putem svoje živosti i dramatičnosti, uspevaju da privuku pažnju na sebe, šarmiraju druge svojim entuzijazmom, očiglednom otvorenošću ili flertovanjem. Međutim, ovi kvaliteti vremenom slabe kontinuiranim zahtevima da se bude u centru pažnje. Kada se to i dogodi, nastavljaju da fokus usmeravaju na sebe, ovaj put to moraju činiti agresivnije - putem pravljenja scena, izmišljanjem priča, laganjem i sl.

Ljudi koji ispunjavaju kriterijum za histerični poremećaj ličnosti, nisu stidljivi u novom okruženju, niti se ikada povlače iz društva. Opisuju ih pridevi kao što su živopisan, entuzijastičan, impulsivan, dramatičan, prenaglašen, ekstravagantan i emotivan.

Možemo ih opravdano nazvati izrazitim ekstrovertima, dakle, spoljašnje orijentisanim. Nastanak ovakvog temperamenta nalazi se u kombinaciji različitih faktora: genetska predispozicija, životna iskustva i kulturološki faktori.

Osnovne karakteristike osoba sa histeričnim poremećajem ličnosti:

· Izrazit takmičarski odnos sa osobama istog pola

· Idealizovani odnosi sa roditeljskim figurama

· Intenzivno zavisni odnosi sa roditeljskim figurama u periodu detinjstva

· Konstantno traženje pažnje

· Seksualno agresivno, zavodljivo ponašanje i flertovanje

· Nezrele seksualne veze

· Emocionalna nezrelost

· Lakomislenost i nerealan entuzijazam

· Ekspanzivne i difuzne misli, siromašne detaljima

· Izrazita dramatičnost, teatralnost i emocionalnost

· Impresionistički stil govora, siromašan detaljima

· Izrazito rapidno menjanje ponašanja i plitke ekspresije emocija

· Provokativno ponašanje

· Korišćenje fizičkog izgleda radi privlačenja pažnje

· Procenjivanje odnosa kao mnogo intimnijih nego što zaista jesu u realnosti

· Osoba se oseća neprijatno u situacijama u kojima nije u centru pažnje

· Osoba je sugestibilna i na nju lako utiču drugi ljudi ili okolnosti

Praksa je pokazala da nastavak ovog poremećaja leži u odnosima iz detinjstva; Dete koje oseća manjak pažnje i podrške; Nepomirljiv odnos sa roditeljem istog pola, i intenzivan odnos sa roditeljem suprotnog pola.

Neke od osobina:Izrazit takmičarski odnos sa osobama istog pola. Konstantno traženje pažnje. Seksualno agresivno, zavodljivo ponašanje i flertovanje. Nezrele seksualne veze. Emocionalna nezrelost. Lakomislenost i nerealan entuzijazam. Izrazita dramatičnost, teatralnost i emocionalnost. Impresionistički stil govora, siromašan detaljima.

Odnosi sa drugima i seksualnost

Jedan od načina na koji ovakav tip ličnosti privlači pažnju je seksualnost. Ova potreba je vrlo očigledna u njihovom ponašanju i izgledu. Važno je naglasiti da provokativno i zavodljivo ponašanje nije usmereno samo na osobe prema kojim imaju seksualna i romantična interesovanja, već i u širem spektru, prema kolegama, poznanicima i prijateljima.

Jedan od načina na koji ovakav tip ličnosti privlači pažnju je seksualnost. Ova potreba je vrlo očigledna u njihovom ponašanju i izgledu. Važno je naglasiti da provokativno i zavodljivo ponašanje nije usmereno samo na osobe prema kojim imaju seksualna i romantična interesovanja, već i u širem spektru, prema kolegama, poznanicima i prijateljima.

Histeričnim osobama se, zapravo, čini da ih drugi ljudi ne vole, da nisu uspešni i da ih izbegavaju. Zato neretko pokušavaju da seksualno privuku osobe suprotnog pola, a u osnovi takvog ponašanja je zapostavljenost i doživljaj nedostatka pažnje.

Emocije su plitke i podložne brzim izmenama s obzirom da su suviše zabrinuti impresioniranjem putem fizičkog izgleda. Velika količina energije ulaže se u takvo održanje sebe, samim tim mogu biti izuzetno uznemireni ukoliko se nisu prikazali u najboljem svetlu.

Kada su u pitanju odnosi sa drugima, odluke najčešće donose na osnovu emocija, lakomisleno, pre nego racionalno i promišljeno. Naporno im je i dosadno da razmatraju činjenice, vagaju i odlučuju polako, s toga nije neobično da često odlutaju u fantazije nerealnih odnosa.

Učestalost histrioničnog poremećaja ličnosti u populaciji je između 2% i 3%. Novije studije su pokazale gotovo jednaku učestalost poremećaja kod muškaraca i kod žena, iako to ranije nije bio slučaj.

Problem kod prepoznavanja ovog poremećaja leži u činjenici da je mnoge kriterijume na prvi pogled lakše pripisati ženama nego muškarcima.

Histerični tip ličnosti na poslu

Histerični tip ličnosti na poslu karakteriše preterana emocionalnost, potreba za pažnjom i potreba za uzbuđenjem, kao i manjak logičkog razmišljanja u slučaju konkretnih radnih problema.

Histerični tip ličnosti na poslu karakteriše preterana emocionalnost, potreba za pažnjom i potreba za uzbuđenjem, kao i manjak logičkog razmišljanja u slučaju konkretnih radnih problema.

Ovaj tip ličnosti preferira zanimanja koja aktivno uključuju druge ljude, koje vidi kao publiku na sopstvenoj sceni.

Kada su u pitanju intervjui za zapošljavanje, vešti su u fasciniranju komisije. Najčešće imaju unapred pripremljeno, domišljato ponašanje koje često ostavlja dobar utisak. Na samom radnom mestu su najčešće dobro prihvaćeni od strane radne grupe koja ih, doduše, često ne shvata ozbiljno.

Dnevnu rutinu vrlo brzo vide kao dosadnu i tada dobijaju potrebu da naprave neku vrstu scene i zabave. Ovakvo ponašanje često je odobreno od strane grupe, osim kada su u pitanju ozbiljniji, konkretni radni zadaci koji zahtevaju koncentraciju i kontrolu osećanja. U ovom slučaju, kada ponašanje histeričnog nije odobreno, pokazuje znake slabosti; Ne može ostvariti afektivnu kontrolu i zato nastavlja sa svojim ponašanjem, samo intenzivnije, ojačava afekte do maksimuma.

Na poziciji lidera mogu biti omiljeni ali i potpuno odbačeni, zapravo, najčešće među grupom provociraju ambivalentna osećanja. Kada se obavlja posao koji ne proizvodi previše stresa i kada se planovi prate, ovaj tip vođe će širiti entuzijazam i zadovoljstvo, iznad logične mere. Preokret u suprotno je javlja kada se zadatak ne obavi i kada su situacije neizvesne.

Ovakvo neproduktivno ponašanje histeričnom je potrebno kako bi održao sopstvenu ličnost . Ukoliko to ne bi uspeo razvio bi mnoštvo psihosomatskih simptoma, što je i jedna od bitnih karakteristika ovog sklopa ličnosti.

Kako pristupiti ovakvom radniku

Kao i kada su u pitanju druge strukture ličnosti procena radnog ambijenta i zadataka koji se proveravaju je od velike važnosti.

Radno mesto koje zahteva čest kontakt sa drugim ljudima bi npr. asocijalnom tipu ličnosti bio veliki izvor stresa koji ne može da kontroliše, histerični tip ličnosti, sa druge strane, bi se osećao dobro i ispunjeno, mogao bi svoje afekte da prenese na druge ljude, što u određenim situacijama može biti korisno.

Međutim, treba izbegavati da se ovakvom radniku delegiraju poslovi koji zahtevaju suviše koncentracije, administracije i uopšte tehnički rad.

Psihoterapija

Uspešnost psihoterapije u ovom slučaju dosta zavisi od odnosa koji se uspostavlja između klijenta i terapeuta; Uvid može imati manje značajnu ulogu u odnosu na poverenje koje se gradi između klijenta i terapeuta.

Princip rada sastoji se u razumevanju odbrana i uspostavljanju ravnoteže u ličnosti. Analiziraju se činioci koji su potisnuli primaran konflikt iz svesti. Dakle, cilj je jačanje snaga Ega (Ja), realno vrednovanje sebe, gubljenje simptoma i smanjenje ili potpuno gubljenje potrebe klijenta za formiranjem simptoma kao odgovora na frustracione životne okolnosti.

Psihoterapija omogućava i pomaže klijentu da shvati i razume svoja osećanja i ponašanje, da razvije konstruktivnije i adaptivnije načine psihološkog funkcionisanja uz prihvatanje svoje ličnosti.


Autorka je psiholog master, O.L.I. Psihološki savetnik

Autor: Ivana Paunović

Izvor