Latinska religija bila je potpuno ezotericna, sastavljena je od kultova s poreklom od Kelta,Grka,Egipcana,Etruraca! Tako su i grcke misterije preseljene i u Rim! Misterijama nije svako mogao prisustvovati,smeli su samo posvecenici! Najpoznatija misterija je bila ona u cast Bahusa(boga vina)-Na tim svecanostima kulta misterija slavilisu se bogovi zemlje,prirode,zivotinja,magije... Pominju se:Luna,Aurora,Terra,Cerera,Prozerpina,Bahus, Silvan,Faun i Flora i mnogi drugi junaci! Svestenice ovog Falickog boga su se nazivale Bahatkinje! Vodile su sve rituale kulta, a na svecanostima su uz konzumaciju prekomerne kolicine vina padale u bahatni trans gde su se tresle i dozivljavale vizije bogova! Takodje postojale su misterije Izide,Cerere(naj tamnije misterije),Veste(boginje vatre),Umbrie(iz cijeg kulta su kasnije nastale Strege(srednjovekovni kult italskih vestica))...

LUCIFER Sin boginje Aurore-boginje zore,pretstavljao je bozanstvo svetlosti meseceve i sunceve(Luna e Sol). Njegovo ime na staroitalskom poticeiz dve reci Lucia-sto znaci svetlost i Feress-sto znaci nositi u bukvalno prevedenom znacenju to bi znacilo da je Lucifer ustvari nosilac svetlosti,sto ga razlikuje od Satane ili Samaela-hriscanskog arhadjela koji se usprotivio Jehovi! Lucifer u grckoj mitologiji je Fosfor-po tome hemiski element nosi ime zbog svog svojstva svetlosti(florescencije iliti fosflorescencije) Lucifer se slavio uokviru misterija svetlosti uz Lunu,Sola i Auroru pa je tako postao jedno od bozanstva Strega! Lucifer se pominje u knjizi Aradia or the Gospel of the witches,kao otac i ucitelj magije svojoj cerki vestici Aradiji koji ima sa sestrom/zenom Dianom/Tanom koja je boginja plodnosti i meseca! Srednjovekovna crkva je kasnije zatrovala znanja paganskog rimskog naroda i sve bogove te paganske religije preobratila u bogove ali u sustini Lucifer nema nikakve veze sa konceptom Satane!

Prozerpina Prozerpina je cerka boginje Cerrere-boginje zemlje i zitnih polja. Opersefoni se govori kao o boginji dvojnog karaktera,spolovine godine ona prestavlja boginju zemlje i ljubavi,a sa druge polovine ona je gospodarica podzemnog sveta i smrti. Misterije govore o tome kako ju je bog podzemlja Pluton oteo dok se igrala medju cvecem, i nacinio je kraljicom podzemlja.Za to vreme njena majka Cerrera je trazila svigde po zemlji dok joj Jupiter nije dao snagu i uputio je u podzemlje.Da bi postojao kompromis njoj je nalozeno da polagodine boravi u podzemnom carstvu Plutona a polagodine na zemlji sa majkom. U misterijama svestenice ove boginje prinosile su zrtve njoj i ispijale opijum kako bi ih odveo u stanje transa, kako bi kontaktirale sa svojom boginjom. Neki srednjevekovni izvori Prozerpinu stavljaju u najvisi rang paklenog dvora gde ona predstavlja demonicu,najstariju djavolicu,majku svih demona. Persefona je oblik tamnog bozanstva koju su svestenice prizivale u pomoc crnoj magiji!

Astarta-Astarot Ovaj kult vezuje se za vise boginja odnosno za jednu boginju sa vise imena! Korenski Astarta ili izvorno Astarot je fenicanska boginja meseca i plodnosti!Ona je Vavilonska Istar, Grcka Dijana, Egipatska Izida, Etrurska Tana... Ali posto su rimljani osvajali mnoge prostore u zadnjem delu njihove vladavine prihvatili su ovu mocnu Vavilonsku boginju ili kako je Biblija naziva Kcer ili Kurvu Vavilonsku,zbog njenog mocnog kulta. Njen kut se slavio uz kult Aurore boginje zore, a ona je prihvacena kako takva kao boginja meseceve i zvezdane svetlosti.U ovim misterijama ona se slavila kao cerka Aurore i sestra/zena Lucifera, poznatija u spevovima kao Stela ili Tana. Kasniji katolicki italijani, zbog veoma rasirenog kulta ove boginje, izvitoperili su ucenje ovog kulta i boginju ocrnili davsi joj muski ekvivalent kao Demona Astarota! Medjutim njen kult mnogoimene boginje zvan je jos i kao Zavet Strega!

Saturn i Pluton Ova dva boga podzemlja i zala, slavljena u raznim misterijama rima,kojima su prinosene razne ljudske zrtve, pretstavljali su najtamnije bogove rimskog Panteona.Astrologija je preuzela njihova svojstva i prenela ih na istoimene planete. Satur za razliku od Plutona pretstavljao je Mudrog starca, predvodnika mrtvih koji je na dan uoci katolickog praznika Svi sveti, paradirao u skarletnoj odori sa svim monstrumima i duhovima.Njemu u cast slavljene su Saturnalije koje padaju upravo oko 31.oktobra.Takodje njemu je posvecen dan subota koji na italianskom glasi:*Il Sabato*-pa od toga i praznik Strega, se naziva Sabat. Sto se tice Plutona on u panteonu zauzima vazno mesto Marsovih Polja(Rimski Olimp) kao vladara podzemnog sveta zajedno sa svojom mracnom nevestom Prozerpinom. Njegov kult je najlakse bio preobracen i on u paklu je zauzimao mesto vladara svih zemalja u plamenu. Pluton se slavio uz Saturna i Prozerpinu na dane Saturnalia-odatle su potekli razliciti obocaji za 31.oktobar-dan mrtvih!

Aradia Ona je kcer Tane(boginje meseca i plodnosti) i njenog brata muza Lucifera(boga svetlosti).Kao zena avatar, sisla je na zemlju u srednjem veku da Vestice poduci magijom i spasi ljude od tiranije Hriscanske crkve i feudalaca.Njen kult nastao je iz starogrckog kulta Artemide i spleta legendi o njoj koji su se slavili u Delfima u prorocistu boga Apolona! Neki je jos zovu Artemizija-ime koje nosi istoimena biljka koja je upravo posvecena njoj i njenoj majci. Po legendi, posle njenog preobrazaja u boginju cerku Tane, Vestice ili Strege su nastavile da je slave kao svoju uciteljicu i predvodnicu uz njenu majku i Lucifera(ukljucuje se u misterije Aurore). Posto je njen kult nastao teku u srednjem veku-gradjen na korenima drevnog paganskog rima-ona nema Demonski Ekvivalent kao drugi bogovi!

JУПИТЕР
Јупитер отац и господар богова у класичној старо-римској митологији. Победио је Титане, свргнуо свог оца Сатурна, дао Нептуну море, Плутону пакао, а за себе задржао небо и земљу. Име је добио по врховном богу старих Римљана, ког су Грци звали Зевс.

Јупитер је бог светла. Он шаље грмљавину и муњу, заштитник је правде, истине, ћудоређа, војску зауставља у бегу и досуђује јој победу.

У историјско доба је Јупитер Оптимус Максимус главно божанство Рима. Најстарији храм римског државног култа на капитолију посвећен је Јупитеру, Јунони и Минерви; у њему је сенат доносио одлуке о објављивању рата, ту су се потписивали међународни уговори и војсковође приносили жртве, а победнички императори су на повратку у Рим у тријумфалној поворци најприје полазили у Јупитеров храм. По Римском царству подизани су многи храмови у част Јупитера (најчешће на брежуљцима) који су представљали симбол римске моћи. У част Јупитеру приређивале су се сваке године у септембру луди Романи.

Аполон
За порекло имена Аполон се верује да је из прехеленског доба. Мада Плутарх има објашњење да Аполон означава једно као супротност мноштву, док Хесикијус тражи порекло у дорској речи απελλα што наводи на скупност, саборност и треба да означава хеленску државност. Међутим, многи виде још у божанству прехеленског доба Апалунашу (поштованог међу Хиксима у Малој Азији) претка Аполона. Ово је занимљиво стога што се зна да је у Пергу био храм посвећен овом божанству, мада се у неким таблицама с клинастим писмом наводи и град Вилус, за који су неки историчари склони да тврде да представља управо хеленски Илион (Троју).

Аполоново грчко име можда је изведено из прехеленске сложенице Апо-оллон повезане са архаичним глаголом 'Апо-елл- који је дословно некад значио „онај који се прегиба“, односно „онај који тера“ - Аполон је терао зло, болести и несклад.

Плутарх пише да поллон значи „много“, а према томе Аполлон је негација мноштва.

Хесихије повезује име са дорским απελλα (apella) = „скупштина“, тако да би и Аполон могао бити Бог политичког живота.
Аполон је бог медицине, лечења и стрељаштва, али и носилац смртне почасти. Такође је био и бог пророчанства и колонизације. Вођа је Муза (Apollon Musagetes) те при том и бог музике и поезије. Певале су му се химне зване пеани. Био је заштитник бројних пророчишта и храмова, а посебно се истичу Делфи и Делос. После је преузео и идентитет Хелија као бог сунца (Apollon Helios).
Људи су га поштовали јер је био бог светлости и Сунца без чега живот не би био могућ, а такође и зато што је био бог склада и лепоте, који чине живот смисленим. Идеал је грчког „куроса“, складног, развијеног и лепог младића. Аполон је штитио људе, лечио их, бринуо се за њих, награђивао добро и кажњавао зло. Био је и бог стрељаштва, а његове стреле никад нису промашиле мету, поготово кад су кажњавале зло и носиле кугу. Био је и бог пророчанства у којима је људима објављивао Зевсову вољу преко пророчица, посебно Питије и Сибиле.

ЈУНОНА
Јунона је, на самом почетку сматрана заштитником духа мушкараца - Генија, али се већ у првим писаним изворима помиње и као заштитница или богиња свих римских жена.
Она је постала једно од три највиша божанстава, а под утицајем грчких митова се развила у сестру и жену Јупитера - грчког Зевса, и кћерку Сатурна и богиње Опе - грчки Хрон и Реја.
Како су се Римљани сматрали потомцима Тројанаца, а они су сматрали да се Хера или Јунона понаша непријатељски према њима, умирили су је тако што су јој принели велике жртве и прогласили је заштитницом града Рима и римске државе. То је, према Вергилију учинио Енеја, али је задржала и своју првобитну улогу заштитнице жена.
Јунона је имала неколико назива:
    Јунона Капитолска - због њеног места боравка на брежуљку Капитолу, а и као жену Јупитера и заштитницу Рима и целе римске државе
    Јунона Монета - као заштитницу свих опасности који су претили римској држави
    Јунона Виргиниензис (Девичанска Јунона) - због заштитнице девојака и жена
    Јунона Пронуба - јер је била заштитница венчања
    Јунона Луцина - заштитница порођаја
    Јунона Матрона - заштитница удатих жена
Државни култ Јуноне се славио у исто време када се славио и Јупитер, а у њену част 1. март су удате жене славиле Матроналије, и за тај дан добијале поклоне од својих мужева и рођака. Јунони у част, Римљани су јој посветили и прве дане у месецу и један месец, месец јуни, а као што је и Хера, њен грчки пандам, имала животиње као своје атрибуте и симболе, тако су и Јунони Римљани доделили јато гусака - у знак сећања на „гуске које су спасиле Рим“ (наводно су, гуске које су биле чуване у њеном храму на Капитолу, својим гакањем упозориле Римљане на напад Гала који су опседали Рим).
Храмови који су посвећени богињи Јунони:
    На јужном обронку брежуљка Капитол је имала заједнички храм са Јупитером и Минервом.
    На северном обронку брежуљка Капитол - храм Јунона Монета
    На падини Гиспија - храм Јунона Луцина
    У граду Ланувију древно светиште - Када су, 338. године пре нове ере, Римљани припојили град Ланувијум својој држави, било је одређено да сваке године конзул принесе жртву у том храму.
    У Риму - храм Јунона Ланувијска
Култ богиње Јуноне се ширио по свим деловима царства и, како где се стапао се са сличним богињама - у северној Африци се стопио са култом богиње Танит.

ВУЛКАН
Вулкан је био бог ватре и наковња код Грка и Римљана, син Зевса, (Јупитера) и Хере (Јуноне). Мајка (Хера) га је, јер се родио ружан и наказан, бацила са врха Олимпа. Павши на острво Лемнос, остао је хром. Створио је под Етном ковачницу и у њој радио с Киклопима, или на самом Олимпу (Илијада, 18) где је исковао оружје за Ахила.
Римљани нису заборавили његову првобитну функцију, ни када су га скроз изједначили са грчким Хефестом. Његовим оцем су сматрали бога неба Целуса - грчки Уран, а према таквим тумачењима, био је као и Хефест, ковач и човек који је правио оружје - оружар. Као ковачу, Вулкану су у послу помагали једнооки дивови - Киклопи.
У том његовом новом послу, римљани су га називали Малицибер или Укротитељ огња, Онај који топи, а и поштовали су га као и заштитника од свих врста пожара. Жртвеници и храмови у његову част су смештани у близини вулкана Етна на острву Сицилији или на Липарским острвима.
Вулканов култ је био веома истакнут у Риму, па је на крају Форума, под Капитолом, исклесан у стени, Вулкан имао свој жртвеник - Вулканал, а у његову част, сваког 23. августа одржаване су свечаности Вулканалије, које су биле спојене са циркуским приредбама.
Остаци овог храма су и данас видљиви на Форуму - недалеко од славолука Септимија Севера
У Вулканову част, после победничких битака, спаљивано је оружје непријатеља, а жртвоване су му и живе рибе, које су биле симбол непријатељских ватри.

ЕТАР
Етар (грч. Аитхếр) (лат. Aether) је бог светла, син Ереба, бога вечне таме и богиње ноћи Њукте. Етар је отелотворење прозирног плаветнила која окружује свет и ваздуха који људи удишу. У каснијим предањима он је син Хаоса, а брат Ноћи, Мрака и Дана. Са Даном изродио је Небо, Земљу и Море, али се помиње и као отац Океана, Темиде, Тартара, Бријареја и других божанстава.
Етрово грчко име значи „светло“, „горњи ваздух“ или „ведро небо“. Друго име Етра је „Акмон“ што значи „метеор“ или „наковањ“.
У митовима се обично појављује у друштву своје сестре Хемере, богиње светлог дана.
Грци су његовим именом називали и оно што је прозрачније и лакше од ваздуха, као и висине на којима бораве богови и звезда.