Počinje filmski festival u Torontu

Najveći filmski festival Severne Amerike koji počinje danas u Torontu, publici će ponuditi raznoliki izbor novih filmova fokusiranih na globalne konflikte i nestanak generacije bejbi bumera.

"Ovo je do sada najraznovrsnija ponuda, sa 72 zemlje koje su predstavljene na festivalu", rekao je AFP-u Kameron Bejli, jedan od direktora Međunarodnog filmskog festivala u Torontu. "Ove godine biće predstavljeno i mnogo novih reditelja" i održano 146 svetskih premijera.

Ove godine, u Torontu će biti prikazan Ben Aflekov "Argo" koji se bavi napadom na ambasadu SAD u Teheranu 1979. kao i "English Vinglish" sa najvećom indijskom glumicom Sridevi.

Na festivalu će biti prikazana i porodična drama "Silver Linings Playbook" reditelja Dejvida Rasela sa Bredlijem Kuperom i Robertom de Nirom, kao i drama o sajber maltretiranju "Caught in the Web" Čena Kejdža.

Bejli je rekao da se veliki broj filmadžija ove godine fokusirao na nedavne nemire u Šri Lanci i Bliskom istoku.

Prvi put će, posle svake projekcije, biti organizovani razgovori sa stručnjacima, poput političke naučnice Dženis Stajn i bivšeg kanadskog opozicionog lidera Mišela Ignatijefa.

"Videli smo ove teme i ranije u filmu ali se nadamo da ćemo otići dalje od prvobitnog opisa sukoba i ponuditi dublja razmišljanja o tome šta se dešava", rekao je Bejli.

On je izdvojio dokumentarac o čoveku koji beži iz severnokorejskog kampa za prinudni rad "Camp 14 - Total Control Zone", priču o pozivima Palestine da ih UN priznaju kao državu "State 194" i intervjue sa bivšim šefovima izraelske obaveštajne službe Šin Bet u "The Gatekeepers".

Osim globalnih konflikata, ove godine Toronto je preplavljen filmovima o starosti i smrti, mahom zbog toga što prva generacija bejbi bumera sada stari i "suočava sa sopstvenom smrtnošću", rekao je Bejli.

U ovoj kategoriji, Dastin Hofman će predstaviti svoj novi film "Quartet", o gudačkom kvartetu čija je budućnost neizvesna kada se ispostavi da je jedan njihov član smrtno bolestan.

Film koji će biti prikazan na zatvaranju "Song For Marion" takođe se bavi smrću, a Vanesa Redgrejv glumi voljenu ženu koja se razboljeva.

Neverovatan uspeh muzičkih dokumentaraca posle prošlogodišnjeg fokusa na "U2", "Pearl Jam" i Nila Janga nastavlja se i ove godine. "Artifact" prati Džareda Leta i njegov bend "Thirty Seconds to Mars" dok se bore protiv svog izdavača. "Reincarnated" prati repera Snupa Doga - sada poznatog kao Snup Lajon - koji se okreće regeu, dok Spajk Li predstavlja kako je snimljen kultni album Majkla Džeksona "Bad" u filmu "Bad 25".

Festival će večeras otvoriti futuristički triler "Looper" sa Brusom Vilisom, Džozefom Gordonom Levitom i Emili Blant.

Festival traje do 16. septembra i na njemu će biti prikazano 289 dugometražnih i 83 kratkometražna filma.

Festival u Torontu najveći je u Severnoj Americi i tradicionalno se smatra ključnim događajem za studije koji imaju favorite za nagradu Oskar.

Filmska industrija i dalje se bori sa recesijom zbog koje je od 2008. došlo do oštrog pada kupovine prava za distribuciju u Torontu, rekao je Bejli.

Festival je, međutim, i dalje popularno okupljanje zvezda. Ove godine, crvenim tepihom prošetaće Džeki Čen, Tom Henks, Hale Beri, Bil Marej, Robert Redford, Robert de Niro, Kolin Firt, Džejms Franko, Adam Sandler, Salman Ruždi, Vil Smit i Džoni Dep.

Izvor: RTV

Zlatni lav ostvarenju "Pieta"

Pobednik 69. Filmskog festivala u Veneciji je južnokorejska drama "Pieta". Srebrnog lava dobio Pol Tomas Anderson za ostvarenje "The Master". Među nagrađenima i Filip Sejmur Hofman i Hoakin Finiks.

Drama Pieta čiju režiju potpisuje južnokorejski reditelj Kim Kiduk dobitnik je Zlatnog lava na 69. venecijanskoj Mostri.

Priča o brutalnom uterivaču dugova koji upoznaje misterioznu ženu, navodno njegovu majku, nazvana je po Mikelanđelovoj skulpturi.

Žiri Međunarodnog filmskog festivala u Veneciji, kojem je predsedavao Majkl Man, na završnoj svečanosti dodelio je Srebrnog lava za najbolju režiju autoru filma The Master, Amerikancu Polu Tomasu Andersonu.

Nagradu za najboljeg glumca morali su da podele Filip Sejmur Hofman i Hoakin Finiks, protagonisti Andersonovog ostvarenja inspirisanog osnivačem Sajentološke crkve Ronom Hubardom.

Za najbolju među glumicama proglašena je Izraelka Hadas Jaron zahvaljujući roli u filmu Fill the Void.

Specijalna nagrada žirija 69. izdanja najprestižnijeg filmskog festivala pripala Ulrihu Seidlu za ostvarenje Paradies: Glaube (Paradise: Faith).

U konkuirenciji je bilo 18 ostvarenja, a svečana ceremonija dodele nagrada na ostrvu Lidu označilo je kraj 11-dnevnog smenjivanja projekcija, intervjua, fotografisanja i žurki.

Izvor: RTS

Uzbudljiv početak festivala u Torontu

Ako je suditi po prvim prikazanim filmovima, onda su obećanja organizatora, data u najavi, da će ovogodišnji festival u Torontu doneti pregršt uzbuđenja, već na putu ispunjenja.

Izbor “Lupinga” Rajana Džonsona, naučno fantastičnog trilera, za svečano otvaranje, uz prisustvo zvezde Brusa Vilisa i Džozefa Gordona Levita, bio je pravi medijski pogodak. Doduše, bilo je lokal patriota koji su zamerali što je izostala tradicinalna praksa, da festival otvori neki od kanadskih filmova. Ipak, “Luping”, rađen na temu plaćenog ubice, koji putujući kroz vreme treba da ubije samog sebe u budućem izdanju, predstavljao je izvrstan uvod u program pun holivudskih hitova.

Najveću pažnju prvih dana privukao je film “Argo”, režisera i glumca Bena Afleka. Ovaj politički triler je, pored pozitivnih filmskih kritika izazvao i brojne političke komentare o odnosima Kanade i Amerike. Ben Aflek je sa “Argom” istakao svoju kandidaturu za najbolji film, sa ali i za najbolju mušku ulogu, budući da igra u filmu “Ka čudu” Terensa Malika, uz Olgu Kirilenko.

U žiži pažnje je i film “Učitelj” Pola Tomasa Andersona,rađen po motivima priče o tvorcu sajentologije Habardu, u kome sjajno igraju vodeći glumci Filip Sejmur Hofman i Žoakim Finiks.

Među mogućim kandidatima neki već vide i “Odocneli kvartet” Jarona Zibermana, u kome takođe igra Filip Hofman u društvu sa Kristoferom Vokenom. Priča govori o poznatom čelisti koji pred proslavu 25-godišnjice kvarteta saznaje da boluje od smrtonosne bolesti, što dovodi u pitanje planirano slavlje... U trku se umešao i debitantski film “Kvartet”, kultnog glumca Dastina Hofmana rađen po adaptaciji komada Ronalda Harvuda sa sjajnom glumačkom ekipom u kojoj su sve poznate starije engleske zvezde, od Megi Smit i Bila Konolija do Toma Kortenaua.

Izvor: Novosti

Festival srpske fantastike u oktobru

Festival srpskog filma fantastike biće organizovan od 18. do 21. oktobra u Domu omladine i Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

Za razliku od prethodnih festivala, ovogodišnja manifestacija imaće međunarodni karakter, jer će pored redovnog takmičarskog programa za najbolji srpski film fantastike biti organizovan i takmičarski deo za ostvarenja iz regiona, prenosi Beta.

Festival srpskog filma fantastike osnovan je u januaru 2006. godine i promoviše domaće filmsko stvaralaštvo fantastike, naučne fantastike i horora. To je najstarija filmska manifestacija u regionu posvećena tim žanrovima.

Izvor: Mondo

Revija poljskog filma u Domu omladine

Do 9. oktobra publika će moći da vidi deset filmova jedne od najzanimljivijih evropskih kinematografija.

U Velikoj sali Doma omladine počinje ciklus savremenog poljskog filma, u organizaciji Doma omladine, ambasade Poljske, Poljskog instituta filmske umetnosti i Nacionalne filmoteke Poljske.

Od večeras do 9. oktobra biće prikazano deset dugometražnih i kratkih filmova koji će našoj publici približiti veliku žanrovsku raznolikost, autorsku profilisanost i jake glumačke ličnosti jedne od najzanimljivijih evropskih kinematografija.

Reviju otvara najnoviji film Leha Majevskog "Mlin i krst", u kojem je čuveni reditelj i slikar na inovativan način, korišćenjem 3D animacije, ekranizovao sudbinu 12 likova sa čuvene slike Pitera Brojgela "Procesija na Kalvariju" iz 16. veka.

Izvor: Mondo

Nedelja nemačkog filma u DKC-u

Reditelj Leander Hausman otvoriće večeras u Dvorani Kulturnog centra Beograda (KCB) reviju "Nedelja nemačkog filma", koja će početi projekcijom njegove crne komedije "Hotel Lux".

Do 10. oktobra biće prikazano 11 filmova nastalih u protekle dve-tri godine. Program organizuju Gete institut u Beogradu i KCB.

Na repertoaru su žanrovski i tematski različiti filmovi koji su imali uspeha kod nemačke publike i kritike, kao i na međunarodnoj sceni.

Među njima su komedija "Dobro došli u Nemačku" i snažne drame "Pesma u meni" i Šlendorfov najnoviji film "Jutarnje more".

Pažnju zaslužuju i intimističke drame "Prozor u leto", "Grad pod tobom" i posebno "Ono što ostaje" poznatog reditelja Hansa Kristijana Šmita, koji je prikazan u takmičarskom programu ovogodišnjeg Berlinskog festivala.

O mladima na različite načine govore "Zapadni vetar", "Lolipop čudovište" i "Ratnica", dok od nemačkog reditelja turskog porekla Tomasa Arslana stiže triler "U senci" na temu odnosa snaga u nemačkom podzemlju.



Izvor: Mondo

Zombiji će da šetaju Beogradom

U okviru ovogodišnjeg Festivala srpskog filma fantastike (FSFF), koji će biti održan u Domu omladine Beograda i Muzeju jugoslovenske kinoteke od 18. do 21. oktobra, biće održana i šetnja zombija.

U okviru čevorodnevnog programa, pored filmova koji su podeljeni u programske celine: domaći takmičarski program, regionalni takmičarski program, premijere i stare filmove srpske fantastičke kinematografije, 20. oktobra će biti organizovana šetnja zombija.

Ako želite da budete deo ovog performansa, vidite kako nastaju maske za filmove "strave i užasa", jedino što treba da uradite je da 20. oktobra budete na beogradskom Trgu Republike od 11 do 16.30 časova kada će biti organizovano maskiranje, a šetnja će biti održana od 16.30 do 18. časova.

Pored toga, za sve ljubitelje filmova koji nemaju baš mnogo veze sa realnim svetom, biće održana i predavanja, a poseban akcenat ove godine biće FSFF stavljen je na žanrovska ostvarenja iz Španije i Italije, a počasni gost će biti čuveni majstor za maske i specijalne efekte Serđo Stivaleti.

Detalje programa 7. Festivala srpskog filma fantastike možete videti na Internet stranicama Doma omladine Beograda i Muzeja jugoslovenske kinoteke.

Izvor: Mondo

Počinje Filmski festival u Solunu

U situaciji u kojoj se čitava Grčka suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima organizatori Međunarodnog filmskog festivala u Solunu ponudili su ubedljiv odgovor na opštu oskudicu. Bogat i izazovan programa večeras otvara provokativno delo poznatog francuskog reditelja Leosa Karaksa „Sveti motori“.

Posle trinaestogodišnje kreativne pauze ovaj autor vratio se filmom koji je podelio gledaoce i kritiku na festivalu u Kanu, gde je premijerno prikazan. Karaksov film bavi se strahovima, nadama, kompleksima i paranojom čoveka suočenog sa krizom, poput one sa kojom se upravo nose mnogi gledaoci u Grčkoj.

U glavnom takmičarskom programu pojavljuju se i nova imena, među kojima i dva autora iz Grčke - Ektoras Ligizos sa „Dečakom koji jede hranu ptice“ i Ilijalis Janakis sa filmom „Radost“. U konkurenciji za Zlatnog i Srebrnog Aleksandra su i „Epilog“ Amira Manora iz Izraela, „Tabor“ Vahida Vakilijara iz Irana, „Jugozapad“ Eduarda Nunjesa iz Brazila i mnogi drugi.

Pažnju privlači i povratak programa „Horizonti“ koji je upravo promovisao sadašnji direktor festivala Dimitri Eipides. Biće prikazan niz sjajnih filmova poput „Izdaje“ Kirila Serebrenikova iz Rusije, „Kamiona“ Rafaela Kveleta iz Kanade, „Mrtve Evrope“ Tonija Kravica iz Australije, „Mirnog života“ Sebastijana Majsea iz Austrije, „Kauboja“ Boudervijna Kolea iz Holandije itd.

Izvor: Novosti

Milošu Formanu nagrada za životno delo

Čuvenom režiseru Milošu Formanu, dvostrukom dobitniku Oskara, pripala je nagrada za životno delo Američkog udruženja režisera, koja će mu biti uručena 2. februara.

Predsednik udruženja Tejlor Hekford u obrazloženju odluke rekao je da je Forman jedan od najboljih savremenih režisera, koji u svakoj priči pronalazi univerzalnost ljudskog iskustva.

Forman je dobio Oskara za režiju filma "Amadeus", a njegov film "Let iznad kukavičjeg gnezda" Američka filmska akademija je nagradila u pet kategorija, između ostalog, i za režiju. Među najznačajnijim Formanovim ostvarenjima su i filmovi "Kosa", "Svlačenje", "Narod protiv Larija Flinta",  "Gojini duhovi".

Miloš Forman je 34. dobitnik nagrade za životno delo tog udruženja, a među dobitnicima su i Ingmar Bergman, Alfred Hičkok, Orson Vels, Stenli Kjubrik, Martin Skorseze i Stiven Spilberg.

Izvor: Press

Trijumf Hanekeove „Ljubavi“

Najbolji evropski film ostvarenje „Ljubav“ Mihaela Hanekea. Na 25. svečanoj ceremoniji dodele evropskih Oskara, održanoj na Malti, priznanje za evropski doprinos svetskoj kinematografiji dobila je britanska glumica Helen Miren, a za životno delo reditelj Bernardo Bertoluči iz Italije.

Evropska filmska akademija saopštila je da je nagradu za najbolji evropski film dodelila ostvarenju Amour (Ljubav) scenariste i reditelja Mihaela Hanekea u austrijsko-francusko-nemačkoj produkciji.

Haneke je takođe dobitnik nagrade za najboljeg reditelja za pomenuto ostvarenje, dok su glumci Emanuel Riva i Žan-Luj Trentinjan osvojili nagrade za najboljeg glumca i glumicu.

Dirljiv prikaz bezuslovne ljubavi ostao je samo bez nagrade za scenario, koja je pripala danskom filmu Jagten (Lov), Tobiasa Lindholma i Tomasa Vinterbergera.

Za najbolje dokumentarno ostvarenje proglašen je švajcarski Hiver nomade (Zimski nomadi) Manuela fon Štirlera.

„Moje srce je evropsko i kao mladu glumicu me je inspirisao evropski film čiji sam deo. Holivudska scena me nikada nije fascinirala", otkrila je glumica Helen Miren iz Velike Britanije, dobitnica nagrade za evropski doprinos svetskoj kinematografiji.

Priznanje za životno delo uručeno je reditelju Bernardu Bertolučiju iz Italije.

„Lepo je ponovo dobiti nagradu za životno delo, osećate se kao da imate više života. Najvažnije je opstati. Sve je danas globalno, pa i filmovi. Evropski film još jedini pruža nadu", rekao je čuveni reditelj.

Budevijn Kule iz Holandije dobitnik je "FIPRESCI" nagrade za Evropsko otkriće za film Kauboj.

Sedište Evropske filmske akademije je u Berlinu, ali ceremonija dodele nagrada svake druge godine seli se u drugi evropski grad. Istorijsko zdanje iz 16. veka u Valeti na Malti bilo je mesto susreta najuspešnijih evropskih autora u 2012. godini.

O evropskim Oskarima odlučivalo više od 2.700 članova Akademije.

Izvor: RTS