Обележено 19 година од погибије радника РТС-а



Тачно у два сата и шест минута после поноћи навршило се 19 година од убиства шеснаесторо радника Радио-телевизије Србије у НАТО бомбардовању зграде у Абердаревој улици у Београду.

Пошту страдалим радницима код споменика „Зашто?“ и ове године су одали породице погинулих, представници РТС-а и представници државних органа.

Након минута ћутања, у име Радио-телевизије Србије венце су положили и свеће су запалили генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић, као и породице убијених радника.

Зграда РТС-а у Абердаревој погођена је у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године у 2 сата и 6 минута и у том нападу је убијено 16 радника РТС-а.

У нападу НАТО-а убијени су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Стручњак „Амнести интернешенела“ за Балкан Шан Џоунс рекла је на десетогодишњицу напада да је бомбардовање РТС-а било ратни злочин.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?“, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

РТС

За месец дана почетак истраживања последица НАТО агресије


Координационо тело и национална лабораторија за научно истраживање последица НАТО бомбардовања биће формирани у наредних месец дана, каже министар заштите животне средине Горан Триван и напомиње да ће држава настојати да истраживања спроведе и на Косову и Метохији, јер, како истиче, то не треба да се тумачи као политичко питање.

Горан Триван је за Танјуг рекао да је на недавном састанку представника министарстава заштите животне средине, одбране и здравља са члановима Иницијативног одбора, састављеног од еминентних научника и лекара, одлучено да њихов рад треба да буде формализован како би се што пре почело са истраживањима.


"Очекујем да ћемо тај административни посао завршити за највише месец дана и да ћемо формирати Координационо тело, Савет, Управни одбор и националну лабораторију. Након тога, поново ћемо се састати и утврдити начине организације и ко ће бити чланови тих тела и кренућемо да радимо", каже Триван.

Према његовим речима, Министарство на чијем је челу издвојило је из буџета за ову годину симболичних 15 милиона динара за почетак рада, а након што буду утврђени детаљни планови и процене о инвестирању у истраживања у наредној години, како каже, биће издвојено много више средстава.

Министар објашњава да оснивање националне лабораторије не подразумева формирање нове научне установе, већ координацију свих државних лабораторија које су способне да спроведу потребна истраживања.

Како каже, цела Србија ће бити једна велика лабораторија, а све што буде недостајало од опреме биће набављено средствма из буџета три поменута министарства.

"Тај посао ће трајати неколико година. Не треба журити, већ радити темељно, са одговарајућом опремом и научним методама, како би све било поткрепљено и теоријом и доказима са терена", наводи Триван.

Објашњење и за домаћу јавност и за свет

Додаје да је договорено да се примењују научне методе признате у свету како би резултати наших научника били релевантни на међународној сцени.

"Неће бити довољно да само ми будемо сигурни шта се догодило 1999. године, већ да целом свету покажемо до каквих смо закључака дошли . Дугујемо и нашој и светској јавности објашњење шта се догодило и које су потенцијалне последице", каже Триван.

Министар наглашава да се не ради само о последицама употребе осиромашеног уранијума, те да су током НАТО агресије бомбардована хемијска и петрохемијска постројења.

"'Није све у земљи, много различитих хемијских честица отишло је у атмосферу и тако су могле да се пренесу и у околне земље као што је Грчка, Бугарска, Румунија", напомиње министар и подсећа да је управо зато непосредно после агресије Грчка учествовала у ремедијацији одређених локација у Србији које су гађане током бомбардовања.

Триван наводи да ће Србија у својим истраживањима користити и искуства околних земаља као што је Италија.

"Чињеница да су италијански војници, који су боравили на КиМ, имали малигна обољења и да су тужили своју државу и добили је на суду, говори да смо на правом путу", сматра министар.

Космет највећа жртва бомбардовања

Упитан да ли ће истраживања бити спроведена и на територији КиМ, министар истиче да то није политичко питање и да осиромашени уранијум и хемија не праве разлику међу нацијама.

''Понекад се заборавља да је највећа 'жртва' бомбардовања био простор КиМ. На територијама које су бомбардоване осиромашеним уранијумом рођена су деца која немају везе са политиком и са оним што се тада догодило, а могла би да буду жртве свега тога'', упозорава Триван.

Топлана
Топлана "Нови Београд" бомбардована 1999. године
Оцењује погрешним што се у јавности на КиМ одбија да се говори о тој теми и што се прича о последицама бомбардовања, како каже, тумачи као српска пропаганда.

"Последице свакако постоје, само је питање колике су. Покушаћемо да део истраживања обавимо на КиМ, јер то није политика, већ утврђивање стања животне средине", рекао је министар.

На питање шта ће држава предузети уколико резултати буду признати у свету, Триван наводи да ће бити предузети одређени кораци како би се заштитили грађани, али да је о конкртеним потезима још рано говорити.

Подсетимо, почетком октобра прошле године министри здравља, одбране и заштите животне средине одржали су први заједнички састанак са члановима Иницијативног одбора који су предложили да се утврде последице НАТО бомбардовања.

Иницијатива еминентних научника претходно је добила подршку председника Србије Александра Вучића.

РТС

Отварање изложбе „Јунаци отаџбине – погинули за време НАТО агресије током 1999. године“


Министар одбране Александар Вулин свечано ће отворити изложбу „Јунаци отаџбине – погинули за време НАТО агресије током 1999. године“ данас  у 13 часова у новоотвореној галерији Војног музеја (Балканска 38-42, Београд).

Отварању изложбе присуствоваће и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

Молимо да захтеве за акредитацију доставите на адресу електронске поште: info@mod.gov.rs, најкасније  до 11.30 часова.

Особа за контакт и акредитације је Сања Килибарда, тел. 064/8874-186.

Дан кад је НАТО завио Ниш у црно


На данашњи дан 1999. године око 11.20 нишка Шуматовачка улица, аутобуска станица и Тврђавска пијаца засуте су касетним бомбама, подсећају Јужне вести.



У овим нападима погинуло је 16 Нишлија, док их је 18 повређено. Међу погинулима је била и 26-годишња жена у поодмаклој трудноћи.

У овом нападу НАТО алијансе страдали су цивили који су били у близини пијаце у центру Ниша. Погинуло је њих 16, а повређено још 18, од којих су неки остали без руку или ногу.

Дан касније, 8. маја, бомбом велике разорне моћи погођен је и тешко оштећен Камени мост у Нишу.

Касетне бомбе на Ниш бачене су и 12. маја 1999. године на насеље Дуваниште, при чему је повређено 11 особа.


У знак сећања на жртве бомбардовања подигнут је споменик недалеко од Шуматовачке улице, а најављено је да ће данас у 11 положити венце и одати почаст помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић, као и представници Града Ниша, Нишког управног округа, породице жртава, удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Бомбардовање Ниша почело је оглашавањем сирена 24. марта и трајало је до 10. јуна. У том периоду, према евиденцији научног радника и публицисте Новице Ранђеловића, на основу које је издао књигу „Ниш у ратном пламену“ погинуло је 26 цивила, теже је рањено њих 60, а лакше око 200.

У Нишу су се сирене за почетак или крај ваздушне опасности чуле 258 пута, становници су под ваздушном опасношћу били пуна 52 дана, док су бомбе град разарале 29 дана и за собом оставиле срушене мостове, школе, фабрике.

Како би се очувало сећање на невино страдале, сваке године се и 24. марта полажу венци и то на два обележја жртвама НАТО бомбардовања на почетку Шуматовачке улице.

Диковић: Наша војска није поражена 1999. године, дејства прекинута споразумом


Начелник Генералштаба, генерал Љубиша Диковић, изјавио је да је после НАТО бомбардовања 1999. потписан споразум који јасно говори да "наша војска није поражена, јер су дејства прекинута споразумом".

"Није ли, можда, НАТО поражен, јер је потписан споразум са скромним, али храбрим припадницима наше војске", рекао је Диковић приликом отварања изложбе посвећене војницима и полицајцима погинулим у рату 1999. године.

Диковић је изјавио да изложбена поставка "Јунаци отаџбине – погинули за време НАТО агресије 1999. године" представља дивљење према херојима.

"Успели смо да их не заборавимо. Они су настрадали у часној и тешкој борби у којој су били одлучни да се супротставе НАТО-у и заштите своју државу", рекао је Диковић.

Изложбу чине фотографије и имена 725 припадника армије и 417 полицајаца погинулих 1999. године.

"Они су нечије жртве. Чињеница да су бранили своју земљу није могла никоме дати за право да их убија. Они су жртве за које неко мора да одговара", изјавио је министар одбране Александар Вулин.

"Сваки злочин, посебно када је велик, а нема већег злочина од НАТО агресије на Србију, добија задовољење у историји и људској правди", рекао је Вулин и додао: "Нећемо престати да питамо ко нас је бомбардовао и ко је убио ове људе?"

"Отели су нам много више од једног пролећа, отели су нам целу генерацију. Не стидимо се ниједног припадника Војске и Министарства унутрашњих послова, већ смо поносни на сваког нашег војника, полицајца, грађанина који се супротставио агресији на нашу земљу", изјавио је Вулин.

Рекао је да "Србија ни на какав начин није изазвала НАТО агресију".

"Радили смо само оно што би чинила свака земља суочена са тероризмом", изјавио је Вулин, уз констатацију: "Прошло је време стида, ово је време тихог поноса."

Генерал Лазаревић: Одбили смо копнени напад НАТО снага на Ускрс и никад више нису покушали



Генерал у пензији Владимир Лазаревић, који је у време агресије НАТО на Србију 1999. године био на челу Приштинског корпуса Војске СР Југославије, тврди да су снаге Алијансе 9. априла те године покушале копнену инвазију, али да је њихов налет заустављен након вишечасовне борбе.


Лазаревић, који је осуђен у Хашком трибуналу за наводне ратне злочине на Косову, говорио је за Политику о периоду скоро тромесечног бомбардовања и о дешавањима на борбеној линији.

„Морам да кажем, јер се о томе скоро уопште није говорило и мало се зна, да су припадници снага НАТО-а, осим свакодневних ваздушних напада и бомбардовања територије Косова и Метохије, 9. априла 1999. године, мислим да је то било на Ускрс, покушали и копнену инвазију на нашу земљу“, рекао је Лазаревић.

„Одбранили смо се и зауставили нападе након вишечасовне борбе. Храбро и витешки супротставили смо се бројчано јачем непријатељу на појасу од петнаестак километара дуж српско-албанске границе. Одбили смо све њихове нападе и насртаје“, рекао је генерал и додао да никада после тога припадници НАТО-а нису покушали да „поново крену копненим путем на нас“.