Lavica Šiba satima mazila svog partnera pre nego što je umro
M.M. | 24. 03. 2011. - 11:20h | Foto: facebook | Komentara: 39




Lav Juma i lavica Šiba proveli su u ljubavi 21 godinu u jednom zološkom vrtu u Pitsburgu, a kolika je bila ljubav između ovih životinja pokazuju i fotografije načinjene dan pre nego što je Juma usmrćen eutanazijom.

Juma, koji je bio ponos pitsburškog zoološkog vrta ugionuo je usled problema izazvanih njegovim godinama, ali i demencijom koja se javlja i kod velikih mačaka.

Njegova smrt nastupila je nakon nedelja izgladnjivanja, jer je odbijao hranu, a Šiba je sve vreme sedela pored njega, nežno mu ližući grivu, dok je on postajao sve slabiji i slabiji.

"Juma i Šiba su podsećali na par u braku. Uvek su bili zajedno, ušuškali bi se zajedno pred spavanje na istoj platformi, a kada zbog artritisa Juma više nije mogao da se popne na platformu, Šiba mu je napravila postelju od slame gde su zajedno spavali", ispičali su radnici vrta.




Šiba je teško podnela Juminu smrt i nekoliko dana uopšte nije izlazila napolje, ali kako kažu u pitsburškom zoo vrtu, lavica se sada oporavlja.

Juma je u vrt stigao 1990. kada je imao samo godinu dana, a među posetiocima je bio omiljen jer je obožavao da riče dok ga slikaju.

Izvor: Blic

Zivotinje 2 - Ljudi 0

  Jaoooo.... 

Mi žao...

ljudi inače nikad ne provode vreme pored svojih bolesnih ili umirujućih parntera, nesebičnost ili altruizam su za nas nepoznati pojmovi jelte?

Ljudi imaju potrebu da "romantizuju" neke emocije i generalno ekspresije životinja kad ugledaju neobične i naizgled simpatične prizore poput "ljubljenja" i "maženja" životinja... dok se jednostavno radi o običnom i osnovnom zovu instinkta a ne nekoj snažnoj romantičnoj afekciji bez nekog posebnog i konkretnog razloga.

 

uhh...tuzno 

Ljudi cesto imaju iluziju da su jedina bica koja gaje empatiju i superiornu inteligenciju.

Jedna knjiga kaze da smo tek treci na toj lestvici i svakim danom se sve vise slazem sa tim stavom.

Dok delfini ne zavladaju svetom, ja priznajem samo ljude...





Ipak, ne treba zaboraviti na životinjsku surovost. Koja je u većinskoj meri.
Ne mogu ih kriviti zbog toga, to više rade iz bioloških nego iz osećajnih razloga. 
Ljudi takođe umeju biti surovi, možda i suroviji, al' za njih već nema opravdanja U tome je razlika.
Zabeleženi su naravno u etologiji i slučajevi empatije, čak se može reći i neka vrsta altruizma.
Al' to je tako retko, kad se pogleda generalna slika, da je zanemarljivo.  Međutim, pojedini ljudi čak i u tome pronalaze i sumnjaju na određenu biošloku uslovljenost.

Da ne davim previše, bilo kako bilo, slažem se da dosta možemo naučiti od životinja, ako je to tvoja poenta.