Bilbord u Beogradu porucuje-Palite iz Zemlje :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Трновит пут до оверене дипломе

Шта чека неког дипломираног стручњака из Србије, кад се отисне у Европу, у потрази за послом? Која земља признаје квалификације стечене у Србији и колико је тешко нострификовати дипломе?

Немачка влада увелико ради на закону којим би се мигрантима обезбедило знатно брже признавање квалификација и диплома, о чему су "Вести" недавно писале. До сада је странцима у Немачкој било веома тешко да раде у струкама за које су се школовали, посебно ако нису поседовали немачки или пасош неке од чланица ЕУ.

У Швајцарској мигранти из земаље ван ЕУ дипломе могу да овере уз велике потешкоће. Ипак, тамо је та област регулисана законом.

У Аустрији је олакшавање процеса нострификације страних диплома све актуелнија тема, иако нема новије законске регулативе.

Дипломе из бивше Југославије или Србије у начелу нису признате у Француској када неко тражи посао и када на основу квалификација треба да се одреди плата, али су признате када мигрант хоће да настави студије, поготову ако су по "болоњском систему".

У Шведској, осим када је реч о лекарима, често је лакше завршити школу од почетка него полагати разлике.

Немачка: Закон спрема олакшице

Инжењери као таксисти, наставнице као продавачице хамбургера, то је, најчешће, суморна реалност за око 300.000 странаца у Немачкој, који су своју докторску титулу, примера ради, стекли у Ирану или диплому инжењера донели из Украјине.

Већина њих је била принуђена да ради нижеквалификоване и слабије плаћене послове или да се дошколује у Немачкој и тако обезбеди себи адекватан посао. Сада би томе требало да дође крај.

Немачкој тренутно недостаје 117.000 математичара, информатичара, техничара и инжењера из области природних наука. Поред тога, овде се вапи за лекарима и медицинским особљем за негу старих и болесних.

Нови закон за лакше признавање диплома странаца зато није само добар гест у интеграционој политици, него пре свега нужда да се надокнади недостатак стручне радне снаге, који због системских и демографских разлога постаје све озбиљнији проблем Запада.

Тако ће, на пример, од сада један лекар из Србије моћи да добије дозволу за рад, уколико испуњава потребне квалификационе услове. До сада то није било могуће, чак и ако је студирао у Немачкој. За то време, лекар из Велике Британије или Француске могао је без проблема да ради у Немачкој.

Лица из тзв. "трећих држава" имаће право на проверу својих квалификација на основу јединствених критеријума. Дипломе признате у једној савезној држави важиће за целу Немачку.

На основу поднетих захтева и увида у дипломе, они ће најдуже за три месеца добити одговор да ли су те дипломе признате у Немачкој, шта евентуално морају да надокнаде или која су даља усавршавања потребна, да би дипломе биле признате.

Биће уведене и телефонске линије, преко којих мигранти могу да добију све релевантне информације о процесу признавања диплома. Иако има детаља у закону који још нису разјашњени, на пример, коме се подносе захтеви за признавање диплома или ко ће да финансира ову врсту саветовања, то је ипак покушај да се тренутни хаос у признавању диплома реши.

Шведска: Не важе ни профи возачке

У Шведској недостаје велики број лекара и усељеници који имају дипломе из бивше Југославије, после полагање неколико испита, имају велику шансу да раде посао за који су се школовали. Они који су завршили медицински факултет у ЕУ не морају чак ни да полажу те испите, и чим положе шведски језик могу да почну приправнички стаж.

За велики број осталих занимања потребна је шведска ауторизација и одговарајућа стручна легитимација. Они који су завршили школу у ЕУ много лакше верификују своје дипломе од других.

Професионалне возачке дозволе из Србије Швеђани не признају. Ко жели да му се вреднује високошколска диплома може да је пошаље у завод за високо образовање и та процена је бесплатна.

За неке послове у полицији и војсци, поред одговарајућег образовања, обавезно је и шведско држављанство.

Аустрија: Признати грађевинци, шумари...

Бројни пројекти мигрантима отварају пут за признавање квалификација стечених ван Аустрије. Беч је пре неколико година успоставио пројекат назван Компетентни центар за признавање диплома придошлица, као и пружање могућности даљег образовања.

Отворено је саветовалиште за верификацију образовања, које је упућивало на одговарајуће курсеве за допунско образовање и могућност финансирања. За процес нострификације начелно су задужени Министарство науке и Министарство образовања. Постоји и Национални информативни центар за академско признавање ( ЕНИЦ-НАРИЦ) Аустрија, надлежно за питања међународног признавања академских звања и титула.

Поступци признавања средњошколских диплома из Србије у Аустрији су уређени и државним билатералним споразумом из 1974. године који се односи на матуру и који омогућава нашим матурантима приступ аустријском високом школству. Споразум важи и за земље наследнице СФРЈ.

Што се тиче факултета, на снази је билатерални Споразум о једнакости на универзитетском подручју, потписан 1979. године, по којем се у Аустрији признају дипломе грађевине, архитектуре, енглеског, шумарства, историје, педагогије, стечене у Србији.

Француска: Странцима мање зараде

Носиоци страних диплома треба да се обрате на адресу Ениц-Нариц Франце (ениц-нариц@циеп.фр).

Пре званичног захтева за вредновање наше дипломе, добро је да студенти који желе да наставе студије у Француској покушају да се упишу на неки од универзитета и школа у овој земљи, подносећи само превод овлашћеног преводиоца. Тек уколико француски факултет тражи мишљење надлежне институције - онда треба кренути у процедуру нострификације или тражења потврде о упоредивости студија. Исто важи и за оне који траже посао.

Уколико је послодавац спреман да вас запосли и тражи само превод дипломе, није потребно пре тога улазити у процедуру вредновања дипломе.

Француски закон, на пример, обавезује нашег лекара да нострификује своју диплому тако што ће положити веома тежак испит практично из целокупне медицине. Годишњи број оних који, без обзира на знање, могу да положе овај испит - је ограничен.

Наши лекари, као и њихове колеге из држава ван ЕУ, могу да раде послове који одговарају њиховој струци. Разлика је само у томе што су далеко мање плаћени него они који имају француске дипломе. Они чак имају право да полажу специјалистичке испите и усавршавају се на француским факултетима медицине, али остају "лекари другог реда" када је реч о зарадама и немају право на приватну праксу.

Швајцарска: Пропис све регулисао

Швајцарска признаје медицинске дипломе ЕУ у оквиру билатералног уговора. Дипломе из обласи медицине из Србије се не признају, јер нема ни билатералног споразума две државе. Међутим, сваки кантон понаособ има могућност да изда лиценцу за рад и нашим лекарима, али само под условом да раде послове у нивоу Ашистентарзт (нешто попут нашег лекара на стажирању).

Швајцарска комора не признаје наше дипломе и за свако даље усавршавање у Швајцарској мора се положити државни испит ( Статспрüфунг ), који швајцарски студенти медицине полажу на последњој години студија, тако да се у овој струци практично креће од нуле.

За особе које нису држављани ЕУ су у области медицинских занимања са високом стручном спремом задужене кантоналне здравствене дирекције. У свим кантонима по Швајцарској постоје Беруфсинф центри ( БИЗ ), где се могу добити додатне информације о потребној документацији за признавање диплома које нису стечене у Швајцарској.

Код Државног уреда за образовање и технологију ( ББТ ) могу се добити све информације о поступку као и надлежној служби за признавање страних диплома.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/127011/Trnovit-put-do-overene-diplome