О српској деоници „Јужног тока” брине домаћа фирма


„Јужни ток Србија”, заједничко предузеће „Гаспрома” и домаћег „Србијагаса”, основано и регистровано у Швајцарској, требало би да добије и своју ћерку фирму у Београду, сазнаје „Политика”.

Нова ћерка фирма би директно била укључена у радове на терену, дакле, у саму градњу гасовода који прелази преко територије Србије, као и добијање лиценци за рад, а биће 100 одсто српска, тврди извор „Политике”.

На питање да ли би то могла бити једна од тема разговора у предстојећем сусрету председника Србије Бориса Тадића и премијера Русије Владимира Путина и да ли ће доћи до потписивања документа о оснивању ћерке фирме, исти извор сматра да ће се о томе вероватно разговарати како би се још једном потврдило да нема дилеме да ће се гасовод „Јужни ток” градити.

Да би фирма могла да ради у Србији мора да буде основана по српском законодавству, што није случај са заједничким предузећем које је основано и регистровано у Швајцарској. „Јужни ток Србија” са седиштем у Швајцарској ради по континенталном праву.

Остаје само да се види да ли ће ћерка фирма одмах бити основана или ће се до почетка градње гасовода „Јужни ток” посао радити преко „Србијагаса” па потом све пренети на ћерку фирме, објашњава овај извор.

Иначе је планирано је да се изградња гасовода кроз Србију обавља кроз пројектно финансирање и кредитно задужење заједничког предузећа „Србијагаса” и „Гаспрома”.

Јасна Петровић
објављено: 19.03.2011

Марадићу немаш појма бре...четку и скафандер па на радно место... и наравно ''Бреф''

Nista, vreme ce da pokaze za juznu jarugu o kojoj se par godina prica... 
E, Persona, prijavljujes i banujes ljude, ne bi se nadao od tebe, nije sportski 

Русија не одустаје од Јужног тока

Студија изводљивости за пројекат Јужни ток напредује, потврђено РТС-у у "Гаспрому". Из Србијагаса најављују да ће ових дана са руском компанијом основати заједничко предузеће за Јужни ток у Србији.

"Гаспром" демантује тврдње појединих московских медија да Русија размишља да одустане од градње Јужног тока. У тој компанији, РТС-у је потврђено да студија изводљивости напредује, као и да се почетак градње планира до краја следеће године.
Изјаве Душана Бајатовића и Александра Ковачевића

Из "Србијагаса" најављују да ће ових дана са "Гаспромом" основати заједничко предузеће за Јужни ток у Србији.

Улагање у тај гасовод, за руску компанију је потпуно економски оправдано. У "Гаспрому" рачунају на то да су Европи потребни нови гасоводи са сигурним изворима тог енергента.

"Пројекат Јужни ток већ је увелико одмакао и развија се према плану. Студије изводљивости за Србију, Словенију и за морски део гасовода су завршене. Очекујемо да заједничка студија за све делове гасовода буде завршена убрзо. Очекујемо да ће прве испоруке гаса бити до краја 2015. године", саопштио је "Гаспром".

У "Србијагасу", кажу да је предвиђено да гасовод у нашу земљу, улази код Зајечара, а излази код Суботице. Пројекат је, кажу, у фази договора техничких детаља, попут тога како ће проћи испод Дунава, колико наши грађевинари могу да учествују у изградњи. Међутим,све чешће се прича и о евентуалној измени трасе.

"Уколико се и буде разматрала траса кроз Румунију која се стално помиње, више као љуљање пројекта због лобистичких настојања а не због реалности, чак и у том случају, а та фаза није разрађивана, траса кроз Србију би била краћа 20 километара", наводи директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.

И док све чешће неки медији преносе да гасовод нема будућност, "Гаспром" најављује да све више земаља и енергетских компанија улазе у пројекат.

"У јуну 2010. године, "Гаспром", "ЕНИ" и "ЕДФ" потписали су меморандум који ствара услове за учешће француске компаније у власничкој структури акционарског друштва Јужни ток. Разговори о следећим корацима у вези са укључењем компаније "ЕДФ" у пројекат су у току", наводи "Гаспром".

То је, по мишљењу неких економиста, потврда да се Јужни ток шири и географски и по обиму транспорта гаса.

"То значи да је више земаља укључено и да је усмерен на нова тржишта, која руски гас није до сада покривао у том обиму. Нарочито Италија, а по свему судећи и Француска, Швајцарска, Словенија, видећемо шта ће бити", рекао је економиста Александар Ковачевић.

У "Гаспрому" су потврдили РТС-у да ће у априлу пројекат Јужни ток представити званичницима у Бриселу и разговарати о његовој користи за европске потрошаче. Предвиђени капацитет гасовода је 63 милијарде кубних метара гаса годишње, а вредност 15 и по милијарди евра.

Словенија се придружила "Јужном току"

Руски "Гапром" и словеначки концерн "Геоплин плиноводи" основали заједничко предузеће за пројектовање словеначке деонице "Јужни ток". Владимир Путин у разговору словеначким премијером Борутом Пахором поздравио активности словеначких компанија у Русији.

Руски премијер Владимир Путин је у званичној посети Словенији разговарао са својим словеначким колегом Борутом Пахором о интензивирању билатералне сарадње и закључењу споразума о изградњи словеначке деонице гасовода "Јужни ток".
Putin-Pahor-527.jpg
Премијери Русије и Словеније Владимир Путин и Борут Пахор
Русија очекује дозволу Турске за "Јужни ток"

Русија ће у наредним месецима презентовати Турској додатну документацију за пројекат "Јужни ток" и очекује позитиван одговор Анкаре по питању полагања подводне деонице тог гасовода у њеним територијалним водама, изјавио је руски премијер Владимир Путин.

Подсетио је да је Русију недавно посетио турски премијер када је са турском страном договорено да се достави додатна документација о истраживању, везана за еколошки аспект и одређивање руте, уз процену студије изводљивости.
Путин добио нови модел Еланових скија

Председник словеначке владе Борут Пахор поклонио је руском премијеру Владимиру Путину најновији модел скија "Елан амфибија-14" , јавила је агенција Итар-Тас.

Агенција наводи да је реч о иновацији која омогућава сједињавање два различита профила "камбер" и "рокер" , у "Елану" специјално направљеној за руског премијера са угравираним његовим именом.

Руски "Гапром" и словеначки концерн "Геоплин плиноводи" основали су заједничко предузеће за пројектовање словеначке деонице "Јужни ток".

Споразум о заједничком предузећу су данас у присуству премијера Русије и Словеније Владимира Путина и Борута Пахора потписали председник управног одбора "Гаспрома" Алексеј Милер и председник "Геоплин плиноводи" Марјан Еберлинц.

Стране су потписале споразум акционара и статут компаније за пројектовање и изградњу словеначке деонице "Јужног тока", преноси Итар Тас.

Гасовод "Јужни ток" Русија реализује у циљу диверсификације маршрута за испоруку природног гаса европским потрошачима, а пројектом је предвиђена изградња гасовода по дну Црног мора у земље јужне и централне Европе.

Очекује се да ће изградња гасовода почети 2013. године, а пуштање у рад прве линије, за транспорт 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, планирано је за 30. децембар 2015. године. У перспективи се предвиђа пуштање у рад додатних капацитета гасовода са повећањем испорука на 63 милијарди кубних метара у 2018. години.

Руски "Гаспром" и италијанска компанија "Ени" су на паритетним принципима 2008. године у Швајцарској регистровали заједничку компанију "Соут Стрим" за пројектовање гасовода.

Са француском енергетском компанијом ЕДФ "Гаспром" је потписао меморандум о разумевању, којим је предвиђена могућност прикључења француског концерна у пројекат изградње подводне деонице гасовода "Јужни ток".

Руски холдинг је јуче са немачким концерном БАСФ потписао меморандум о укључењу у тај пројекат његове филијале "Винтершал".

Путин поздравио активности словеначких компанија

Руски премијер Владимир Путин је у сусрету са словеначким колегом Борутом Пахором указао на добар развој односа две земље, поздрављајући рад словеначких компанија у Русији, пренеле су руске новинске агенције.

Путин је на сусрету у Брду код Крања рекао да је робна размена две земље достигла практично ниво пре кризе.

"У апсолутним бројкама то можда и није много, али је тенденција добра", рекао је руски премијер а пренео је Итар-Тас.

Путин је навео да велики број словеначких компанија ради у Русији у различитим областима.

"Ми то поздрављамо јер су међу нашим земљама традиционално веома добри односи", рекао је  председник руске владе, додајући да на тој основи треба градити контакте у политичкој, културној и економској области, пренела је агенција РИА Новости.

Уочи посете шеф кабинета у руској влади Јуриј Ушаков је навео да је робна размена две земље достигла 1,2 милијарде долара и практично је враћена на ниво пре кризе, а да по подацима руске владе приближно 200 словеначких компанија данас ради у 50 региона Русије.

Путин се састао и са словеначким председником Данилом Турком и председником парламента Павлом Гантаром.


članica Eu pa tako,sram ih bilo 

  Градња Јужног тока у Србији почеће 2013. године
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 23. март 2011.

Градња Јужног тока у Србији почеће 2013. а у децембру 2015. гасовод ће, пошто ће бити грађен паралелно у свим земљама, бити пуштен у рад, најавио је данас директор сектора за управљање пројектима у Гаспрому Леонид Чугунов.
До 2012. године, рекао је Чугунов, биће завршени сви пројектни радови за гасовод, до половине 2012. биће добијене све дозволе за рад а онда следе тендери. "Сви радови биће завршени до краја 2015, у то нема сумње", истакао је Чугунов на конференцији за новинаре у Београду српско-руске компаније "Јужни ток".

Гасовод Јужни ток ће у Србију ући код Зајечара, без обзира да ли улази из Румуније или Бугарске, а излаз из Србије у Војводини, према његовим речима, зависи од тога да ли ће ићи према Мађарској или према Аустрији. Јужним током ће кроз Србију бити транспортовано око 40 милијарди кубних метара гаса годишње од чега ће у Србији остати четири милијарде. "Србија ће бити кључна тачка гасовода Јужни ток у региону", нагласио је Гаспромов директор за управљање пројектима.

Генерални директор предузећа "Јужни ток" Марсел Крамер рекао је да ће општа студија изводљивости за Јужни ток бити завршена до августа 2011.године и да ће се тада знати тачна траса тог магистралног гасовода. Крамер је казао и да Турска не одбија пролазак гасовода кроз њене територијалне воде Црног мора већ да само тражи додатне документе које ће руководство Јужног тока доставити. "Са Турском постоји прелиминарни договор и та земља ће дозволити рад, али постоје неке законске иницијативе везане за издавање дозвола, што ће бити решено", казао је Крамер.

Он је нагласио и да гасоводи Јужни ток и Набуко нису конкурентски пројекти и искључио је могућност њиховог спајања, јер би за тако нешто морало да се усагласи пуно страна.

Директор Србијагаса Душан Бајатовић казао је да ће гасовод Јужни ток кроз Србију коштати између 1,3 и 1,5 милијарди евра укључујући градњу две компресорске станице. Бајатовић је додао и да изградња Јужног тока кроз Србију није прерасподела постојећих количина, већ је то извор нове количине гаса, наглашавајући да се годишње од транзитних такси може очекивати најмање 200 милиона евра прихода. Он је нагласио и да је Јужни ток "добра ствар за имиџ Србије која ће после две деценије поново бити у великим међународним инфраструктурним пројектима", а допринеће и повећању енергетске безбедности земље.

Бајатовић је казао да је Јужни ток апсолутни и дугорочни интерес Европске уније и Русије и да ће бити грађен руским и европским новцем. Према речима директора Србијагаса, градњом гасовода Јужни ток нестаће и монопол који сада имају Украјина и Белорусија.

Министар животне средине, рударства и просторног планирања Србије Оливер Дулић казао је да ће у изградњи гасовода Јужни ток кроз Србију бити ангажовано више од 2.000 домаћих грађевинских радника и велики број других људи из пратећих делатности. Он је нагласио да ће тај гасовод бити гаранција политичке стабилности јер ће Србија бити "чвориште за снабдевање гас читавог региона".
Према речима Дулића, Србија је прва земља која је завршила Студију изводљивости за део гасовода у дужини од 470 километара који пролази кроз Србију, што најбоље показује колики значај Влада Србије придаје том послу.

Будући магистрални гасовод Јужни ток, заједнички пројекат Гаспрома и италијанског Енија, требало би да преноси руски гас испод Црног мора, цевоводом дугачким 900 километара, до Бугарске и преко Србије до других европских земаља. Русија је потписала споразуме о изградњи Јужног тока са Србијом, Бугарском, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом. Вредност инвестиције је процењена на 20 милијарди евра, капацитет гасовода требало би да буде 63 милијарде кубних метара годишње. Споразум Србије и Русије о сарадњи којим је дефинисана изградња дела гасовода "Јужни ток" кроз Србију потписали су 24. децембра 2008. године у Москви председник Управног одбора "Гаспрома" Алексеј Милер и генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.

(Танјуг)

  Гаспром: Јужни ток осигураће Србији милијарду и по евра инвестиција и 4 милијарде евра зараде од транзита
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 23. март 2011.

Изградња деонице гасовода Јужни ток на територији Србије омогућиће да се привуче до милијарду и по директних инвестиција и да се осигура 4 милијарде евра зараде од транзита гаса током 25 година експлоатације, стоји у саопштењу Гаспрома.

У среду у Београду у оквиру званичне посете премијера РФ Владимира Путина Србији председник Гаспрома Алексеј Милер учествовао је у преговорима са руководством земље. Осим тога, у Београду главни извршни директор пројекта Јужни ток Марсел Крамер и начелник одељења за управу пројектима Гаспрома Леонид Чугунов одржали су презентацију Јужни ток – допринос конкурентности Европе у сфери енергетике, на коју су били позвани представници пословних и политичких кругова Србије.

(Глас Русије)

"Južni tok nije u interesu Rusije"


"Južni tok" će se graditi i sigurno će prolaziti kroz Srbiju, iako taj projekat nije u potpunosti u interesu Rusije, kaže Petar Kaznačev.

Kaznačev, koji je i osnivač konsultantske kuće "Kaznah stratedžis" smatra da će "Južni tok" sigurno prolaziti kroz Srbiju, bez obzira koja će biti konačna trasa tog gasovoda i da će njegova izgradnja podstaći razvoj privrede Srbije.

Rusija i dalje snažno insistira na realizaciji gasovoda "Južni tok", iako joj taj projekat nije toliko potreban, rekao je Kaznačev i ocenio da je više reč o političkim, a ne toliko o komercijalnim razlozima za njegovu realizaciju.

To je više pitanje "ponosa i doslednosti" da Rusija uradi nešto što je obećala, nego što je reč o komercijalnoj odluci, rekao je Kaznačev.

On smatra da Srbija ima potencijal da u regionu postane ključni intekonektor za energetske projekte koji će prolaziti preko njene teritorije, ali i za energetske projekte koji će se realizovati između Rusije, Turske i Evrope, istakao je.

Kaznačev je ocenio da će potrošnja gasa u svetu zbog posledica ekonomske krize biti u padu, kao i da će zbog krize mnogi infrastrukturni energetski projekti biti odloženi ili stavljeni na čekanje.

To ne znači da ti projekti neće biti realizovani, ali će doći do njihove revizije, a cevovodi bi mogli biti skraćeni i proširena mogućnost njihovog korišćenja, rekao je Kaznačev.

Kaznačev je ocenio i da će cena izgradnja "Južnog toka, dugog oko 2.000 kilometara, od čega je planirano da oko 900 kilometara gasovoda ide po dnu Crnog mora, biti značajno veća od prvobitno procenjenih 15 milijardi evra.

S druge strane, on kritikuje Rusiju jer smatra da bi za Rusiju bilo bolje da gradi gasnu infrastrukturu prema Kini i Aziji, s obzirom da se očekuje da će se potražnja za gasom u toj zemlji za 20 godina učetvorostručiti.

"Rusija te projekte razvija suviše malo i suviše kasno i trenutno nema funkcionalnu trasu za prodaju gasa za područje Kine``, ocenio je Kaznačev i ukazao da bi Rusija trebalo da radi i na razvoju projekata iz oblasti tečnog naftnog gasa, koga trenutno izvozi samo oko dve milijarde kubika godišnje.


Izvor: B92

Sad, dal ce im biti prioritet Srbija ili Kina gde ce da prodaju 1000 puta vise uz maltene istu investiciju