Zracenje je lokalnog karakterea, rekli su na televiziji, to je kao kamen, nalazi se u Japanu i stoji. nikuda ne ide.

Ponovo talas zračenja
RADIJACIJA ĆE UBIJATI SRBE



(7) Send to friend Print Nedelja, 3. April, 2011.| Autor: Ekipa Kurira
Stravične posledice radioaktivne kiše koja je prošle sedmice padala u Srbiji tek će se osetiti

BEOGRAD - Radijacija nas ubija polako, ali sigurno!
Radioaktivna kiša koja je padala u utorak u Vojvodini tek će uzimati svoj danak u Srbiji. Jod-131, opasni radionuklid koji je "doleteo" iz razorene nuklearne elektrane u Fukušimi, otkrila je laboratorija za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja Univerziteta u Novom Sadu. Uprkos tvrdnjama da je nivo radijacije nizak, stručnjaci upozoravaju na katastrofalne posledice.

Broj obolelih od raka svake godine poveća se za 35.000, a deca predstavljaju najrizičniju grupu. Otrovni jod-131 iz nuklearne elektrane u Fukušimi, koji je pre dva dana otkriven u padavinama koje su pogodile Vojvodinu, samo doprinosi zbirnom efektu radijacije iz perioda havarije u Černobilju, a potom i NATO bombardovanja.

- Ozračeni smo odavno! Posle bombardovanja Srbije, od 2001. do 2009, drastično je skočio broj obolelih i povećala se smrtnost od leukemije i raka limfnih žlezda. I to za čak 138 odsto! Više od 300 mališana godišnje oboli od ove bolesti - kaže za Kurir prof. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva za borbu protiv raka.

Da bi se pojavila leukemija ili maligni limfom, potrebno je da prođe šest do deset godina od izloženosti radijaciji, tvrdi profesor Čikarić. Posledice povišene radijacije traju decenijama, a kreću se od mučnine i genetske mutacije do smrti.

- U Černobilju je broj dece obolele od raka posle nekoliko godina porastao za 300 odsto! Više doze zračenja oštećuju unutrašnje organe i mogu biti smrtonosne - objašnjava Mladen Vukčević, radiolog iz Instituta za nuklearna istraživanja "Vinča".

Ipak, on naglašava da je koncentracija joda-131, opasnog radionuklida, detektovana u kiši koja je pala na Vojvodinu mala da bi izazvala zdravstvene tegobe, te da, zasad, stanovništvo nema razloga za brigu.

- Na porast broja obolelih od raka svakako je uticao i stres, ali i povećan broj pesticida koji se nekontrolisano koriste u poljoprivrednoj proizvodnji - zaključuje Vukčević.

„Epidemija“ tumora mozga!

- Od 1990. do 2000. u Raškoj oblasti dijagnostikovan je samo jedan slučaj tumora mozga, i to benigni. Od 2000. imamo nenormalno velik broj ljudi obolelih od malignog tumora mozga, broj koji je višestruko veći od svetskog proseka - priča za Kurir dr Hivzo Gašanin, neuropsihijatar iz Doma zdravlja u Sjenici. On tvrdi da je u poslednjih desetak godina kod 24 pacijenta iz ovog kraja dijagnostikovan maligni tumor mozga.
- Najviše tumora otkriveno je od 2005. do 2006 - kaže doktor Gašanin i dodaje da je sve bliži uverenju da je to posledica radioaktivnih materija zaostalih posle bombardovanja.


Ne kupujte konzerviranu ribu!

Profesorka Ivana Đujić sa Instituta za hemiju kaže da će se posledice prisustva radioaktivnog joda sigurno ispoljiti na duže staze, a da opasnost trenutno dolazi u vidu hrane.
- Pre svega mislim na ribu koja će kod nas dolaziti u konzervama, ali i na riblje brašno koje ćemo uvoziti iz delova sveta u kojima je eksplozija nuklearne elektrane u Fukušimi izazvala ogromnu radijaciju - opominje Đujićeva.


Izvor:Kurir

Radijacija u Srbiji bez nadzora

Beograd -- Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost, zbog nedostatka novca, više od godinu dana ne kontroliše radijaciju vazduha, zemlje i hrane.
 

Taj program košta oko 15 miliona dinara, a Fond iz kojeg je finansiran, ukinut je prošle jeseni. Iz Vlade obećavaju da će do leta obezbediti novac za te namene, navodi RTS.

Agencija, koja je obavezna da kontroliše radijaciju vazduha, zemlje i hrane, daje izveštaj o izloženosti stanovništva jonizujućem zračenju i u redovnim i u vanrednim okolnostima.

Direktorka Agencije Mirjana Radenković kaže da se ne sprovodi nacionalni monitoring, precizirajući da su poslednji uzorci uzeti 31. marta prošle godine.

"Taj program podrazumeva mesta uzorkovanja, učestalost... Predviđeno je da košta 15 miliona dinara. To je najneophodnije što je potrebno uraditi u toku jedne godine, kako bi se stvorila slika o izloženosti stanovništva", navodi Radenković.

Ranijih godina, taj posao finansiran je iz Fonda za zaštitu životne sredine, koji je jesenas ukinut.

Ministarka eneregetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović tvrdi da će novac biti obezbeđen i da će do juna ponovo biti uspostavljen monitorig kao ranijih godina.

"To je pitanje Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja, koja funkcioniše zajedno sa Ministarstvom nauke i Ministarstvom energetike što nije mnogo važno za građane Srbije", kaže Mihajlović.

Srbija je i po međunarodnim konvencijama obavezna da razmenjuje podatke sa drugim zemljama o radioktivnosti. Agencija zato traži projektno finasiranje na duži period, kako se merenje zračenja više ne bi prekidalo.

Izvor: B92