Kineska klopa na srpski način - ekspresno & preukusno - Soya Sos

Radni naslov: Srbi umeju kad hoce.

Ovo neće biti obični i očekivani tekst o restoranu koji vrši kućnu dostavu. Tako nešto prosto ne bi odgovaralo.

Jedna od retkih prednosti zivota u zemlji koja evidentno ne prati industrijski i drugi razvoj vodecih zemalja u svetu je i to da propusti po neku posledicu tog razvoja, i da pravila koja tamo vaze, u takvoj sredini ne vaze bas uvek, jer u takvoj sredini nista ne uspeva svaki put Smiley

Citiracu Barry Schwartz, jedinog od mojih omiljenih govornika sa TED-a:

"Razlog zašto sve je bilo bolje kada je sve bilo gore je da kada je sve bilo gore, bilo je moguće da je čovek mogao da ima iskustvo koje je bilo prijatno iznenađenje. Sada, u današnjem svetu -- mi imućni, industrijalizovani građani, sa očekivanjem savršenstva -- jedino možemo da se nadamo da će ishodi biti toliko dobri koliko očekujemo da će biti. Nećete nikad biti prijatno iznenađeni zato što vaša očekivanja, i moja očekivanja, su značajno povećana.

Tajna srece -- ovo je zašto ste došli -- tajna sreće je da imate niska očekivanja."

E sad, kakve to sve ima veze sa svim ovim? Velike...

Naime, u vreme kada su Flying Spaghetti Monster i Invisible Pink Unicorn pod nadzorom George Carlin-a stvarali svet, u jednom trenutku, negde na 15% obavljenog posla osetise neverovatnu glad. Pokojni George se uhvati svog mobilnog telefona sa ciljem da naruci kakvu picu ili rostilj sumnjivog kvaliteta, ali avaj, u svom imeniku ne pronađe ni jedan broj sa dostavom. Jednorog pade u depresiju, špageti monster pobesne, ali Carlin je znao - pozvaćemo Ziru, on će napraviti sajt da ne moramo ni da se mrdnemo iz stolice, gde samo unesemo sta hocemo i to se stvori pred nama u razumnom roku i po razumnoj ceni. I bi Donesi.

Elem, taj isti Donesi, zasluzan je za to sto je moja ishrana (iako preobilna) daleko raznovrsnija nego pre. Zasto? Pa zato sto je posao takav da manje vise ceo dan sedim na jednom mestu i taj ili ti obroci koje jedem, obicno mi se prinose za sto... Da... Ja sam od tih sto jedu za racunarom, i maste knjige... Dobro, knjige ne mastim, ali za radnim stolom, fakat, jedem.

Onomad mi Nebojsa preporuci, tokom jedne od nasih epskih brainstorm-design-fight-business-bullshit seansi, da probam kinesku hranu. Isprva odbijah, ali na kraju pristadoh. Nisam bio hrabar da kao on jedem neke gay pecurke i cuda, ali piletina sa kikirikijem zvucase obecavajuce. I bi tako. I to je bila ljubav na prvi pogled i ukus. Jer taj pogled je u fokusu imao pedantno, fenomenalno zamisljeno spakovanu preukusnu savrsenu masu piletine, povrca, zacina, kikirikija i pirinca. Jos jedna, ne mala prednost, bila je i vrlo razumna cena i cinjenica da je hrana dosla jako brzo, te da je stvarno svaki deo price bio sredjen do perfekcije.

Od tog dana, manje vise redovno u nas skromni kolektiv dolazili su ljubazni dostavljaci... Nikada ni jedno crno iskustvo. Ma ni sivo. Ni #FEFEFE (web ekipa ce razumeti).

A da, da predstavim i glavne junake... Soya Sos, Beograd, Autokomanda, 011/3691928 ... Bulevar Oslobodjenja 18a ... (prvi lokal pored institucije od nacionalnog znacaja - Duff Komanda)

Next level, please

I bi dan. Zajeban. Dan kada sam na posao stigao u 19h, obzirom da sam pre toga imao razne sastanke po gradu. Vreme rucka se priblizavalo, pa i proslo, a ideje nije bilo sta bi se moglo jesti. Kolega sa kojim sam ceo dan proveo takodje je, pogledom tuznog steneta, govorio da je gladan, te da bi valjalo malo i zaloziti, da bi se izgurao kraj dana. Bejasmo u blizini, i odluka pade da odemo medju kinesku bracu po prvi put. Mali lokal, skroman, ali uredjen. Prilazimo za pult da narucimo, a sa druge strane dvojica momaka slicnih gabarita i sa simpaticnim osmehom na licu. Nasi, kineza nigde. Vidi se, ljudi razumeju problem. Kad rekoh svoju narudzbinu, covek me priupita.. jesmo li mi iz Bureka, jednom je donosio, delujem mu poznato a i to je ta kombinacija klope... Potvrdno klimnuh glavom, a lice sa druge strane se jos vise ozari. Pa braco, dobro nam dosli! Sta cete da popijete na racun kuce, da li ste mozda i za corbicu za pocetak... Ja u cudu (referenca na pocetak teksta), poce i moje bezlicno, poluparalisano umorom i usranim danom, lice da se krivi u osmeh... Al onaj iskren ljudski... Klopa i corba su opet bile savrsene... Nema tu sta... Ljudi ne znaju da omanu... Ali odnos, e taj odnos... koji bi trebao biti normalan, ali koji je zaboravljen... E to ne moze da se plati nicim. Nema cenu. Ali vredi vise nego bilo sta drugo.

Umemo mi kad hocemo...
Samo se treba malo potruditi.
Jer vredi.

Dostava u Beogradu cesto zna biti nocna mora... Svako ko ima imalo iskustva, ima i bar neko lose...
Ja tim koji dobija necu menjati, a ostalima tople preporuke Wink