За задругу је,пре свега, карактеристичан дух заједништва којим је прожет целокупни живот задруге;он је у свему:у једном огњиштву на коме се сви греју,у заједничким чинијама из којих сви једу,клупама на којима седе,у гостопримству,заједничком раду,па чак и у молитвама.Главна вредност задруге је,истичу многи истраживачи,породична слога.Узајамну љубав међу члановима задруге Цвијић сматра једном од битних одлика задруге.У њој се,такође,изузетно цене и вредности као што су поштење и марљивост. Наравно,у задрузи постоје и неслоге,индивидуалне имовине(тзв.особине) па и крађе,сукоби међу члановима,оспоравање моћи домаћина,као и зависност од шире друштвене заједнице.То међутим не значи да су тзв.“тамне стране“ или „светле стране“ задруге једино стварно,а да су ове друге једноставно идеализација и фикција,већ да су и „тамна“ и „светла“ страна у садејству у задрузи,само је разлика у њиховој изражености.