Ispovest devojke koja je preživela skok sa Pančevca

Kristina Tasić (19), devojka koja je 7. marta preživela skok sa Pančevačkog mosta, u ispovesti za Press kaže da i dalje pokušava da zaboravi kobnu noć.




Kristina ne želi da otkrije šta se tačno desilo kada je sa drugaricom Milicom Ristić (19) skočila sa mosta, i ističe da se više nikada neće vratiti u Beograd. Potraga za telom Milice u međuvremenu je obustavljena.

Od kobnog skoka dve najbolje drugarice prošlo je mesec dana. Kristina je, nakon što su je spasioci izvukli iz Dunava, jedno vreme provela u psihijatrijskoj bolnici „Laza Lazarević". Nakon izlaska iz ove ustanove vratila se u rodni Davidovac, gde u krugu najbližih pokušava da zaboravi traumu koju je preživela. Nakon dugog ćutanja Kristina je konačno pristala da govori za naše novine.

Oporavak sa porodicom

- Sada mi je bolje, oporavljam se nekako. Teško mi je i dalje, trudim se da ne mislim na tu noć, ali me uvek neko podseti. Sada sam u svojoj kući, gde u krugu najbližih pokušavam da sve zaboravim. Nisam se čula sa Miličinim roditeljima... Teško mi je da pričam o tome, sve je previše bolno za mene. Žao mi je zbog svega.... - priča Kristina Tasić.




Na naše pitanje da li će se vratiti u Beograd i nastaviti sa školovanjem, Kristina je briznula u plač.

- Ne želim nikada više da se vratim u Beograd! Volela bih da mogu sve da izbrišem iz sećanja. Ne želim da pričam zašto smo to uradile. Sećanje na tu noć je vrlo potresno za mene, nemojte više ništa da me pitate - rekla nam je Kristina.

Potraga za telom Milice Ristić je obustavljena. Njena porodica ne može da se pomiri sa tragičnom sudbinom svoje miljenice.

- Danima smo pretraživali obalu. Tražili su je policija, ronioci, moj otac je dane i noći proveo tamo, ali moja sestra kao da je u zemlju propala - kaže Stefan Ristić, Miličin brat.

- Otac i ja smo u Beogradu, ovde radimo. Iako je prošlo mesec dana, mi se i dalje nadamo da ćemo naći njeno telo, da će ga neki ribar spaziti. Iz novina smo saznali da se Kristina vratila kući i da se oporavlja. Nismo se čuli ni sa njom ni sa njenim roditeljima, niti su oni nas pozvali. Moja majka je u Vranju sa mlađim bratom i u jako je lošem stanju. Neprestano plače i niko od nas i dalje ne može da shvati šta se desilo te noći. Teško nam je svima. Naša Mica je bila vesela, puna života, i ja ne mogu da se pomirim s tim da je nema - priča Stefan.

Izvor: Press

jebiga brale... ovo postaje normalno u danasnje vrme... da se skace s mostova, seku prsti, bacamo  se pod vozz... sve je to normalno danas.... nazalost... isto ko sto je bilo normalno ljudima dok smo bili pod turcima... e, to... isto.
tako je to dragi moji

Igračka, plačka... sada se obeležila za života