Studenti iz Srbije u narednih nekoliko godina imaće veću šansu da dobiju stranu stipendiju za master ili doktorske studije u nekoj od zemalja Evropske unije. Naime, u planu je da se do 2020. godine na prestižnim fakultetima EU nađe bar 20 odsto inostranih studenata. Za upis, prosek ocena neće biti ograničavajući faktor i moći će da se prijavi bilo koji student.




To potvrđuje i Marjan Nikolić, portparol Univerziteta u Beogradu, i kaže da su studenti najviše interesovanja pokazali za univerzitete zapadne Evrope. Sve češće biraju i školovanje u zemljama regiona, istočne Evrope, SAD i Dalekog istoka.

- Od 90.000 akademaca Beogradskog univerzuiteta (BU), ovu pogodnost bolonjskog procesa koristi samo oko 1.000. Cilj nam je da ubuduće bar 10 odsto njih školovanje nastavi u inostranstvu - kaže Nikolić.

 
Prosek ocena nije bitan

Studenti imaju mogućnost da se za stipendije prijave preko Univerziteta, svog fakulteta ili Fonda za mlade talente Republike Srbije. Mogu da se prijave i na konkurse koje raspisuju svetske i evropske fondacije, organizacije, kao i stipendije pojednih zemalja.


Opšti kriterijumi

    * Prosek od 7 do 9
    * Znanje jednog ili više jezika
    * Preporuke više profesora ili institucija
    * Vannastavne aktivnosti (sport, omladinske organizacije, projekti)



Pavle Ivetić iz sektora za Međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju BU, kaže da prosek ocena nije ograničavajući faktor za stranu stipendiju, a da su presudni motivaciono pismo i vannastavne aktivnosti.

- Dobro poznavanje jezika domaćina takođe povećava šanse za dobijanje stipendije - objašnjava Ivetić i dodaje da prema podacima BU, najviše stranih stipendija dobijaju studenti sa društveno-humanističkih fakulteta.

Jedan od njih je i Nikola Savić, diplomac Fakulteta političkih nauka, koji je dobio stipendiju nemačke vlade - DAAD (Nemačka služba za akademsku razmenu) i trenutno pohađa „Willi Brandt School of Public Policy” u Erfurtu.

- Prilikom apliciranja podneo sam mnogo dokumenata: TOEFL, dve preporuke, diplomu, motivaciono i pozivno pismo, koje je veoma važno. Prosek mi nije loš, ali nije ništa specijalno - 8,94. Najvažnije je ko ti daje preporuke i da imaš profesora koji te poziva da studiraš u Nemačkoj. Poznavanje jezika je prednost, ali nije obavezno kao u mom slučaju, jer mi je master na engleskom - kaže Savić.

 
Semestar 1.500 evra

Školarina na ovom fakultetu je 1.500 evra po semestru - ukupno 6.000 evra, a mesečna stipendija je 750 evra.

- Stipendija pokriva sve i dovoljno mi je za život, pogotovu ako se uzme u obzir da sam u najsiromašnijem delu Nemačke. Nešto malo moram da dodam za školarinu, ali zdravstveno je pokriveno, i dobijam novac za knjige - kaže Savić.

I njegov kolega sa FPN Milan Milenković studije je nastavio na Fakultetu političkih nauka u Forliju, Univerziteta u Bolonji. Dobio je stipendiju „Erasmus Mundusa“, koja pokriva školarinu od 8.000 evra. U nju je uključeno zdravstveno osiguranje i jedna povratna karta. On napominje da nije obavezna diploma prilikom konkurisanja, odnosno da se očekuje da će student diplomirati pre početka studija u inostranstvu.

- Nakon konkurisanja, šalje se izvod ocena, motivaciono pismo, biografija i preporuke profesora ili samo kontakt fakulteta u Srbiji. Često traže i preporuke institucije gde je student bio na praksi, a poželjno je i da se priloži neki naučni rad - objašnjava Milenković i dodaje da većina fakulteta traži i sertifikat o znanju rada na računaru i engleskog jezika, ali da te diplome mogu da se prilože i kasnije.

 
I njih dvojica, kao i mnogi naši studenti, stipendije na prestižnim fakultetima dobili su pomoću raznih fondacija i organizacija, sa kojima te visokoobrazovne institucije sarađuju. I vlade pojedinih zemalja, poput SAD, Italije, Norveške i Nemačke i Velike Britanije sarađuju sa fakultetima u tim zemljama i stipendiraju inostrane studente. Najpopularnija organizacija preko koje naši diplomci dobijaju stipendije u inostranstvu jeste „Erasmus Mundus“. Za programe ove fondacije svaki kandidat prijavljuje se individualno, i to godinu dana unapred, a konkursi su najčešće otvoreni od septembra do kraja godine. Osnovni preduslov za konkurisanje za master studije su završene osnovne studije i stečenih minumum 180, dok je preduslov za doktorske završen master i 300 ESPB bodova.

 
Konkursi Fonda za mlade talente

Za razliku od inostranih programa za strane studente, koji akcenat ne stavljaju na prosek ocena, on je jedan od bitnijih za dobijanje stipendije Fonda za mlade talente Srbije i on ne sme da bude manji od 8,50. Fond svake godine raspisuje konkurse za studente koji žele da nastave studiranje u EU, zemljama Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i na vodećim svetskim univerzitetima, koji se nalaze na prestižnoj šangajskoj listi. Prošle godine, stipendiju Fonda od 597.000 dinara dobila su 323 studenta.

- Stipendisti po završetku školovanja imaju obavezu da pet godina rade u svojoj zemlji, a sa Nacionalnom službom za zapošljavanje imamo ugovor, čiji je cilj da se nekadašnji stipendisti tretiraju kao prioritet prilikom traženja posla - kaže Neven Tubić, predstavnik Fonda za mlade talente, i dodaje da je od 2008. godine više od 5.000 mladih talenata dobilo stipendije ili nagrade.




Najviše stipendista odlazi u EU, a najčešće idu u Italiju, Veliku Britaniju, Španiju, Francusku, Nemačku i Austriju. Veliki broj stipendista školovao se van Evropske unije i to u Norveškoj i Švajcarskoj. Van Starog kontinenta, naši diplomci najčešće odlaze u SAD i Japan.

Jeftinije studije u inostranstvu

Da studenti tehničkih nauka najviše odlaze u zemlje nemačkog govornog područja potvrdio je i Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim procenama, oko 15 odsto studenata sa ovog fakulteta studije nastavlja u Nemačkoj ili Švajcarskoj.

- Ima ih dosta i u Holandiji, Belgiji, Španiji i Francuskoj. Prosek ocena možda jeste bitan, ali stranci mnogo pažnje posvećuju i studentskim vannastavnim aktivnostima. To znači da, ako stipendiju zatraže dva studenta sa istim prosekom, dobiće je onaj koji je više učestvovao u projektima - kaže profesor Popović.

Ukoliko diplomirani studenti naših fakulteta uspeju da zahvaljujući nekoj od ovih organizacija ili stranih vlada obezbede sebi novac za školarinu, sticanje diplome mastera ili doktora nauka ispada mnogo jeftinije u inostranstvu. Tako je, na primer, sa arhitekturom, jer postdiplomske studije u Austriji koštaju 670 evra po godini za naše studente. Ta suma je na beogradskom Arhitektonskom fakultetu mnogo veća i iznosi 3.000 evra.

Uslovi za pojedine stipendije

 
Srpski studenti stipendije najčešće dobijaju putem konkursa raznih fondacija i organizacija, među kojima su najpopularnije Erasmus, DAAD, Fulbrajt i Čiving. I strane vlade preko svojih ambasada u Srbiji raspisuju konkurse za dodelu stipendija srpskim akademcima. Kriterijumi za dobijanje stipendija uglavnom se poklapaju.

 
Nemačka (DAAD)

    * Visoka stručna sprema (bačlor)
    * Da student nije diplomirao pre više od šest godina
    * Dobri rezultati i lična motivacija za isplaniran projekat u Nemačkoj
    * Potvrda nemačkog univerziteta o prijemu na studije
    * Dokaz o dobrom poznavanju nemačkog jezika (ili engleskog, ukoliko se nastava odvija na ovom jeziku)


EU (ERASMUS MUNDUS)

    * Za master studije minumum 180 bodova (ESPB)
    * Preduslov za upis na doktorske studije su završene master studije i stečenih 300 bodova (ESPB)
    * Motivaciono pismo
    * Potvrda o znanju engleskog jezika (najčešće TOEFL ili IELTS)
    * Preporuke
       

Rusija

    * Magistratura i doktorat: dokument o obrazovanju koji je ekvivalentan ruskoj diplomi o završenim osnovnim, četvorogodišnjim studijama ili diplomi specijaliste
    * Lekarska potvrda da je kandidat zdrav
    * Potvrda o odsustvu virusa side
    * Za postdiplomske do 35 godina starosti, za doktorske 40
    * Obrazovnu ustanovu i grad u kome će pohađati nastavu određuje ruska strana

 

SAD (FULBRAJT)

    * Državljanin Srbije
    * Doktorat u oblasti za koju kandidat aplicira
    * Da dobro vlada pisanim i govornim engleskim jezikom
    * Zdravstveni pregled
    * Detaljan izveštaj o predloženim aktivnostima za istraživanje/predavanje u SAD
    * CV i tri preporuke
    * Predlog istraživanja ili program kurseva
    * Pismo iz institucije koja poziva kandidata (ako postoji)
       

Velika Britanija (ČIVING)

    * Da ste završili studije i započeli karijeru
    * Najmanje dve godine radnog iskustva
    * Nema starosnog ograničenja
    * Većina univerziteta u Britaniji zahteva minimalnu ocenu 6,5 na IELTS testu engleskog jezika
       
*Napomena: Svaki program precizno definiše potrebnu dokumentaciju na svom vebsajtu.

Izvor: Blic

Америчке школе српских лидера

Преко Фулбрајта до врха

Скоро сви наши национални "великани" у последњој деценији боравили су на разним специјализацијама у САД, а међу њима и нека од најзвучнијих имена са списка оптужених за ратне злочине

Шта је заједничко у животопису Биљане Плавшић, Вељка Кадијевића, Слободана Милошевића, Весне Пешић, Војислава Шешеља и Милана Ст. Протића? Која истоветна карактеристика може повезати ово шарено друштво? Одговор је прост: сви су били амерички ђаци.

Безмало цела српска политичка, културна и научна елита која маршира јавном сценом у последњих петнаестак година боравила је у САД, као и у Великој Британији и другим највећим земљама Запада на разним специјализацијама, студијским усавршавањима, стручним истраживањима, семинарима, курсевима, симпозијумима... У САД се школовао или дошколовавао највећи број личности које су у последњој деценији сачињавале оно што се војним речником зове српско ратоводство. И, што је најзанимљивије, најкрупније "зверке", оптужене за ратне злочине, као и они против којих би оптужнице могле бити обелодањене, људи који су на мети америчке владе и контролисаних институција (НАТО, СФОР, Хашки трибунал) били су амерички студенти, стипендисти или курсисти.

Милошевић и другови

Та законитост, наравно, важи и за сам врх пирамиде. Човек који је командовао највећом силом, Југословенском народном армијом, у кључном периоду, док се земља распадала, генерал Вељко Кадијевић, био је ученик најелитније америчке војне академије Вест поинт. Бивши председник СРЈ Слободан Милошевић је боравио у САД око шездесет пута и то само до 1983. године, пре свог политичког успона који почиње 1984. године. Међутим, мало се зна да је и он користио широке могућности америчког образовног система.

- Милошевић је, пре свог узлета, често боравио у САД као банкарски стручњак, односно као директор Београдске банке. Међутим, обично се прећуткује да је тамо допуњавао своје искуство партијског апартчика. У Америци је похађао семинаре за управљање људима. Или, прецизније, "хјуман менаџмент" курсеве - каже Момчило Селић, писац и бивши политички емигрант.

Барјактари режима чији је челник био Милошевић, "патриоте" које су учили Србе да је Запад зло, а САД српски непријатељ, усавршавали су своја знања, углавном, у Америци. Идеолог који је утемељио СПС, убеђени левичар, академик Михаило Марковић био је (према књизи "Ко је ко у Србији") гостујући професор америчког Пенсилванијског универзитета од 1972. до 1992. године, студијски је боравио у САД од 1961. до 1962. године, а 1976. тамо је био на специјализацији. У Лондону Марковић је био од 1953. до 1954. године где је и докторирао 1956. године. Члан је Европске академије наука и уметности и Међународног филозофског института у Паризу.

Милошевићев уставотворац и законодавац професор Ратко Марковић специјализовао је своја знања у Холандији 1971. године (студијски), Западној Немачкој и Белгији 1972. и Италији 1989, где је био на усавршавању. Професор Будимир Кошутић, некадашњи потпредседник Владе Србије и Милошевићев повереник за Републику Српску Крајину, боравио је на студијским истраживањима на Универзитету у Лондону и Ен Арбору у САД, као и на Слободном универзитету у Берлину. О америчком образовању и каријерама Милана Панића и Драгослава Аврамовића, двојице људи с којима је Милошевић пактирао у својим заокретима, не треба трошити много речи.

Занимљивост у биогрфији Милошевићевог кадровика академика Косте Михаиловића је да је он током 1972. боравио на једном инстититу у Хагу, а у животопису интимуса породице Милошевић - Марковић, Хаџи Драгана Антића, стоји да је он, додуше, каријеру почео као перач прозора, али и да је био на студијском боравку у САД као стипендиста америчке владе. Сви ови подаци су пренети из зборника "Ко је ко у Србији".

Међутим, архивски и историјски, аутентична грађа о школовању српске интелигенције у иностранству је прилично шупља. Професор Љубинка Трговчевић, историчар, рекла нам је да се овом проблематиком бави само за период до Другог светског рата. Њен колега Мирослав Перишић, из Института за новију историју Србије, у својим истраживањима стигао је тек до 1955. године. Из простог разлога... Сва грађа до тридесет година уназад је под ембаргом. За историчаре или новинске истраживаче то је забрањена зона у којој они немају приступа. Шта је тајновито у тим фасциклама!

Од Весне до Биљане

У годинама после Другог светског рата највише југословенских студената одлазило је у Француску. Тако је већ 1945. године у Париз стигла прва група од сто двадесет пет бруцоша, а међу њима и донедавни председник Српске академије наука и уметности Душан Каназир. Историчар Мирослав Перишић наводи да је чак четири петине њих остало да живи у Француској, као политички емигранти или због љубавних и брачних разлога. Од те групе двадесет двојица студената, каже Перишић, имала су обавештајне задатке. У Југославију се вратило двадесет пет студената.

- Масовни одлазак југословенских, титоистичких интелектуалаца (значи и српских) у САД почиње шездесетих година прошлог века. Сарадња СФРЈ и САД текла је преко Комисије за просветну размену и сарадњу Југославије и САД која је била одељење Савезног завода за међународну, научну, просветну, културну и техничку сарадњу (ЈУЗАМС). Тај завод је расформиран и његова документација налази се у Архиву Југославије на Топчидерској звезди. Али, тамо нам је речено: "Можемо вам пружити на увид само архиву до 1970. године!" Завирујући у доступну грађу примећујемо да поменута Комисија за просветну сарадњу Југославије и САД има и интерни, незванични поднаслов - Фулбрајтов програм. Дакле, реч је о стипендистима чувене Фулбрајтове фондације. Али, њихова имена и досијеи о школовању још су у домену државне тајне.

- Фулбрајтови стипендисти су били, на пример, Латинка Перовић и Шпиро Галовић, Весна Пешић и Биљана Плавшић - каже Божидар Спасић бивши агент савезне Службе државне безбедности задужен за контраобавештајне послове у Западној Европи. - Сваке године ЈУЗАМС је достављао Фулбрајтовој фондацији наше потребе. Селекцију је обављао кадровски апарат Партије. Служба државне безбедности је давала сагласност за сваког појединачно, али није имала право да стопира предлоге. С друге стране, Американци су инсистирали да то буду млади стручњаци који су већ у апарату власти или на некој утицајној позицији, у лобију, како би то рекли у САД.

Спасићеву тврдњу да Американци воле да подучавају оне чија каријера обећава (или ови напредују баш захваљујући том подучавању?) потврђују и два идентична примера.

До почетка деведесетих година прошлог века југословенски амбасадор у САД био је Живорад Ковачевић. Пре тога овај високи партијски функционер СК Србије био је председник Скупштине града Београда. У међувремену, провео је годину дана у Америци на специјализацији у Кисинџеровом институту.

Будући амбасадор Савезне Републике Југославије у Вашингтону Милан Ст. Протић одлази на ту дужност, као и Ковачевић, с места београдског градоначелника. И Протић је претходно имао своју америчку школску епизоду. Он је докторирао на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари, а на студијским истраживањима био је и у Паризу као стипендиста француске владе.

Врбовање или програмирање

Ђак Запада био је и Војислав Шешељ. Он је боравио на студијским усавршавањима на универзитетима у Манхајму (1975. године) и Грајфсфалду (1977. године), али и на америчком, Мичигенском универзитету (Асоцијација државних колеџа Велике долине, 1978. године). Он је засад једини амерички школарац који је јасније говорио о својим искуствима на дошколовавању. Шешељ је неколико пута, јавно, тврдио да су га, одмах по доласку, покушавале да врбују обавештајне службе. О овом питању Спасић каже:

- Јасно, дешава се и то, али тај метод није у првом плану. Ту је више реч о циљном усмеравању, пројектовању људи и "снимању" стипендиста од којих се очекује да у својој земљи, једног дана, буду у самом врху, у елити, на местима где се доносе значајне одлуке. Узмите, на пример, Факултет политичких наука у Београду. Око деведесет пет одсто професора тог факултета било је у САД по посебним програмима, на курсевима и семинарима... А они су овде школовали и школују хиљаде и хиљаде новинара, дипломата, политиколога...

Податак о ФПН-у који наводи Спасић постаје још интересантнији у светлости других чињеница о овој институцији. Наиме, познато је да је група професора Факултета политичких наука (Владимир Штамбук, Небојша Маљковић, Данило Ж. Марковић, Радош Смиљковић...) била ударна снага левице (ЈУЛ-а) и да је, од седамдесетих година прошлог века, Служба државне безбедности регрутовала свој подмладак баш на том факултету. Један од њих, студент ФПН-а Јовица Станишић постао је начелник Ресора државне безбедности.

О врбовању говори и Момчило Селић:

- То се ради на много свиленији начин него што се обично мисли. На тим симпозијумима и курсевима реч је о такозваном "паметном усмеравању", о програмирању "људског материјала". И ја сам учествовао на једном од тих блиц- курсева у оквиру Рокфорд института. Обично се за такву сеансу, која траје од десет до петнаест дана, изабере изоловано место, нека брвнара у планини или вила на језеру. Циљеви организатора су далекосежни и није ту реч о простом мобилисању обавештајаца или агената. То је студиозна пројекција у којој "питомац" купује навике, обичаје, стил одевања, начин живота земље домаћина.

Реч руског цара

После турског Хатишерифа из 1830. године, којим је обзнањена српска аутономија, књаз Милош је послао једну делегацију у Петроград да захвали руском цару Николају за пружену помоћ. Депутацији је било поверено да том приликом замоли цара да прими Милошеве синове на школовање и васпитање. Цар је лепо примио српску делегацију, али није прихватио Милошеву молбу рекавши:

- Они треба да се прво изобразе и изуче у самој Србији, јер ваља да прво буду Срби, као што ће живети са Србима. Ако се на страни буду учили, они неће бити Срби. У Русији ће постати Руси, у Аустрији Аустријанци, у Француској Французи... Зато ваља да се књаз Милош постара прибавити им добре учитеље који ће их код куће изучити.

Милан ЧЕТНИК

http://www.politika.rs/ilustro/2196/5.htm
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
http://www.fulbright.org.rs/SearchPage.aspx
http://www.fulbright.org.rs/srb/o_nama.htm
http://www.fulbright.org.rs/index.htm
 

sasvim je jasno da FPN treba zatvoriti ,a sve diplomne koje je izdao taj "fakultet" proglasiti nishtavnim