Malo ste se udaljili od teme, no, sve je to povezano, nažalost.
Mene su, recimo, zvali na svaki intervju gde sam poslala biografiju. Ali uopšte ne lažem sebe da je to do moje odlične i isfenirane biografije, nego zato što mora da se ispoštuje protokol selekcije, da bi HR timovi makar nešto radili na poslu. 

Zovu te, prođeš po koji krug selekcije, dođeš i do poslednjeg (posle mora testova i intevjua... takav je trend  ) i tek onda počinje povlačenje veza. Dakle, možete ostati ti i taj jedan u poslednjem krugu, a on recimo ima vezu, dobija posao, a ti si bio žrtveno jagnje za protokol same selekcije. Jebiga, više sreće sledeći put, to vole da govore.

Druga situacija je ta da imaš vezu. Treba da znaš da ti ni to nije nikakav garant, jer sigurno ima neko ko ima deblju vezu od tvoje. I to se dešava, veruj mi. 

Što se tiče samog intervjua, ovde imaš jako dobrih saveta, Sandrini su oni školski na koje se zbilja pale oni iz HR službe.  Evo ovde još takvih saveta, koji se u poslovnom svetu smatraju bontonom.
http://poslovi.infostud.com/info/saveti/intervju-za-posao

Sad, kao neko ko je sedeo i sa jedne i sa druge strane stola (intervjuisani i intervjuer), moram priznati da su na mene najbolji dojam ostavili oni tiho pouzdani i kulturni. Dakle, moraš kontrolisati svoj govor tela i imati donekle pripremljenu priču. To znači da znaš o čemu ćeš da govoriš ako te, recimo, pitaju znaš li nešto o njihovoj firmi ili da kažeš nešto o sebi. To moraš da pripremiš, ali na samom intervjuu mora da izgleda kao da govoriš iz glave. Podrazumeva se da to bude kratko, ali da gađa najvažnije teme za koje si pitan. Jasno, koncizno, glasno i sadržajno.

Jako je važno obratiti pažnju na takozvana trik pitanja. Omiljeno i najrasprostranjenije je - koliku platu očekuješ. Tu je važno da budeš realan, ali na granici sa skromnošću. Da vide da umeš da uverljivo pričaš stvari koje ne misliš. 
Ima ih još, na primer: da li bi pristao da neko vreme prvo tu volontiraš, da li planiraš decu u skorije vreme (bezobrazluk i češće se dešava ženama, ali nije na odmet znati), itd. uglavnom sve ono što je provokacija ili zadire u intimu. Tu se ustvari testiraju tvoje diplomatske veštine. Ono što radi posao je čista iskrenost, zapakovana u šarenu ambalažu. Rekoh već da je u pitanju diplomatija.

Vole i kada te na kraju pitaju da li imaš neko pitanje. Ako kažeš da imaš, to mora da bude nešto smisleno i pragmatično. To pokazuje tvoju zainteresovanost. Nikako pitanje o plati, radnom vremenu ili sličnim stvarima; osim ako deo vaše priče nije bio baš na to skoncentrisan. Ako nemaš ideja, obično: ''Da li ću i kada biti obavešten/o ishodu selekcije?'' ili slično (to su ustvari dva pitanja  - to treba da izbegavaš; neka pitanje bude jasno i direktno) obično ''završavaju pos'o''. ^TM

Srećno i videćeš, posle jednog ćeš steći samopouzdanje kao da si išao na stotinu, jer su jako slični. Pored toga, naučićeš da izgledaš kao zen budista, a srce ti od treme lupa kao poblesavelo. 

Ljudi pitaju ne zbog neznanja, nego pre svega zbog neiskustva. Ovo pišem na osnovu svog iskustva koje nije veliko ali je opet mnogo veće u odnosu na većinu ljudi mojih godina. Ubedljivo najviše ljudi je pitalo po nešto vezano za intervjue za posao.

Ljudi su o tome knjige pisali tako da teško da će jedan blog da potkrpi mrvicu toga. Na Amazonu ako ukucate u polje za pretragu “job interview” dobićete preko dve hiljade pogodaka. Čisto da se zna koliki je to problem za veliku većinu.

Razgovor za posao je pre svega stres. Toga je svako svestan i to je dosta često i najveći problem da se čovek pokaže u pravom svetlu. Budućnost često (da ne kažem uvek) zavisi od toga. Još je gore kada pored intervjua postoji neki test da se rešava a i to je dosta česta praksa. Nekim to leži a nekima ne. Onima kojima to ne leži treba da pokušaju da to okrenu u svoju prednost. U mom poslu dosta firmi daje konkretna pitanja vezana za posao čiji odgovori mogu da se nađu na Google-u za par sekundi. Takvi testovi su besmisleni ali opet sveprisutni. Treba reći kod takvog tipa testova da to nije pravo znanje i da se takve stvari nabubaju ali opet u praksi dolazi sam način razmišljanja do izražaja. To je ono što je najbitnije i to treba da se naglasi. To treba učiniti pre testiranja inače će poslodavac to da oceni kao pravdanje za slabiji rezultat.
Pre odlaska na intervju se obavezno raspitati o poslodavcu. Na internetu uvek ima nešto informacija o svakome. Izgled treba da bude poslovni, recimo ovde dosta često praktikuju da dolaze na intervjue u odelu. Ja ne idem toliko daleko ali svakako ne oblačim ni svoju Kalimero majicu. Lep primer za dame je dat ovde a za gospodu ovde. Uredan izgled je obavezan. Lepši pol bi trebao da se pojavi takođe pristojno našminkan. Izgled rakuna ne privlači poslodavce.

Na samom intervjuu treba biti siguran. Izbegavanje kontakta očima, lomljenje prstiju, stezanje pesnica i slične akcije mogu da se protumače kao nesigurnost u sebe. Naravno ne treba buljiti u sagovornika, ali neka sredina treba da se nađe. Neko je rekao da treba “samouvereno vladati svojim neznanjem”. Kojim god poslom da se bavite nikad nećete naučiti sve, daleko od toga. Uvek će se naći pitanje ili oblast koju slabije poznajete. Pre dolaska na sam intervju pogledajte dobro šta se sve traži za posao. Treba imati i opravdanje zašto niste nešto radili a poslodavac to traži. Dobri odgovori mogu biti tipa:”nije bilo prilike”, “korisnici nisu to zahtevali” itd. ali uvek treba naglasiti spremnost za učenjem i usavršavanjem. Bez toga retko koji poslodavac da hoće da primi nekog kandidata. Koliko god znanje da imate nikad nećete u potpunosti da odgovarate. Uvek će biti nečega novog da se nauči kod budućeg poslodavca a ako niste spremni da učite dalje. To je veliki minus.

Pisanje CV-ja je sasvim druga tema i sada o tome ovde neće biti reči ali poslodavac ili osoba sa kojom pričate će uvek imati CV kandidata sa kojim razgovara. Najteže je svršenim studentima koji nemaju iskustva. Da bi se zaposlili treba im iskustvo jer poslodavci često neće da prime totalno neiskusnog kandidata a ne mogu da steknu iskustvo jer nemaju šansu da ga steknu. Sve u svemu mrtva trka. Velika većina je prošla kroz to. Zato treba raditi na sebi tokom studija i napisati u CV-ju ono što je praktično rađeno tokom studija. Bilo kakvo iskustvo, praksa, projekni zadatak na nekom ispitu može da bude interesantan. Studenti nemaju prethodne poslodavce (obično) ali zato mogu da potraže preporuke od svojih profesora. Malo će im značiti u samoj Srbiji ali opet je bolje nego ništa.
Na intervjuu je persiranje obavezno i o tome treba da se vodi računa. Takvo ponašanje treba da bude prisutno sa obe strane ali se to ne dešava uvek. Treba podvući liniju do koje treba ići što se tiče svog dostojanstva. Ako je na samom intervjuu pogaženo, sigurno će tako biti i sa prvim radnim danom. Mađutim, u cilju sticanja znanja i iskustva možda vredi istrpeti neko vreme.

U Nemačkoj/Austriji se praktikuje razgovor sa prethodnim poslodavcem, tako da se uvek treba truditi da odnosi i posle prekida radnog odnosa ostanu korekni, naravno ne samo zbog budućeg posla nego što promena radnog mesta i treba da bude normalna stvar koja treba da se obavi ljudski bez ružnih reči i trazavica.  U svakom slučaju budite spremni da obezbedite par (ili više) kontakata pretpostavljenih sa prethodnih poslova ili fakulteta ko može da kaže par lepih reči. Reči ljudi iz drugih firmi kod kojih ste išli na praksu ili imali bilo kakvo radno iskustvo imaju veću težinu nego preporuke sa fakulteta (osim ako ne konkurišete na nekom fakultetu za posao).

Dobro je da u CV-ju imate nešto od potrebnih znanja za sam posao. Čak iako ne znate ili nista radili sa nečim, možete da napišete da imate osnovno znanje (opet u zavisnosti od posla) ako je moguće da to osnovno znanje lako potkrepite kada bude potrebno. Ovo govorim iz iskustva vezanog za posao kojim se ja bavim. Možete da napišete da imate osnovno/elementarno znanje nečega jer pre intervjua možete lako da nađete par knjiga na internetu na tu temu, da pročitate samo uvodna poglavlja i da se uputite u problematiku. Time nećete da ovladate datom materijom ali čete biti upućeni da na intervjuu ne pričate gluposti. Preterano preuveličavanje je uvek kontraproduktivno i može da ima većih posledica od samog odbijanja na intervjuu. Recimo da više nikad ne uzimaju u obzir vaš CV kada im pošaljete sledeći put. Ljudi migriraju iz jedne firme u drugu pa možete na taj način posle nekog vremena sebi zatvoriti vrata i u nekoj drugoj firmi. Zato vodite računa.

Standardna pitanja su tipa “šta očekujete od novog posla?”, “da li ste radili u timu (i vaši kvaliteti u timskom radu)?”, “zašto mislite da ste pravi kandidat za ovaj posao?” a ako prelazite iz jedne firme u drugu, uvek budite spremni na pitanje “zašto napuštate prethodni posao?”. Pokušajte da se stavite u poziciju poslodavca  i razmislite šta bi vama bilo interesantno i bitno da znate kada biste vi zapošljavali nekog. Videćete koliko će nezgodnih pitanja da ispliva.

Jedna jako bitna stvar za sve je svakako plata, ali da li je ona najbitnija. Kod nas u Srbiji je poremećen sistem vrednosti i za gomilu ljudi koje znam je sigurno najbitnija.
Nikada, baš nikada na samom intervjuu nemojte pominjati platu sve do samog kraja razgovora ili ako je poslodavac pre toga sam ne pomene. Obična pitanja poslodavca su “koliku platu očekuješ za ovaj posao?”, “kolika ti je bila plata na prethodnom poslu?” pa se stoga raspitajte kakve su plate u drugim firmama (ako možete) za ljude vašeg nivoa znanja i iskustva. Dobro je uvek znati gde ste na skali. Ako ste prosečan kandidat slobodno recite malo više jer će poslodavac da ponudi istu ili neznatno veću cifru. Samo potenciranje tog pitanja može da bude kontraproduktivno jer poslodavac treba da uloži vreme i novac da bi ste naučili nešto za posao a vi ćete odmah otići za šaku dolara. Takvi ljudi poslodavcima jednostavno nisu pouzdani. Od bilo koje ponude uvek ima više, a svi poslodavci ne mogu tek tako da dozvole da na pola posla neko ode. Pronalaženje novog kandidata zahteva vreme i opet obuku istog da bi se uputio u posao do onog nivoa kada postaje upotrebljiv. Ako sam poslodavac ništa nije rekao u toku celog razgovora, onda možete da pitate vi pre nego što odete. Trudite se da pitanja budu adekvatna i ne previše konkrenta (jer većina poslodavaca takva pitanja izbegava) recimo "koliki je raspon plata za početnike/ovo radno mesto?" i sl. Ipak na kraju gledajte da dobijete informaciju koja vam je potrebna.

Obavezno pitajte za radne sate, uslove rada, broj dana godišnjeg odmora, da li ste prijavljeni na pun iznos plate i ostale stvari koje će kasnije da postanu bitne. Da li ima ikakvih povlastica i šta nudi firma ako ih ima. Ljudi u mnogoim firmama rade prekovremeno. Maltene da je to postala praksa. Ipak ima i onih koje rade strogo osam sati u toku dana. Za to nema pravila ni ovde a u Srbiji još manje. Recimo u Sony-ju se ljudi zatrpavaju poslom i rade mnogo prekovremenih sati dok se u Siemens-u radi strogo osam sati dnevno a ako nešto treba da se radi prekovremeno onda se dodaju novi ljudi kako bi se sve završilo u normalno radno vreme (pričam o delovima Sony-ja/Siemens-a za koje ja znam). Razmislite da li biste radili prekovremeno i koliko. Raspitajte se da li ćete biti plaćeni za taj rad.

Napravite sebi spisak prioriteta za posao koji ćete reći poslodavcu, šta vam je na poslu najbitnije kao i razloge zašto je to tako. To je individualna stvar pa tu nema previše pomoći ali mogu da kažem kakav je moj spisak pa ćete možda porazmisliti i uvideti koji je vaš. Meni je na prvom mestu tehnologija odnosno programski jezik kao i izazovi koji sve to nosi na prvom mestu. Znači stvari usko vezane za sam posao. Sa tim moram da živim osam sati svakog radnog dana. Na drugom mestu mi je okruženje i ljudi sa kojima ću da radim. To teško da može da se vidi pre početka samog radnog odnosa ali ja obično tražim da upoznam ljude sa kojima bih radio i da vidim radnu atmosferu na šta liči jer ću na tom mestu i u takvom okruženju da provodim tih osam sati. Na zadnjem mestu mi je novac jer on ne može da kupi nijedno od prva dva. Bivalo je slučajeva da sam radio i za manje para ali sam lično bio zadovoljan i miran.

Bivalo je slučajeva gde na razgovoru poslodavac lupa gumenom lopticom o zid dok vodi razgovor. Bivalo je slučajeva gde poslodavac traži persiranje (jer je on poslodavac) a on se obraća sa “ti” u svakoj rečenici. Bivalo je slučajeva gde ti poslodavac dâ tronožac da sedneš jer glava mora da ti bude na nižem položaju od njegove kao sa poglavicom u afričkim plemenima. Bivalo je slučajeva gde ti poslodavac prodaje maglu i posle konkretnih pitanja nemaš konkretne odgovore na elementarne stvari. Svašta može da se vidi i na sve treba biti spreman.

Svaki novi razgovor za posao je jedno malo novo iskustvo i zato ih treba imati što više. Tu poslodavci odmeravaju svoje kandidate ali ako ste pametni tu i vi možete da odmerite poslodavce da vidite šta im je najbitnije i šta najviše cene/traže. Iako niste možda odgovarajući kandidat za neki posao a ipak bi želeli da ga radite, slobodno se prijavite. Niko to drugi neće da učini umesto vas a nemate šta da izgubite. Posle malo vežbanja nestaće trema a i vi ćete postati više samopouzdani i sigurni u sebe.

Nedavno me zvala moja mama da mi kaže da se ja odavde raspitam kod nekih ljudi koje znam u jednoj banci da li ima slobodnog mesta jer neka moja sestra hoće da se zaposli tamo. Sestra živi u istom gradu gde se i ta banka nalazi a ja odavde to treba da radim umesto nje. Opravdanje je da joj otac nije toliko opravan da to on sam uradi. Poludeo sam skroz. Ako ste takvi nikad nećete da se zaposlite. Učinite ono što je do vas.

PS: Sve napisano je bazirano po ličnom iskustvu. Jedan blog je malo da bi se sve ovde spakovalo (ionako je poduži), jer ko što rekoh drugi su pisali cele knjige na ovu temu, ali neke bitne stvari su tu. Osim toga tu su komentatori da me isprave i dopune.

http://blog.b92.net/text/17268/Lepo-pricas-lepo-hodas-nemoj-lako-da-se-prodas/
-----------------

Da, dobar savet, ovo obicno svi zaborave. Tresu se hoce li proci, a ono kad prodju ispostavi se da je poslodavac los i neprofesionalan i da ti ne pada na pamet da takvom pravis profit. Znaci prostudirajte i vi njih i to natenane, da li zasluzuju radnika kao sto ste vi 

i tako ćemo na kraju da dodjemo do priče o tome "koje boje treba da ti budu dugmad na košulji" i slično

osnovna je stvar na razgovoru za posao da budeš pristojan, da znaš zašto si došao i da jasno i iskreno odgovaraš na njihova pitanja.

sve ostalo je mlaćenje prazne slame

Intervju za posao - na što paziti?

NA ŠTO PAZITI KADA IDETE NA INTERVJU ZA POSAO?

Jednom su me angažirali da od deset kandidatkinja za posao u jednoj renomiranoj tvrtki, psihologijskom obradom koja je uključivala testiranje i intervju s kandidatkinjama, odaberem najbolju za određeno radno mjesto. Nakon rezultata testiranja, u drugi krug su bile pozvane četiri djevojke s jako dobrim rezultatima, a s kojima je potom obavljen intervju. Za vrijeme intervjua pridružio nam se i šef tvrtke. Posao je dobila djevojka koja je imala najslabije rezultate testiranja od ove četiri. Zašto?!

Prva je došla u papučama i trenerci, jer živi iza ugla.

Druga je imala veliki dekolte i malu minicu i izgledala kao da je pogriješila vrata (malo dalje je noćni klub).

Treća je nakon četvrte rečenice postala vrlo neugodna i agresivna jer smo je "izmučili pitanjima".

Jeste li znali da se većina intervjua za posao negativno zaključi u prve dvije minute?

Ovdje je popis tih "malih stvari" na koje trebate pripaziti kada idete na intervju za posao:


Okupajte se, operite kosu, obrijte se, ako imate bradu – uredite je, očistite nokte i stavite dezodorans. 
Stavite čisto opranu i ispeglanu odjeću. Očistite cipele.
Operite zube. Pazite na zadah. Nemojte zagušiti ispitivače intenzivnim mirisom češnjaka, kapule ili cigarete. Ni slučajno ne bazdite na alkohol. Ne pretjerujte niti s parfemom ili losionom poslije brijanja. Sve što je previše nametljivo može vam škoditi.
Ako ste žena, budite diskretno našminkani. Ako farbate kosu, neka vam je nedavno obojena i uredna. Predugački nokti, kao i lak intenzivne boje nisu poželjni. Nosite grudnjak, sofisticiranu odjeću kao što je odijelo ili kostim, izbjegavajte dekoltirane majice ili košulje, minice i sandale. Vjerujte, onaj poslodavac koji vas zaposli zbog dekoltea ili minice NIJE poslodavac s kojim će vam biti ugodno raditi.
Sjedite uspravno. Nikako ne krckajte s prstima. Ne grizite usnicu, ili ne-daj-bože nokte. Ne igrajte se s kosom. 
Ako vas pitaju hoćete li nešto popiti, NIKADA ne naručujte alkohol, čak niti ako ga naruči vaš šef. Čak i ako je to dozvoljeno, ne pušite dok čekate na razgovor jer istraživanja pokazuju da će između 2 kandidata sličnih sposobnosti poslodavac u 94% slučajeva izabrati nepušača.
Govorite jasno i dovoljno glasno da vas se bez naprezanja može čuti. Ne budite preglasni. Ne prekidajte ispitivače dok govore. Dajte odgovore koji sadrže više od jedne riječi. 
Ne kritizirajte sebe. 
Budite pristojni prema tajnici, drugim kandidatima i svim drugim ljudima koje tamo sretnete. Čak i kada oni nisu pristojni prema vama. 
Kada se rukujete, čvrsto stisnite ruku, ali ne lomite kosti. Gledajte ispitivače u oči.
Ne kritizirajte prethodne poslodavce ili druge kandidate.
Zahvalite se ispitivačima na kraju razgovora.
Nemojte zakasniti na razgovor. Nemojte niti doći pola sata prije. Dođite nekoliko minuta prije dogovorenog.
Dokazano vam može škoditi svako iskazivanje:
-         arogancije,

-         agresivnosti,

-         nepoštenja ili lažljivosti,

-         lijenosti,

-         kritiziranja i okrivljavanja drugih,

-         neodgovornosti,

-         nepoštivanja pravila,

-         netolerancije.

 
Svakako iskažite pozitivni stav prema firmi i poslu kojim se bavi.
Izvor

Ovde možete da vidite spisak pitanja koja se najčešće pojavljuju na razgovoru za posao.

https://docs.google.com/document/d/1dGnEZ01KfTqodsYq9Fqcg6x2CL-B28WpM8HlKm2oySI/edit?hl=en

Recite mi nešto o sebi
Da li bolje radite u timu ili samostalno?
Da li ste zadovoljni svojom dosadašnjom karijerom?
Šta je za vas idealan posao?
Da li sebe smatrate uspešnim?
Gde vidite sebe za pet godina?
Gde vidite sebe za deset godina?
Da li ste napredovali ili ste unapredovali u poslednih par godina?
Kako biste sebe opisali u pet reči?
Ako biste sada imali dovoljno novca da odete u penziju, da li bi ste to uradili?
Kada ste bili najviše zadovoljni svojom karijerom?
Kako podnosite rad pod pritiskom?
kako se nosite sa stresom?
Koliko često ste odsustvovali sa prethodnog posla?
Zašto ste napustili prestali da radite na prethodnom poslu?
Koliko dugo već aktivno tražite posao?
Kako ste se pripremali za ovaj razgovor?
Opišite događaj kada ste morali da se nosite sa iznerviranim kupcem.
Opišite događaj kada ste morali da razrešite nesporazum sa kolegom
Opišite događaj kada ste bili preopterećeni poslom i kako ste to razrešili
Opišite događaj kada ste morali da radite pod pritiskom
Opišite događaj kada ste morali da radite pod pritiskom
Opišite događaj kada je vaš rad bio kritikova
Šta ste preduzeli kako bi poboljšali vaš rad?
Opišite događaj kada ste morali da isplanirate i kontrolišete projekat od početka do kraja
Opišite događaj kada ste pomogli da se razreši sukob između dve osobe
Opišite događaj kada ste morali da preuzmete inicijativu
Kada vam je bilo najzabavnije na poslu?
Šta volite kod sadašnjeg posla?
Šta ne volite kod sadašnjeg posla?
Šta bi vaše kolege rekle o vama?
Šta bi vaš šef rekao o vama?
Koje ciljeve i nagrade očekujete od svoje karijere?
Šta tražite od kompanije u kojoj radite?
Kakav treba da vam bude posao?
Koji su vaši ciljevi u karijeri?
Koji su vaši dugoročni ciljevi?
Koji su vaši kratkoročni ciljevi?
Koje su vaše najveće prednosti?
Koje su vaše najveće mane?
Sa kakvim osobama volite da radite?
Sa kakvim osobama vam je teško da radite?
Sa kojim osobama biste odbili da radite?
Koja su vaša najveća dostignuća do sada?
Koji su vaši najveći promašaji do sada?
Koje je vaše najveće profesionalno razočaranje?
Šta ste naučili na prethdnim poslovima?
Šta ste naučili od grešaka na prethodnom poslu?
Pod kakvim ste sve pritiscima radili?
Šta vas motiviše da budete najbolji u svom poslu?
U kojim aspektima posla najviše uživate?
Koje aspekte posla najmanje volite?
Šta je važnije: novac ili posao?
Šta mislite o ovoj privrednoj delatnosti?
Da li se prijavljujete i za druge poslove?
Šta sve znate o našoj kompaniji?
Da li ste ovo ikada radili?
Šta sve znate o ovom poslu?
Objasnite kako biste vi bili dragoceni ovoj kompaniji
Da li znate nekoga ko radi kod nas?
Kakav treba da bude idealan šef?
Da li mislite da ste kvalifikovani za ovaj posao?
Zašto ste se prijavili baš kod nas?
Ova organizacije je drugačija od vaše prethodne, da li mislite da ćete se uklopiti?
Koje sve programe na kompjuteru poznajete
Da li ste spremni da stavite ciljeve kompanije ispred vaših ličnih ciljeva?
Da li ste voljni da promenite mesto prebivališta?
Da li ste voljni da radite vikendom ili prekovremeno?
Da li ste voljni da imate probni rad?
Ako vas zaposlimo, koliko dugo očekujete da ćete raditi kod nas?
Kakvom platom biste bili zadovoljni?
Ako biste vi nekoga trebali da zaposlite za ovaj posao, ko bi to bio?
Zašto treba da vas zaposlimo?
Koja vi imate pitanja za nas?