ovaj sto je pisao ovo je stvarn expert , nema sta...

Crvenih ili bi se lako odrekao ili ih ni ne korstim. Zelnih se nikako ne bih odrekao. 

Beograd -- Minimalac u Srbiji i dalje iznosi 16.720 dinara, mada bi do kraja meseca mogao da poraste za koju stotinu dinara.



U četvrtak održani Socio-ekonomski savet je završen bez dogovora, jer je Ministarstsvo finansija zatražilo još vremena kako bi utvrdili maksimum koji država može da podnese.

Sindikati hoće povećanje od 10 dinara po satu, a nadaju se da će se naći bar na sredini od - 100 dinara. Ali ni ova zarada ne bi zadovoljila minimalnu potrošačku korpu.

Trenutna minimalna zarada iznosi 16.720 dinara. Prima je nekoliko stotina hiljada radnika u Srbiji, a dovoljna je da samo dvočlanu porodicu može da drži preko utvrđene linije apsolutnog siromaštva od 8.327 dinara po osobi mesečno.

Čak i prosečna zarada podeljena na više članova domaćinstva mnoge ostavlja praznog stomaka. Daleko od raskoši živi i većina penzionera, jer u proseku primaju malo više od 21.000 dinara.

Granica siromaštva znači da čovek sa 277 dinara dnevno, što je 3,7 dolara, treba da zadovolji sve svoje životne potrebe. Metodologija Svetske banke je još striktnija. Za njih su apsolutno siromašni oni koji dnevno raspolažu sa manje od 1,25 dolara. Na čitavom svetu, pokazuju podaci Svetske banke, ispod linije siromaštva živi čak 1,2 milijarde ljudi, a mi smo pokušali da utvrdimo koliko bi među njima moglo da bude građana Srbije.

Kada se fond zarada u jednoj opštini podeli i na nezaposlene građane, takav prosek otkriva da je u Srbiji priličan broj onih koji lane nisu imali ni 1,25 dolara, što je 0,92 evra, dnevno.

Najalarmantnija je situacija u Opovu gde je tokom 2010. godine građanin na raspolaganju imao svega 14,2 evra mesečno. U Malom Crniću prosek je svega 3,2 evra „jači“, a sledi Lebane sa prosekom od 18,2 evra. U Doljevcu je prosečni građanin za mesec dana mogao da potroši svega 18,8 evra, u Varvarinu 19,1, a u Krupnju 21,5 evra.

Manje od 30 evra po glavi stanovnika imali su i stanovnici Bojnika, Blaca, Žagubice, Topole, Titela, Kuršumlije, Žitorađe, Žabara, Golupca, Koceljeve, Knića, Rače, Ražnja, Alibunara, Kovačice, Tutina, Velikog Gradišta, Osečine i Vladičinog Hana.

U Srbiji, prema poslednjim podacima živi 652.869 apsolutno siromašnih građana. To je, na primer, populacija jednaka broju stanovnika Kragujevca, Subotice, Užica i Kraljeva zajedno. Siromašnih je tokom poslednje dve godine sve više, a samo 2010. je broj onih koji nemaju ni za najosnovnije potrebe povećan za oko 100.000.

Izvor: B92

DRASTIČNO PORASLA CENA ŠEĆERA, ULJA, KROMPIRA
Hrana za godinu dana poskupela 10 do 97 odsto

Marija Škrbić    | 18. 02. 2011. - 00:02h | Komentara: 30
BEOGRAD - Za nepunih godinu dana u Srbiji su poskupele sve životne namirnice. Najveći skok cena zabeležen je kod šećera, ulja, krompira i jabuka, koji su u odnosu na lane skuplji za više od 70 odsto. Ovoliki rast cena, kažu stručnjaci, posledica je povećanog izvoza do koga je došlo usled poskupljenja hrane u celom svetu, ali i trgovačkih i proizvođačkih monopola.

Objašnjenja proizvođača koja su se proteklih meseci mogla čuti na temu poskupljenja bila su pad dinara, poskupljenje energenata, ambalaže, sredstava za zaštitu bilja i stočne hrane, manjak stočnog fonda, loš rod, rast cena sirovina ali i skok cena hrane na svetskoj berzi.
 
Tako smo na kraju došli do toga da je u Srbiji, poznatoj kao zemlja hrane, krompir u proteklih godinu dana poskupeo za čak 96,98 odsto, da nam je ulje poskupelo za 75,88, šećer za 83,63, a jabuke za čak 73,21 odsto.
 
Milan Prostran, sekretar za agrar u Privrednoj komori Srbije, kaže da su poskupljenja hrane koja su nas zadesila u proteklih nekoliko meseci jednim delom opravdana, jer je od jula prošle godine do danas došlo do nezpamaćenog skoka cena osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u celom svetu. On kao primer navodi da je u julu prošle godine kilogram pšenice koštao 10, a danas je 29 dinara, da je šećer u julu po toni stajao 500, a danas je 900 dolara, i da je sličan rast cena zabeležen i kod suncokreta.
 
- Sa rastom cena na svetskoj pijaci povećala se tražnja za našom robom, zbog čega smo imali izvanredne rezultate u izvozu prehrambenih proizvoda. Vrednost izvoza hrane u prošloj godini bila je 2,24 milijarde dolara, a samo u Rusiju smo povećali izvoz za 100 odsto. Na rusko tržište najviše smo izvozili voće, pre svega jabuke, i povrće. Ove kulture inače su lane slabo rodile, pa je tražnja za njima bila ogromna. Proizvođači su s izvozom imali priliku da odlično zarade i to su iskoristili, zbog čega je do rasta hrane došlo i kod nas - kaže Prostran.
 
On dodaje da poskupljenja hrane nisu zaobišla nijednu zemlju u svetu, s tim što u mnogim državama cenovni rast nije bio izražen kao kod nas, jer osim što svojim farmerima daju i po 15 puta veće subvencije nego što ih daje Srbija, te države subvencionišu i svoju prehrambenu industriju.
 
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da ovolikog rasta cena hrane ne bi bilo da je država ograničila marže i stala na put proizvođačkim i trgovačkim monopolima.
 
- Stvar je u tome što su i trgovci i proizvođači navikli da po jednom proizvodu zarađuju od 50 do 100 odsto. Pa tako proizvođači podignu svoju cenu, a na to se ugrade trgovci i veletrgovci. Zvanična trgovačka marža na osnovne životne namirnice iznosi od 15 do 20, a veletrgovačka 30 odsto, što znači da pola cene jednog proizvoda čine ti troškovi. A gde su prikrivene marže koje uzimaju trgovci, poput naplaćivanja ulaska robe u objekat, pozicioniranja proizvoda i sl. koje se nigde ne oporezuju. Država na sve to zatvara oči jer nekome valjda takvo stanje odgovara - kaže Papović. Ulje je poskupelo 76, šećer 84 odsto.
 
Stopa inflacije u 2010.
 
Hrvatska   1,5%
 
Nemačka   1,7%
 
Slovenija   1,9%
 
Austrija   2,1%
 
BiH   2,5%
 
Bugarska   2,5%
 
Velika Britanija   2,9%
 
Kina   3,3%
 
Mađarska   4,3%
 
Estonija   4,5%
 
Crna Gora   6.5%
 
Rumunija   7,9%
 
Srbija   10,3%
 
Ukrajina   16,6%
 
 
 
* Stopa inflacije oktobardecembar 2010, prema dostupnim podacima

Izvor: Blic

Боље пролазимо, али рђаво стојимо

Србија је током кризе имала мањи пад привредне активности, извоза и стандарда у односу на суседне земље, али је то платила високом стопом незапослености


Србија пролази нешто боље од других земаља у комшилуку кроз године кризе по темпуекономскеактивности, расту извозаи стандарду, али је све то морала да плати високом стопом незапослености од 19 одсто. Руку на срце ми смо и пре криза с незапосленошћу од 14 процената имали тај проблем у односу на окружење јер су поједине балканске и друге земље раније ушле у транзицију и изашле из ње, упозорава сарадник билтена МАТ и заменик директора Републичког завода за статистику др Миладин Ковачевић, али суштина ствари остаје иста – како са што мање „губитака у сопственим редовима” дочекати опоравак јаких економија које ће нас све повући у нови развојни циклус.

Да за Србију „ђаво” и није баш тако црн указују искуства појединих земља, које су, углавном,успешно пребродилетранзицију, чак су и у ЕУ ушле,али бележе осетанпад економске активности,праћен малаксавањемстандарда,запослености и експлозијомспољног дуга (Мaђарска, Румунија, Хрватска...). Свеједноиз ког разлога – инертне буџетске илиспољнотрговинске неравнотеже. Најчешће због пада извоза.Неке земље имају кризу на свим нивоима –одфинансијске дореалне економије, као на примерЛетонијаили Мађарска.


У свему томе, напомиње др Ковачевић, без давања оцене оправданости захтева, синдикати, од просвете, полиције или здравства па редом, листом износе аргументео најнижој плати у региону које поткрепљујуподацимао номиналном износу просечне, минималне или неке друге мере изражене у еврима по интерном курсу. Заборавља сеили превиђа,каже, да је упоредивост стандарда и куповне моћи па и плата прерачунати на стандард паритета куповне моћи једино могућа ако сеследи рачун ЕУРОСТАТА (европске статистике) о паритету куповне моћи.
Из табеле се, каже наш саговорник, може видети да Србија не заостаје у зарадама по паритету куповне моћи у односу на непосредно окружење, макар и да се мерења ЕУРОСТАТ-а узму као као мање поуздана у балканском окружењу где су тржишне,ценовне и приходне неправилностидалеко већенего у стабилним и развијеним економијама.

Да све, ипак, није тако драматично промењено, упркос годинама кризе, чији се крај тек наслућује, сведочи и чињеница да се структура потрошње у Србији током кризе није знатно изменила. То, тврди др Ковачевић, најбоље показује Анкета о потрошњи домаћинстава.


Мада се структура потрошње није битније променила, јесу цене прехрамбених производа у Србији, баш као и у окружењу. Оне су и највећи генераторинфлације од 10,3 одсто 2010. То је најлошији резултату последњих деветгодина. Удео индустријско-прехрамбених производа у том расту био је 29,8 процената, док је учешће основнихпољопривредних артикалабило свега 7,5 одсто.Разлози су, између осталог, сматра др Ковачевић, у расту цена хране у глобалном окружењу,неадекватној пољопривредној политици и картелским структурама произвођача у земљи.
Због тога су, по оцени нашег саговорника, веома пожељни стратешки инвеститори, не само попут Фијата, Бенетона, Јуре или Панасоника, због запошљавања знатнијег броја људи, већ и великетрговинске компаније како би се уравнотежила понуда и цене, адомаћи произвођачи били подстакнути да развијају европске стандарде. Очекује се белгијски Делез да купи Делта макси. Можда је и то пут да дође добржих промена навика домаћих купаца.

Токомкризе најпре су цене прилагођавали трговински ланци,јер супривреда,како индустрија тако и трговина,па и послови с некретнинама,оптерећена спољним дугом. Зато јеочување промета у трговини у финансијској кризи био императив опстанка и одржања ликвидности. То је показало да сувелики трговински ланци флексибилнији на тржишту, иакокод насогромну улогу у снабдевању имају „зелене пијаце” и мале трговинске радње. Добро је, сматра др Ковачевић, штоњихов значај неће ускоро бити маргинализован.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Слом индустрије

Незапосленост је последица, пре свега, слома индустрије у минулој деценији, као последицаразарања југословенског тржишта, ратног окружења, санкција међународне заједнице,израубованости технологије, подинвестирањадеведесетих и слома финансијског сектора. Промену на боље, по др Ковачевићу, нису донеле ни прве године новог миленијума. Сведоци смо веома споре реиндустријализације, због које није могло доћи до помака у запошљавању.

– Може се грубо констатовати да је индустријска производња у 2008 достигла текполовину учинака из 1989, а бруто домаћи производ 75 одсто из те исте године. Ипак,БДП Србије и у 2008. години, као највећи агрегат има индустрију саоко 22 процента учешћа. У земљама, које се граниче са нама нема ниједне економије која достиже тај обим и учешће индустријске производње, изузимајући можда Румунију.С другестране веома је важан успон прехрамбене индустрије,која је ослоњена је на значајне капацитете примарне пољопривредне производње, где је перспектива неограничена с обзиром на земљишне ресурсе и неискоришћене могућности наводњавања”, наглашава Ковачевић.

објављено: 27.02.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Bolje-prolazimo-ali-rdjavo-stojimo.sr.html
-----------------------------------

Ako treba mogu da se odreknem svake od ovih stavki

Ubode i ovaj Gato po nekad nešto pametno.

Zna li neko de ovaj živi, da pojasnimo nešto.

jos samo da ti kazes bar nesto pametno, pa da se veselimo.

Dakle stvarno mi nije jasno kakve jos zvake nam ovakvi strucnjaci nece plasirati  :-k

ljudi oni nas uporno prcaju sa ovim izjavama

izvinjavam se na izrazu ali je najadekvatniji