УРНА ЗА ШВАРЦВАЛДСКИ ДВОРАЦ
 
(Реакција на коментар о песми Жута кућа у Тропоји, песнику и вајару, пензионисаном дипломати и службенику ЕУ, господину В.Б.)
 
Рихтерови потреси већ насрћу на твој дворац од трске
Знам да седиш у наслоњачи Гинтера Граса,
прикључен на апарате срама.
Мрављи ти ланци урамљују чело
Трули је лук из којег си ка мени одапео стрелу
Знам да са твог балкона гледаш своје златне статуе британских пилота из Авијана
И да испод твог радног прслука рида јетра српског матуранта из пећке гимназије
Знам да у атељеу твојем одлазећи кадрови из твоје ере купују твоја ремек дела,
макете ‘‘Жуте куће’‘ у више боја.
Знам да твоји патолози са устима пуним кекса, ирваси са жигом уније
бацају своје мантиле по фјордовима.
Безимени књиговођа, и биста мајке Терезе натоварена бубрезима,
најроднија је година у твојој биографији.
Знам да на подијуму куглане твоје сјаји звоно Љевишке.
Био си миљеник Борхесовом носачу кофера,
и зато добио перо Фридриха Шилера.
Четврт века си у ранцу трешњин цвет носио,
да би те у Токију окитили ловором Хоншуа.
Семјуелу Бекету залуд си хранио папагаја, он се те јесени није ни вратио.
На послужавнику у Даблину тај орден још чека лауреата.
Твоји су зуби стоматолошки изум Гебелсовог пробача хране
Испод трема на зиду твојем окачио си огртач Хесеов,
библијографским мољцима из овог века на зуб, што у клиничком шатору
твоје температурне листе мењају конзилијум.
У твојој ће урни бити побуне, дуго ћеш горети, ако икада буде пепела,
он се неће са тла подићи господине са Шварцвалда.
Од задаха твојег беже и смрдљиви голубови што на тргу Светог Марка у Риму кљуцају дугме на Бенитовом шињелу.

http://www.srpskilist.net/lepa-knjizevnost/urna-za-svarcvaldski-dvorac

ПОМЕН ЖИВИМА СА МЕМОРИЈАЛНЕ ПЛОЧЕ У СРЕБРЕНИЦИ

Мехо Катал са мермерне табле шедрваном шета
Сишао је са свих потерница, око врата ланци помрчине
На платном је списку оба ентитета
По чаршији возају га дипломатске лимузине

Поређане слике, испод трака жучни момци
Од ковчега празних закрчене стазе
Преко списка сопствене џеназе смотру врше Јукини питомци
У бунилу унакрсно са плоче силазе

Набреклог бројача што слику окреће
Поборника жеге, вртећу антену
Погурени Манфред гурнуо Жерара да допуни вреће
На бланко платоу да промени смену

У Вакуфу префарбани Заим ципеле поправља
Двоимени Рафо по Мостару разноси сомуне
У Малмеу III-1 трговачке без Цвете и Здравка матуру прославља
Бели подрум код Абида, дошо Реџо по рачуне

Розе шешир танка мрежа преко лица
Број двоцифрен профил цео урезан је на плочини
Носић прћаст тамне се оквири црноока Рабијица
Власник плесне школе у Атини

А шепави Зијо што му коса израста из чела
Бележницу носи, дотура менице
По програму МЕНСЕ још пумпа одела
Шупље хумке око Какња и Зенице

На Миљацки захефтани матичари вриште
Рамо Зилкић, дрхте ноге, цвокћу зуби позлаћене жице
У биртији црну кахву пије рахатлука иште
Узаврео бесан цепа посмртнице

Сви на плочи празне меморије, сви на зиду нове историје

САТНИЦА СРПСКИХ  ДЕПУТАТА
(Mилутину Бојићу)


Над водом светом пале казаљке отвореног сата
Празна клупа, ћетен-aлва у своме статусу
Црни се певница Српских депутата
Гаси се свећа на Атосу

Двеста педесет у строју са жигом на врату
Сјаје се картице на мртвом апарату
Непокретну своју, под церадом белом сакривају Троју
Са мапе у блату, Цер и Дрина у једноме сату

Пени се шампањац над ГРОБНИЦОМ ПЛАВОМ
Низ сплет црева ка супротном сунцу
Око Вишњићево плута Дунавом и Савом
Праг покретни, опанак распарен на своме врхунцу

Слепи врачар претражује сламку, вертикалу
Испод сланог огледала трепти звезда модра
Један бубрег прескочио црту, прешо своју скалу
Цвили лампа, дрхти фосфор Васељенског одра.

ŽUTA KUĆA U TROPOJI

U Tropoji kuća žuta
Grozne izbe, lanci i čengele
Leden kofer, crni osmeh pokraj puta
Zelen mantil, mlad Mengele.
Lampa stona, svetli rebro, vrh plafona
Jedni zjape pokraj urne
A Svevišnji, kroz kreč kobni lupu nosi
Druge škrinje čeka, slepa zvezda, dva oteta veka.

Rida ogrlica oko vrata
Nanizane oči i zubići skaču
Osećaju zadah brade svog dželata
Tako sami, probušeni, tamna brda žvaću.

Bubreg Save šumara
Sad možda negde na jahti u Pacifiku
Zarobljen u utrobi neznanoj odmara.
Sad je možda poštareva glava
Bilijarska kugla, u prvom pesku iza ugla.

Sad je možda na nekoj čuki skelet geometra
Orlova sivih mamac
Večni prkos i kod grobnog vetra
Pukotina Mlečnog puta, planetarni samac.

U praznome sefu vlažne oči Svetog Petra
Ni po suncu ni po satu ne meri se više vreme
Pregrade duboke i hladne, na ceni je srpska jetra
Svet odzvanja, ambis eha, u orbiti raspareno pleme.

ПРОГОНСТВО ЕПИСКОПА ЈУЖНОГ

Ухода грегоријански смотру врши на страшној црти
Са седмог брежуљка бацачи диска
Усамљену јабуку гађају што се изнад Архангела врти
Отирачи, отворене ризе, стрелци са тајног списка
 
Послушни огртачи са брадама у воску
На доручку ноћном из подрумске језе змијски жалац лижу
Цесар дворски испод левка Јудинога држи своју пљоску
Преко зида тамног бели барјак Ришељеи дижу
 
Лук апсидни звук бургије календар исправља
Звоник пао врх Љевишке испод ниских трава
Књиговођа безбојнога цела Библију преправља
Из понора страве Свевишњи архиву спасава

Хиљаде штапова распуклим се друмом креће
Можете му отети сандале и бројаницу
Мртви ће живима палити свеће
Из монашких шума слушаћете посланицу’‘

ДРАИНАЦ

За вратом ти мрачне службе, крпељи и црви
Кроз жиг гробни црни се Топлица
То је зато што си по своду звезданом ударао први.
У кавезу истом пева птица у оку убица.

На хоризонту амеба у црном луку спој
Школско звоно, перница, академска дечаци
Фосфорне шуме, празна барка, пиштаљка и строј
Картонска градјевина, крик и посмртни остаци.

У кутији празној туку се одела
Наспрам свих опела, гори твоја глава
Кроз ледени месец гледају се твоја чела
Један звук си за вечне тонове, Галаксија спава.

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ У ТРАМВАЈУ
 
Те јесени, раскопани беху и Зелени венац и Славија,
шоферска њушка из трамваја пљувала је цео људски род.
Ко гар камилног лека димила се она Југославија налик на Титаник.
Низ мутни Дунав клатио се брод.
Сећам се бахате њушке те шоферске сотоне
што је затварала задња врата а нос брисала дланом.
Док је Патријарх Српски дечацима делио бомбоне,
преко пута, два полицајца давила се брзом храном.
Грозна врата трамваја, кисела њушка врхунац јада,
кобно подне, језа и три тужна прста,
камилавка, пола мантије, штап и брада
само су сета и сјај усамљеног крста.
Хладна трамвајска шипка.
Промрмља службена машна.
Грохот у троли, звуци зоопарка,
Отворише се врата, испаде босиљак и црна ташна.
Стаје трола крај цркве Светога Марка.   
 
(из збирке песама „Глодар над хумком“)

ПОЗДРАВНО СЛОВО
 
Еуропејац лажни, са Кривих ливада, позер зализани
балоне крваве деци пушта са бине позоришта
Облак на зиду, свечана пршти пљувачка
Распон будући, што води у ништа.
У ‘‘Медијаници’‘ од картона, скривала се кутија бирачка
Погнуте фруле, клупа ђачка.
Звездарник мамац, учитељице труле
Мечкари незнани и позни, у дворишту дресура траје.
Песмарницом језе о трошку буџета
Отровом млаким засипају школе
На амблемима разредних блуза честице сјаје.

УЈЕВИЋЕВ ПОНОЋНИ УРАНАК
 
На столу свећњак и глава Тина
Бундом покривена звезда без сјаја
Сијало је блато, облак и прашина
Сунце на црти завичаја
Низ Саву домовина, покретна имовина
Престоница мамац, оловна висина.
У писарници поглавника клечећа мухара
Глембајеви, цилиндар, блатњави опанак
Хималајским врховима, преко писоара
За Банске дворе завршен је Ујевићев поноћни уранак.

ЗАМКА ЗА ПРЕМИЈЕРА
 
Прекорачио си брзину хада
Сунце парадно бибер сипа
Тог јутра севнула је штака,
кроз ходник преко барикада.
Над огледалом плоче твоје
Десетлеће цело распарена дрхти влада
На прагу фоторобот, утопсија траје.
Програм на картон наслоњен
Кљун орла над веком нагнут
Са мапе црвени конац склоњен
Чувар глобуса крвав и сагнут.
Подне тектонско, амплитуда језе
кербери ти сенку лижу, над казаљком ланац
У разбратимљеној улици
Сијамски близанци претражују ранац.