Nikola Kalabić ubijen pre hvatanja Draže :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Никола Калабић поново међ Србима
Пише: Владислав Б. Сотировић

Домаћа штампа је 2. фебруара текуће године стидљиво објавила информацију да је Основни суд у Ваљеву коначно донео и званично решење на основу кога се командант Горске Краљеве гарде Равногорског покрета (тј. ЈВуО) – Никола Калабић (у цивилу геометар) из Ваљева проглашава мртвим. Решење је донето на лични захтев Николине унуке Весне Драгојевић којој је намера да свог деду рехабилитује. Одлука је донета на основу поднетог документа, тј. изјаве, Мијаила Даниловића, пензионисаног свештеника из Горњег Милановца, на основу које је Калабић ликвидиран од стране Титоиста у кањону реке Градац, код Дегурићке пећине дана 19. јануара године 1946. Овом изјавом и судском одлуком је бар за сада разрешена и фалсификована дилема од стране комуниста да је наводно Калабић издао Дражу Михаиловића – један од многобројних ОЗНА-шких пропагандних фалсификата пошто је Дража заробљен од стране Капичићеве ОЗНЕ 13. марта 1946. г. у околини Вишеграда – дакле два месеца након Калабићеве ликвидације. Само да се потсетимо, да су комунисти лансирали тезу да је Калабић лично присуствовао Дражином хапшењу. Да се радило о ноторној лажи знали су сви који су познавали Николу Калабића као и део српског народа коме Титоисти нису успели да исперу мозак својим „Неретвама“ и „Сутјескама“ па се стога чак и под титоистичком окупацијом у Брозовој Кроатославији кришом певушило:

„Комуњаре, лажу, лажу
да си издо Чича Дражу,
Јаворе, Ниџо соколе“.

Никола Калабић, поред тога што је био и остао прототип српског патриот-војника, био је познат и као одличан оратор који је својим ватреним и надасве искрено-родољубивим говорима на јавним местима успевао да окупи велики број народа који се након Николиних ораторских бравура опредељивао за патриотске четнике а не за комунистичке интернационалне пробисвете.

Српски народ још увек нема антологију националног ораторства, било цивилног или војног. Разноразне, вредне и мање вредне, говоре националне садржине један знатижељник сигурно, на жалост, неће наћи на једном месту, у једној едицији антологијског карактера. Немар и у овом делу националне повести, културе и цивилизације верно одсликава савремено стање српског националног духа а цена је сваким даном све већа и већа а национална држава све краћа и краћа. Као да неко намерно хоће да сакрије све наше велике говорнике који су у круцијалним тренуцима националне повеснице управо својим патриотским ораторством указивали народу којим путем треба да се крене, ко су национални пријатељи а ко непријатељи. Вероватно ће се неко и сетити да овакву једну антологију и објави али тек када се границе Србије сведу на Београдски пашалук и када таква отоманска Србија уђе у Јевропу.

У међувремену, док се овај план и програм иностраних газда не оствари дајемо један до сада у суштини непознат говор Николе Калабића који је рат завршио као потпуковник у Равногорском покрету. Говор који је чак и данас актуелан на европском путу Србије Београдског пашалука, али говор који пре свега приказује бит духа равногорства и суштину национално-војно-политичке борбе Равне Горе.

Овај говор команданта равногорске Горске краљеве гарде је штампан у гласилу равногорске омладине Првог шумадијског корпуса - Млада Шумадија у броју 3 у пролеће 1944. г. а гласи дословце овако:

„Комунисти!

Ми смо два света: између нас и вас нема помирења!
Ви хулите на Бога-ми за њега гинемо, сматрамо га својим заштитником!
Ви рушите породице и Српство, а ми истичемо као главна начела наших стремљења, без којих би нам и сама борба била штура и бескорисна!
Зато борба коју водимо противу вас мора се завршити нашом потпуном победом.

Љотићевци!

Ви сте Јуде Искариотске нашега народа, а у служби туђина и туђинске идеологије! Између вас и нас постоји само једна историјска веза: жалосни пример Вука Бранковића, чију сте ви славу потамнели својом службом непријатељу свога народа. Шта ви очекујете, чему се ви надате? Српски народ вас се гнуша: он ће вас збрисати са лица земље као највећу срамоту!
Сви ви: комунисти, љотићевци, газдаши и петоколонаши примите к срцу речи наше народне песме:
'Не чекај ме на бијелом двору,
Ни на двору, ни у роду моме'.

Немци, Талијани, Мађари, Бугари, Арнаути, усташи и остала жгадијо!

Ви, варвари двадесетог столећа, који тако срамно поступате с нашим правдољубивим народом и који узесте 1.500.000 српских невиних живота, осећате ли како вам се кожа јежи на леђима!?Долазе дани одмазде, дани ПРАВДЕ! За вас злочинце милости неће бити, јер је потребно да Европа, о којој ви и ваше газде често причате, буде очишћена од моралне трулежи коју ви представљате! Сваки кривац може овога пута бити уверен да ће га стићи казна, јер нема места на кугли земаљској где би се могао сакрити како би избегао изласку пред међународни суд Правде, који је већ основан између наших великих савезника! Спремите се за то, варвари, да окајете грехе у крви, као што сте и ви крвљу потписивали своја злодела! Али дотле спремите се да и од нас самих примите један део казне, кад се наша дична војска крене против вас, да вас заувек онемогући на нашој националној територији!

После слике тешкоћа и страдања, право је да бацимо кратак поглед на блиску будућност која за нас Србе крије најлепше видике националне радиности и процвата! На крају трновитог пута којим данас идемо налази се рајски врт наше народне државе, у коме ће према замисли нашег Равногорског покрета Србин бити господар на своме!“

http://srbskipatriotskifront.webs.com