Sto bre stavljas takve linkove? Kakve to veze ima? Da neces da se bratimis sa Skotima?
Nece oni nikada nikakvu nezavisnost. Koliko bi samo izgubili a koliko bi Englezi samo dobili.
Oni imaju interes u celom Commonwealthu.

АЛЕКСАНДАР МЕЗЈАЈЕВ: ШТА ЈЕ ПОРУКА РАСПАРЧАВАЊА СУДАНА

Муслимански север Судана нипошто није природна територија насељена муслиманима, већ резултат освајања, разарања, трговине робовима и насилне исламизације

Као што је познато, у јануару је у Судану спроведен плебисцит о самоопределењу у облику отцепљења и стварања самосталне државе. Већ 7. фебруара обелодањени су званични резултати, а 9. фебруара Савет безбедности УН дао је изјаву којом је поздравио „објављивање коначних резултата: 98,83 процента учесника референдума гласало је за независност" и позвао „међународну заједницу да пружи пуну подршку целокупном суданском народу у његовим напорима у правцу изградње мирне и просперитетне будућности". На тај начин на мапи света ускоро ће се појавити нова држава, чије је званично проглашење планирано за 9. јули. До званичног стварања нове државе неопходно је решити низ међународно-правних и унутрашњих питања, поред осталог, питање о демаркацији граница, о мерама осигурања безбедности, држављанства, дугова и актива, монете, расподели богатстава и управљања природним ресурсима.

Да би се схватили разлози за оно што се догодило, неопходно је осврнути се на историју. Прво, треба се сетити да је управо „Север" Судана био створен на веома необичан начин - заправо урушавањем просперитетних тада хришћанских држава Намибије од стране Арапа, који су упали из Египта и Арабије. На тај начин муслимански север Судана нипошто није природна територија, насељена муслиманима, већ резултат освајања, разарања, трговине робовима и насилне исламизације. Оружани сепаратистички покрет на Југу Судана почео је још средином 50-их година, скоро одмах након постизања независности. Од тог времена бележе се многобројни и све науспешнији покушаји решавања проблема.

Одлука о независности Судана од колонизатора донета је 16. августа 1955. године, а већ 18. августа на Југу је почео устанак за независност. Тек пошто је север обећао да ће предвидети федеративно уређење земље, 1. јануара 1956. године на мапи се појавила нова суверена држава - Република Судан. Тако је унутрашњи фактор био од суштинског значаја за најновије резултате. Међутим, не би требало заборавити ни на спољни фактор, који је, искрено говорећи, у распаду Судана одиграо одлучујућу улогу. На пример, курс у правцу поделе Судана заузели су британски колонизатори још почетком 20. века, када се тврдило да би „представљало грешку (...) ако би се створила јединствена држава". У одређеној мери прогони хришћана од стране Севера представљали су резултат подстрекавања на побуне, које су спроводили мисионари на Југу Судана.

СМРТ ГАРАНГА Данас је ситуација у Судану прилично сложена. Нју карактерише паралелно постојање одједном неколико конфликата, а многи од њих прете даљим распадом земље. Истовремено, не можемо рећи да је кривица једино и искључиво на властима Судана. Напротив, влада Судана исказује умногоме изузетну политику уступака. Прво, треба означити усвајање новог устава као главну иновацију у стадијуму преласка на федерални облик територијалног уређења. Друго, то представља давање јужним државама земље, које чине територију такозваног „Југа Судана" веома широку аутономију; именовање руководиоца Народноослободилачке армије Судана Джона Гаранга за потпредседника Судана. А и сам споразум о спровођењу референдума, свакако, представља уступак. С друге стране, власти су дале не мали допринос да се према њима распири мржња, пре свега од радикалних покушаја да потчине становништво Југа или односом према хришћанском становништву. У такве покушаје спада, на пример, 1983. године увођење исламског права у односу на целокупно становништво земље, укључујући хришћане (што је и уопште карактеристично за апсолутну већину муслиманских земаља, у којима се шеријат сматра личним правом). Уз то, мало ко верује у случајну смрт Дж.Гаранга само шест месеци након његовог именовања за потпредседника. Практично све земље Африке имају приближно једнако трагичну историју развоја, али се баш све не распадају на делове помоћу УН-овских референдума. Зато је ипак спољни фактор одиграо много већу улогу него унутрашњи, и стога данас не може бити говора о распаду Судана, већ о његовом распарчавању.

Скреће пажњу то што су резултати референдума били објављени без званично предвиђених могућности задршке - тојест, нија била поднета ни једна жалба. Штавише, председник Судана Омар-ал Башир је још пре званичног саопштавања резултата признао победу оних који су се залагали за отцепљење Југа. С тим у вези треба истаћи да је вероватно успех одвајања Јужног Судана умногоме осигуран захваљујући самим властима Картума. Највероватније је влада Судана дала предност решавању проблема Југа путем његовог одсецања. Међутим, у суштини, у таквој се одлуци сагледава веома одређена логика. У годинама независности Судана у њему се сменило неколико десетина влада, а практично свака смена власти у Картуму била је повезана управо са ратом на Југу. На тај начин „радикално решење јужног питања" може се третирати од власти Судана као одређена заштита. Узгред, у историји су већ постојали преседани сличне врсте. Од последњих догађаја овде се може навести пример почетка 90-их година, када је тадашњи председник Босне Алија Изетбеговић био спреман да одустане од територија Босне на којима су живели Хрвати и Срби у циљу стварања макар и мале, али искључиво муслиманске државе. Одсецање немуслиманског Југа даје Картуму могућност да ствара заиста исламску државу, без за то значајне опозиције.

ИСЛАМСКА ТЕРИТОРИЈА Велике проблеме референдум о Југу Судана ствара и са аспекта даљег развоја међународног права. Главни такав проблем повезан је са процедуром провођења референдума. Прво, апсолутно је необично провођење референдума не само у самом Судану него и међу Суданцима у иностранству, и то само јужних Суданаца. Друго, још је необичније учешће на том референдуму јужњака, који живе на северу земље, али не и северних Суданаца! Такав приступ у корену противуречи до сада прихваћеној тенденцији, која подразумева право на доношење одлуке становништва не појединих делова земље, већ целокупног становништва државе. На пример, Врховни суд Канаде је у одлуци о питању покушаја одвајања Квебека 1998. године отворено указао да сличан референдум може имати снагу једино у случају ако се за одвајање ове или оне провинције изјасни већина становништва читаве земље. Одустајање од принципа у јужносуданском случају ствара преседан, који је подржан од УН. Одређену опасност представља и учешће руских посматрача за време референдума на Југу Судана, као фактичко признање тих принципа, на којима се спроводи референдум, као међународно признатих.

Стварање нове афричке државе осигурано је под формалним кишобраном УН од стране сасвим одређених држава. На пример, гласачки листићи штампани су у Британији. Такозвани „међународни спонзори" су за спровођење референдума дозначили 58 милиона долара. Да би се осигурала безбедност у току референдума, било је ангажовано преко 20 хиљада полицајаца. Међутим, то је била тек завршна етапа. Све је било дефинитивно решено још у јануару 2005. године потписивањем „Свеобухватног мировног споразума". Нјега су формално потписали влада Судана и Суданска ослободилачка народна армија, тојест, споља је то изгледало као чисто унутрашни политички договор.

Међутим, у суштини испод споразума стоје потписи вођстава низа европских земаља, као и потпис државног секретара САД Колина Пауела. Технички су се они потписали као „сведоци", али то, наравно, никога не може обманути.

У изјави од 9. фебруара Савет безбедности је посебно апострофирао да тај „процес представља као такав искључиви случај и да сам по себи не ствара преседан". Такво тврђење се чини веома двосмисленим јер се слични случајеви стално понављају и понављају, а УН све време изјављује да су сви они међусобно искључиви.

Сада је пажња целокупне међународне заједнице усмерена према новој држави на територији Југа Судана. Али не треба заборављати на судбину самог Судана. На помолу је проблем државе Абеј. Први пут у међународно-правној историји спор између владе земље и устаника разматрао је међународни суд. На тај начин интернационализација проблема Абеја изазива озбиљне бојазни у правичност његовог решења. Упућен је веома јасан сигнал који се односи на подршку одвајању Дарфура, који се сада нашао у „интересантној ситуацији" - стиснут између сада слободног Јужног Судана с једне стране и Египта, тек „ослобођеног" од председника Мубарака. Најзад, ускоро ће се одржати „свенародно разматрање будућег уређења" у државама Горња Намибија и Плави Нил.

Треба подсетити да, за разлику од апсолутне већине „нафтних" земаља, Судан извози не само нафту него и нафтне деривате. Влада Ал-Башира је такође заузела курс у правцу постизања прехрамбене независности земље. Управо зато распарчавање Судана ће бити настављено.

http://standard.rs/vesti/41-svet/6602-aleksandar-mezjajev-ta-je-poruka-rasparavanja-sudana-.html

Neredi u južnosudanskoj državi Džonglej
Skoro 200 mrtvih u nasilju u Južnom Sudanu
| 15. 02. 2011. - 12:53h | Komentara: 0

Skoro 200 ljudi je ubijeno u napadima odmetnutih paravojnih snaga u južnosudanskoj državi Džonglej, što je skoro dvostruko više nego što je procenjeno pre četiri dana, saopštila je danas vladajuća partija.
Referendum na kojem se Južni Sudan izjasnio za samostalnost održan je januara

"Izražavamo žalost i tugu zbog gubitka skoro 200 života. U okrugu Fargak 197 ljudi ubijeno je u gnusnim napadima snaga Džordža Atora na bespomoćno civilno stanovništvo", izjavio je novinarima Pagan Amun, generalni sekretar sudanskog Narodnog oslobodilačkog pokreta.
 Snage odane Atoru, bivšem generalu koji se odmetnuo pošto je prošle godine izgubio na izborima, izvele su prošle sedmice niz napada u Džongleju, u kojima je, prema tadašnjim izveštajima, ubijeno najmanje 105 ljudi.
 
Nasilje je izazvalo veliku zabrinutost za bezbednost Južnog Sudana čiji su se građani u januaru izjasnili za nezavisnost od severa Sudana.

Blic

Ono što sam očekivala događa se, muslimanska milicija je počela genocid nad civilima Južnog Sudana. Normalno to će dovesti do naoružavanja, seoskih straža i eskalacije.

Sudan je Južna Afrika No2 samo malobrojni kolonizatori nisu Evrpopljani već Arapi, jer ubedljivu većinu čine klasični crnci, pa mešanci Arapa i Crnaca i na kraju malobrojni Arapi svetlije kože. Pa su ti malobrojni Arapi delimično islamizirali domaće crnce i pogotovu mešance i time uvećali broj muslimana u Sudanu. To što se odcepljuje od Sudana je područje gde Arapi nikada kroz istoriju nisu imali jaku vlast, osim četa koje su upadale zbog hvatanja robova.

A Arapi jesu ubedljiva manjina ali praktično sve što je neko privredjivanje drže oni, od zemljoradjnje do trgovine. Ti što su na Jugu imaju darove prirode, samoniklo jestivo korenje i samoniklo hlebno drvo, pa se prehrane bez potrebe da obradjuju zemlju. Sakupe šta nikne i najedu se. Pre tog gradjanskog rata su držali stada sa stokom, ali su stada stalno pljačkana pa je stočarstvo zamrlo.

Jbg i Libijci-Alžirci-Tunižani su Vizigoti pa ih to ne čini manje zatucanim krelcima

za to si u pravu, ali i od goreg ima gore.

Južni Sudan dobio nezavisnost




Džuba -- Predsednik parlamenta Južnog Sudana zvanično je proglasio nezavisnost najnovije države na svetu i 193. članice Ujedinjenih nacija.

Nakon toga je na svečanoj ceremoniji podignuta nova državna zastava, a predsednik Južnog Sudana Salvu Kir potpisao je prelazni ustav.

"Mi, demokratski izabrani predstavnici ovog naroda, voljom naroda Južnog Sudana i u skladu sa rezultatima referenduma o samoopredeljenju, proglašavamo Južni Sudan nezavisnom i suverenom zemljom", rekao je Džejms Vani Iga pred hiljadama okupljenih.

Nekoliko miliona stanovnika zajedno sa afričkim rukovodiocima i visokim zvaničnicima iz drugih zemalja učestvuju u rađanju nove države, 54. u Africi.

Uz svečano podizanje zastave Republike Južni Sudan prelazni Ustav potpisaće prvi predsednik zemlje Salvu Kir. U prestonici Jubi, stanovnici su sinoć počeli da slave, plesali su, lupali na kanistere i uzvikivali ime najnovijeg predsednika svetu.

Desetine hiljada stanovnika južnog dela do sada najveće afričke zemlje, koji od ponoći slave na ulicama prestonice Džube, uz gromoglasni aplauz i pesmu pozdravilo je novu državnu zastavu.

Centralnoj svečanosti proslave nezavisnosti prisustvuju brojni medjunarodni zvaničnici, medju kojima su i predsednik (severnog) Sudana Omar al-Bašir i generalni sekretar UN Ban Ki-mun.

Vlada u Kartumu prva je zvanično priznala novog suseda, a Bašir je istakao da je njegova zemlja "spremna da saradjuje sa našom južnom braćom i pomogne im da uspostave svoju državu tako da ona bude stabilna i razvijena".

Od 1955. godine, godinu dana pre nego što je Sudan stekao nezavisnost, pobunjenici sa afričkog juga zemlje su vodili dva rata protiv uglavnom arapskih vlasti u Kartumu, u nastojanju da dobiju dodatnu autonomiju.

Zaraćene strane su 2005. godine potpisale mirovni sporazum pod pritiskom međunarodne zajednice, a na osnovu njega je organizovan referendum na kome se početkom godine 99 odsto građana južnog dela Sudana izjasnilo za odvajanje od Severa, preneo je AFP.

Neposredno uoči proglašenja nezavisnosti Južnog Sudana došlo je do žestokog sukoba snaga Severa i Juga, naročito duž granične linije, koja još nije u potpunosti dogovorena. Krajem maja snage vlade u Kartumu zaposele su područje Abjei bogato naftom na koje pravo polažu obe strane.

"Ja sam srećan što ću se pridružiti predsedniku Kiru u proslavi nezavisnosti Južnog Sudana. Nova zemlja postaje i nova članica Ujedinjenih nacija, 193-ća. Predsednik Kir danas se nalazi na prekretnici. Prešli ste dug put u ime mira,a to putovanje se nastavlja. Ljudi Abjeia još uvek čekaju na konačno rešenje pitanja u ovoj oblasti. Razmeštanje trupa UN u Abiei je pozitivan korak ka bezbednosti, ali ostaje hitna potreba za političko rešenje" , rekao je Ban Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Lideri Severa i Juga potpisali su 20. juna sporazum o demilitarizaciji regiona Abjei i saglasnost da 4.200 etiopskih mirotvoraca bude na toj teritoriji narednih šest meseci, dok je nacrtom rezolucije UN dogovoreno je da u okviru nove mirovne misije UN, u Južni Sudan bude razmešteno oko 7.000 vojnog osoblja i 900 medjunarodnih policajaca koji će održavati mir i pomagati u razvoju najmlađe države na svetu, preneo je AP.

Izvor: B92

Sto me ova mapa podsjeca na Srbiju i na "Kosovo".

Nema bas puno veze. U Juznom Sudanu zive crnci, animisti uglavnom, uz dobar deo hriscana, koje je arapska vlast sa severa zemlje ugnjetavala decenijama unazad.