Љ. Стојадиновић
Удворичка рапсодија

Ако нам је до оптимизма, на тој ораници Динкић је највише посејао

Једне вечери, пре неколико година, гледао сам Динкића у „Монетарном удару“. Свирао је гитару, а можда и певао. Његове су везе са музиком чврсте и данас као и пре, док је писао капитално дело „Економија деструкције“. Многе му певачке звезде долазе на ноге, више се и не броји колико је дискова потписао човек који је једно време парафирао и папирне српске новчанице.

Ма шта мислили о њему, Млађан Динкић је икона српске политике, онај без кога је тешко замислити било какав расплет, а посебно комбинације из којих се нико није испетљао како ваља. Он је годинама неопходни зачин политичке естраде, без које је српска политика скоро стерилна, и бибер политике као вештине немогућег. Уз све то, Динкић је производ сопствене револуције и творац виртуалног покрета који постаје стваран само при формирању или растурању влада. Постао је пресудан камичак на коалиционим кантарима, много пре Ивице Дачића.

Док се Дачић тешком муком ослобађао свог почившег идола, опрезно ходајући у троуглу Милошевић-Коштуница-Тадић као по минском пољу, Млађан се отресао Лабуса помогавши му да се овај стрмоглави својом вољом. Тада је постао лидер сопствене визије, која је редовно била толико стварнија колико је више личила на илузију.

На том нивоу поређења би могла да престану, осим при покушају да се образложи феномен могућих продора у сам врх српске политике немогућом шојићевском рачуницом.

Своју каријеру, Динкић је водио скоро савршено, бежећи тачно на време, можда и у последњи час, пред опасним одронима. Трудио се да у сваком јавном наступу буде потпуно уверљив: излазио је да објасни неке афере и скандале века, тешке крађе народних пара, појаву нових, аутентичних типова мафија.

Шта се догађало после тога? Изгледа као да мафије то нису примећивале па су преживеле Динкићеву праведничку одлучност, а богами појавиле су се и нове. У међувремену се сочно посвађао са Ђелићем код Бојане Лекић, успевши да из Боже извуче највиши свађалачки фалсет. При том, Динкић је остао хладан као глечер и наставио да провоцира Божидара до граница нервног слома.

Зашто је ова епизода важна? Можда само због емоција у политици, или политичких емоција, ако се о таквој синтагми уопште може говорити. Показало се да их Динкић има у минорним количинама, или их савршено контролише, или их уопште нема. Осим кад се залагао за нови инквизицијски закон о медијима! Поред тога што је указивао на разне мафијашке синдикате, позивао новинаре на кафу у свој скромни дом, нудећи напитак у „распарним” шољама (скромно се живи, толико се имало), Динкић је волео да обећава. И то је политика, јасно је само по себи, јер да није обећања, многи раздрагани људи из парламентарне власти данас би лежали на коловозу у Немањиној, тражећи од Цветковића плате или бар топли оброк.

Динкић сигурно не би. Писао би, ако ништа друго наставак „Економије деструкције”, процеса на коме је узлетео а онда постао и његов део. Овде нема довољно места за сва обећања које је своме народу дао Млађан Динкић. Каже се, па се заборави, само магарац никада не мења свој став.

Пред кризом и навалом стварности, Динкић је признао да су се нека његова чврста уверења претворила у заблуде, али он се ничега није одрекао: ни принципа, ни илузија. Пред Нову годину политички лидери нису имали шта да обећају народу, и тако су испали поштени пред тотално раслојеним бирачким телом: „Рекли смо вам да неће бити лако, и одржали смо обећање!“. Можда је то први пут да нам нико није обећао срећну будућност, али и да је од свих нас тражио више вере, наде и оптимизма. Чак мало, или много стрпљења.

Али, гладна Србија може да има све, осим времена. Људи умиру од сиромаштва, глади и хладноће, на југу Србије мањак хране опасно прети лековитом оптимизму. Видели смо породице које немају ни за један оброк недељно. И кад то покаже моћна телевизија, зачас на место очаја оду министри, који се тријумфално сликају како спасавају гладну дечицу у задњи час!

Шта је са онима које нико није сликао?

Ако нам је већ до оптимизма, на тој ораници Динкић је највише посејао. Његова бајка о 1000 евра за акције, већ је постала митска илустрација масне политичке лажи. Народ би то у својој немоћи можда и заборавио, да Динкић није објаснио своје мотиве: Рекао је то што овде пише, како би обезбедио победу Тадићу!

Своју је делотворну обману Динкић објаснио као и све друго: не показујући осећања. Тадић је са своје стране тај улагивачки оглед одбацио као капиталну несувислост.

У свету, птице масавно падају са неба. Наше свраке, гавранови и врапци још се добро држе. Динкић спрема нове материјале: нешто за владу, нешто за Кебу, нешто за Секу. А ни Екрем Јеврић није сасвим без дара.
Љубодраг Стојадиновић
објављено: 10.01.2011

Cool as ice .... govno od čoveka, kome ništa nije sveto ....

ajagri

ajmo opet... "Dinkicu care... "

Afera "Lutra", toliko od mene...

Ako stavis nov prozor na zgradi, pozovi Dinkica da to inaugurise.
Bice TV, govora, borbenih poklica i obecanja.On je zivi dokaz da u Srbiji pali i pronalazak 'topla voda'.
Jednom se u Backoj pravila neka mini elektrana na biomasu sa Madjarima. Uh al je bilo: Madjari uce Srbe da pale strnjiku i greju vodu a Mladja napravio; medjunarodna saradnja, alternativna energija, motor razvoja.

Mladja je apsolutni genije.

Takvo govno, djubre i ljiga od coveka, a evo vec 10godina je, bez pauza, na vlasti.
I posle svakih izbora se ispostavi da je masan lazov, da ima gomilu afera, da je drpao i krao gde god je stigo....a on za svake nove izbore, smisli nesto novo, neku novu laz i tako to dobro upakuje, i krene opet da laze, maze i uvija, i narod opet, kao ovce ga ubace u parlament....genijalno!!!

Evo sad ima novu taktiku u vidu Regiona Srbije i ja mu tu opet skidam kapu. Video je da na republickom nivou, vise niko ne moze da poveruje u njegova proseravanja, pa se zato uhvatio za nezadovoljstvo citave Srbije beogradizacijom i zaigrao je na tu kartu nezadovoljstva centralne Srbije (odnosno Srbije bez BG-a)....i sad ce opet stoka, da prougta tu pricu i ubaci ga u parlament....genijlano!!!

Da,samo sto je sada skoro priznao da je obmanuo gradjane sto se tice  1000. evra za besplatne akcije na proslim izborima,a sve zbog Tadica i njegove stranke.A narod ko narod...opet nikom nista u fazonu "Slagao nas je mamu mu jebema mi smo mu verovali da cemo dobiti 1000. evra od akcija...."   i nikom nista.Da je neka normalna drzava,kao sto nije,posle ovoga vise ne bi postojao na politickoj sceni,ali kod nas je jos tu gde jeste....

Dinkić je proevropski orijentisan, ali je očigledno puno toga naučio od Slobe, kako se praznim obećanjima ubiru poeni pred izbore, i kako se neuspesi pretvaraju u novi patriotski naboj.

Ama, bre, priznajte da je bilo svima slatko da pričaju o 1000E koje padaju sa neba po glavi stanovništva, nema veze što je to propalo. "leba bez motike" makar obećanje propalo.

Vlada Srbije nije moguća bez Dinkića jer preko njega idu pare sa zapada, a bez tog priliva novca, Srbija tone ko sekira. Tako da ulazi u bilo koju buduću Vladu Srbije, i nije bitno koliko potegne na izborima.

Znate onu foru : Koja je najveća uvreda za nekog gitaristu ?  Ovu si solažu odsvirao ko Dinkić....
Dinkić je idi(j)ot !