Badnji dan i Badnje veče koji najavljuju Božić, praznik rođenja Isusa Hrista, pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar, obeležiće prazničnim bdenijima i paljenjem badnjaka. Za proslavu Badnje večeri pripremaju se Srpska i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta gora, koje su zadržale julijanski kalendar. U beogradskoj crkvi Svetog Marka, obred na Badnje veče počeće u 17 časova, a predvodiće ga episkop hvostanski Atanasije uz sasluživanje sveštenstva. Na Badnji dan domaćin u seoskim pravoslavnim sredinama odlazi u šumu po hrastovo drvo - badnjak. Uveče se badnjak stavlja na ognjište, jer hrastovo granje na vatri simbolizuje svetlost i toplotu, koja greje i zbližava ukućane.
U gradovima se na Badnje veče, takođe, poštuje običaj unošenja badnjaka u kuću. Uoči praznika slamom se posipa pod kuće, čime se dočarava pećina u Vitlejemu u kojoj je Hristos rođen.
Božiću prethodi 40-dnevni post, a na sam dan praznika trpeza je bogata i mrsna. U domovima pravoslavnih vernika za Božić se mesi česnica i ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja i novčić od srebra ili zlata, koji simbolizuje dar novorođenome Hristu.
Iako mesec i dan rođenja Isusa Hrista nisu tačno utvrđeni, taj praznik se uvek slavi 7. januara (hrišćani koji se pridržavaju gregorijanskog kalendara to čine 25. decembra) još od 380. godine nove ere.
Prema drevnom verovanju i običaju, Božić se smatra veselim porodičnim praznikom. Na taj dan se ne ide u goste, već se Hristovo rođenje proslavlja u sopstvenoj kući. Hrišćani tradicionalno veruju da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste jedni drugima nanete uvrede.
Prema običaju, kod pravoslavaca na Božić u kuću rano ujutro dolazi položajnik, po pravilu muškarac, koji čestita praznik i poželi sreću, napredak i zdravlje domaćinovom domu.
Na ovaj praznik pravoslavni vernici pozdravljaju se sa „Hristos se rodi”, a odgovara se sa „Vaistinu se rodi”. Božić se slavi tri dana.
Osmog dana, po rođenju Hristovom, obeležava se po starom kalendaru početak Nove godine, jer se smatra da je tog dana po rođenju Hrist bio obrezan i Crkva je u spomen na taj događaj ustanovila praznik upisan crvenim slovima, poznat u narodu kao mladi Božić, a Srbi ga zovu „Pravoslavna (ili ´srpska´) nova godina”, koja se kod pravoslavaca proslavlja u noći između 13. i 14. januara.
***********************************************************************

Braco i sestre srpskog ponosnog roda, srecan Vam Badnji dan!
dobri dome dobar dan
i sretan vam Badnji dan,
sretan Badnjak sto posijece
za hriscansko Badnje vece.
Sretni oni sto ga loze,
POMOZI IM MILI BOZE!

Srecan Badnji dan svim pravoslavnim hriscanima i da u miru sutra docekaju Isusa

Срећан Бадњи дан, нека нам Господ подари смирење, које је свима потребно 

Sretan Badnji dan i Bozic svim pravoslavnim vernicima i da vam praznici prodju u miru i veselju

Srećan Badnji dan i Božić svim pravoslavnim vjernicima. 

Srecan svima Badnji dan i Bozic 

Srećan badnji dan i Božić svim pravoslavnim vernicima.