Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije
Nacionalna štedionica, smišljena prevara
- Ova banka formirana je uz svu pomoć države, dat joj je posao, tržište i drugi državni resursi, iako je privatna.
- Zahvaljujući tadašnjem guverneru Mlađanu Dinkiću, imala je sve privilegije koje niko u državi nije dobio

BEOGRAD - Za mene je ceo posao formiranja, rada i prodaje Nacionalne štedionice najveći poraz demokratske vlasti od 5. oktobra do danas - kaže Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. "Šteta je ogromna, a ono što dodatno opterećuje slučaj jeste to što je nastao u poslednje četiri godine, kada smo mislili da ovakve zloupotrebe nisu moguće.

Slično je i sa slučajevima "Jugoremedije" i "Keramike" to su, takođe čeda ovog perioda. Trebalo je da sa onima koji su se obogatili, razarajući ovu državu, odavno završimo. Umesto toga, sada oni finansiraju da se spreči ponovno uspostavljanje države. Ako nešto mogu Vuk Hamović ili Vojin Lazarević, trebalo bi da može i bilo koji drugi građanin, a to u Srbiji ne važi", kaže Barać.

Da li prodaja Nacionalne štedionice znači tačku na taj slučaj?
- Videćemo šta će se dalje dešavati. Savet je uradio svoj izveštaj i dostavio ga vladi i premijeru, o njemu smo razgovarali sa Koštunicom i Dinkićem. Oni nisu osporili nijednu činjenicu, ali su ipak zaključili da u osnivanju NŠ, i dodeli poslovnog prostora i isplati stare devizne štednje bez konkursa, za njih nema ničeg spornog. Mi i dalje mislimo da izveštaj stoji na valjanim činjenicama. Postoji i izveštaj UBPOK-a i prethodne vlade, koje smo kritički analizirali, radeći svoj izveštaj, ali smo imali i druge podatke.

Vi ste sami skupljali podatke?
- Slučaj "Nacionalne" počeo je ranije. Štedionica je napravljena zbog isplate stare štednje, a emisija obveznica od 4,5 milijarde evra po osnovu štednje bila je u to vreme najveća emisija hartija od vrednosti u ovom delu Evrope. Radilo se, kako kažu bankari, o najsočnijem bankarskom poslu. Iz toga proističe pitanje zašto taj posao nije poveren nijednoj državnoj banci, na primer Poštanskoj štedionici? Ako se smatralo da državne banke ne mogu to da obave, zašto taj posao nije dodeljen na tenderu? U dokumentaciji smo našli predlog Narodne banke Agenciji za sanaciju banaka, koja je bila likvidator četiri velike banke, da se što hitnije zatraži od suda, da se isplata stare štednje poveri NŠ, koja je tek formirana.

Objašnjenje Dinkića je da druge banke nisu bile zainteresovane?
- Ne znam u kom postupku je on to utvrdio.

Možda u razgovoru u četiri oka?
- To je nedozvoljeno.

Tada je objašnjeno da će to biti samo muka i trošak.
- Je li? To je zanimljivo.

Dinkić tvrdi da je isplata štednje nuđena Vojvođanskoj i Komercijalnoj banci?
- Da li ima nekih dokaza o tome? I nama je Dinkić rekao da niko nije bio zainteresovan. A mi smo pitali kako je on znao da je za taj posao zainteresovana Nacionalna štedionica? Kako je znao da će banka, koja je tek nastala, to dobro raditi? Guverner je napravio ugovor kojim je NŠ i drugim bankama dao poslovni prostor i opremu ZOP-a, besplatno na tri godine, a država je godinu dana finansirala plate za 750 radnika. Štedionica je prvog dana dobila dozvolu za rad, posle dva-tri meseca veliko ovlašćenje od NBJ, isplatu stare devizne štednje i najbolje radnike ZOP-a "na obuku", što je krajnje cinično. Štedionica je formirana uz svu pomoć države, dat joj je posao, tržište i drugi državni resursi, iako je bila privatna banka. Imala je sve privilegije koje niko u državi nije imao, zahvaljujući Dinkiću.

U osnivanju su učestvovala i društvena preduzeća, kasnije su se priključili kontroverzni biznismeni.
- Tvrdnja da su ovu banku osnovala društvena preduzeća je netačna, to su već bile privatizovane firme. Dinkić mora da kaže zašto je ovaj posao poverio Štedionici. Nadam se da će, ipak neki postupak biti pokrenut. Meni je potpuno jasno zašto je to prevarni posao, postoji velika sumnja da je reč o krupnoj korupciji, a to treba sud da utvrdi. Sadašnja vlada morala je da razmotri izveštaj prethodne vlade i, ako je on bio netačan, da ga stavi van snage. Zaključci prethodne vlade su još na snazi, a ipak se postupa suprotno.
   
      

Tužilaštvo u rizičnoj situaciji

Šta je bilo sa izveštajem UBPOK-a, da li je pokrenuta istraga?
- Tužilaštvo, iako je primilo više izveštaja, na primer za Mobtel i druge, ne reaguje. Jedan od razloga zašto se to ne procesuira može biti položaj pravosuđa koji zavisi od izvršne vlasti. Osim toga, i ono je opterećeno korupcijom, a i ministar pravde može da suspenduje tužioca. Kad Tužilaštvo pogleda sav taj rizik, zaključi da je najbolje da ostane neaktivno.
      
      
      
   

Zašto Dinkić nije prodao državne akcije po ovako visokoj ceni?
- Sporno je, a bilo bi dobro da se zna, da li je vlada donela odluku da neće da prodaje državne akcije, na osnovu čijeg predloga, čije analize i kojih kriterijuma je donet zaključak da se one ne prodaju. O tome ne može da odluči ministar, on može samo da predloži vladi. Mi ne znamo da li je Vlada donela odluku.

Državni organi ne mogu da funkcionišu ovako neozbiljno, kako se to kod nas u javnosti pokazuje. Niko, pa ni Vlada, ne sme biti izvan zakona. Otvoreno pitanje je i zašto je Vlada, ustupajući nekoliko hiljada kvadrata poslovnog prostora, oglasom koji je trajao samo osam dana - dakle oglasom na koji ne može da se javi niko, osim onih za koje je prodaja "nameštena", zašto Vlada za državni prostor nije uzela novac, već akcije poslovnih banaka. Treba utvrditi kakav je efekat ustupanja nekretnina za vlasništvo u situaciji kada država, kako kaže Labus, nema para za penzije...

Da li ste to tada ukazali vladi i tražili objašnjenje?
- Napisali smo pismo premijeru i zamolili da stopira prodaju. Koštunica i Dinkić su rekli da naši argumenti nisu valjani, a da državi ne treba taj prostor. Nema podataka kako je i na koliko procenjen taj prostor bivšeg ZOP-a. Sada, kad je grčka banka kupila većinski paket akcija u štedionici, ona nema interesa da kupi i državni. Ako je država odlučila da zadrži vlasništvo i postane bankar, treba da objasni na osnovu čega je zaključila da je to dobar potez. Treba da upozna javnost sa ekonomskom analizom koja ih je dovela do te odluke.

Vi ste "slučaj Štedionice" nazvali prevarnim poslom?
- To ima korene još u deviznim rezervama države u Evroaksis banci, kada je Dinkić bio guverner. U ovoj mešovitoj banci država je za vreme sankcija držala devizne rezerve i normalno bi bilo da ih je, posle ukidanja sankcija, povukla iz te rizične banke. Postoji dopis tadašnjeg vice-guvernera Radovana Jelašića od marta 2001. guverneru Mlađanu Dinkiću, u kome se predlaže da se devize povuku i stave u neku prvoklasnu banku. Ti depoziti su, inače, bili namenski, koristili su se kao garancija za uvoz struje i nafte. U dokumentaciji koju mi imamo, kao i izveštaju prethodne Vlade, postoje dopisi NIS-a i EPS-a da oni nisu koristili te depozite za uvoz struje, dok je na skupštinskom Anketnom odboru o uvozu struje rečeno da je 80 odsto struje u Srbiju uvozila firma EFT, čiji je vlasnik Vuk Hamović.

Za vreme guvernera Kori Udovički napravljen je plan povlačenja novca iz ove banke, ali to nije do kraja realizovano. Dinkić, umesto da povlači novac, čak povećava depozite. Postoji njegov dopis u kome on kaže tadašnjem direktoru Evroaksis banke da je spreman da poveća i produži rok držanja para u toj banci da bi povećao njenu likvidnost. Dok je Dinkić bio guverner, devizne rezerve u toj banci narasle su na 58 miliona dolara. I to je početak priče o Nacionalnoj štedionici. Lazarević ili Hamović su na Anketnom odboru za struju izjavili da je Dinkić njihov kućni prijatelj. Možda su tako saznali za mogućnost dobijanja ekskluzivnog posla isplate stare štednje.
   
      

Potencijalni nobelovac da ponudi objašnjenje

Dinkić je rekao da Savet nije kompetentan da analizira "slučaj Štedionice"?
- On nije dovoljno kompetentan da procenjuje. Savet čini šest univerzitetskih profesora sa Pravnog, Ekonomskog i drugih fakulteta. To su istaknuti stručnjaci u svojim oblastima. Da neko nije kompetentan dokazuje se tako što se valjanim argumentima ospori izveštaj, umesto što se autori napadaju, ponižavaju i nazivaju babama narikačama. To što radi Dinkić je nedozvoljeno u jednoj demokratskoj zemlji. Zašto on, kao stručnjak koji očekuje Nobelovu nagradu za finansije, ne napravi bolji izveštaj i ne pobije naš, dokaže da ništa nije tačno što tvrdimo.
      
      
      
   

Da li ste bili na tragu zašto je Dinkić to uradio, da li je zastupao nečiji interes, ili se na taj način finansirao G17 plus?
- Ne znam. Kako se finansiraju političke stranke ni sada nije jasnije, iako postoji zakon o tome.

Ko se najviše okoristio u tom zatvorenom krugu između Evroaksis banke, u kojoj su akcionari Vuk Hamović i Vojin Lazarević, i bivšeg guvernera i sadašnjeg ministra finansija Dinkića?
- Setite se izgradnje poslovnog prostora JIK banke u Knez Mihailovoj. Koliko se sećam, direktor te banke je bio u zatvoru jer je poslovni prostor gradila firma Vuka Hamovića - "Mali kolektiv. JIK banka je 1993. godine kada je to rađeno, dakle u vreme sankcija, to unapred platila Hamoviću preko računa u inostranstvu. Priča o NŠ počela je uništavanjem naših banaka i izvlačenjem para na privatne računa pojedinih tajkuna.

Niste odgovorili ko je najveći dobitnik - G17 i Hamović, ili su tajkuni iskoristili, možda naivnost, tadašnjeg guvernera Dinkića?
- Ako imamo naivnog guvernera to je isto tako opasno kao i da imamo korumpiranog guvernera. Najviše me je zaprepastila prodaja državnog poslovnog prostora štedionici. Ako je do tada nekako i bilo moguće razumeti formiranje NŠ i dodelu posla, taj krug je trebalo da se prekine kod prodaje oko 8.000 kvadrata, na najatraktivnijim lokacijama. Pošto nije, to je dokaz da je ceo posao sa NŠ bio unapred smišljena prevara. Ekonomisti lako mogu da izračunaju koliko su uložili Hamović i Lazarević, a koliko su zaradili, kao i šta je uložila država, a šta je dobila, odnosno izgubila. To bi bila priča o Dinkiću, o njegovoj kompetenciji i efektima njegovog rada na državnom poslu.

Kako je reagovao Koštunica kad ste mu izneli sve argumente? U kuloarima se priča da su akcionari Nacionalne štedionice finansirali i DSS.
- Ne znam, moguće je da neko nekom pokloni poverenje zato što misli da to dobro zna da radi... Koalicione vlade su po teoriji neodgovorne vlade jer zavise od međusobne trgovine i kompromisa.

Nije Vas iznenadio Koštunica, iako ste mu izneli argumente koji se, kako kažete, kose sa zdravom pameću?
- Vraćamo se na priču o koalicionoj vladi. Koštunica možda nije bio upoznat sa tom materijom, ali ne mogu da razumem to što premijer odlično zna šta znači doneti Ustav, šta znači funckionisanje institucija... Zašto je dozvolio slučaj "Knjaz Miloš"? Premijer i vlada su najodgovorniji jer kod nas dominira izvršna vlast. Ključ je u njenim rukama.

Da li ćete predati svu dokumentaciju Agenciji za borbu protiv korupcije čije je formiranje najavljeno?
- Predaćemo.
Z. M. - S. J

Izvor: Glas Javnosti

al je isprasio juce tj prekjuce Dinkic na tv-u. Bruka