"Bolje je voleti i voljenu osobu izgubiti, nego nikada ne voleti", napisao je britanski pisac baron Alfred Tenison. Dok je on u 19. veku pisao svoj čuveni lament, njegov sunarodnik epidemiolog Vilijam Ker bavio se istraživanjem statističkih prednosti "bračnog stanja" i došao do zanimljivih otkrića, bar sa današnje tačke gledišta.

Ker je otkrio da biti u braku znači imati određenu takozvanu "posmrtnu prednost". Što se tiče onih koji su život proveli sami, u zagrobnom životu imali su brojne nedaće, ali najgore je ipak udovicama i udovcima.

Naučnik je doneo zaključak: bolje je voleti, nego ne voleti, sve dok vaš voljeni ne umre pre vas.

Tenison, sa druge strane, nije žalio zbog gubitka supruge nego dragog prijatelja. Ipak, ilustrovao je suštinu: u odluci da se venčamo sa voljenom osobom sva racionalnost i pristojnost su prosto neupotrebljivi.

Danas takav pristup braku nije samo prevaziđen nego je, na neki način, suprotan evoluciji.

Potpuno se predati uticaju emocija (neki to zovu ljubav) u trenucima kada bi možda trebalo da racionalno, ciljano težimo određenim fizičkim i mentalnim karakteristikama budućeg saputnika, deluje gotovo glupavo u današnje vreme.

Kada kupujete auto, na primer, obično prostudirate njegovu istoriju, pređenu kilometražu, broj poseta serviseru, troškove goriva...

Primena sličnih kriterijuma prilikom odabira životnog partnera je neizbežno lišena romantike, ali ima savršenog smisla. Teško da će automobil ikada imati istu vrstu ekonomskog i zdravstvenog uticaja na vaš život koliko i bračni drug.

Ipak, pre nego što se donese sud o ovom pitanju, treba razmotriti trenutne naučne dokaze koji govore za ili protiv braka.

Na prvi pogled čini se da ne postoji nikakva korelacija: švedska istraživanja pokazuju da ljudi u braku imaju manje šanse da obole od demencije. Istovremeno, ljudi sa burmama imaju manje šanse da umru od posledica saobraćajnih nesreća, ubistva ili tumora. Istaživači su izračinali čak i materijalnu vrednost kvalitetnog braka koja je ekvivalent godišnjem prihodu od oko 85.000 evra ili u medicinskim terminima, poboljšavanje opšteg zdravstvenog stanja usled prestanka pušenja.

Drugim rečima, možete prevariti smrt, višestruko povećati platu i drastično poboljšati zdravlje za tren oka – stavljanjem burme na ruku.

U dobru i u zlu...

Bliže posmatranje naučnih radova na ovom polju pokazuje donekle realnije rezultate.

Sa aspekta dugovečnosti, naučnici tvrde da vam brak produžava život za tri godine bez obzira na bolesti i nesrećne slučajeve.

Jedan opširan eksperiment obuhvatio je 20.000 muških državnih službenika tokom 20 godina. Naposletku, 14 od hiljadu oženjenih muškaraca je umrlo u poređenju sa 21 udovcem, 17 slobodnih i 21 razvedenim.

Istraživanje je otkrilo da postoji visok rizik za pojavu kardiovaskularnih oboljenja i visokog krvnog pritiska kod onih koji se nikad nisu ženili.

Ova pojava se objašnjava time što ljudi u braku manje puše i jedu manje masnu hranu.

Istovremeno, muž i žena Ronald Glejser i Žan Kikolt Glejser sa Medicinskog koledža u Ohaju, počeli su da istražuju efekte stresa na zdravlje 2001. Najpre su otkrili da kod studenata pre ispita dolazi do slabljenja imuniteta, značajnim smanjenjem belih krvnih zrnaca.

Imajući to na umu, bračni par istraživača sproveo je slična ispitivanja na grupi žena koje su udate ili razvedene.

Rezultati su jasno potvrdili prethodne nalaze: žene koje su u nesrećnom braku ili besne zbog bivših supruga imale su slabiji imuni sistem.

Glejserovi su došli do zaključka da nestabilan brak u kom su supružnici u stalnom sukobu ima više negativnih efekata po zdravlje ljudi nego solo status.

Jednostavno, biti u braku jedino je korisno ukoliko je taj brak srećan. Ali da li je eventualni dug i ispunjen život vredan rizika da svaki dan provedete pod stresom i svađajući se dok vas smrt ne rastavi?

Evolucija braka

Jedna stvar oko koje se svi političari slažu jeste da je brak društveno poželjna institucija. Međutim, poslednja istraživanja pokazuju da nagrada koju burma donosi i nije vredna truda.

Stope sklapanja brakova neprekidno opadaju u zapadnom svetu; u poslednjih 30 godina smanjile su se čak za trećinu.

Prvi put u istoriji domaćinstva sa bračnim parovima su u manjini i to u Velikoj Britaniji čine 45 odsto, za razliku od 54 procenta iz 1996. godine.

Štaviše, statističari predviđaju da će u toku narednih pet godina većina novorođenčadi poticati iz vanbračnih zajednica.

Čak su i stope razvoda najniže u poslednjih 29 godina, ali demografi tu pojavu objašnjavaju i malim brojem uopšte sklopljenih brakova.

Džastin Volfers i Betsi Stivenson sa Univerziteta u Pensilvaniji imaju možda najzanimljivije opažanje modernog bračnog stanja.
Oni su kolege i ljubavnici i njihova ključna teorija je da postoje mnogi istorijski razlozi da brak više ne bude srećno utočište.

Kao modernom čoveku u modernom svetu nije vam potrebna takva vrsta podrške kakav je brak. U ranije vreme porodice su bile ključ osiguranja i pristupa kapitalu, a osnovna olakšica porodična veza.

Zatim su drugi ljudi počeli da popunjavaju praznine unutar takvog sistema i dinamika brakova se promenila.

"Dok je politička emancipacija žene sigurno ključni faktor u kretanju brakova od domaćinstva do tržišta, dublje ekonomske sile su takođe u igri. Ranije usluge koje su bile pružane unutar kuće, sada su deo slobodne trgovine... Sa jeftinom i lako dostupnom garderobom, ženama se više isplati da zarade novac i kupe ih, nego da ih šiju same. Nove tehnologije u mnogome su olakšale poslove u kući – mašine za pranje veša i posuđa promenile su čak odnose u porodici", objašnjavaju Volfers i Stivensonova.

Zaključak koji se iz ovoga izvodi ukazuje na vrlo jednostavnu ideju: trebalo bi imati u vidu novi model braka u kojoj se muškarac i žena drže strogo odvojenih poslova i uloga. Ekonomska dobit takve zajednice zasniva se na deljenju interesa odnosno korištenju, a ne deljenju "proizvoda".

Međutim, ranije nije bilo tako. Dinamika brakova generacije naših roditelja i njihovih roditelja proširila se izvan kreveta na čitavu mrežu rođaka i komšija.

Pogoršanje uslova rada i time balansa između poslovnog i privatnog izbrisali su te mreže, ali stvorili preveliki pritisak na ženu.

Kako bi brak u takvim okolnostima opstao, morate uložiti više vremena u vezu i aktivnosti izvan vašeg malog sveta.

Zato kulturološki ulazimo u brak iz ljubavi, ali ne možemo dozvoliti da nas vodi kroz ostatak života na svim poljima.

U prošlosti se to retko događalo. Pa ipak, kad brak funkcioniše u današnje vreme, bolji je nego što je ikada ranije i jedan brak bio. Takođe, kada je loš, gori je od svih brakova iz prošlosti.

Prositi ili ne prositi?

Statistike broja razvoda i sklopljenih brakova pokazuju štetne efekte loših brakova. Ali koristi dobrih brakova su takođe evidentne u vidu pobrojanih benefita za mentalno i fizičko zdravlje.

Ako u skorije vreme planirate prosidbu imajte u vidu jedno: ako ste uvereni da vaše zaljubljeno deljenje obroka i kreveta u vezi nadjačava vaše oslanjanje na zaradu i veštine kulinarstva, ako imate snažnu mrežu podrške prijatelja i porodice i ako imate doboljno poverenja i hrabrosti da podržavate interese jedno drugom, verovatno će prosidba biti najbolja stvar koja će vam se u životu desiti.

Ipak, ako nemate ništa od toga, bolje je da se skrasite sami sa sobom. Nažalost, jedini stručnjak koji može da vam odgovori na takve nedoumice ste – vi.

Izvor

Nekada je bracna zajednica predstavljala nesto sasvim drugo. Ljudi se upoznaju dok su jos mladi, uzmu se, rade u velikom domacinstvu gde se cak i retko vidjaju osim kada imaju obroke ili kada spavaju. Cak su zanemarivali i osecanja prema deci i deca su odrastala bez neke preterane ljubavi(otac pogotovu nije "tetosio" dete a majka pomalo)

Kasnije se i to promenilo pa je brak podrazumevao porodicu u sadasnjem smislu(majka, otac i deca) ali opet su drustvena pravila bila takva da se u brak ulazilo dosta rano i iako je bio dosta klimav(po danasnjim standardima) opstajao je u nekoj meri. Muskarac je radio, zena je takodje radila i vise vodila racuna o kuci a deca su i dobijala kakvu-takvu paznju roditelja

Danas je to malo drugacije. Da bi usao u brak uopste to podrazumeva nalazenje nekoga "posebnog"(sto je zadatak sam po sebi), osamostaljivanje(poneki put ne), posao(takodje poneki put ne) pa zatim toleranciju koja je u danasnje vreme postala krhka stvar (tj ljudi se uzmu pa se razvode zbog "malih" stvari a da uopste ne pokusavaju da ih poprave) pa i zanemarivanje sebicnosti (tj stavljanje tudjih potreba ispred svojih poneki put). Ne kazem da je uvek tako ali danas je brak institucija koja zahteva vecinu ovih stvari da bi uspeo u nekoj meri

Malo sam izgeneralizovao jer nije uvek ni bilo ovako kako sam napisao niti je uvek tako danas ali vecina se svodi upravo na ovo sto sam rekao

Ako imate nekoga odgovarajuceg i uslove za tako nesto (posao, krov nad glavom itd), prosite. Nije nista toliko strasno i zahteva samo malo emocionalne spremnosti 

Totalna nebuloza.

A jeste, vala..taj Tenison pojma nema...ko je uopšte on?

Ja planiram da se oženim do 35 godina. Smatram da je Ogist Kont bio u pravu "Porodica je ćelija društva" i da je bračna zajednica sa pogleda psiholoških, socioloških, moralnih, ekonomskih razloga potrebna. Pre svega poboljšava se društveni status osobe. Ovde nikako nisam u fazonu deca, da ili ne. Svako ima pravo da ima decu (ukoliko ne postoji prirodna mogućnost, dete se uvek može usvojiti), pa neću da solim pamet sa "brak radi dece" i ostalo mahanje zastavama malograđanstva. Naravno, bottom line jeste da treba naći nekoga sa kime je brak moguć. Žalosno, je da mnogo brakova "puca" i da uvek postoji taj "Damoklov mač" faktor.

Slazem se. (porodica da, brak ne, ali dobro to je individualno) Problem je samo sto uglavnom kada nesto tako temeljno planiras, u medjuvremenu se desi zivot i jako je nestasan 

samo da dodam da se dete uglavnom ne moze usvojiti, jer na jedno belo dete u Srbiji aplicira vise od 500 porodica.

Naravno - zeniti se . 

Treba promeniti zakone i dozvoliti muskarcu da ima 2 zene ....  preciznije 2  do 4 .... Inace gubimo bitku .   

Slazem se.



Pa nece da se razvedu zbog tetka Darinke, sta ce ona reci na to..a i ostala famelija....a i ako se razvedem mozda me nijedan nece hteti... bolje da ja cutim i trpim ali da se vodim kao udata...izracunala sam da je to najpametnije

ja sam veliki priostalica porodičnog života. Verujem u to da su mogući harmonični odnosi i da je svakodnevne krizice, a pre svega krize identiteta i samopouzdanja u životu daleko lakše prebroditi kad pored tebe postoji neka osoba kojoj veruješ i koja tebi veruje. Mislim i da je deci gotovo nemoguće da odrastu zdravo u slučaju da im roditelji serviraju emocionalno osakaćenu jednoroditeljsku zajednicu. Taskođe mislim da je samohranojj majci ili samohranomm ocu jako teško da podignu normalno zdravo i uravnoteženo dete.

Ne verujem da su 5000 godina pisanog iskustva civilizacije brak i porodica išli zajedno zato što su ljudi bili tada glupi a danas su postali pametni.

Mislim da je to jako daleko od istine.Jako diskriminitarorske rečenice.
Normalno, zdravo, uravnoteženo dete je uvek teško podići...samohranom roditelju je samo malo teže...ali ne i nemoguće.