Švajcarci hoće da odobre incest! :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Inace, google je vas prijatelj

Mračni porivi ljudske
duše: Psst ! Incest !

Koliko je incest stvarno rasprostranjena pojava kod nas, niko nikada pouzdano neće utvrditi, jer stvarna istina najčešće ostaje strogo čuvana tajna izvršioca i njihovih žrtava. Ali, kako pojedinci tom činu pristupaju vođeni jednostranom željom, neretko uz pomoć sile i prisile - druga strana je ponekad primorana da zaštitu potraži od policije, suda ili neke socijalne ustanove

U potrazi za razotkrivanjem misterije zvane incest, razgovarali smo sa inspektorima MUP-a, centrima za socijalno staranje, javnim tužiocima, sudijama, psiholozima... isčitavali dosijee brojnih slučajeva, čak i razgovarali sa jednom intelektualkom, žrtvom incesta

Mnogi ljudi zaziru od incesta, kao teme za razgovor. Na žalost, incest je danas dovoljno česta pojava da se pred tom činjenicom ne mogu zatvarati oči.

Incestom, odnosno rodoskrnavljenjem, po našem Krivičnom zakonu smatra se obljuba nad srodnikom po krvi u prvoj liniji (otac, kćerka, majka, sin, deda...) i u pobočnoj liniji (brat i sestra). Spada u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice.

Iako se posledice incesta smatraju doživotnim po žrtvu, zakon rodoskrnavljenje ne sankcioniše naročito strogo - zatvorom do tri godine. Krivičnu prijavu protiv nasilnika može podneti nadležnom organu jedan od roditelja, organ starateljstva, javni tužilac ili dete starije od 15 godina. Delo zastareva pet godina pošto je izvršeno, a nije otkriveno i prijavljeno.

Rodoskrnavljenje, ili incest (od latinske reči incestare - ukaljati, osramotiti, oskrnaviti) mnogo je prisutniji no što običan i normalan čovek može i pretpostaviti, odnosno nego što bi to moglo da se zaključi po broju slučajeva koji dospeju u javnost i pred sud.

Kod nas je, kao što rekosmo, incest kažnjiv. Ali, u Francuskoj, Belgiji, Portugaliji, Turskoj, Argentini, Brazilu i većini latinoameričkih država - nije. Pored seksualnih, dozvoljene su čak i bračne veze među krvnim srodnicima.

Šta je to u čoveku što ga navodi na ovako sraman čin? Najčešće je to alkoholizam, bilo kao akutno ili hronično stanje, kombinovan sa raznim psihičkim poremećajima - neurozama, psihozama, psihopatijom, urođenom maloumnošću, klimakteričnim krizama, kao i raznim drugim stanjima koja mogu da budu uzrok incesta i bez uticaja alkohola. Od spoljnih faktora navode se teške stambene prilike, poremećeni bračni odnosi, nepotpuna porodica, duga odsutnost bračnog druga i slično.

Reč stručnjaka

Počinioci su najčešće očevi ili očusi, a žrtve u najvećem broju su devojčice od 9-10 godina. Incestna radnja nikada nije javna, već je to niz događaja koji ponekad traju tokom čitavog detinjstva, a neotkriveni nasilnik obično sa starijeg prelazi na mlađe dete, kasnije čak i na unuče, na komšijsko ili rođačko dete.

U Beogradu smo nedavno, na skupu upriličenom povodom knjige "Incest između mita i stvarnosti" Zorice Mrščević - kriminologa sa Instituta za kriminološka istraživanja, razgovarali sa nekoliko stručnjaka raznih profila o ovoj pojavi.

- Incest nije samo seksualni odnos između bliskih srodnika, nego odnos između odrasle osobe od poverenja, koja ne mora biti u krvnom srodstvu sa detetom, i deteta koje joj je povereno na brigu. To je, prema tome, najtraumatičnije iskustvo koje može dete da doživi. Ono predstavlja nasilje nad telom i poverenjem koje prelazi sve granice izdržljivosti. Tu se ne može govoriti o odnosu jer tu nema uzajamnosti... - kaže gospođa Zorica Mrščević.

Psihijatar Blanka Romano o ovom problemu kaže:
- Incesti se uglavnom dešavaju u porodicama sa poremećenim odnosima, u jedva održivim ili potpuno raspalim porodicama, sa kojima problema imaju i policija i socijalni radnici. Situacija koja pogoduje pojavi ovakvih porodičnih tragedija je ona kada otac ima potpunu vlast, kada je majčina funkcija ugrožena i gde kći preuzima od majke mnoge uloge, uključujući i jak osećaj odgovornosti da zadrži porodicu na okupu, po svaku cenu. Najčešće se radi o slučajevima odnosa između očeva i kćeri. Takav oblik incesta verovatniji je u patrijahalnim društvima gde je prisutna muška prevlast i nadmoć. Žrtva je obično najstarija kći. Dete te zabranjene radnje u početku obično shvata kao izraz roditeljske toplote i uglavnom bude kasno kada shvati da je u stvari žrtva bolesnih nagona.
Incest drugog reda

Rodoskrvnuće nije samo, kako se to obično misli, grešni seksualni odnos muškarca i žene u bliskom krvnom srodstvu. Reč je o znatno širem tabuu koji odavnina obuhvata, tačnije rečeno sankcioniše, i intimne veze između osoba koje nisu u takvom srodstvu. Ovaj drugi vid socijalno i moralno prohibovanih "grešnih veza" francuski antropolog Fransoaz Editje, profesor na Francuskom koledžu, naziva incestom drugog stepena. Tom pitanju je profesorka Editje posvetila svoju nedavnu knjigu "Dve sestre i njihova majka", koja je plod njenog dugogodišnjeg istraživanja, a govori o antropološkom viđenju incesta. - Postoji međutim i jedan drugi incest, o kome se kao takvom nikada ne govori - incest između rođaka koji nisu u krvnom srodstvu.
To je, na primer, polni odnos muškarca sa maćehom, snahom, svastikom ili taštom. Ili obratno, kada žena spava sa očuhom, itd. U većini naroda i civilizacija, što se ne zna, seksualni odnosi su zabranjeni i između takvih osoba, iako između njih nema nikakvih krvnih veza, pa prema tome ni incesta u bukvalnom značenju te reči. Biološkom teorijom o "defektima" ne može se objasniti ova zabrana. Zato je ovaj incest nazvan, u nedostatku boljeg izraza i radi razlikovanja od klasičnog rodoskrvnuća, "incestom drugog reda" - kaže gospođa Editje.

I ginekolog Zorica Katić sa stručne strane objašnjava:
- Posledice incesta su višestruko teške, pre svega traumatološke prirode, posebno kod mlađih adolescentkinja. Mnoge zadobiju i teške povrede zbog samog nasilnog seksualnog čina. Ako dođe do trudnoće, abortus u tako ranim godinama je svakako neuporedivo štetniji nego kod odraslih osoba. Velike traume ostavlja i porođaj u tim godinama, do kojeg dolazi u slučajevima kasno utvrđene trudnoće. Na žalost, mi smo često poslednja instanca kojoj se ljudi obraćaju i zato mislim da u vezi sa incestom treba preventivno raditi, počev od porodice i škole pa do društva u celini. Deca su neretko usamljena i tužno je da o tako drastičnim stvarima, kao što su pokušaj incesta ili sam incest, ne mogu razgovarati sa onima koji bi trebalo da su im najbliskiji.

Koliko je incest stvarno rasprostranjena pojava kod nas, niko nikada pouzdano neće utvrditi, jer stvarna istina najčešće ostaje strogo čuvana tajna izvršioca i oštećenih. Ali, kako pojedinci tom činu pristupaju vođeni jednostranom željom, neretko uz pomoć sile i prisile - druga strana je ponekad primorana da zaštitu potraži od službe bezbednosti.

U potrazi za razotkrivanjem misterije zvane incest, razgovarali smo sa inspektorima MUP-a, javnim tužiocima, sudijama, psiholozima... Sem nekoliko primera incesta koji ćemo opisati, došli smo jedino još do saznanja, tj. sugestije mnogih, da o tome ne treba javno govoriti, jer čemu pisanje o zlu, kada je ono već tragično samo po sebi.

Primerima drastičnih i tragičnih slučajeva završićemo ovaj kratak novinarski dosije rodoskrvnuća.

Zatrudnela s ocem

Gospođa koju smo upoznali na pomenutom skupu u Beogradu, a koja je pristala da nam ispriča svoju tragičnu priču, trenutno ima 55 godina. Do skora je radila kao profesor srpskog jezika u jednoj beogradskoj gimnaziji. Zbog onoga što joj se desilo, ostala je neudata, bez poroda. Trenutno, živi u kući svoje mlađe sestre, u jednom selu i čeka prvu penziju.
- Moju ženstvenost videli su dečaci u školi ali, nažalost, i moj otac. Ne kako bi se očekivalo, očinski, nego kao muškarac.

Iz dana u dan, otac, inače profesor istorije u obližnjem gradu, koristio je svaki trenutak da me pomazi po kosi, rukom pređe preko mojih grudi, poljubi u oko, obraz, a onda i u usta.

Kad sam napunila 14 godina, otac mi je dozvolio da u kući, po prvi put, napravim zabavu za prijatelje. Bila sam presrećna, ali ne zadugo. Košmar te noći pratiće me do kraja života.

Izvor