Anterija kneginje Ljubice u domovini posle 163 godine

Milica Miladinović-Keserović, Srpkinja koja je od završetka Drugog svetskog rata živi u Sjedinjenim Američkim Državama, poklonila je anteriju Ljubice Obrenović, supruge kneza Miloša Obrenovića, Narodnom muzeju u Kragujevcu. U eparhijski dom vladike šumadijskog gospodina Jovana na svojim rukama anteriju je donela Jasminka Gabri-Čenić, bliska prijateljica Keserovićeve. Anterija Ljubice Obrenović je prvi odevni predmet kneginje Ljubice koji se našao u fundusu kragujevačkog muzeja.

- Anterija kneginje Ljubice je iz 1842. godine i prošla je neobičan i dug put. Prema saznanjima Muzeja, kneginja je 1842. godine, kao svadbeni poklon, svoju haljinu dala dragoj i bliskoj prijateljici Sari u Zemunu, gde je Ljubica boravila posle progonstva iz Srbije. Sarin suprug je bio pisar na dvoru Miloša Obrenovića. O poklonu nema pisanih tragova jer se tada nije vodila prepiska o svadbenim darovima i drugim poklonima - priča Miroslav Banović, muzejski savetnik. Haljina je zatim stigla u ruke Zore Petrović, udate za Lazara Prokića u Beogradu, kojoj je Sara bila prababa. Posle završetka Drugog svetskog rata, Zora je morala posebnim kanalima da napusti Beograd kao i njen suprug. Obrela se u Italiji gde je zbog progona promenila ime u Julijana Defeti. Za nju se govori da je bila izuzetno obrazovana žena, ali i izuzetno darežljiva. Volela je da daje poklone.

Moderna i uspešna

Ljubica Obrenović (1788 - 1843), prva kneginja moderne srpske države, obavljala je i neke državne funkcije. Jedno vreme je "primala porezu", bila je upravnica svih kneževih dobara, a zna se da je bila uspešna i u diplomatiji. Savremena istoriografija beleži da je bila umešana ili "saglasna" sa Miletinom bunom 1835, ustankom u niškom sandžaku 1841, pobunom u Požarevačkom okrugu 1840. u želji da ograniči vlast muža, a u korist sina. U Novi Sad je došla po nalogu austrijskih vlasti, posle proterivanja iz Srbije, koje su nastojale da spreče njeno političko delovanje koje se temeljilo na okupljanju emigranata i kroz upravljanje fondovima.
   
Početkom šezdesetih godina u Monte Karlu upoznaju se Julijana i Milica Miladinović-Keserović, koja je takođe kao politički emigrant morala da napusti Srbiju posle Drugog svetskog rata i ode za Ameriku. Dve žene slične sudbine, sprijateljile su se, a u znak velikog prijateljstva Julijana je Milici poklonila anteriju. Za neobično lepu haljinu kneginje Ljubice bili su zainteresovani mnogi ljubitelji antikviteta i nudili Milici i hiljade dolara samo da bi se našla u njihovoj zbirci. Presudnu ulogu u neobičnom putešestviju anterije imao je Njegovo preosveštenstvo gospodin Jovan koji je bio na čelu eparhije u Americi. Njegova parohijanka Jasminka Gabri-Čenić donela je anteriju vladiki, a odatle je haljina kneginje predata Muzeju.

- Anterija je otvorena spreda i ima niz dugmadi koje se kopčaju. Uska je u struku i u donjem delu se širi u polukrug. Rukavi su otvoreni s donje strane i završavaju na šakama. To potvrđuje orijentalno shvatanje da je odeća reprezentativna i da je nose gospoda koja se ne bave fizičkim radom - kaže kustos Nataša Nikolić. Haljina kneginje rađena je po porudžbini i unikatna je, pa ima, pored istorijske, i umetničku vrednost. Rađena je od somota, rukavi su postavljeni svilom, a preko toga je rađen zlatovez od srebrnih i pozlaćenih niti i traka protkanih nitima.

Zlatne niti nisu prošivane nego su prišivane svilenim koncem. Dugmad je rađena od zlatnih niti kroz koje su provučeni korali. Svaki detalj je izuzetan. Za Kragujevčane anterija kneginje Ljubice ima dokumentarnu vrednost jer govori o ženi 19. veka koja je imala određenu ulogu u porodici kao supruga i kao majka. U društvenoj zajednici ona je bila reprezent svog muža, njegovog položaja i njegove moći. Prelepoj anteriji kneginje Ljubice konzervatori će uskoro vratiti stari sjaj.
B. Kuljanin

Izvor: Glas Javnosti