Kad se kaze da neko filozofira onda to , u narodu najcesce, znaci da lupeta
Tako da te potpuno shvatam sta si hteo da kazes 

Ma, vala... kad bi se svi klinci razumeli u filozofiju... to jest... logiku, retoriku, etc... ko bi nam sutra bio kondukter u autobusu... smećar, policajac  ?

Nije ni filozofija za svakoga... kao što nisu ni biseri za svinju. Oni klinci koje to zaintrigira, pronaći će put i način... iako nam je obrazovani sistem sjeban... Muka mi je da se time opravdava što nam je Farma najgledaniji TV program *zvuk mučkog povraćanja* a i što nam je kolektivni IQ negde debelo ispod proseka...    Dosta s tim, molim vas.

biti radoznao, kreativan...probati razumjeti sebe i stvarnost oko sebe u okvirima svoje mogucnosti...potrebno je i jednom kondukteru i automehanicaru...

potrebno je svakome i svakome filozofski misaoni postulati mogu biti od koristi...cime god da se bavi i ko god da jeste...dok god mu je inteligencija u okvirima normale.

jer,ako inteligencija nije prepreka...normalno je da se pitamo...tu i tamo...o smislu...zivotu...o bilo cemu...da donosimo sudove, zakljucke...da tragamo za necim dubljim oko sebe i nama samima.

osim toga, onako kako je ja vidim...ona je svojina svih

svako razmisljanje...i upitanost dublja...i stav dublji...je svojevrsna filozofija.makar licna.

Postavih temu ne toliko zbog filozofije kao predmeta vec zbog beneficije metoda koje se uce kroz nju. Pri tome se ne misli na ucenje kada je neki filozof rodjen ili kakav je zivot vodio vec npr na njegove metode. Za Sokrata to su bile ironija (to je ono "znam da nista ne znam") i majeutika (tj "poradjanje istine" ). Samo kada bi se primenile, te dve vestine bile bi korisne celom obrazovnom sistemu

Ne moraju svi klinci da studiraju filozofiju ali mogu da nauce neke postulate koje ce im koristiti kroz dalji zivot i rad

Naravno, ali nije u istoj meri potrebno nekome ko se bavi fizičkim poslom i nekom ko se bavi apstraktnijim stvarima... Odnosno, postoje određene grupe ljudi koje iz ovih ili onih razloga ne žele da znaju ništa dalje od nosa... i neverovatno je koliko sam takvih, rekla bih prostih, ali zvuči vulgarno - ljudi videla i upoznala. Njima filozofija šira od vremenske prognoze nije potrebna. To zvuči gordo, ali je tako, bez celofana.

Ono što hoću da kažem jeste to da je nerealno očekivati da su svi ljudi primečivi filozofiji (kao ljubavi prema istini... o ličnim filozofijama prečesto nemam lepo mišljenje, hint: kolumna Jelene Karleuše u Kuriru  ).

Naravno da nisu svi za filozofiju, ali nisu svi ni za matematiku pa je opet ucimo najmanje 11 godina. A 90 % ljudi ce u poslu koristiti samo najprostije racunanje.
Predmeti koji su zapostavljeni u nasem skolskom sistemu kao sto su fizicko, muzicko, likovno i filozofija su bar podjednako vazni kao i matematika, fizika, biologija ili istorija. Jer upravo ti predmeti treba od tebe da naprave normalnog coveka ili bar da pokusaju to da urade koliko je moguce.
Kod nas ljudi cesto iz neznanja mesaju filozofiranje i proseravanje i bas zbog toga ne cene filozofiju. A ti koji ne cene filozofiju uglavnom u zivotu nista od filozofije nisu procitali. Ili su mozda procitali, a nista nisu skapirali pa im je zbog toga filozofija sranje 

filozofija je dobila neku pogrešnu etiketu. taj koji filozofira,što kažete,lupeta,ide bespotrebno u širinu i dubinu problema. ali mi smo ljudi,to što nas,osim fizionomije razlikuje od životinja je sposobnost da razmišljamo,razumijemo,analiziramo. zašto ne ispitati beskrajne mogućnosti mozga,ući u suštinu,imati argumente,ne upadati u šablon..
samo da ne pretjerujemo,i previše dobra ne valja. ja sam više filozof nego neko ko je praktičan,vodi računa o formi i sl. dakle,valja filozofirati,ali u razumnim okvirima. pitati,razumjeti,ući u srž..ako nešto ne razumijemo,i ne treba nam

Filozofija je jako korisna i zanimljiva.
Problem kod nas je u tome što je pristup izučavanja filozofije u školama pogrešan, stavlja se akcenat na ne tako bitnim stvarima dok se ono korisno radi samo površno. Učenici se teraju da bubaju neke stvari bez da uđu u njihovu suštinu.
Zato preovlađujući negativan stav o filozofiji ne čudi.
Ljudi gledaju na filozofe kao na nekog ko mlati praznu slamu, pritom zaboravljaju da su mnogi veliki umovi u istoriji čovečanstva bili, između ostalog i filozofi. Te da je filozofski pristup izrodio mnoge velike teorije i naučne istine iz oblasti matematike, fizike i drugih prirodnih nauka, zatim sociologije, prava, ekonomije itd.
Ne kaže se džabe da je filozofija majka svih nauka.

Za sta je korisna ?


Totalno nebitne stvari,da ne postoji novac,ne bi postojalo nista od ovoga.


Sta je tu netacno ?

"Covek u istu reku ne moze da zgazi dva puta"

Sta ja imam od ove recenice ?

Korisno kod filozofije je što razvija kritičko mišljenje, pospešuje razumevanje naročito apstraknih pojmova, daje određenu dubinu u pogledu na najrazličitije probleme, pruža uvid u alternativna gledišta i još mnogo toga.

Sociologija i pravo postojali bi nezavisno od novca. Ljudi žive u društvu te je normalno da odnosi među njima budu regulisani. Sama regulativa se mora zasnivati na nekim pojmovima kao što su država, vlast, pravo njihov odnos. Ovo su razrađivali mislioci poput Platona, Aristotela, Seneke, Makijaveli, Hobs, Lok, Monteskije, Ruso i mnogi drugi. Zahvaljujući svima njima stvorena je moderna država. Da svi oni nisu teoretski obradili pitanja demokratije, podele vlasti, i sve ostalog što se tiče državnog uređenja i vlasti pitanje je u kakvom bi sistemu danas živeli. Dalje poznavanje njihovog dela, dobrih strana i slabosti je preduslov za nova i još bolja rešenja.
Mnogi osnovni pojmovi prava poput pravde, pravičnosti, krivice, odgovornosti, uzročnosti... su opširno obrađeni u okviru pravne filozofije. Ona ih je formulisala i postavila kriterijume za njihovu primenu u praksi. Bez nje još uvek bi važio talionski princip oko za oko zub za zub.