e jbg, ja mogu da dobacim samo do 3m...

Goa, pa ti nju uopste vise ne volis. 

God damnit, nisam mu verovao 

Ljupka Dzeni samo trazi medijsku paznju ali eto, ovo dokazuje da problemi "kace" sve ljude pa i "poznate"

Nego da pomognem malo sa temom

Kada ljubav nije uzvraćena

Umetnici, pisci, filozofi i psiholozi pokušavaju da shvate ljubav otkada postoji kao osećaj. I dok se vode rasprave o njenoj preciznoj definiciji, kao i umetnost, većina ljudi je prepozna kad je i sama oseti. Zanimljiva stvar u vezi ljubavi je da se ona drugačije oseća u različitim stadijumima veze.

Većina vas koji su bili ili su i sada u dugoj vezi, sećaju se opsesivne prirode ljubavi sa početka veze, ljubavi koja je činila da svi ostali problemi budu nevažni i smešteni u neku pozadinu života. Setite se samo kako je zabavna, opojna, ugodna i svi ostali pridevi i reči koje srećemo stalno u mnogobrojnim ljubavnim pesmama. Isto tako, možda mnogi od vas iskusili su dugu vezu u prošlosti koja nije uspela, i sećate se koliko je stida, bola, tuge i svih ostalih reči o kojima one druge ljubavne pesme govore, donela. Kada nam neko oduzme pravo na tu ljubav, to doživljavamo  kao dramatično i razarajuće, i često dovodi do velike patnje. Kada nam neko oduzme pravo na ljubav, iz bilo kog razloga, osećamo kao da nam se život raspada i da nikada više nećemo biti srećni.

Obično razlozi koje dobijamo kao objašnjenje završetka veze nisu istiniti. Ponekad se istina izbegava jer bi bila previše bolna i okrutna. Ponekad ni osoba koja raskida nije svesna pravog razloga (nekada je u pitanju nesigurnost, strah,..). Koji god da je razlog, kada se neko odluči za raskid, to najčešće i učini, i ne postoje te reči koje mu/joj mogu promeniti mišljenje.

Kada se veza u poodmakloj fazi, i kada se raskid ili razvod dogodi, iskustvo gubitka ljubavi se doživljava na drugačiji način. Tada su izgubljene i druge stvari kao na primer: kuća, deca, način života, pouzdan partner. Često je ta patnja manje povezana sa onim osećajem dramatičnosti, i lakše je sagledati stvarnost i reći sebi da život ide dalje, da ćete opet biti srećni jednog dana.

Kada izgubimo ljubav u starijim godinama, najčešće zbog smrti partnera, oporavak je isto tako težak kao i na početku veze, u mladosti. Samo iz drugih razloga. Nisu u pitanju jake emocije kao kad smo bili mlađi, već saznanje da i naš kraj uskoro dolazi, i da naše samopouzdanje nije više ono što je nekad bilo. Naše zanimanje i uključenost u svet postaje manje, tako da bez partnera nemamo više čemu da se okrenemo u životu kada prežalimo gubitak. Tada se u glavi odvija cela istorija veze, kao film koji se pušta  iznova, i onda shvatimo da je to bio naš pokretač u životu.

Kako se oporaviti od gubitka velike ljubavi? Kao i kod svakog gubitka, na to moramo gledati kao na priliku i izazov. Svejedno da li imamo šesnaest godina ili šezdeset i šest, u tom iskušenju moramo naći priliku za napredak- promeniti funkciju koju ljubav ima u našem životu tako što ćemo postati jači nakon što je izgubimo.

Možemo voleti i biti voljeni sa pozicije snage ili slabosti. Čak i jaki pate kada izgube ljubav, ali svoju snagu pokažu onda kada isplivaju iz patnje i ponovo se zainteresuju život sa uživanjem. Jaki znaju smisao budističke izreke: „Patite kad morate da patite, uživajte u onome u čemu se može uživati.“ Oni znaju da je romantična ljubav, pogotovo ona opsesivna, utemeljena na sebičnosti. Potrebna im je zbog sebe, zbog toga kako se oni osećaju zbog nje, a ne zbog toga kako čini druge da se osećaju.

U budizmu „jihi“ označava milost ili ljubav koju Buda oseća prema celom svetu. Za razliku od romantične ljubavi, jihi predstavlja vrstu ljubavi koja ne zahteva ništa od osobe prema kojoj se oseća; radost koja proizilazi iz tog osećanja nema nikakve veze sa tim što dobijamo zauzvrat. Ako naše dete počne da se buni ili prestane da govori sa nama, da li prestajemo da se brinemo za njega? Da li prestajemo da ga volimo? Ne. Ova ljubav prema deci se najlakše može uporediti sa onim što predstavlja jihi. Jihi nije romantična ljubav.

To je vrsta ljubavi koju bi svi trebali osećati prema drugima, bez obzira da li smo u romantičnoj ljubavi ili ne. Ako osećamo jihi prema osobi u koju smo i zaljubljeni, i kada nam uskrati mogućnost da je volimo, ne uskrati nam jihi osim ako mi sami to ne dopustimo. Ako ne dopustimo, pa čak i ako patimo, daleko lakše ćemo se oporaviti i ponovo procvetati.

Razvijanje jihi osećanja, predstavlja najveću korist koju možemo izvući iz slomljenog srca. Ako to uspemo, onda smo stekli nešto mnogo vrednije od romantične ljubavi prema drugoj osobi.

Izvor: psihobrlog.wordpress.com

svega ovog nebi bilo da je goja krenuo sa namerom da zavrsi poso

Pozdrav matori,sjajan tekst 

Sad si i mene inspirisao da od sabajle ispraznim svoju uobičajenu količinu gluposti (ne,perverznjaci,ne mislim na to...)

Naravno da je svačiji doživaljaj individualan,da zavisi od milion faktora,intenziteta veze,dužine trajanja,emotivnosti tog nesrećnika,broja njenih rođaka koje je zgotivio i onih od kojih mu preti potencijalna opasnost,neverovatne sarme njene babe koju je jeo na slavi i uopšte,milion nekih čuda,zato psihologija i nije nauka u pravom smislu te reči,već je samo fini fakultet za fine devojčice koje mrzi da uče prava,kako bi imale bar neku diplomu 

Možda negiranje,bes i depresija jesu neke uobičajene faze,kroz koje prođe većina ljudi,ali opet će se naći neki pametnjaković da ubaci još pod-faza,poput „stalker“ faze,a takvih je na ovom forumu,hvala Bogu,za izvoz...
I savršeno si u pravu za neke stvari,poput lokacija ili pesama.. Št je naravno,totalno glupo,racionalno razmišljajući,ali je neizbežno...
Moj savet savet sadašnjim i budućim tugomirima –
Imaš dva puta pred sobom – zajebani i zajebaniji...
Zajebaniji je svakako auto-destrukcija,kojoj su uglavnom podložne žene..one malobrojne koje nisu,verovatno imaju višak testosterona i brkove (pardon,nausnice). Iz nekog,meni apsolutno neverovatnog razloga,većina njih ima tu tendenciju da posle raskida ozbiljne veze,provedu neko vreme same,zatvorene,slušaju tužne pesme,gledaju romantične filmove (bljak!)  sve dok posle nekog vremena im ne dopre do mozga da nema aman baš nikakve koristi od toga. Ne,ništa ne izmišljam,imam drugarice,hvala Bogu,kojima sam nemalo puta bio rame za plakanje (da,i bukvalno).
Pošto smo mi muškarci,naravno,razumniji,sagledavamo stvari realno, jasno je da je to put kojim nikako ne treba ići,i da ga treba ostaviti ženama,jer je to samo jedan od mnogih načina da ih držimo u pokornosti. Dakle,tugomire mladi,budi racionalan. Zašto bi slušao baladice,gledao Džuliju Roberts (dobro,to valjda niko ne radi stvarno) izdvajao se od ljudi (i grudi) kada postoji manje zajeban način da se izvučeš iz govana... Izbriši momentalno Balaševića iz plejera (dobro,tog skota vljada niko ne sluša stvarno),poskidaj kolekciju optimističkih,“muških“ filmova,sa mnogo krvi i eksplozija,i kreni sa resocijalizacijom.
Nemoj slučajno da upadneš u zamku omalovažavanja sebe i uzdizanja dotične u nebesa ! Seti se kako si spremao večeru da je iznenadiš,a ona umesto kući otišla na tekmu sa ortacima ! Kako je ostavila brdo para u kladionici,hrkala,nepodnošljivo češala međunožje kad se probudi... Sagledaj sve njene mane u pravom svetlu. To što ti je nekada bilo „slatko“ kada ona „grokće“ dok se smeje... alo bre rođače ! Jel ti se inače diže na Miss Piggy ? Smisli nekoliko,ili bar jedan pravi razlog da ne bi bio sa njom i kada bi opet imao priliku ! Zaboravi kako ste šetali i držali se za ručice (dobro,sad mi se već povraća), i dobro se podseti svih svađa,svih razloga zbog kojih ti je padalo na pamet kako je drenova budža korisna stvar...
Dakle svi koji ti kažu da će "vreme učiniti svoje" - seru ! Uzmi stvari u svoje ruke ! Što reče Goa,sport,ishrana, menjaj nešto u životu! Nađi neki hobi (toplo preporučujem alkohol),radi ono što nisi mogao  zbog nje! Čoveče,sad imaš mogućnost da nesmetano divljaš kako nisi još od kad ti je zavrnula jajca ! Život pruža mnogo fantastičnih mogućnosti,koje inače ne iskorišćavaš dok su ti muda u fioci u njenom stočiću.
i naravno,vreme jeste jako bitan faktor,ali još snažniji uticaj može da izvrši,nešto mlado,napupelo,sa okicama koje rade „trep-trep“ ,dok te posle par godina i ta mala ne sjebe do balčaka (welcome to the real world,life is a bitch and so on... !)

toliko od mene,vidimo se za par meseci 

hahaha kako sam se nasmejala 

Evo ga jos jedan iskren odgovor (i muskarci pate)
nice
svidja mi se sto muskarci otvaraju svoju dusu i priznaju kako ih je povredilo.
Kod vas je stvar vrlo prosta, faze su jednostavne

-zaljubljenost, ljubav
-jebi sve sto stignes
-zaljubljenost, ljubav

 

Hmm... kažu da nikad nećeš znati šta je prava ljubav a da jednom ne zaplačeš. Kažu da ljubav može i da boli, da nikad niko ne može da te voli ko roditelji, kažu... svašta, a sad vi verujte ili ne, vaša stvar.

Svako se sa raskidom bori na svoj način, svako je kroz to prošao i verujem može da piše romane o tome, svako je prošao možda isto, možda drugačije od drugog... Može da to podeli sa drugima, tad naviru strašne emocije .... može da ćuti.... zakopa to u sebe ....

Svi smo različiti, a opet isti, a bol i patnja dođe i ode ...

Koliko god tuge bilo u našem srcu zbog  raskida, treba biti vođen činjenicom da će sve to proći, vreme izlečiti rane, kako god sad mislili. Vreme leči sve rane, posle pada ustajemo, bivamo jači ...

Ne gubiti samopoštovanje, biti jak, nastaviti hrabro napred ...

Pao si, kreni dalje, ustani, u lov,, na novu žensku/mužjaka, i ne vezuj se previše ... Budi svoj, ne glumi nešto što nisi, hrabro napred, ne budi pička i pičko-paćenik, nego hrabro... napred, u nova osvajanja, novu ljubav ...

Voleo si je, pa šta ! Vreme je da kreneš dalje, porušiš mostove koje su vas spajali, kreneš sam, biraš novog saputnika za  život i t d ...

Treba da se bojiš, nečeg novog boljeg, pa i goreg, ali ustani, trgni se, glavu gore ,, heeeeeeeeeej, bolje vreme dolazi, tuga dođe i ode, tako i sreća, uživaj, uživaj bre u malim stvarima, budi srećan, ako ništa, onda zbog toga što si živ, imaš krov nad glavom ...

Digni se iz mrtvih, pobedi emotivni bol, ako treba napij se, spavaj sa kuravom, ma šta god hoćeš.... Tugoj, ali kratko, plači, plači ako osećaš potrebu, taj dan možda i sutra ... i dosta plača, dosta tuge ... kreni, napred, nije jedina ... Ti si )

Upravo prešao jednu liniju života _________________ )

pa ne možeš odrediti koliko ćeš plakati. plačeš dok osjećaš potrebu za tim, a to je duže od dan-dva 

ti li si toliki mazohista pa si ovo citala

jest, jesam