Ok su teorije, ali je praksa ( ) tj. realnost nesto sasvim drugo. Istina je da mi mnogo, da ne kazem skoro nista, ne znamo, a da ono sto znamo je nistavno malo u odnosu na nepoznato. Svaka cast sto i ovoliko znamo i imamo razne teorije, ali svaki iole stalozen covek bi imao na umu i priznaonase de facto ogromno neznanje, pa samim tim bio veoma fleksibilan, pogotovo kada su u piyanju forme zivote ili cak i sama definicija zivota uopste. Budemo li bahati mozda nas pojede nesto a da to i ne budemo znali!

“Život kakav ne poznajemo” ipak ne živi od arsena?


Dva tima naučnika izvestila su danas da je neobična bakterija nazvana GFAJ-1, za koju je pre dve godine objavljeno da koristi arsen umesto fosfora u svojoj ćelijskoj “mašineriji”, ipak koristi fosfor, kao i svaki drugi organizam na Zemlji.


Ovo je “ipak bakterija zavisna od fosfata”, napisali su naučnici u žurnalu “Nauka” (Science), preneo je “LA tajms”.

U decembru 2010. godine grupa naučnika, uključujući istraživača američke svemirske agencije NASA Felisu Volf-Simon, objavila je “neverovatno otkriće” čudne bakterije iz kalifornijskog jezera Mono, organizam koji ne samo što preživljava u okolini bogatoj arsenom, već je inkorporirao ovaj element u svoj DNK.

Ovo “otkriće” je bilo na sve strane objavljeno kao nešto što će imati veliki uticaj u potrazi za vanzemaljskim životom, a u javnosti su, čak, kružile spekulacije da je NASA otkrila vanzemaljce.

Svi naučnici su se složili da je ovo otkriće zapanjujuće. Do tada se smatralo da je čitav život na Zemlji zasnovan, primarno, na šest elemenata: ugljenik, kiseonik, vodonik, azot, fosfor i sumpor. Pronalazak bakterije koja je zamenila svoj fosfor otrovnim arsenom pružila je naučnicima – i svima ostalima – novi uvid u život na našoj planeti.

Međutim, nekoliko dana nakon “otkrića”, naučnici su počeli da ispituju rezultate Felise Volf-Simon, ukazujući na sporne metode i zaključke, i pokušavajući da ponove rezultate njenog eksperimenta. Volf-Simonova je odgovorila na pitanja, pa je od tada bila u toku žestoka debata, koja je sada, možda, okončana.

Naučnici su zaključili da je bakterija GFAJ-1, iako zapanjujuće otporna na arsen u svojoj okolini, nije zavisna od njega.
“GFAJ-1 ne razbija postojeća ‘pravila’ za život, suprotno interpretaciji Volf-Simonove i njenog tima”, zaključili su istraživači.

Volf-Simonova na sve ovo, međutim, tvrdi da eksperimentima nakon otkrića bakterije naučnici nisu uspeli da otkriju dokaze da organizam sadrži arsen u svojoj DNK zato što su ti eksperimenti sprovedeni u uslovima drugačijim od originalnog - njenog – eksperimenta.


“Ne znamo istoriju ćelija u novoj studiji. Uopšteno, treba mnogo više dokaza da se objavi nešto neočekivano, na primer da ćelije mogu da koriste arsen i da je taj element pronađen u ćelijama, nego da se objavi nešto očekivano, tipa da arsen nije pronađen u ćelijama ili DNK”, napisala je ona za Msnbc.com.

“Naš originalni rad i podaci su veoma strogo ispitani, jer su standardi skoro uvek viši za dokaze za stvari koje su neočekivane. Aktivno pratimo arsen u našim ćelijama i znaćemo više u sledećih nekoliko meseci”, navela je ona.

Volf-Simonova i njen tim uzeli su uzorke iz jezera Mono i kulturama u uslovima laboratorije povećali količinu arsena, a smanjili fosfor. Oni su izolovani bakteriju koja je uzgojena u visokoj koncentraciji arsena i naizgled zanemarivoj količini fosfora. Ta bakterija je nazvana GFAJ-1, što znači “dajte Felisi posao” (give Felisa a job). Analizom ćelija tim je zaključio da organizam koristi arsen umesto fosfora, čak i u svom DNK.

Da li je ovo kraj priče o organizmu zasnovanom na arsenu, ostaje da se vidi, ali po svemu sudeći sledi još žešća naučna debata.

Izvor

 

Eto ti sad.

Pa opet nista nije sigurno opovrgnuto. Cinjenica da neznamo sve ostaje!