Baka s Galapagosa


Najveća kornjača na svetu živi na Galapagosu. Najkrupniji primerci imaju i po 270 kilograma, a od glave do repa dostižu dužinu do metar i po. Ova kornjača je i najdugovečnija životinja na našoj planeti. Može da doživi i više od 150 godina. Veruje se da su neke od ovih oklopnjača živele na Galapagosu još u vreme iskrcavanja Čarlsa Darvina na ta ostrva - 1835. godine.

Velika kornjača s Galapagosa hrani se kaktusom, voćem, lozom, travom i ostalim biljem koje raste na ostrvima. Jede ujutro i uveče, a preko dana se odmara u hladovini. Sposobna je da u telu napravi zalihu tečnosti i da, u slučaju potrebe, dugo izdrži bez hrane i vode. Ove kornjače razlikuju se po obliku oklopa. One koje žive na obali imaju manji izbor hrane i moraju da se propinju kako bi dohvatile lišće sa žbunova. Zato imaju duži i pokretljiviji vrat i oklop u obliku sedla, koji im omogućava da visoko podignu glavu. Oklop kornjača koje žive u višim predelima, s obiljem trave i opalog voća, ima oblik kupole.

Iako se sporo kreću i ne vole mnogo da šetaju, kada imaju pravi razlog, velike kornjače pređu i po pet do šest kilometara na dan. Snažne su i mogu da obore manje drvo. Nemaju prirodnih neprijatelja, a kada se nađu u opasnosti, uvlače glavu i noge u oklop. Ove kornjače nemaju zube, već rožnate izrasline u ustima koje im pomažu da sažvaću hranu. Miroljubive su, ali ako im čovek neoprezno ponudi hranu, mogu mu nehotice odgristi prst.

Mada im grabljivice ne mogu ništa, velike kornjače s Galapagosa su ugrožena vrsta. Na ovim ostrvima nekada je živelo 250.000, a sada ih ima samo 15.000. Desetkovali su ih ljudi, isti oni koji se danas trude da ih spasu od istrebljenja. Velike kornjače su simbol Galapagosa. Čak je i ime Galapagos u vezi s kornjačama: njihov sedlasti oklop podsetio je španske istraživače na sedlo koje se zvalo "galapago", pa su po njemu dobili ime i ove životinje i ostrvo.