Asanža izručuju Švedskoj

Vrhovni sud Velike Britanije odlučio je danas da osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž može biti izručen Švedskoj gde je optužen za silovanje i seksualne napade.



Pet od sedam sudija odbacilo je Asanžovu žalbu na izručenje nakon čega mu preostaje samo da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

 Asanžovi advokati, međutim, smatraju da to najverovatnije neće zaustaviti proces njegovog izručenja.

 Okružni sud je u februaru 2011. odobrio Asanžovo izručenje Švedskoj posle čega se on žalio Višem sudu. Taj sud je takođe doneo odluku o njegovom izručenju, ali je omogućio optuženom da se obrati Vrhovnom sudu.



Asanž koji je uhapšen 7. decembra 2010, odbacuje optužbe da je u avgustu 2010. godine dok je bio u poseti Stokholmu, seksualno napao dve žene.

 Asanžove pristalice tvrde da je švedsko tužilaštvo pod uticajem SAD iz političkih razloga pokrenulo taj slučaj i da će on odmah biti poslat u SAD.

 Sajt Vililiks objavio je poverljive izveštaje američke vojske o ratovima u Iraku i Avganistanu i hiljade američkih diplomatskih depeša čime je doveo Vašington u nepriliku.

Izvor: Mondo

Asanž kritikovao Obamu video linkom

Izvor: Tanjug

London -- Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž obratio se liderima UN putem vide linka, kritikom Baraka Obame.



Asanž se, kako prenosi Rojters, narugao predsedniku SAD na marginama zasedanja Generalne skupštine UN, a njegove komentare slušalo je oko 150 ljudi. Naime, Asanž je kritikovao Obamu koji se, s jedne strane, zalaže za slobodu govora na Bliskom istoku dok, s druge strane, progoni Vikiliks zbog objavljivanja tajnih depeša američke diplomatije.

"Mora da je veliko iznenađenje za egipatske tinejdžere, koji su isprali američki suzavac iz svojih očiju (tokom Arapskog proleća), da čuju da SAD podržavaju promene na Bliskom istoku", rekao je Asanž, koji se nalazi u ekvadorkoj ambasadi, u azilu, od kako je britanski sud odlučio da ga isporuči Švedskoj koja ga traži zbog navodnog seksualnog zlostavljanja saradnice.

 On tvrdi da je slučaj u Švedskoj samo deo zavere da mu se sudi u SAD zbog njegovog rada na Vikiliksu, koji je objavio brojna tajna američka dokumenta, što Švedska i Vašington demantuju.

 "Vreme je da predsednik Obama održi svoju reč... i za SAD da prekine da progoni Vikiliks, da prekine da progoni naše ljude i naše navodne izvore", istakao je Asanž u video poruci na događaju u UN, koji je organizovao Ekvador.

 Ekvador je saopštio da je spreman da godinama pruža Asanžu utočište u ambasadi u Londonu ako to bude neophodno. "Nećemo promeniti našu odluku", izjavio je ministar spoljnih poslova Ekvadora Rikardo Patino diplomatama, zvaničnicima i novinarima na sastanku u UN.

 Ekvador je dao osnivaču Vikiliksa politički azil 15. avgusta, ali su britanske vlasti zapretile da će ga uhapsiti ukoliko kroči izvan tog diplomatskog predstavništva.



Izvor: B92

Vojska SAD: Asanž je neprijatelj

Izvor: Tanjug

Vašington -- Američka vojska označila je osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža za neprijatelja države.



Tako bar proističe iz nedavno objavljenih dokumenata obaveštajne službe američkog ratnog vazduhoplovstva, preneli su australijski mediji.

Svaki pripadnik vojske koji kontaktira sa Vikiliksom ili njegovim pristalicama rizikuje da bude optužen za "komuniciranje sa neprijateljem", što je zločin za koji može uslediti i "smrtna kazna", navodi se u dokumentima koji su obelodanjeni shodno američkom zakonu o slobodi informisanja.

Asanž je tako svrstan u istu pravnu kategoriju kao teroristička mreža Al Kaida i talibani, navodi australijski list "Ejdž".

 Majkl Ratner, američki advokat Džulijana Asanža koji je australijski državljanin, kaže da označavanje Asanža i Vikiliksa kao neprijatelja, može da ima ozbiljne implikacije za Asanža ako bi bio izručen SAD, jer se prema neprijateljima postupa u skladu sa vojnim zakonima.

 Asanž je 19. jula zatražio azil u ambasadi Ekvadora u Londunu nakon što je iscrpeo sve opcije u okviru britanskog pravosudja kako bi izbegao ekstradiciju Švedskoj gde je optužen za silovanje i seksualno zlostavljanje.

 On tvrdi da je slučaj u Švedskoj samo deo zavere da mu se sudi u SAD zbog njegovog rada na Vikiliksu, koji je objavio brojna tajna američka dokumenta, što Švedska i Vašington demantuju.

 Osnivač Vikiliksa obratio se juče putem video linka predstavnicima Ujedinjenih nacija i tom prilikom je kritikovao američkog predsednika Baraka Obamu za pružanje podrške slobodi govora na Bliskom istoku dok istovremeno "progoni" Vikiliks zbog objavljivanja tajnih diplomatskih depeša.
 On je istakao da je Obama, koji je branio slobodu govora u arapskim zemljama prilikom svog obraćanja u UN u utorak, "učinio više na kriminalizaciji slobode govora nego ijedan drugi američki predsednik".

 Ekvador je saopštio da je spreman da godinama pruža Asanžu utočište u ambasadi u Londonu ako to bude neophodno. "Nećemo promeniti našu odluku", izjavio je ministar spoljnih poslova Ekvadora Rikardo Patino diplomatama, zvaničnicima i novinarima na sastanku u UN.

 Ekvador je dao osnivaču Vikiliksa politički azil 15. avgusta, ali su britanske vlasti zapretile da će ga uhapsiti ukoliko kroči izvan tog diplomatskog predstavništva.

Izvor: B92

Opet dizanje prasine nizasta. Da su hteli, mogli su da ga smandrljaju direkt iz Londona ko onog malog sto je provalio u NASA-in sistem, maznuli da dok si reko keks, nego oce malo da zezaju Ekvador, moze dobro da im dodje za neku zvrcku, a Asanz se pravi naivan, provalio decko tajne sto su ih i vrapci znali 

Министарство правде САД одустаје од кривичног гоњења Асанжа?            
уторак, 26. новембар 2013.

Вашингтон -- Министарство правде САД закључује да треба одустати од кривичног гоњења Џулијана Асанжа, јер би у супротном морало да тужи и америчке медије и новинаре.



Како за "Вашингтон пост" кажу неименовани званичници овог министарства, формална одлука још није донета, али су минималне шансе да Асанж буде оптужен да је на интернету објавио војна и дипломатска документа која су имала ознаку тајности.

Иако су сличне оптужнице подигнуте против Едварда Сноудена и бившег америчког војника Бредлија Менинга, правни саветници министарства наводе да је ово другачији случај, пошто Асанж није био запослен у некој америчкој државној институцији, па због тога и не може да буде оптужен за одавање података.

"Када би Асанж био оптужен, морали би да буду оптужени и новинари", објаснио је за "Вашингтон пост" бивши портпарол министарства правде Метју Милер.

У том случају би се на мети тужилаштва нашли и "Њујорк тајмс", британски "Гардијан" и "Вашингтон пост", пошто су ти листови објављивали Асанжове податке с Викиликса.

Портпаролка Викиликса Кристин Храфнсон рекла је раније ове недеље да та организација очекује званичну и формалну потврду да је америчке влада одустала од гоњења Асанжа.

Међутим, према писању вашингтонског дневника, за сада није јасно да ли ће Министарство правде САД и формално саопштити да затвара истрагу.

Асанж се од јуна прошле године налази у амбасади Еквадора у Лондону, где је добио политички азил. Њега Шведска оптужује за наводни покушај силовања у тој земљи, али се његове присталице плаше да би он, ако би прихватио да у Шведској одговара за те оптужбе, касније могао да буде изручен САД.

(Танјуг)

https://www.espreso.rs/vesti/politika/477065/vikiliks-otkrio-najvece-tajne-srpske-politike-politicari-jedno-govorili-drugo-radili-a-trece-mislili

VIKILIKS OTKRIO NAJVEĆE TAJNE SRPSKE POLITIKE: Političari jedno GOVORILI, drugo RADILI, a treće MISLILI
Vikiliks je objavio i da su ljudi Vojislava Koštunice iz uprave rudnika Kolubara ilegalno prodavali ugalj i tako popunjavali lične i partijske blagajne

Objavljeno: 07.12.2019. 22:38h
Kako su zapadne sile tražile nezavisnost Kosova od Rusije, da li je Vlada Srbije skrivala ratnog zločinca i kako je SPC trebalo da približi Srbiju Evropi - ovo su samo neke od najbitnijih otkrića Vikiliksa o Srbiji.

Lobi za nezavisno Kosovo

„Ono što je izvesno jeste da Rusima ne sme biti dozvoljeno da veruju da će pretnja vetom delovati jer bi oni to iskoristili."

Ovo je samo jedna od diplomatskih depeši o Srbiji i nezavisnosti Kosova, koju je 2010. godine objavio Vikiliks.

U pitanju je depeša američkog ambasadora u Francuskoj Krega Stejpltona, napisana 12. decembra 2006. godine, a odnosi se na detalje o tome kako su zapadne sile svim diplomatskim sredstvima pokušavale da izdejstvuju nezavisnost Kosova i za to dobiju podršku Rusije.


foto: Printscreen
Savetnik francuskog predsednika je tada odgovorio depešom o planovima Francuske da ubedi EU da Srbiji ponudi SSP bez obzira na neispunjenu obavezu pune saradnje sa Haškim tribunalom, dodajući da se brine zbog eksplicitne pretnje tadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina da će uložiti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu.

U ovoj depeši koja je označena kao „tajna", prenosi se da je jedan diplomata rekao da Zapad treba da se pripremi da deluje i bez Rusa, kao i da su SAD odlučile da Srbiji ponude Partnerstvo za mir kao „podršku demokratskim snagama uoči izbora" i da je „predsednik Boris Tadić napravio dobru osnovu za evroatlantsku budućnost Srbije".

„Merkelova je najpre odgovorila negativno navodeći Tadićev neuspeh da to ispuni, ali Francuska i dalje smatra da bi ponuda SSP-a mogla da napravi razliku na januarskim izborima", rekao je francuski diplomata i dodao da će Francuska onda sama predložiti SSP.

Vikiliks je šest godina kasnije probudio Srbiju i objavom tajne depeše jednog od kandidata za predsednika SAD Hilari Klinton koju je razmenjivala sa američkim ambasadama, a u kojima se pominju Srbija, političko stanje u njoj, kao i nezavisnost Kosova i Metohije.

Hilari je, kako je Vikiliks objavio, nakon usvajanja postignutih dogovora 2012. godine samo četiri dana kasnije poslala poruku svim važnijim diplomatama koji su „bili u slučaju Dijalog Beograda i Prištine":

„Potrebno je mnogo angažovanja na više frontova da se ispuni ovaj prioritet. Hvala svima", glasila je prva rečenica poruke.

Srpska pravoslavna crkva - zaokret nakon smrti patrijarha Pavla

Srpska pravoslavna crkva će krenuti modernijim putem posle smrti patrijarha Pavla, objavio je Vikiliks.

Sajt je preneo i ocenu američkih diplomata da je smrt patrijarha Pavla blagoslov za SPC da krene u 21. vek, kao i da su kriminal i sport u zemlji Srbiji neraskidivo povezani.

U jednoj od depeša se govorilo o susretu patrijarha Irineja sa američkom ambasadorkom Meri Vorlik, tokom kojeg je bilo reči o trenutnom stavu Srpske pravoslavne crkve, a patrijarh je izrazio želju da „ponovo uvede" Srbiju u Evropu i SAD.


foto: Dragana Udovičić
Irinej je tada naglasio i važnost Kosova i zatražio razumevanje SAD po tom pitanju, navodi se u depeši.

Skrivanje Karadžića i hapšenje Mladića

Hapšenje Radovana Karadžića usledilo je posle jednomesečnog praćenja mreže podrške i samo su tri čoveka bila upoznata sa tokom operacije - tužilac Vladimir Vukčević, direktor BIA Saša Vukadinović i Miki Rakić, savetnik predsednika Borisa Tadića, objavljeno je svojevremeno na sajtu "Vikiliksa".

„Bliski savetnik potpredsednika Vlade Ivice Dačića rekao nam je da je (Rade) Bulatović (prethodni šef BIA) šest meseci pre formiranja nove vlade dobio informaciju o boravištu Karadžića, ali nije ništa učinio povodom toga, prvenstveno zbog ideološke bliskosti Koštunice i Karadžića i zbog manjka međunarodnog pritiska", pisalo je u depeši koju je objasnio sajt.

Vikiliks je objavio i da su SAD bile skeptične prema namerama Beograda da uhapsi ratnog zločinca Ratka Mladića.


foto: Profimedia
Mnoštvo depeša otkriva da su SAD i EU bile kritične, nestrpljive i podeljene u vezi sa time koliko snažan pritisak treba izvršiti na vlasti u Beogradu.

Kada je bivši američki ambasador za ratne zločine Stiven Rap 2009. godine bio na Balkanu, druge diplomate su tražile da znaju da li su SAD izgubile rešenost da Mladić bude uhapšen.

Tajna depeša iz novembra 2009. govori da je austrijski diplomata Valentin Incko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, bio zabrinut da je Amerika „napustila slučaj Mladić".

Diplomatski dokumenti se takođe bave nekim misterijama oko mesta gde se Mladić nalazi.

Ugalj Vojislava Koštunice i Dinkićeve žalbe na Tadića

Vikiliks je objavio i da su ljudi Vojislava Koštunice iz uprave rudnika Kolubara ilegalno prodavali ugalj i tako popunjavali lične i partijske blagajne.


foto: Damir Dervišagić
U depešama koje su u ambasadi SAD pisane od 2003. do 2010. godine navode se sukobi i neslaganja između vodećih političara u zemlji, gde se na primer Mlađan Dinkić žali na predsednika Srbije Borisa Tadića.


foto: Prentscren
U diplomatski depešama je Tadić opisan kao „harizmatrični lider" koji je „često neodlučan i politički bojažljiv".

U depešama se često videlo i kako domaći političari privatno zastupaju stavove koji odudaraju od onoga što zvanično govore.

Tako je Dragan Marković Palma navodno govorio da Srbija treba da gradi partnerstvo sa SAD, a ne Rusijom, a SNS se zalagao za podelu Kosova.