NAJEZDA SIMPATIČNIH INSEKATA
Azijske bubamare tamane domaće

R. Bulatović    | 09. 11. 2010. - 00:02h | Foto: AP    | Komentara: 25
Azijske bubamare koje su uplašile građane u celoj zemlji zbog najezde poslednjih dana, nisu opasne po život ljudi i ne bi ih trebalo ubijati. U Srbiju su doletele iz zapadne Evrope gde su namerno uvezene, ali je njihov broj izmakao kontroli i sada prete da ugroze ravnotežu u prirodu jer, između ostalog, ubijaju domaće bubamare.

Građani širom Srbije poslednjih nekoliko dana prijavili su da je veliki broj ovih šarenih tvrdokrilaca okupirao njihove prozore, vrata, zidove, bašte. Olivera Petrović-Obradović, vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu na Katedri za entomologiju i poljoprivrednu zoologiju, kaže za „Blic” da u narednom periodu treba očekivati da njihov broj poraste.

- Azijske bubamare su u Srbiju stigle pre dve godine kada su se pojavile na Fruškoj gori, zatim su uočene u zapadnoj i južnoj Srbiji, a sada ih ima svuda. Pre 15 godina one su iz Kine namerno uvezene u zapadnu Evropu, Belgiju i Holandiju, da budu biološki agensi u borbi protiv biljnih vaši u zatvorenom prostoru, plastenicima i staklenicima. Vremenom, počele su da se šire po čitavoj Evropi i sada predstavljaju tako veliki problem da se na nivou Evropske unije prave projekti kako da se one suzbiju. Primera radi, u Francuskoj se zavlače u grozdove, pa se prilikom pravljenja vina one zgnječe i vino dobije čudan ukus - kaže Petrović-Obradović.

Profesorka napominje da bubamare u Srbiju nisu uvezene namerno već su došle prirodnim putem, vazduhom, a nije isključeno ni da su se zakačile za nečiji kamion, automobil ili su došle u prtljagu.

- Ove bubamare komuniciraju pomoću hormona feromona i koncentrišu se na jesen. Osim toga što u našoj zemlji prave estetske probleme, ulaze u kuće građana, prljaju prozore, nije poznato da čine neku drugu štetu. Ne bi ih trebalo ubijati, već je dovoljno da građani pokušaju da ih metlama isteraju iz kuće - objašnjava profesorka.

Iako nisu štetni za ljude, ovi insekti prete da ugroze ravnotežu u prirodi.
- Azijske bubamare su agresivne i proždrljive. Ženke polažu više jaja od običnih bubamara, oko 500 godišnje. Jedu hranu kojom se hrane i domaće bubamare, a jedu i njihove larve. U Evropu su uvezene da bi bile korisne, ali sada uništavaju ravnotežu u prirodi. Korist od njih u Srbiji može da bude u tome što ćemo za nekoliko godina imati manje biljnih vaši, ali nikako ne valja što jedu naše bubamare - kaže profesorka.

U domove građana Srbije bubamare su se uselile jer im je potrebna topla sredina u kojoj će da prezime i ne treba očekivati da će jednostavno nestati iz našeg ekosistema. Svetski stručnjaci rade na pronalaženju načina da se njihov broj smanji tako što se istražuju prirodni neprijatelji ovih bubamara, ali njih je za sada malo. Eventualno, mogu da se iskorene tako što će ih pojesti ptice, napasti i uništiti virusi ili bakterije koje napadaju insekte.
 
   RAZLIKA IZMEĐU AZIJSKE I DOMAĆE BUBAMARE
Azijska bubamara   Obična bubamara
 krupnija    manja
 živi tri godine    živi jednu godinu
 broj tačaka varira i do 20    ima sedam tačaka
boja varira od žute,
narandžaste, crvene i crne
crvena
otpornija na spoljne uticaje   manje otporna

Izvor: Blic

asian ladybugs 

Odvratne su... puna mi je kuca njih...

opet su pocele! Kinezi ih doneli u onim njihovim dronjama 

KAKO SE INSKETI ŠIRE EVROPOM
Azijske bubamare nisu jedine bube koje smo "uvezli"

Miljana Leksovac    | 09. 11. 2010. - 15:19h | Foto: S. Vojnović    | Komentara: 23
Azijske bubamare koje su iz zapadne Evrope greškom dospele u Srbiju, nisu jedine bube koje se prilikom transporta robe „uvezu“ u našu zemlju. Stručnjaci objašnjavaju da pojačana trgovina dovodi do toga da se skoro svake godine preko granice prevezu i nove bube, ali na sreću, retko prouzrokuju veće probleme.

Još 1992. godine u Srbiju je nenamenski dospela kukuruzna zlatica, ali se njeno prisustvo na biljakama osetilo tek deset godina kasnije, kada se razmnožila u velikom broju.
 
"Nismo imali većih problema. Veću je štetu napravila kukuruzna sovica, koja ima duži životni vek i napada mnoge biljke, za razliku od zlatice koja napada samo kukuruz", kaže Olivera Petrović-Obradović, vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu na Katedri za entomologiju i poljoprivrednu zoologiju.
 
Bube koje se namenski uvoze
Predatori (grinje, biljne vaši, stenice)
Paraziti
Bube „uljezi“
Kukuruzna zlatica tvrdokrilac (živi jednu godinu, veličine pola centimetra, napada koren kukuruza)
Kukuruzna sovica leptir (živi 3-4 godine, napada paradajiz, boraniju i cvetove mnogih biljaka)
 
Ovi uljezi šire se tako što se lako zalepe za kamione , a često ih ljudi, ne znajući, prenesu preko biljaka koje donose iz inostranstva. Olivera objašnjava da se neretko govori i o teorijama biološkog rata, prema kojima se štetne bube namerno šire Evropom, ali da te teorije nikada nisu dokazane.

"Te teorije odbacujem kao neosnovane. Bube su jednostavno lako prenosive. Čak svake godine iz Severne Afrike u Srbiju stigne veliki broj njih. Polože jaja na leto i naprave štetu, ali nikada u većim razmerama. Njihov dolazak se ne može sprečiti",  dodaje Petrović-Obradović.
 
Osim buba koje se nenamerno prenesu u Srbiju, postoje i vrste koje se namenski uvoze kako bi pojele biljne vaši. "Najčešće se uvoze iz Izraela i Holandije u kutijcama od 10 ili više komada. To su specijalni insekti koji se proizvode u svetskim laboratorijama i ovde su posebno čuvani", kaže Petrović-Obradović.

Izvor: Blic