''Срби – народ који нестаје'' је документарни филм који представља живо сведочанство о трагичној демографској стварности српске државе и народа, сведочанство које открива трагичну и тужну истину да је српски народ на прагу свог историјског нестајања. Србија је данас земља старости, земља у којој је старачко роптање све гласније, а дечја граја све тиша и нечујнија. Србија је данас смежурана старица измождена, клана, вешана, стрељана, бомбардована, јендечена и од непријатеља и лажних пријатеља, али и од сопствене деце... Цели протекли век представља својеврсну историјску ретроспективу затирања свег српског народа кроз геноциде вршене над њим, ратове у којима је српски народ био принуђен да брани оно најосновније – праљво на живот. Србија је земља која је у протеклом веку прошла кроз осам ратова плативши цену од више од четири милиона живота.


Неодвојиви узрок нестајања српског народа су и асимилативни процеси који су више него код других народа у окружењу овде пали на плодно тле. И то како кроз даљу историју као резултат насилних и политичких процеса, тако и у савременом добу кроз економски мотивисане и узроковане принуде.


Најужаснија рана на телу српскога народа је, међутим, убијање будућности кроз нерођено потомство. Утробно чедоморство сваке године у неповрат однесе град величине Новог Сада. Према статиситици Србија у овоме држи неславни рекорд међу европским народима.


Тенденције савременог света који се глобализује, перфидност и бруталност профитократије, савремене друштвене болести као што су наркоманија, алкохолизам и изопачења људске природе, друштвени инжењеринг, преобликовање идентитета народа, упросечавање потрошачке масе су општи оквир у којем се нашло и наше друштво и које додатно притискају већ довољно раслабљен и изморен народ. Индивидуализација и духовно осиромашење кидају ионако танке везе које одржавају људску заједницу. Вишедеценијско одступање од вере православне и удаљавање од Христа и Цркве Његове кључни је узрок раслабљености нашег народа којој плаћамо превисоку цену.


О овим и другим чињеницама сведоче припадници духовне и интелектуалне елите који су своје научне ставове, сазнања и резулатете истраживања понудили на увид јавности: Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Марко Сандаљ, оснивач Фондације Пријатељ Божији, академици Василије Крестић и Смиља Аврамов, Радован Тврдишић из Двери Српских, протојереј-ставрофор др Милош Весин, публицисткиња Биљана Спасић, професор на Универзитету у Кембриџу Небојша Радић, професор Марко Младеновић, свештеници Жељко Латиновић и Бранко Ћурчин, али и такозвани обични људи из народа, сељаци, мученици, страдалници...


Документарни филм ''Срби – народ који нестаје'' пројекат је Фондације ''Пријатељ Божји'' и њене филмске Продукције, мотивисан је жељом да се њиме опомене на трагичну стварност нашега народа као и потребом да се укаже на пут за њено превазилажење, на покајање и враћање Христу кроз Цркву Његову као једином путу ка поновном остварењу духовних вредности као темељу постојања и опастајања сваког па и српског народа.
 
 (копирано са: http://www.srbinarodkojinestaje.com/Srbi_narod_koji_nestaje/O_filmu.html )


1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.
 


Уједињени опстајемо
Подељени пропадамо

Sustina!

Izgubljene teritorije mozes vratiti, los zivotni standard mozes poboljsati, na svaku bitku ili rat koji smo izgubli usledio je novi koji smo dobili......ali ako izgubimo bitku sa belom kugom....to je kraj, tu nema popravnog, tu vise nema novih sansi....Die Ende!

I zato...pamet u glavu

Nema nama pomoci, svi smo ludi, svako na svoj nacin, i nista se nece promeniti.  Ostvarice se ono prorocanstvo

Evo jedan koristan tekst.


Natalitetom „tuku” Arape

Izrael je država sa najviše klinika za plodnost u odnosu na broj stanovnika, dok prosečna žena ima više od troje, ultraortodoksne Jevrejke imaju čak više od desetoro dece
Natalitet je za Jevreje više od demografskog pojma (Foto N. Radičević)
Kad je Centralni biro za statistiku Izraela objavio da je na severu zemlje, ako se izuzme Haifa, arapsko stanovništvo postalo većinsko, u mnogim jevrejskim porodicama zapodenula se rasprava o tome „kako možda nemaju dovoljno dece”, a dugogodišnji sukob između Jevreja i Palestinaca oko teritorije neminovno se prelio u svojevrsni demografski pritisak koji oseća svaka porodica.

Međutim, statističke brojke često mogu da zavaraju budući da je Izrael jedna od malobrojnih ekonomski razvijenih zemalja u svetu koja beleži pozitivan prirodni priraštaj. Za razliku od, na primer, većine zapadnoevropskih zemalja u kojima porodice prosečno imaju jedno dete, u jevrejskoj državi prosečna porodica ima više od troje dece, dok porodice ultraortodoksnih Jevreja broje od 10 do čak 14 dece.
Dok Jevreje brinu procene izraelskih statističara da će populacija od milion i po Arapa, koliko je živelo u Izraelu na kraju 2008. godine, do 2030. porasti na 2,4 miliona ili 24 odsto ukupne populacije, u drugi plan pada činjenica da prosečni broj dece u jevrejskim porodicama raste, dok je arapskim drastično pao za poslednje četiri i po decenije. Svaka Palestinka je 1965. godine imala u proseku 8,4 deteta, dok je taj prosek u 2008. godini bio 3,6.
Kako kaže Nibal Hamdan, Palestinac koji živi u Haifi, arapske porodice ne mogu da vode trku sa demografijom.
„Mnoge porodice će razmisliti dva puta pre nego što se odluče da kuću ispune brojnom decom, budući da moraju da brinu kako da ih othrane i kako da zarade novac neophodan za njihovo obrazovanje”, kaže Nibal Hamdan, koji ima malu ćerku.
Iako je arapska populacija u Izraelu u toku 2008. godine, prema podacima Centralnog biroa za statistiku, porasla za 38.000 ljudi, statistika takođe pokazuje da Jevreji žive duže od Arapa – muškarci četiri godine, a žene tri godine više.
Međutim, porast nataliteta među Jevrejima nije samo plod međuetničkog nadmetanja, već i spleta kulturnih i religioznih razloga. Činjenica da je Izrael država koja na svetu ima najviše klinika za plodnost prema broju stanovnika nije samo rezultat političke odluke da zdravstveno osiguranje pokriva veštačku oplodnju, već i činjenice da veoma religiozne žene mogu da koriste ovu mogućnost budući da halaha (jevrejski religiozni zakon) pozitivno gleda na rad klinika za plodnost i trud žena da na sve načine iskoriste modernu medicinu kako bi rodile dete.
Socijalni antropolog Suzan Marta Kan, u svojoj knjizi „Reprodukcija Jevreja”, posle višegodišnjeg istraživanja objašnjava kako brojni faktori pomažu tome da se Izrael može nazvati pravom „pronatalnom” državom. Veoma je značajno to što rabini smatraju ravnopravnim Jevrejima i decu koju su rodile neudate majke, potom što je i među sekularnim i među religioznim Jevrejima odomaćeno mišljenje da je bolje biti samohrana majka nego žena bez dece, kao i to što država pomaže samohrane roditelje.
Osim toga, neudate žene imaju istu mogućnost kao i udate žene da pokušaju da dobiju dete korišćenjem reproduktivne tehnologije, dok halaha nema konkretne zabrane povodom pitanja veštačke oplodnje, pa ni ultraortodoksni rabini nemaju ništa protiv ovog dela medicine koja je za mnoge druge religije diskutabilna.
Suzan Marta Kan objašnjava da takozvano kopile, prema jevrejskom religioznom zakonu, može biti rođeno samo u činu incesta ili preljube, dok preljubu prema halahi može da počini samo udata žena. Premda ultraortodoksni rabini nisu baš zagovornici veštačke oplodnje jer insistiraju na očuvanju tradicionalne porodice, neudatim ženama koje su vernice oni neće zameriti čin veštačke oplodnje i novorođeno dete biće Jevrejin kao i svaki ostali.
Štaviše, svojevrsna naprednost judaističke tradicije ide do toga da rabini čak daju prednost tome da žena bude veštački oplođena spermom nejevrejskog davaoca jer, kako objašnjava Suzan Marta Kan, „jevrejska tradicija ne brine ukoliko nejevrejin masturbira”, a time se „ne dolazi u opasnost da dođe do preljube pod kojom se definiše odnos udate Jevrejke i Jevrejina koji nije njen muž”.
Ipak, strah da će ih Arapi brojčano nadjačati veoma je izražen kod svake jevrejske porodice, a iole religiozniji brojno potomstvo smatraju kao svojevrsnu dužnost.
Paula Štern, predsednica jedne izraelske informatičke kompanije, kaže pak da etnički i religiozni razlozi nisu bili presudni za to što ona ima petoro dece.
„Svaki put kada smo dobili još jednu bebu smatrali smo da porodica nije kompletna. Tek kad sam rodila peto dete, rekla sam da je to to”, kaže Šternova, čija porodica spada u religiozne.

Ultrareligiozne jevrejske porodice imaju više od desetoro dece, što spada među najviše stope fertiliteta za muškarce sa jednom ženom. Takozvane liberalne Jevrejke ovu pojavu objašnjavaju time da se „u ultraortodoksnim porodicama ne koriste kontraceptivna sredstva, a sledi se biblijska tradicija koja nalaže odvojenost od žene, koja se potom završava u vreme ženinih plodnih dana”.
Međutim, prsti politike su duboko u privatnom životu ljudi, tako da će Jevreji često reći da je brojnost porodice „pitanje života ili smrti”, a da oni „nemaju drugog izlaza”.

Nenad Radičević
objavljeno: 05/06/2010

Glavni problem je los standard, praviti decu u danasnje vreme je luksuz.... 

A osim toga mnogi nemaju ni sa kim...Sede ljudi sami i momci i devojke a komunikacija preslaba. Voleo bih da sam optimističan i da ne gledam crno ali stvarnost ubija kakva je. Moramo se opametiti-muškarci moraju biti nežniji i strpljiviji a žene moraju da izvade glavu iz oblaka. Ovo je Srbija a ne Švajcarska. Jednostavno: Nema se.
I dok mediji kroz sapunice budu slali slike o bogatstvu dotle će mladi imati komplekse(izmedju ostalog).

Piiih  , ja svoj život pravim onako kako ja hoću  , a ne po nekoj ultra , extra ortodoxnoj ili neznam kakvoj knjizi , dvoje djece je maksimum koje danas čovjek u civiliziranom društvu može da na pristojan način da odgaji , neradi se ovdje samo o novcu , ako svakom djetetu na dan posvjetiš 1 čas , kod desetoro djece to je 10 h , to je fizički nemoguće  , i takva djeca su zapostavljena od roditelja , i izrašće u nekog frika , kakvog ......

Drugo   , ako nas je sada 7.000.000.000 zamisli da savako ima po 14 djece  , za 50 god mora li bi kao pacovi da se istrebljujemo , valjda smo ljudi sa razumom i nemoramo da koristimo životinjske metode za regulaciju brojnosti  ,
slažem se takože i da je preterivanje nemati dijece uopšte ili biti u negativnom natalitetu , dakle ,

RAZUM !

nisam znao da su se i jese okrenule toj "nakoti,pa pobedi" taktici... 

inace,sta da vam kazem-svi ste u pravu ovde.

opa, nije valjda da zelite ukrasti siptarsku strategiju, budite malo oridjanale....u svakom slucaju ne brinite se, pomoci ce vam zagor te nej i njeov xaver ciko...

Pre nego što se ceriš pogledaj malo statistiku, pa ćeš videti da i vi imate sličan problem.