Lepa tema 

Sta je ostalo od ovoga ? Ili imamo nesto bolje ?

 

Moja omiljena emisija u detinjstvu

.

Bogati su sve bogatiji, siromasni sve siromasniji, kruznica po kojoj se krece covecanstvo mora da udje u ponovni period socijalizma inace nam se ne pise dobro ... poubijacemo se vrlo brzo, a i samoubijati 

Meni je simbol tih vremena bela tehnika koja traje 40 godina ... danas nista ne traje duze od dve godine, obuca koju mogu da nose tvoja deca jer je neunistiva, zdrava hrana, zdravi kozmeticki preparati, nepreopterecenost lekovima, putovanja ... bilo je lepo, moralo je da pukne, ne moze drzava da zivi zauvek na lepe oci i kredit.

A sto se tice uporedjivanja ... ko kaze da je danas bolje nego sto je bilo u socijalizmu, taj ili se nije rodio ili je u medjuvremenu poludeo ... ili je deo vlasti ili nekog njenog aparata, pa mu odgovara ovo danasnje vreme.

 Stari dobri Branko

 

A kako čovek da zaboravi ove barabe





 







itd itd itd..

Definitivno su to bila lepša vremena,ponosan sam što sam bio deo tog vremena!

Ja sam odrastala u vreme kada mi je prvi komšija bio pekar Šiptar koji je pekao najdivniji beli hleb sa hrskavom korom.Vadio je hleb u 11 sati iz peći, a mi klinci smo već čekali, pokupimo hleb, kupimo onaj trouglasti jogurt Novosadske mlekare, sednemo na neku ogradu i klopamo.
Odrastala sam u vreme kada smo igrale šantike i lastiša ispred kuće, i žmurke do pola noći.Roditelji nisu mogli da nas na'vataju.
Odrastala sam u vreme kada smo pravili pljuce i gađali nedužne prolaznike, vezivali prazan novčanik najlonom za pecanje pa smo padali u trans od smeha kada isti ti prolaznici posrtali za njim po trotoaru.
U moje vreme, komšinica je iznosila na ulicu maze svoj deci, ne samo svojoj.
U moje vreme, deca su išla u krevet posle crtaća, a pre 2. dnevnika.
Na raspustu se navijao sat da se ne propusti Opstanak ili Dejvid Belami.
Išli smo u junu na more sa školom, u julu sa roditeljima.
Moja mama je dolazila s posla u 1, tata čak u 2 popodne..imali su vremena za nas, za sve.
Tata je petkom donosio gajbu soka Srbijanka Valjevo, one male, staklene flašice, sa devojčicom u nošnji na etiketi.
Komšija koji je prvi uveo zvonce na kapiji je trpeo neviđenu torturu svih klinaca iz ulice i nikad se nikome nije žalio.
Išla sam na sve moguće sekcije i sportove i sve je bilo besplatno.
Nosili smo uniforme u školi i svi smo bili isti.